Pandurović, Sima - PESME
Jer, na kraju, sve će biti jedno isto: Prazni vetri koji „memento“ zašume, Malo trošnog praha, ništavilo čisto, Kraj dosadne, duge i frivolne glume.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
isprečio Kukuruz, grbav i čvornovat, obrastao trnjem i vinjagom, a nad njim se natkvesilo Golo Bilo, suvo, mršavo, puno trošnog stenja, što odilazi u dubodolinu kao kakva reka... Onde Vetrenik.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Drugi put, bio je sav u ruševinama, ali je iza gomile trošnog kamenja, kao džinovsko zrno bisera, blještao Zamak njemu namenjen. Ali, makoliko da se trudio, nije mogao da zamisli Ključ.