Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ko zna, možda sokovi skriveni u cvetu ili korenu, u semenu ili trstici, mogu vaskrsnuti, ponovo, ponovo ponovo. Da li ja to zbilja hoću? Da li bih bio ushićen time?
Griva me perlija. Kopita pljušte po mekanoj zemlji moravskih livada. Promiču mimo nas vrzine, usamljeno drveće i trstici. Grom se kandžama zakačio za kožnu naramenicu na mojem ramenu, raširio svoja moćna krila i tako nas trojica letimo,