Obradović, Dositej - BASNE
Lisica, pri korenu u šupljini istoga dreva, načini sebi od lišća postelju, i, trudna budući, tu okoti lisičiće svoje. Ova jednom po običaju iziđe u lov, a orao, ne imajući taj dan šta jesti ni s čim
iz mladih noktiju potreba priobičavati, a kad jednom obiknu, onda njihova prinadležeća upražnjenija ne samo neće im se trudna činiti, no zabavna, prijatna i mila.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ČISTO SREBRO Čisteći posnu nikoljdansku ribu velikim kuhinjskim nožem, trudna snâ po stolu rasipa krljušt, čisto srebro čiju cenu zimsko sunce zna.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
ko danas radi; znao je koji momak s kojom devojkom stoji; znao je koliko ko kašika u kući ima; znao je koja je žena trudna; znao je... sve. Niko nije poznavao Crnu Baru kao on, i niko nije poznavao, čak i poimence, dečurliju seosku kao on.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Srećom, Petar je video samo, da mu je žena trudna, a nije video, kako ga, često, sa dosadom, posmatra, ispod oka. Pavle je, najviše, gledao, da to dvoje približi, kao
Teodosije - ŽITIJA
grleći ga ljubazno ga sa suzama celivahu, tako da su od radosti zaboravili toliku udaljenost mesta i tolikih dana i noći trudna putovanja, jer dobiše što su želeli.
poći y od Boga određeni mu udeo, u zemlju otačastva svojega, Božji savet i razum u srce svoje primivši, i rasudivši trudna hođenja dugoga puta i darovne izdatke mnogoga zlata kada se dolazi u carski Konstantinov grad da se tamo posvećuje
Ne pridobi presto bezakonjem, ne sagradi nedostojnošću trudna zapovedanja, to jest na pravila, ne ukrade vlasti mitom, ni razbojnički, ne ugrabi je slično silnicima, ne goneći čast
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
³⁹ U Levču i Temniću kažu „valja se“ da svadbeni kolač umesi trudna žena, da bi mladenci imali poroda.⁴⁰ Neke nerotkinje u okolini Šapca odu na grob trudnice i tamo grizući travu zovu
(1) Privremena kontracepcija pre porođaja. Još za vreme svadbe poneka mlada, ako ne želi da za izvesno vreme ostane trudna, čini krišom neke magijske postupke koji će joj, misli ona, u tome pomoći.
Neka mlada zaveže onoliko čvorova na pojasu koliko godina želi da ne bude trudna, ili — metne toliko novaca u džep.⁶³ U okolini Šapca mlada „još pre dolaska svatova ode na vodu, i koliko godina želi
Izbegavanjem ovih „opasnih“ postupaka trudna žena na magijski način, po načelu imitativne magije, predupređuje teškoće i komplikacije procesa porođaja.
Dok je žena trudna ne sme na sebi samoj ništa šiti, da ne bi teško rađala, veruju u Praputniku. U mnogim srpskim krajevima kada neko uđe
³³ U Crnoj Gori, kad je žena trudna, bacaju mehur od ribe u oganj, pa ako on pukne praskom, smatraju da će dete biti muško, a ako ne — žensko.
³⁵ Gata se veoma često još i ovako: „Kad trudna žena izađe iz sobe napolje, onda neka komšika metne na klupu ili krevet ispod ponjave ili ćilima na jedno mesto nož a na
onda neka komšika metne na klupu ili krevet ispod ponjave ili ćilima na jedno mesto nož a na drugo makaze, ali tako da trudna žena o tome ne zna. Zatim je zovne i kaže joj da sedne.
Zatim je zovne i kaže joj da sedne. Ako trudna žena sedne na nož, onda se veruje da će roditi muško; ako sedne na makaze, onda žensko“.
i ovakva vrsta probe: „Dođe komšika trudnoj ženi i neprimetno joj metne malo soli na glavu i pazi za šta će se pre trudna žena uhvatiti, da li za usta ili za nos.
logike, ona imaju i jednu dublju psihološku uverljivost, jer su deo duboko ukorenjene mitsko-magijske slike sveta. Trudna žena mnogo više mora da poštuje negativna magijska pravila (zabrane) nego da vrši pozitivne magijske radnje.
⁴⁰ Trudnica takođe ne sme jesti „načeto“ mesto. Vuk piše: „Pripovedaju kad žena trudna jede meso od ovce, ili od koze, koju je vuk jeo, onda po njezinom djetetu kad se rodi, iziđu nekakve rane koje se zovu
Milićević, Vuk - Bespuće
da se razgori vatra, uz lojanu svijeću, zadjevenu u čašu sa kukuruzom, dok se iz nekog mračnog kuta ne pojavi jedna trudna žena, obučena na brzu ruku, koja im svari kavu.
Radičević, Branko - PESME
“ Pa dovata krvavo oruže, Uzima ga mlada u naruče, Od mila joj skoro srce puče. I već spava muška glava trudna, Ukraj njega sedi ljuba budna, Pogleduje gospodara svoga, Moli za nj'ga Boga velikoga: „Ta uzmi ga kada ti je volja,
stade: „Blago mene, sa mnom muze rade, Po vazdan su oko mene mlade, Znoj mi taru, po čelu miluju, Svojom pesmom trudna uspavljuju, Sa mnom paje, a na mojim grudim', Pa se bude kad se i ja budim, Ao braco, čestitoga veka!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
lice, ugrižena usta, vrele oči, kosa u neredu, jelek raskopčan, sve to učini, te Jovanu sinu misao da je možda ona trudna i baš sad osetila čedo pod pojasom. On spusti motiku i zadrhta radostan. — Pa šta ti je? — Oh ne znaš ti!
— grunu ona u jauk i silan plač. — Ne znaš! Jovanu se učini to kao prekor: što je on, ma da vidi kakva je, trudna, opet goni noću da radi. — Ta ne plači! Što ne kažeš, pa da te ostavim doma. Čekaj!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Carica ona što je imala vodu, ostane trudna od careva sina, i kad bude na tom doba, ona rodi muško dete. Kad detetu bude godina dana, ono počne govoriti materi
Iza cara ostane carica trudna, i kad dođe vreme da se breme ima, ona rodi muško čedo, i nadene mu ime Stojša. Kad Stojša malo poodraste, on nastane
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
dopao izraz blagosloveno stanje, dok su ti ostali izrazi bili gadni: kao da se odnose na krave ili žirafe: gravidna, trudna i u drugom stanju, u kom to stanju, keve ti? Evo ti sad predmeta „Poznavanje društva“! Evo ti ga sad!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kapni mi, tropno, trudna od zrenja, poput dobrote kojom se prašta: nije mi lako biti sred vrenja kad se raskipi s jesenjih bašta.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Iza cara ostane carica trudna, i kad dođe vreme da se breme ima, ona rodi muško čedo, i nadene mu ime Stojša. Kad Stojša malo poodraste, on nastane
Kad to čuje | Stojša odmah joj se pokaže: „Ja sam tvoj brat. Možeš li se setiti da je mati bila trudna kad je vas vihar odneo?” A ona se odmah seti i brizne plakati pa njemu oko vrata: „Slatki brate!
Onda je stane pitati mati, stanu je pitati sestre i svi njezini: „Kako ti sa zmijom ostade trudna?” A ona se nije htela izdati, nego je sve govorila: „Tako mi je Bog dao te sam trudna ostala.
” A ona se nije htela izdati, nego je sve govorila: „Tako mi je Bog dao te sam trudna ostala.” Najposle uzme je svekrva pitati: „Snaho moja, kako je to? Kako ti sa zmijom spavaš?
” Posle nekoga vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi zmiju, pa je stane negovati, hraniti, dojiti, kao svaka mati svoje dete.
Onda reče svekrva snasi: „Kako, ćerko, za Boga, ostade trudna sa zmijom?” A ona joj ne htedne odmah kazati, ali kad je svekrva zaokupi nekoliko dana jednako za to pitati, najposle
Carica ona što je imala vodu, ostane trudna od careva sina, i kad bude na tom doba, ona rodi muško dete. Kad detetu bude godina dana, ono počne govoriti materi
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Sneg napolju sipa kano vuna, kod nas bojler, zimnica, furuna! Dok on gleda frižider sa hranom, trudna štrikam pred teve ekranom! Dok on meša cementa za cokle, kuvam supu, rinflajš i šnenokle!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Još si mlada, spasavaj se. Daću ti para koliko zatražiš. da moja kuća ne ode u ambis.“ Trudna posle toliko godina. Sama mu je rekla: „Živu me nećete izbaciti iz kuće. Da znaš: ja ću da rodim!
— Vreme je da spavamo. On je ščepa za ruku: — Čekaj! Otkud ti znaš daja nisam... faličan čovek? — Jer sam trudna. — Istrže ruku. — A što nisi pre deset godina,- pre petnaest, a?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sve ono što se onako munjevito i kobno slomilo u njemu, sav onaj porušeni hram prošlosti koju je obožavao i sva trudna žetva njegovog krvavog života.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Posle nekoga vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi zmiju, pa je stane negovati, hraniti, dojiti, kao svaka mati svoje dete.
Onda reče svekrva snasi: — Kako, ćerko, zaboga, ostade trudna sa zmijom? A ona joj ne htedne odmah kazati, ali kad je svekrva zaokupi nekoliko dana jednako za to pitati, najposle
da bi doznala što je, potom ga opet zavije u hartiju kao što je i bio i ostavi u sanduk, a ona od toga časa ostane trudna. Kad se poslije stane istraživati i ispitivati otkud i kako, dozna se da je od one glave.
— ubog siromah bođiduša — bog i duša borije — truba bošča — veliki rubac brbati — tražiti rukama pipajući bređa — trudna broć — biljka od čijeg se korena pravi crvena boja brčak — šuštanje vode, talasić bujrum — izvolite vagan — žitna
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ti pogledaj ćilim ovi, Kim nas noću Bog pokriva, Trudna tela duša čista Da što slađi sanak sniva. Nagledaj se te miline Pa se divi višnjoj moći: Bogu zore i večeri,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mlad Radivoj, vičan svemu, Dalje pođe stalnom nogom, — Svojim putem dalje dođe I iščeze u gorama. Mnogo trudna puta prođe, Sačuva se mnogo jama, Kroz mnogo se probi tama.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ili drenovom šibljikom (Vrčević. Pomanje, 50). Prenos snage imamo svakako i u običaju da trudna žena nosi u nedrima lešnik koji, kad se porodi, meće u vodu u kojoj se dete prvi put kupa (GZM, 19, 1907, 321).
Č. se pije kada žena hoće da izazove menstruaciju (ŽSS, 187) ili pobačaj (SEZ, 13, 393), ili kad trudna žena ima bolove u utrobi (GZM, 1892, 162). Tako su verovali i Rimljani (cf. Sofrić, 216 id).
, razgovara s namernicima, vodi s njima ljubav, ostaje trudna i porađa se; »pop« krštava dete; utvrđuje se na koga dete liči i »ocu« se izručuje ceđ na glavu (SEZ, 84, 1972, 241
Paprika. U snu jesti p. znači: »ljutina, sekiracija« (GEM, 20, 1957, 184, Levač, Temnić, Belica i Resava). Trudna žena ne sme da jede p., »jer bi i dete bilo ljute naravi« (GEM, 27, 1964, 296, Jadar).
Skuvanu b. r. piju deca od grudnih bolesti (SEZ, 58, 1948, 359, Gruža). Bela trava (lepіdіum). Trudna žena nosi je za pojasom do porođaja — da je zaštiti od babica (GEM, 28—29, 1965—1966, 181, Resava).
Kao što se netek ne sme dodirnuti, tako se ni hrana od tabuiranih biljaka ne sme uzeti i čak ni poželeti: ako trudna žena poželi takvu hranu i uz to dotakne rukom deo svoga tela, »dijete će dobiti na istom dijelu tijela znamen ili znak
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Hoće li mu dati o dve reči, ili će malo, kao i svaka druga žena, tvrditi pazar? Da li će od prve ostati trudna? Kad se Lauš vrati, a ona trbuh do zuba? Hoće li nju oterati a Dadari (Dandari) otfikariti muda?
Bistar. Deca će biti lepa. Zdrava. Pametna. Plodan je, kažu, Dadara. Samo mokre raće nad ženu da nadnese ona će odmah trudna ostati, a kamoli kad stane nekoliko noći uzastopno voćku da joj timari.