Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kao sova što drema u trulom drvetu stoje ona i ćute i žale za starim vremenima i onom mladošću. Gle, jauču ona, zlatni vek je prošao; to je onaj
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Zato i ja s njima kličem: Zdravo, druže generale!“ NOĆ UOČI PROLEĆA Proleće svu noć vodom pljuskalo pod starom trulom branom, svu noć po našem krovu kuckalo šljivinom golom granom.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
na crvotočinu, buđu, tamjan i pokapane sveće, dotle ju je opet iza nje onaj prostran pod, patosan pločama i sa vlažnom, trulom prašinom, hladno obuhvatao i punio jezom. Sunca, svetlosti ni od kuda nije bilo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumoran beskraj suri; U mrtvi suton što se hvata Jednači, jeca vesma - Po trulom lišću, preko blata Stara, bolna, i polagana, Ubogih, mutnih, šturih dana Jesenja kišna pesma...
Petković, Vladislav Dis - PESME
više nemam neba, Da moje oči za njim i ne mare; Vidim da meni još jedino treba, Da gubim mirno sve navike stare U vetru trulom što mi duh koleba.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
na crvotočinu, buđu, tamjan i pokapane sveće, dotle ju je opet iza nje onaj prostran pod, patosan pločama i sa vlažnom, trulom prašinom, hladno obuhvatao i punio jezom. Sunca, svetlosti niotkuda nije bilo. Jedino iz oltara[. . .
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
razuzdane strasti mnogih zala, U ličnoj borbi i hudom neznanju, Slobodu ruše, a lance vazala I ropstva kuju, da na trulom panju Svog licemerstva goje roj kabala, Dogodila se j’ na dan Vidovdana Na Kosovu ta bitka očajana.
Petrović, Rastko - PESME
U stanju da pođe za pukom, Banda kroz polja kad zasvira, Zamišljeno da živi o crnom Luku, o hlebu i na senu: O, na trulom plašću iza manastira! U stanju da sanja pučinu crvenu SUNCE, odsustvo četiri meseca: Evo, približuje se zima!
još mornar, napaja sebe krvlju; I sva ta prekomorska putovanja Koja obviju glave u vidike ko u saruke, A nadmu trbuh Trulom ribom po ostrvlju, Ne razderu rođenja senke, svirepošću granja, Ne ublaže oporu pljuvačku dubina No još natope sve solju