Obradović, Dositej - BASNE
Lenivac se nije rodio da živi, nego da trune i da gnije jošte za života. Ako se ubog rodi, prosjakom misli skončati se, niti je opštestvu, niti je svojoj familiji,
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
protivkolci, pun konjske i ljudske mokraće i gaze zavičaj; i plamte još ambari puni žita i miševa; nekošena trava, trune grozd na grani, zrno u mahuni, a pet seljaka, zabačenih glava, leži, u hladu jabuka, i spava.
San je pomirio Fince i Rumune, krčmara sa Volge s pijancem iz Brisla, kraj trulog Španca Norvežanin trune, - ta gomila je celo leto kisla na buđavom polju, bez groba i popa, u rasutom žitu i lokvama krvi I dok trune
trune, - ta gomila je celo leto kisla na buđavom polju, bez groba i popa, u rasutom žitu i lokvama krvi I dok trune jesen i kiša ih kopa na zemlji svetkuju pobednici i crvi. 2.
U ovom mraku glinenih ruku i nogu biće dobro ako ne bude gore. Iz ovog mraka, što trune i truje, ne čuje se poziv oslobodioca. Odakle će se čuti, ako se ne čuje sa krsta, s točka, s Kosova i s koca? 2.
Teodosije - ŽITIJA
Suncem paljen, vetrom i daždom mučen, u kamenoj pešteri telo se tvoje smrzava i trune, a zbog nagote koža je tvoja kao zemlja pocrnela, a u njoj kao u vreći kosti tvoje, kao seno isušene, jedva se drže.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
koga ona voli)’, tu jabuku zakopa pod streju i govori: ’Kao što će ova jabuka trunuti tako neka trune njegovo srce za mnom; kao što ova streja kaplje, tako neka njegovo srce za mnom jada!
(Vuk, br. 1754) — Što pre zrelo, pre i trulo. (LMS, 1859, knj. 99, br. 423) — Rano voće brzo trune. (LMS, 1859, knj. 100, br. 320) Uzrast i promene — Pobijelio, a još pameti nije stekao. (K-Lj, NB, br.
vreme, a da prerano sazrevanje ima štetne efekte („Mnogo treba vremena dok od deteta čovek budne“; „Rano voće brzo trune“).
) Prebrzo sazreti, smatra narod, nije povoljno. („Jabuka koja dockan sazri, dugo stoji“; „Rano voće brzo trune“.) Dete se, zrenjem, poput biljke, po unutrašnjoj nužnosti, razvija i raste dok ne dostigne zrelost (svakako nije
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Dušane, za ljude na raskršću između alfa i omega, između Zapada i Orijenta, kojima se čini i u Vizantu da nešto trune, i u Mlecima da nešto cveta; za one kojima i levi i desni protivnik bude, za ljude koji nikom nisu pravi, jer jasno
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
i osveta), pomisli na čamotinju jednog ovakvog mesta, gde je posle deset sati otvorena još jedino ova kafana, gde trune iz noći u noć... Šta bi mogao da bude po zanimanju? — pita se Nina. Šofer? Bagerista? Ne, ima odnegovane ruke.
Radičević, Branko - PESME
skupa, Sve tu soko jedan do drugoga, Samo nema međ vama jednoga, Oči vam se grozni suza pune, One vele: Arsa nama trune, Oh bez zbogom i bez oproštaja On se od nas siroma utaja, Loša sreća nama ga otrže Pa u crnu zemljicu ga vrže, I
9 No dalje još stajaše duša sjetna, Kao trava, al' ne kada trune, Kao trava kada kiša letna Dole na nju iz oblaka grune: Glavu diže, al' ne može sretna Da podigne od goleme zabune;
Kostić, Laza - PESME
strasti: vino; čisto ga gledam de ti se hvali rajem, de ti ga nudi, taj oduzeti poklon bogovske ćudi što sam u sebi trune, neviđen, neuživan i neblagosloven, de ti ga nudi, a ti se smešiš, samo se smešiš.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Još kotrlj čujem, mučenice žuta, a zdela naša negde trune, hlapi, dok jesen kaplje. - Beskućnica zjapi i gorko peče ona prljut ljuta niz koju burić dao se u Drinu...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
je sve za svakog polazno mesto daha zemlja je najluđa prerađevina ima nežno lice za svakog ludaka i mrtvaca što trune kog niko da pogleda neće ona nežno uzima u nedra zemlja je najveća pokroviteljka uvek pristaje da bude odozdo al
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
postao je razvalina, ruševina koja trune, senka... Oborene glave, pomućene duše vraća se nevoljnica u svoju ćelijicu i ugušuje bol teškim uzdasima i vrelim
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Star je vojno trula javorina, Vjetar duva, javorinu ljulja, Kiša ide, javorina trune; Mlad je vojno ruža napupila, Vjetar Duva, ruža se razvija, A od kiše biva veselija, Sunce sija ona rumenija“.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kiša je mastilo kojim pesmu o sebi piše. Vazda su joj ruke pune Jer uvek nešto pupi i uvek nešto trune; To je tako, i tako mora biti.
Rakić, Milan - PESME
Noć miriše, I dušu muči silni pesimizam... II Osećam da nešto u mom srcu trune Lagano i stalno. Ko će mi pomoći? Nastane ga časom, kao cvetne krune Što se naglo raspu u jesenje noći.
Ko će mi pomoći? Nastane ga časom, kao cvetne krune Što se naglo raspu u jesenje noći. Osećam da nešto trune, al̓ ni jada Niti bola ima.
i meseca pune, Usamljen i tužan, oborene glave, Koračam lagano pun slutnje i strave, Jer znam da u mome srcu nešto trune.
Pandurović, Sima - PESME
neki težak miris, teška boja Spomena živih i tužnih što pune Zamrljan vidik, osećanja moja, Mladosti ponos što u meni trune. Opojan, težak miris se iz bilja Razliva, — slika otežale jave. Miriše vazduh dahom mrtva smilja.
Svuda jesen! Sto vetrova, kao sto uzdaha, veju Preko hrpe žutog lišća koje trune, Alejama što se baruštinom pune, Stazama gde, kao iz davnih davnina, Jeca marš pospanih složnih violina Života,
Petković, Vladislav Dis - PESME
sene, da će možda suze Oh ove suze, krvi moje pune — Proći i pasti po pokrovu lednom, Na lice tvoje, što pobožno trune, Uneti izraz u linije, boje, Rastočit samrt i spojiti uze Života s dušom.
I moja ljubav, i ona je vani: Bez mene, tiho, udaljena trune; Ne čuje moji kad padaju dani, Ne vidi groblje što ga mrtvi pune.
Svuda zemlja; vidik pao. Vlažna tama Po zvucima, preko mira, leži, spava. I tišina u dolini zaborava Mirno trune. Nigde ničeg što se budi. Sumaglica. Noć bez neba. Pokrov studi. VOLEO SAM, VIŠE NEĆU † Milanu A.
KOB To reći danas ja ne umem više, To što me boli i bolove guši, To što mi pogled kao oblak briše, To što me trune, što mi snagu suši, To zašto san moj na san ne miriše.
Veliki ponos, moja vera trune — Trunuće zato dok imaju snage; Crni oblaci vidik rada pune, Moja pregnuća i časove blage.
Ja osećam iz njih kako bol se vije: Zamirisa uzdah iz onog što nije, Što ostaje, trune, u snu u dubokom. Al' zemlji će sunce veselo da grane, Maj će vedar ići, probudiće goru: Njoj promena nosi proleće i
Nema očiju za dubok mrak. Ne peva tica s umrlih grana. Dobro mi je danas tu, pod tuđim nebom, Al' mi srce trune za mojom kolebom. Što je najcrnje za ovaj mah, To je što nemam ni malo moći.
Miljković, Branko - PESME
Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim Što sam video i čuo kada nenađen ronim U prostor pre reči gde trune moja glava Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava Ružo bez straha, suzo, odbegli ždrale, Žalbo crnih ptica i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O Savka, Savka, tvog stasa tanka ko će ljubiti, ko li obviti rukama? Srce mi trune, slez oči pune, kako sunca gled tak' i moj pogled za tobom.
zato ti nužde ne trpim, Moje pothranjujem pitomo voće, i tešim se trudom; Sutra će, kad ga danas nije, doći kupac; ne trune Čestit espap. — Zablenem se, odgovor osta u usti. — Evo ti — prva mi reče, — mog voća, dobro je, plati.
Bojić, Milutin - PESME
priče praiskonske, Ja volim bajke: mladosti su pune, U njima jek je trube jerihonske, Dok vaša sreća po grobljima trune. Nek' moja sreća sanja i na laži.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
“), te seme trune po tavanima a vratimljski seljaci nemaju sa čim da zaseju poplavljene njive. Četvrtasto Bogdanovo lice, crveno od umora
Ilić, Vojislav J. - PESME
Možda je nekad u minulo doba Starica majka dolazila tune, I lila suze više râna groba, I zvala sina što u njemu trune. Plakala dugo i dugo ga zvala, Doklen i sama u grob nije pala? 10. Bog bi to znao!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
njoj samoj bilo žao da tako mlada i zelena (ovo je samo opšti način govora, inače je ona bila uvenuto-žućkasta) u zemlji trune.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
kade ima čovek u sebi dobar razum duhovni i vrlu pamet, i drži se granastoga slatka knjižnoga učenja, kojeno ne vene ni trune, nego sve se poviše u glavi čoveku grana i rascvetava se.