Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Cela padina Cera crnela se od leševa ljudskih, konjskih trupova i razbacane spreme. Bilo ih je na gomili i naših i njihovih. Svejedno, smrt ih je pomirila.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
tvojih zraka; koliko se suznih očiju zaklopilo pri tvome zalasku, da te nikad više ne vide; koliko će nagrđenih trupova i teških ranjenika, ostavljenih na bojištu sa razdrobljenim kostima u lokvama krvi, orositi tvoja večernja rosa i uviti
Opet dalje, opet dalje. Stoj, ovde ne možeš dalje, moraš nadaleko obići: ovde leži čitava lesa ljudskih trupova, zahvatio ih plotun iz šanca, pa ih sve položio jednog do drugoga; gle kako su jedan na drugoga ponaslanjali glave,
Pogledaš, a ruke ti krvave od dodirivanja trupova. Tada te obuzme neka jeza, i ti se groziš i bežiš dok za tobom ne ostane daleko smradno i užasno bojno polje, puno
Svud unaokolo oko vatre ugarci od dogorelih ljudskih trupova; pečene noge, ruke, glave. Što je bilo nasred vatre — izgorelo, što je bilo oko krajeva — samo nagorelo.
Bedni li smo ti mi ljudi!.. ...Preko krvavih trupova što leže pred nama, i u kojima svaki od nas gleda svoju rođenu skoru sudbu, mi cmo produžavali puškaranje s Turcima.