Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Usnice joj se trzahu grčevito, po licu se osulo smrtno bledilo, a ona diše naglo, otvorenim ustima, kao da joj je malo vazduha.
Gojko podiže glavu; oči mu behu neobično zamućene, usne grozničavo drhtahu, a po nekad se grčevito trzahu, ceo mu izgled beše neprirodan, sumanut... — Zagledala se... kuda ?... uzviknu on, gledajući je u oči.
nešto lepše... Ili nije lepše... nije ništa lepo... Ne znam!... Sad joj stadoše noge odskakati od zemlje, usne se trzahu jače i jače... obuzela je drhtavica. Seti se sad da ima nešto strašno, užasno... tu je oko nje, gde li... ne zna ni ona.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
molim ti se i pronesi ga, da ne izgubim dušu moju, — šaputaše u sebi čiča Pera, a ruke mu grčevito hvatahu vlaće i trzahu srpom. — Zar ti tako, čiča Petre! — grmnu glas iza njega. A?