Obradović, Dositej - BASNE
131 Konj i bik Dobar konj, noseći na sedi mladića, trčaše i poigravaše. Vidi ga bik i počne, rugajući mu se, govoriti: „Neka bih ja tako nosio na moji leđi to dete!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Mutap, Kursula, Živko Dabić i ja i ono naše vojske, sve planinom Kokorovom. Već naši Turci ne trčaše daleko za nama. Dođemo u šanac Milanu u mrak.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Opet nešto šušnu. Ču se čak i topot hoda čovečjeg... Turčin izlete napolje. Istrčaše i panduri. Trčaše, tumaraše, zavirivaše u svaki tukar — nigde nikoga! Turčin je psovao, vikao, pretio svima čudima.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— — O Bože, učini čudo !... Moja mila dečica !... I on trčaše iz sve snage, a za njim iđaše sve bliže i bliže sa gruvanjem i treskom noćni voz.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Djevojka trčaše k njemu raširenijeh ruku te se zagrliše i priviše jedno uz drugo. U taj mah uđoše u dvoranu tri čovjeka i jedna žena.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stanka ga samo pogleda, pa prođe napred i potrča tako brzo, da Pantovac, koji trčaše za njom, stade izostajati. — Lakše, ne mora baš tako brzo — progovori on. Ne ostade im više od stotine koraka do reke.
Napred trčaše Đurica, preskačući lakim elastičnim skokovima sve prepone, koje mu behu na putu. U desnoj, opruženoj niza se ruci,
Za njim, sve u stopu, trčaše Stanka, pogledajući češće u levo, otkud se čulo vikanje i pucnjava. Pantovac, težak i trom, izostajaše sve više od njih,
Đurica skoči, i onako na hodu ispali mu drugi metak u grudi. Starac ne mrdnu više... Iz šume trčaše neko... Đurica pruži pušku i viknu... — Stoj!