Jakšić, Đura - PROZA
Na granama drveta što su pred kućom zasađena bila, ne beše nijednoga lista. Oh, pa kako se lepo ta tužna priroda sa tugom srca čovečijega slaže, kao što divno poetično Petefije u jednome svome stihu kaže: „Po tužnom nebu goni Kaplja
To me sve trže iz ukočenosti u koju me je neiskazana žalost bacila, i ja, savladana tugom, padoh na njegove grudi, pa sam tu na njima plakala dugo i gorko.
O, šta i šta puta sam ja baš za tim suzama plakala; šta puta sam za tom neopisanom tugom tužila! Ali sve prođe, a ja ostadoh sama!...
A možda će se u mesec dana po jedanput i videti: sin će sa tugom gledati kako mu je otac za kratko vreme osedeo, kako se pogurio — a stari nemoćan otac videći sina kako mu se mlađana
Dučić, Jovan - PESME
TIŠINA Zaboravljen predeo u proplanku dugom, Obale pod teškom tišinom i travom. Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom.
Motreći u kobni simvol što se diže, Duša nam se mrzla i trovala tugom; I držeć sve čvršće ruku jedno drugom, Mi smo koračali raskršću, sve bliže.
u suton, nad lugom, Rađaš se u meni kao sunce noći, I u mome telu drhtiš u samoći, Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
Oči moje žene, mračni trijumf ploti, Koje večnom tugom opijene behu, Svoj su prostor našle u njenoj čistoti, A svoj čar nebeski u njenome grehu.
Dugo sja na oku tugom večno mladom Lik žene što ga je očarala jednom; Zato jedna žena zna kad pođe kradom Pogled za odbeglom i za
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nije to, dakle, ono od čega je meni tako teško. A ipak mi je, i opet mi je teško! Ja sam s nekom tugom i plašnjom gledao izbelela lica i njihove izraze. Nisam čuo ništa što je Joca govorio s njima.
Afrika
Sve mi je to izmenilo viziju ovoga naroda. Džinovstvo kakvog ratnika više me ne ispunjuje uvek divljenjem, već često tugom: divna, svetla tamnina njegovih mišića nosi katkad blede mrlje ispod kojih je jede boljka.
Da živim hiljadu godina, voleo bih te hiljadu godina! Svu noć je neobično hladno i ja sa tugom mislim na jadnoga Bubua koji kije navikao na velike sudanske razlike u toploti dana i noći.
Video sam ogromne crvene i šarene ribe, veće od žena koje ih nose na glavama. I naročito, video sam (sa kolikom tugom!) svoj hotel, kojim se ni Ohrid ne bi ponosio, a u kome sam morao odsesti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Posmatrajući, posle toga, trenut, dva, ćer, s neiskazanom tugom. Spustivši ruku na ruku Isakoviča, on mu je priznavao da mu se, pri samoj pomisli da može izgubiti krov nad glavom,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ljudi, pa čak i žene, sa crtama koje odaju plemenitu tugu, koji izgledaju savladani tugom, mogu odjednom postati besni kao lavovi.
U stanju su podnositi patnje, muke, unutrašnje nemire i bolove bez roptanja i bez ikakvih spoljašnjih izraza, osim sa tihom tugom i setom. Slomiju se, ostanu bez energije, kadšto upropaste dalji život.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
pa im se blaziranost topila kap po kap, a strah da će ovaj čudesni monolog uskoro prestati ispunjavao ih neizrecivom tugom. O laku, laku noć! Nek mir i spokoj steku se u tebi Onakvi kakve nosim ja u sebi...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Junaci Vučove poeme, odreda, liče na Zmajevog Pura-Mocu, o kome je dobromisleći pesnik govorio sa zgražanjem i tugom. Vrednosti su se, dakle, temeljno izokrenule. Nepoštovanje porobljavajućih društvenih normi uzdiže se i slavi.
Zove beskrajnom detinjom tugom. (Dućan) „Istina života” počinje razočaranjem, buđenjem u svetu koji je bez sjaja i zanosa.
Prima starac utjehu i miri se sa životom, s tugom, sa svojom samoćom. (Mlin potočar) Kakve god nas nevolje gonile, ne smemo zaboraviti odgovornost pred najvišim sudom,
Radičević, Branko - PESME
od đuleta, topa, lubarada, Ma slaba u sve kanda beše nada, Jer uvek tu po razgovoru dugom, Raziđoše se sa čemernom tugom.
On je glenu, ao jada! Prepade se ona mlada, Vide oko ukočeno, Silnom tugom umoreno, Beše u njem' i sijanje, Ma ko stražnje to tinjanje, Kako oko jadno sjaje Kada telo dušu daje.
Još je gore, kada sred nedara Srce jadno tugom zaudara, Kad ukrste misli svakojake, Kako munja kroz mutne oblake; Jedna misâ za drugome iti: Kako beše, kako l'
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Oni su odisali hladnoćom i tugom napuštenosti, miruhom šušnja i nevena, dok je mlin tek sa danom otkrivao onu svoju vedru životnu stranu, a ipak ostajao
Prima starac utjehu i miri se sa životom, s tugom, sa svojom samoćom. Toga oskudnog i nikakvog proljeća, djedov rođak, „brat Sava“, pronese po selu onu neslanu priču
isto vrijeme mjesta i za bombardere i za opčinjene dječake, koji rone ispod sjenki i nešto traže kroz tišine opepeljene tugom nesmirenih predaka. A onaj moj trezveni, pametni rođak? Eno ga, opet se čuje.
nijesu uzalud čak i nedorasli dječaci bježali od kuća u čete ...Bilo je tu nešto. Osluškuje baba u nedoumici, s lakom tugom: ne, nije ovo više ona stara tišina. Neće je više nikad ni biti.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— A što? — Pa ne valja se. Mlad si. Iziđoh. Ona izdahnu. Sa nekom svečanom tugom i skrušenošću slušah kako je spremaju, kako šušte njene stare, svilene haljine koje behu u jednom zavežljaju koji je ona
Misao o svome grehu, što je o tome, njemu, Stojanu, mislila, pamet joj obuze i svu ispuni neopisanom tugom i strahom. Stajala je kao ukopana, naslonjena na motiku, i ništa nije videla, pa čak ni vodu koja je došla i, romoreći,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
I često Mačak, sa tugom blagom, razgovor vodi sa slikom dragom, gleda je dugo i suze briše: „Najbolji druže, nema te više.“ . . . . . .
Okolo svuda tišina pala, samo se ptica oglasi koja, a deda reče sa tihom tugom: „Umorila se starina moja. Kad je počeo, ko će da pamti, i mene, bogme, sećanje vara, sagradiše ga majstori vešti
Da, ja sam ljubav ulila sinu za drugu majku, za domovinu.“ „ Sećam se s tugom — deda se javi — unuka moga, biljčice nežne, pričah mu priče o slavi staroj u noći zimske, u noći snežne.
Zvončiće volim, i ljutić, zlata grumen, ivanjsko cveće i makov oganj rumen. Crteže gledam i tugom oko vlažim, u svakom cvetu detinjstvo svoje tražim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Krijem svoju radost od pešaka, da ih ne bih ožalostio. Napuštajući rovove, sa tugom nekom posmatrao sam ove gotovo žive zakopane ljude.
Sa neskrivenom zavišću govore o životu u pozadini. — Imadosmo, ne znadosmo. Izgubismo, poznadosmo — veli sa izvesnom tugom narednik đak Tasić. — Da me nešto sada puste kući, znao bih da živim.
A nemoćan sam da ih ubedim da tako ne treba da bude. I slomljen tugom, srušio sam se na slamu u zemunici. Posle duševnih napora obično nastupa neko stanje obamrlosti, a misli kao da se
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Po njenu mišljenju, on treba ne samo sada, no i posle deset godina, da bude skrušen, ubijen, satrven tugom... Upravo ne treba ni da preživi pravu ljubav... Kad nestane takve ljubavi, našto mi onda život?...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bez sumorne nade i spasa puste radosno u vidik tonu u zrak što ih talasa. U bol i greh i krvoprolića. Sa tugom novom i bezdanom u slast vitlaju željom neobuzdanom, ko svelo lišće, sva bića.
Tebi, što si mi u telo zasadila vetrovito bilje šuma, iščupala stid i strah. Tebi, što si mi oči pomračila tugom zveri, a kožu osvetlila veselošću oblaka, slava, Slobodo!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Starac se pokori volji Božjoj, s tugom se rastane od svoje pustinje i dođe u Rim za episkopa. Ali je u Rimu starac živeo kao i u pustinji.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sve sija srećom. Samo lice malog mačenceta prešlo u konvulsivno stanje. Iskrivljeno, nagrđeno pakosnom zlobom, teškom tugom, samoćom... Nema ni suza. Bar da one poteku!...
— Stoj. Ne valja se vraćati! Podneše joj pomodrelo, obeznanjeno, onakaženo tugom dete. Ah, prevelika svoja sreća ne dopušta čoveku da razume tuđ bol... Povraćeno dete krete očima oko sebe...
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
pomoć tvoja, te se molimo moli se zajedničkom Vladiki za voljena ti čeda i za sve koji im sa ljubavlju I verom služe. Tugom su mnogom združena voljena ti čeda, jer oni što jedoše hleb njihov podigoše na njih bunu veliku i tvoja dobra u zaborav
Rakić, Milan - PESME
Nečujno proleću zadocnela jata. A mi, kao dvoje siročadi, sami, U svežoj tišini prirode i noći Osećamo jasno, sa tugom i stravom, Da u našoj duši nema više moći, Da ustrepti silno pred lepotom pravom.
MISAO Ja poimam dobro neminovnost zala, Sklop celog života, sa tugom i bedom, Ja znam šta je sudba sviju ideala, — Moje znanje vidiš na licu mi bledom.
Treperi samo, o jasiko! Gledam te s čežnjom i sa tugom Na bolove sam davno svik̓o, Sa jadom živim kao s drugom. I kad na život mislim ceo, Koji je bio što je sada, Na moju
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
To se moglo sve ljepše kazati, da mu tako rane ne vrijeđaš i grkom ga ne otruješ tugom. SVI MUČE NIKO NI U NOS. KOLO Čašu meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči; čaša žuči ište čašu meda,
Pandurović, Sima - PESME
REZIGNACIJA Opet je ponoć sumorna, Opet je ponoć budnom mi promakla I mekim krilom, tugom srce takla; Opet je duša umorna, A s grudi Teret se nije sišao. Šta mari? Ponoć je prošla. – Zora rudi...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče Otaš Marku koji se već bješe nešto osvijestio. I tako ostaše, ćuteći mramorkom, pogruženi veljom tugom. IV Odraslu čeljadetu prisnijevaju se često događaji iz djetinjstva mu, a to življe prestavljaju se što je viša razlika
Ćosić, Dobrica - KORENI
je mladića dobro pamtio i o njemu, pod mesečinom, oblacima i zvezdama, po kiši i vetru, često i dugo s podsmešljivom tugom mislio. Samo mu nikada nije video lik. A šta sada? — zanjiha glavom. Pomračina obavi sve puteve i sva putovanja u njemu.
pisale, drhtala je vlada od njegovog štapa, i kralju Milanu je u brk skresao sve što misli, ali oseća, sav išančan tugom, da nikad nije imao ovakav dan. Pa i da pogine danas, neka poginem, sinovi i narode!
Kako da ne sumnja? A on je u Beogradu morao... Dobro se seća, petao ga je probudio tugom i iz mutljaga se izvukla misao: ona da mu rodi dete... S njom da rodi sina. Mlada je i zdrava. Sve su žene iste.
žalio je Simku, svako jutro zagledao je da joj vidi trag postelje u podočnjacima, a video je samo umor od iskidanog sna, tugom je ispraćao uveče kad bi odlazila u svoju sobu, i želeo je... On, svekar. Za čoveka sramotno...
Aćim zna, misli Andra, zato se i uspravio i, zadavljen tugom, stoji bez reči, rasplinjava se, širi, raste, ispunjava sobu od netesanog kamena, a ne miče se, on koga svi napuštaju.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dečak za nju nije znao, a nije ni otac koji je kradomice, da sin ne primeti, s tugom posmatrao mališana. »Zašto li ne raste?« — pitao se. »Zašto se ne razvija?
Jaje se naže na levu, pa na desnu stranu, ali mu ne pođe za rukom da se iščupa, niti da se pomeri s mesta, pa s tugom uperi pogled niz strminu. Lepotica je sve brže odmicala. Nije imala vremena da se osvrće.
Kako bi neko tek tako mogao nestati bez traga? — zamisli se Istočni vetar, pa reče s tugom u glasu: — u Kamenom je jajetu, sad znam.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I s lirom i tugom svojom ostavi poljane rodne I vale Jadranskog Mora zdraveći zvucima setnim, Hiponik u Rim se krete. I, evo, usamljen
Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom. U zelenoj jasnoj pomrčini granja Tu nađem Samoću u ćutanju večnom, Bledu, pokraj reke;
V. Ilić CXXV MISAO Ja poimam dobro neminovnost zala, Sklop celog života, sa tugom i bedom, Ja znam šta je sudba sviju ideala: Moje znanje vidiš na licu mi bledom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
uvijek i neminovno na kraju nadvladava tmušu, o cpeći umrle djece, koja odmah postaju plavokosi anđeli s košutskom tugom od suzne dobrote u pogledu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ali ta je slika prevučena prahom, I stoji k'o spomen minulih obmana: Ja joj katkad priđem sa tugom i strahom. Kao dragan dragoj posle mnogih dana.
Nama se ne sanja. Gube se redom, trunu pod životom Aleje bola i podneblja plava, I moja lira sa njenom lepotom, Tugom i srećom... da je da se spava.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Tek kad je izbio na čistinu i uzeo svoj dževerdar što ga bješe u krčmi ostavio dok se povrati, razabere se i s tugom u duši osjeti što se s njime bješe dogodilo. Ispije čašicu rakije i, ljuto ucvijeljen, požuri da svoje dostigne.
S tugom u duši osjećaju svu slast pustoga života, i javlja se potajna želja za ljepotom prostora i ljepotom vesele svjetlosti, ispo
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
iz tišine, Iđah još jednom gorući istome prijatelju, S kim slušah toliko mladački lik istine, I koji me zalud, sa tugom, čekaše u nedelju Davnu [...].
sledeći katren Radojka Jovanovića ne govori ništa, osim što nas dosta vešto vraća u Dučićev pesnički svet: A noć tugom tone... tone... večno tone...
Valjda me je i to omelo, pa sada s izvesnom tugom gledam na preštampavanje jedne istorijskoknjiževne skice za koju nisam našao vremena ni snage da je razvijem u prvi
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sve mi je to izmenilo viziju ovoga naroda. Džinovstvo kakvog ratnika više me ne ispunjuje uvek divljenjem, već često tugom: divna, svetla tamnina njegovih mišića nosi katkad blede mrlje ispod kojih je jede boljka.
Da živim hiljadu godina, voleo bih te hiljadu godina! Svu noć je neobično hladno i ja sa tugom mislim na jadnoga Bubua koji kije navikao na velike sudanske razlike u toploti dana i noći.
Video sam ogromne crvene i šarene ribe, veće od žena koje ih nose na glavama. I naročito, video sam (sa kolikom tugom!) svoj hotel, kojim se ni Ohrid ne bi ponosio, a u kome sam morao odsesti.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
žŷdi strahotne Poznaje onaj što je slušao Rođenog brata ropot samrtni U nemo doba noći jesenje, Kada i vazduh tugom uzdiše, Na kolju žive ljude gledajuć Po bedemima grada nesrećnog... S tobom ću ići! S tobom Stanoje!
dojke obadve, Na svoje grudi zlobno sipajuć Otrovnog bilja gorke sokove, Na taki način da te umori, Da vikne posle tugom lažljivom: „Oh, kuku mene, sêdi vojvodo! Na mojim grud’ma krv ti usahnu!“ To onda nije mogla činiti. A danas?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ „Samo ću joj — to mi s’ može — Drugo ime sada dati, Dosada se ljubav zvala, — Otsad će se tugom zvati.“ XXXV Mnogo li je zagonetno U prirodi što se stiče. Kad ubiju guju ljutu — Još se dugo ona miče.
dođu, al’ su još nespremni, A anđeli tad zapoje krugom: Idi, idi, pa se skoro vrati S prečišćenom, s uzvišenom tugom. LXVII Pale suze, — ne iz oka Već iz srca ojađena, Na uvelu ružu pale, — To je sada rosa njena. Noć je bila.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— viknu majstor Glišo i prezrivo pljunu. Mićan ih pogleda mrko, debelo, pa mirno, kao s nekom tugom nastavi: — Ćud je njemu njegova kriva, ćud!
Sve vam je ovo 'vako bilo, i ovo vam je kô jedno istoričesko zbitije — završi Simeun kao s nekom tugom. Onaj iziđe iz mraka, poljubi ga u ruku, i pruži mu čašu hladne rakije: — Ovo sam ja cijelu veče za tebe 'ladio,
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu, nekad s tugom, nekad s duhovnim sarkazmom, u njim nema ni traga o staleškoj, klasnoj podjarmljenosti, o zavisnosti od gospodara.
Nastasijević, Momčilo - PESME
A svićem sa zorama, a s večeri setno nestaje me za gorama. 4 I nemo iz tvari tugom objavi se drug. I tugom zacvrkuće tica i zazeleni lug.
A svićem sa zorama, a s večeri setno nestaje me za gorama. 4 I nemo iz tvari tugom objavi se drug. I tugom zacvrkuće tica i zazeleni lug.
5 I sekira kad ljuto zaseče dub: i jagnjetu vuk — kosti kad mlavi zub; nemo sve svemu tugom verni ostane drug. 6 Sloboda robu — odbegnem daleko, a sve dublje tu.
3 Mru, toplinom lape vali lagani. U srcu svih mrenja sve dublje otkucava bilo. I toplo nekud pojeći pomjani, tugom u bezdan neznanoj otvara se strani. POGREB 1 Zàpeva mu truba, u kovčegu opružen on, i žut.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I čisto sa nekom razneženom tugom misli: kako se sve to, i smrt, pokojnici, zaboravljaju. Nestaje ih. Sasvim se gube. Kao da je uvek ovako bilo lepo,
I tako, držeći se za bradu, ispunjen tugom, setom, produži da se od kuće do suprotnog zida šeta, ide, da sluša kako iz suprotne [nove] kuće, preko ulice, razleže
već ispunjena strahom, naslućujući šta će između njega i njenoga Mike da bude, odlazi ispred njega kao skamenjena, ubijena tugom, nesrećom. Malo posle brat mu dođe.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Na Šestima nalaze od grozdova otrgnute čitave čevulje. „Silna je šteta“ mišljaše Ivo. A Jure s tugom u duši tek što obilazi i gleda svoj uništeni trud.
A kad je dan osvojio i sunce ga u sobi pozdravilo, bi mu lakše; i on je, istina, s tugom u duši, ali i s očitom voljom da se nanovo podade životu koji sve liječi, izišao iz kuće napolje.
Ilić, Vojislav J. - PESME
žudi, il' kroz noć sumorno bludi, Kô bledi prizrak umrlih snova i jave I tihom pesmom, i blagim nebeskim glasom, On s tugom budi prošlosti davno vreme; I smerne zvezde trepere čudnim krasom, Dok pesma tone u beskraje neme...
No ti, kojoj sam pevô mlad, U tavnoj, jesenskoj noći, slušajuć poznate zvuke, Hoćeš li s tugom tada pobožno sklopiti ruke Za pokoj umrlog znanca?
“ Nekad sam imô vrlo rado Ta bleda lica, slabi stas, I zabrinuto čelo mlado, I razneženi, tužan glas. S hrišćanskom tugom ja sam tada Voleo burni ovaj svet, I moja ljubav, večno mlada, Iskaše sebi srodan cvet.
Kao sumornog Algijeri Njenog me lika vodi sjaj Kroz osvećene rajske dveri, Gde večno mladi trepti maj. No dalje s tugom!... Milo dete, Tim neću da vas morim sad, Ja volim kad se nasmejete, I mene onda mine jad.
Ah, šta li sam puta u tihoj samoći S tajnom tugom čitô svaki njezin red; I zamišljen ćutô po čitave noći, Sumoran i bled... Čudna, mračna pesmo! Ko je tebe pisô?
To su tužni spomenici razorenih carskih dvora. S gorkom tugom bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je, davno nekad, željno gledô u doline A u veče pevao je setnu pesmu, punu
u tihe, zvezdane noći, Kad s oka tvoga beži detinjski, vedri san, I čije ime s plašnjom spominješ u samoći, I zašto s tugom čekaš praznično svetli dan. Ostavi igračke svoje. Lutke i lýtka neka, Ne zabavljaj se time. Ah, zašto crveniš, ludo?
NIOBA U hladu žalosnih vrba, gde vale potočić broji, Slivena od hladnog tuča Nioba očajna stoji, Sa bespomoćnom tugom ruke je klonule svila Na svoja umorna krila.
Suton je pao... Dan i sunce ode, Al' duša s tugom svetlosti se seća. Upalićemo buktinju slobode Mesto lojanih novinarskih sveća A njezin plamen nije tako mali, On može,
Ja ću, bez mile nade, I odsad njega zvati I s tugom spominjati Njegovo slatko ime. Ja ću, u vedre dane, Bludeti kroz poljane; I u svom bonom sanku, U noći i uranku, Doveka
On je prstima svojim iz njenih srebrnih žica Izvio čarobnu pesmu u slavu nevine Hele I s lirom i tugom svojom ostavi poljane rodne; I vale Jadranskog mora zdraveći zvucima setnim, Iponik u Rim se krete.
Među svetila rimska, zapojen nasladom taštom, Silvije stupao nije sa svojim izdrtim plaštom I svojom anđelskom tugom. Po kakav propali plemić, Il' bekrija svirač, sa špadom i gitarom, Društvo je njegovo bilo.
Petrović, Rastko - PESME
iz tišine, Iđah još jednom gorući istome prijatelju, S kim slušah toliko mladački lik istine, I koji me zalud, sa tugom, čekaše u nedelju Davnu; izrazih sumnju svoju u veliku objavu obnovljenja, Govorah mnogo, sam se gadeći, zlobu svu svojih
Ovde ni jedna zgrabljena strast ne primi se korenom sreće, Nit udovoljstvo da dođe s njom, no mešanje je s tugom veće, I od užasa evo samog da u smrti je glupost kraja.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ni ptiče u zlatnom jajetu tako ne živi! Ali, zašto ne raste? Zašto mu jedino glava biva sve veća? Gledaju ga s tugom otac i majka: na tankom vratu, kao balončić na tanušnome koncu, njiše se dečakova čudovišna glava. Žalosti crna!
Ko je on sada? Šta je? Kada bi bar mogao da vrati lice vojnika, pa makar istoga časa poginuo? S tugom se sećao čak i đavolova lica. Pomoći nije bilo. Smeh i poruge pratile su ga kao najverniji pas.
Ko bi to mogao biti? Okrete se Belko levo, pa desno: svuda unaokolo širila se praznina. S tugom u srcu poče Belko da gradi novi dom, ali dahtanje nije prestajalo. Konačno mu se pogled spusti niz brežuljak.
Zatvoreni u kuće dečaci su s tugom gledali bivša igrališta, ali najtužnije je gledao jedan mali tršavko. Nedeljama i mesecima donosio je bolesnoj susedi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Najčešće, za herojski poduhvat Marko je nadahnut tugom zbog utamničenog druga, unesrećene devojke, ojađene sirotinje, nezaslužene patnje, i nadahnut je gnevom zbog nasilja i
Stari, onemoćali otac ispraća ga sa strepnjom i tugom, sa blagoslovom koji predstavlja jedno od najuzbudljivijih mesta u celoj našoj junačkoj poeziji: Pođi, sine, pošô u
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ona više nije gledala ni polja, ni živice, ni staze, bila je s tugom zagledana samo u svoje malo opustošeno srce. — Striče, zašto si otišao, a da se ni obazreo nisi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
) neokretan na boju kad od cara na glas izađe, pohvaljen i obdaren bi? Piše apostol i kaže: »Mnogom brigom i s velikom tugom živiti se valja, ko misli doći u nebesno carstvo!
Opet s tugom tuđe uzajimlju i toga se puta drže neodstupno. Ja mi, budavši sveštenici, udilj doma kod svoje kuće boraveći, od popovine
Ko nauke nejma, u mnoga zla upada. Kakvo mu je videti podretlo, takvo mu ide poteklo i napredak. Svako veselje s tugom i plačem je pomešato. Kano kurjak s kožom valja nam plaćati. Rešetom crpe vodu.
Osvestno srdce nazire vreme k besedi. Nebojšu psi ujedaju. Nije svakom carevina. S mukom i s tugom blago se teče. Bolji je živ pas negoli mrtav lav. Pravicu ne valja kriti. Proznaj sebe samoga.