Jakšić, Đura - PROZA
Evo, pogledaj u moj dnevnik, prevrći list po list: sve sam u životu pobeležio, sve — ali sve samu tugu, sve onaj golemi bol što mi toliko godina dušu razdire...
Peti, najstariji, preživeo ih je, da za njima tuži i da drugima tugu pripoveda. — Dakle, večiti boli, večite muke! I moleri ih moluju, i spisatelji pišu, i ljudi čuju — ali se niko protivu
moje na srce padale, zato je teško kao olovo; o, gospodine, o, prijatelju, lakše bi bilo duši mojoj, samo kad bi slušao tugu moju — jer me niko ne hte prijateljskim saučešćem saslušati. Budi mi prijatelj, o dobri čoveče!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kao da je grad potro... I sad jadaju i kukaju. Niko živi ne čuje tugu njihovu; niko ne veruje da oni nisu ništa krivi. — Oh, Lazare!... Lazare!... Valjda ima živa boga!...
Dučić, Jovan - PESME
Večernje ptice odilaze s krikom U mrtvu šumu. Daždi mrak; sve ćuti... Ja ne znam zašto samo tugu snijem, A nit što žalim, niti želim drugo; I ne znam zašto tražim da se skrijem, I negde plačem dugo, dugo, dugo...
nad morem, vrh sveta, Rasplela je kosu zelenu i dugu, Naliči na nimfu koja je prokleta, Da postane drvo i da šumi tugu.
tamnih jada, Da ostavim jednu nostalgiju dugu: Pa sve kada prođe, da se sećaš tada Sa bolom na sreću, s radošću na tugu.
SUTON Ja te volim jednim žarom neveselim, I sumnjom u tugu i lepotu jada; Sreća koju imam uništava sada Beskonačnu drugu sreću koju želim.
Kao da me uvek s drugu stranu reke Čeka moja sreća, kao verna žena, Što upreda tugu ljubavi daleke U nit od preslice do zlatnog vretena.
I strašno ćutanje natpisa sa stene, Što posta nečitljiv? I prokletstvo nemo Reči, što sad čame, neprotumačene? Tugu trave putem kud sad ne idemo? Ko zna plač idola pod zemljom? Ko znade Kletvu molitava zamuklih?
— A ti ćeš reći moru i nebu i čempresima: „Moja ljubav ima u sebi i vašu beskrajnost, i vašu čistotu, i vašu tugu. Jer zato što vas je moja duša obožavala, ona se sazdala od onog što je obožavala.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Urednom je žestoko izlivala tugu i lud bol za njim, kad je posle mobilizacije, naglo otputovao i pitala se: da li veruje sebi, da li je moguće da on
Afrika
Njegovo lice izgleda odjednom još mnogo starije i umornije, išibano više klimama i godinama. Ja pogađam tugu i pijem u zdravlje dece koja su večeras bez njega oko božićnjeg drveta. Njemu su oči pune suza.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iza njih, u daljini, i on je video red jablanova, a zatim plavetnilo neba, ali to je kod njega budilo samo tugu. Sunce je bilo odskočilo, ali on je znao da ga neće gledati, kako odskače, još mnogo puta.
Kao svi tužni ljudi, on je svoju tugu sam uveličavao. Trandafil mu je bio nabavio, brzo, sve što mu je tražio: i plavu husarsku kurtku, i čizme, i oficirski
Kad bi se njegova žena malo smirila, pri pomisli da deca imaju dadilju, ona bi posle pronašla da je i to razlog za tugu. Veli, dadilja ne može zameniti majku.
Mirnim pogledom pratila je, i sve ono, što je Petar radio, i što je rekao. Tu istu mirnoću, hladnoću, tugu, šta li, Pavle je imao da gleda na licu Varvarinom, i kad ih je doveo u svoju kuću, i kad su sreli Anu i Đurđa.
U zaostavštini Vukovoj nađeno je i jedno pismo, u kom Vitkovič kaže da su kola Petrova dovezla lepotu i tugu, a Đurđeva, budalu i ubojicu.
U toj izbi Žolobova, u kojoj je sad u Kijevu živeo, Isakovič je osećao da tone u neku duboku tugu, a ne mržnju. Osećao je, među bratencima, koji su bili ženjeni, svoju, sve veću, udovičku, samoću.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ljudi, pa čak i žene, sa crtama koje odaju plemenitu tugu, koji izgledaju savladani tugom, mogu odjednom postati besni kao lavovi.
Roditelji ne znaju za žalost i tugu, ako su njihovi junački poginuli. Oni znaju da se teško živi u njihovoj siromašnoj zemlji, ali se mogu počiniti slavna
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
naramak sijena, ostavi ga s mačkom u kolima i krenu u krčmu gunđajući: — Najprije ću se dobro napiti da rastjeram tugu, pa ću tek onda baciti ovoga mog nevaljalca u vodu. Sjede stari mlinar i započe piti zajedno s krčmarom.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- a u tome „idi” bilo je nešto tamno i žuboravo, gotovo nalik na tugu. Najednom me je, ne znam zbog čega, bilo stid. - Ako treba da idem, ići ćemo zajedno!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Danas je kod jednog, sutra kod drugog, ili obojica dođu gospodaru Sofri, da mu iz glave tugu izbijaju. A šta je sa Perom?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
aktivno koristi mnoge svoje sposobnosti (motoričke, čulne, intelektualne, jezičke), ispoljava emocije (radost, nadu, tugu, srdžbu itd.) i zadovoljava za određenu kulturu važne socijalne motive (npr.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
ironije skoro je neuhvatliva; jedino kod one primedbe o ponašanju seoskih devojaka pisac je oborio oči, da bi sakrio tugu, ili podsmeh, ko zna...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
, Kad mlidija̓ umreti, Tuga i opomena) pokazuju i nežnu pesničku dušu i samostalan pesnički dar. Anališući Tugu i opomenu, jedan današnji kritičar postavlja pitanje koje je u isti mah i odgovor: »Da nije Branku baš škodio narodni
Milićević, Vuk - Bespuće
Njega prođe nekakva jeza kad vidje njezin plač i tugu i sramotu; njemu dođe želja da udari nogom ovo pijano stvorenje, izvaljeno nemoćno, sa raširenim rukama, punima blata iz
Radičević, Branko - PESME
siroma utaja, Loša sreća nama ga otrže Pa u crnu zemljicu ga vrže, I vernome ne ostavi drugu Ništa drugo do na srcu tugu, Tuga jadna samo muči grudi, Al' ne može mrtve da probudi.
' 58. „I tako je otišao I uzeo sebi drugu... Žâ mi beše, zdravo žao, Al' uguši svoju tugu, Ta što znado činit mlada? Zaš da s mene momak strada? 59.
Nešto šušnu, on ne čuje, Ne zna ko se približuje, I ne vidi slatka čeda Što sa strane u njeg' gleda, Sa lica mu tugu štije, Pa suzice roni tije, Koju uze da je ljubi, Pa i sebe i nju ubi. Oh tu njegov grdni jade!
Taj stari gledi Milanovu tugu, Pomoći njemu teo bi on rado, Boljetice on ove znade rod, Al' de će naći prema njojzi lek?
Oh ta mani i tugu i jade, Pa pogledaj te junake mlade! Topot, zveka... a silna prašina Podigla se kâno oblačina, A kroz oblak, oh
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Đede Petrače ...— zaustim kroz stegnuto grlo, a stari potukač, pogađajući moju neizrečenu dječju tugu, spremno nadovezuje: — Idemo, delijo, idemo. Opet ćemo mi ovamo doći, ima kad. Nogu pred nogu, naniže, po mjesečini!
Krio je, u stvari, svoju tugu, a već na stranu to što je malo i prisramotno da ozbiljan čovjek žali za ženom. Ta bar toga kupusa ima na izbor, nude
Ona se najviše stidi starog domaćina, mog djeda Rade, a i ne sluti da je baš on prvi otkrio njezinu tajnu tugu. Bata starac tamo-amo za nekim nevidljivim poslom, nezadovoljno šmrkuće, a kad se stric Nidžo pojavi na vratima, on samo
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGINICA: Može i to da smiri. Može i ružno vreme da bude lepo. MAJKA PINTOROVIĆA: Jes, lepo, ali za tugu. Lepa ona bljuzgavica, ono blato, onaj mrak, razdani se tek u podne, a odmah počne i da se smrkava?
Kostić, Laza - PESME
Vije se u okrugu, seća mi slabu moć na ljubav i na tugu, na sunce i na noć. Al' neiskazan osta neiskazani jad, neiskazano dosta, što boli teke sad.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Plakao ribar, a mačak sluša, žao mu starca, boli ga duša, tešku mu tugu blaži: „Mačak će poći — tako je rekȏ — ribici dobroj, tamo daleko, da tvoju mladost traži.
Kišica topla po gaju škropi i tugu zimsku sapra, u rodnom kraju i u mom srcu veselo blesnu Japra. Šuma malena tananih breza prosipa šapat rečit, a
Dobar si, zeče, dobro ti ime, ocenu spremam još ove zime, kad vidiš torbu staroga Sime. Lasta nam piše uz tugu laku, žicu joj lirsku osećam jaku, ona je pesnik u crnom fraku.
Sloboda barjak odavna vije, a naš se dečak vratio nije. Večeras, evo, njegovoj kući dođoše znanci, krijući tugu, zajedno s majkom, sa dedom starim počeli priče o svome drugu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva — Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi bledom, Ni smrću tvojom oboren mi nad.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
profesor, a ja još u crnini; pa mi on kaže: „Imao bih, gospa-Sarka, nešto da vam kažem, al' ne mogu, jer poštujem vašu tugu!” Šta ima kog đavola da mi poštuje tugu, da ga pita čovek. Al' tako vaspitan čovek pa poštuje tugu!
” Šta ima kog đavola da mi poštuje tugu, da ga pita čovek. Al' tako vaspitan čovek pa poštuje tugu! POJAVA III AGATON, PREĐAŠNjI AGATON (dolazi spolja).
” Šta ima kog đavola da mi poštuje tugu, da ga pita čovek. Al' tako vaspitan čovek pa poštuje tugu! POJAVA III AGATON, PREĐAŠNjI AGATON (dolazi spolja).
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dotada nisam naročito pomišljao da mi se šta može desiti. Ali suze majčine su mi navlačile tugu, ne toliko što sam se plašio za sebe, koliko zbog bola koji bi njoj bio nanesen... A posle i zavet očev.
Krišom sam grcao i šetao krupnim koracima po sobi, da bih prikrio svoju tugu. A metalni zvuk čeličnih mamuza opominjao me da sam vojnik, ratnik, kome ne priliče suze.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mi smo za smrt! TRAG Želim: da posle snova ne ostane trag moj na tvom telu. Da poneseš od mene samo tugu i svilu belu i miris blag... puteva zasutih lišćem svelim sa jablanova. SERENATA Čuj, plače Mesec mlad i žut.
I, tako, bez doma, ipak će mi sudba postati pitoma. Ne, nisam, pre rođenja, znao ni za jednu tugu, tuđom je rukom, sve to, po meni razasuto.
On je svud isti, jer je mrtvac. Osetih svu našu nemoć, svu svoju tugu. „Sumatra“, prošaptah, sa izvesnom afektacijom.
Kostić, o kome svaki, bezbrižno, kaže da je lud i pust, malo stilizovan, dao bi na jednu lepu, romantičnu tugu i ponos jednog rodoljublja koje je, u snu, a sve se prvo u snu ostvaruje, sve ostvarilo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sve, čim je proživeo čitave desetine godina, čim je provodio radost i veselje, bolest i tugu, sve što se saživelo s njim, što je postalo sastavni i nerazdvojni deo njegova života, njegova bića: i onaj nakrivljeni
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Godinama mačor samuje. Šta li mu je? I šta da mu je? Oh, ne pitaj, ne diraj tugu! Sve se vrti u strašnom krugu: Čas na severu, čas na jugu, Sunce klizi niz svoju prugu.
Od razdanja do večeri obuzet sam Prolaznošću, U dvorove svoje Tugu rado primam kao gošću; Draga mi je i njena sestra, po imenu Tiha Seta, Njoj posvetih 5.203 soneta.
Rakić, Milan - PESME
Ti bi došla k meni bez suze u oku, Iako te boli razdiru i guše, Skrivajući jade i tugu duboku, U kutima tajnim nežne tvoje duše.
jednim Poslednje bi zbogom rekla starom drugu, I miloštom krasnom i poljupcem čednim Zbrisala bi tajnu neizbežnu tugu. Dođi! Čas je kucn̓o!
I prezirem tugu, zaboravljam bolju, Jer u meni teče krv, predaka moji̓. Mučenika starih i junaka koji Umirahu ćutke na strašnome kolju.
Pandurović, Sima - PESME
O, kuku! kuku! svet zapeva celi; Zadrhta duša kao nebo celo; I masa zvezda sa neba se prosu Na tugu, jade, ljubav, sreću rânu, Na mrtvu dušu kroz jutarnju rosu.
Čeka pred grobom i zbori još tavno Tugu života i ljubav spram njega, I čeka svoje. Kad dopade muklo Sve crno društvo, užasno i divlje, Do nje, do groba, —
Uvijen voljno u samrtnu tugu, Sa jednom željom, da sam vazda s tobom, Leći ću ćutom ukraj tvojih nogu, Pokriven tamom, ozarenim grobom.
veće S prestola sreće, zadovoljstva, mašte I sna, nad kojim sijale su sfere; Rasplinuće se u vizije tašte Sve, i u tugu mutne atmosfere.
U ljubavi i sreći rânog doba Mislio sam na mržnju ovog sveta, U mladosti — na dane blizu groba, U radosti — na tugu starih lêta.
senka starosti padala Na moju mladost, čistu sreću moju, Dok sad prošla mladost baca senku svoju, Da bi mi starost tugu zadala.
NESTANAK Umrla je u jesen očajnu, Pod bremenom sumnje i života; Ne ozari sreće je lepota, Niti snimi ikad tugu tajnu; Umrla je uboga sirota.
Jer svirepo bi bilo da kraj groba Odigra se jedan prizor ljudskog gada: Da na njinu tugu nasmeje se zloba, Dok grudva za grudvom na moj sanduk pada.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Milica osta stojeći, držeći visoko luč. „Evo nas, serdaru, tvojijeh brata, da ti tugu iz kuće išćeramo, jer, bogami, niti nam je Božića ni veselja dok je tebi tako!
Sveti Sava - SABRANA DELA
Veliku tugu i bojazan primih, jedno od pustošenja, a drugo od straha od bezbožnih razbojnika. Ostavi mi manastir u malom i skromnom
Pesma šesta Irmos Molitvu svoju izliću Gospodu, I njemu ću izreći tugu moju, jer zalima duša moja napuni se i život moj adu približi se.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
i kovač i mlinar, govedar i oba vozara bratski posjedali iza mađupnice, prema vodi, te bi „krvlju Isukrstovom“ blažili tugu za poharanom crkvom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Posle je jahao, a momci, svi galamdžije i psovači, gonili su svinje. Da bi razagnao tugu na te dane jeseni, Aćim ponovo pripali cigaru i nastavi da putuje između hrastova i bukava, ispod zvezda i oblaka, od
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Sestro moja, sele, Odlani mi tugu, Oj, zagrli, sestro, Tvoju vernu drugu; Pa joj reci, reci... Oj, ne reci, ćuti Bolje je nek' ne zna, Neka i ne
Al' da vam pustim na pleća gojna Tugu kad draga izgubi vojna, Taj teret ne bi preneti pregli, Svi bi k'o janjci morem polegli, Tuga bi moja u more pala Al'
J. Dučić LXX SUTON Ja te volim jednim žarom neveselim I sumnjom u tugu i lepotu jada: Sreća koju imam uništava sada Beskonačnu drugu sreću koju želim.
Ti bi došla k meni bez suze u oku, Iako te boli razdiru i guše, Skrivajući jade i tugu duboku U kutima tajnim nežne tvoje duše.
jednim Poslednje bi zbogom rekla starom drugu, I miloštom krasnom, i poljupcem čednim, Zbrisala bi tajnu, neizbežnu tugu. Dođi! čas je kucn'o!
stoji nad morem na steni, Rasplela je kosu zelenu i dugu: Naliči na nimfu koju su prokleli Da postane drvo i da šumi tugu.
Po dubravama tavnim Njezina čudna pesma bolno i slatko ječi; U njojzi očajnik traži utešne i mile reči, I njima tugu goni. Ona ga u nebo diže, dajuć' mu krioca svoja... Muzo! Hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. V.
Al' ozgo vedro nebo, A u meni nasmejana duša, Ismejaše mi tugu, Te ni kraj najbolje volje Ne mogoh otkriti smrt U prirodi.
il' je u zraku, K'o svile nit što pliva kroz tamu? Il' je u dahu te noći crne, Te mi u tugu ljubav ogrne? „Svuda te tražim!...
sreća Sa dahom njinim u nepovrat minu; April u cvetu i u sjaju sinu, I sve, o druže, što me na te seća Sad samo tugu u mom srcu budi; A uzdah teški razdire mi grudi. Sad nema ljubičica!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Odlazak me moga hranitelja u plačevnu tugu povrgao, ka siroče kad se oca liši i ostane u svjetskom metežu na proizvol neobuzdne sudbe.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kud pogleda, vide svežu travu i šareno cveće. I zemlja i vazduh mirisahu na proleće. „Ta to proleće razgoni moju tugu!“ Pogleda još jednom oko sebe i vide svugde, i kroz travu i kroz džbunje, ruševine, no ni to ga ne ražalosti.
I Njutn oseti tešku tugu u srcu. Iako o tome ne reče ni reči, ona pročita to iz njegovih očiju i zahvali mu pogledom. Oni razgovarahu o dnevnim
Ta umilna muzika koja je stigla i do Pariza ublažuje našu tugu i kazuje nam da su krvavi dani revolucije davno prošli.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Međutim morao sam se ukloniti sa prozora jer mi iz daleka dopreše zvuci posmrtnog marša, koji me ponovo baciše u tugu, izazvanu sad pogrebom nekog oficira; i gledati u krst nije mi vredilo.
I okolina, sva bela ovoga Božića, izgledala je svečano nema, dok je varošica ulivala tugu. Činilo se tako da je ovaj praznik daleko od nje: kao da je svuda, samo ne u njoj, tamo negde u mnogo srećnijim mestima
Obuzet mračnom slutnjom nameravao sam da se vratim i izvestim komandira da Packa nema. Predviđao sam tugu komandirovu i bilo mi je stoga još teže.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Sve je bilo moje: i radost i bol, opsjena i razočaranje. Poznajem glad djeteta, i tugu bludne sitosti, cik ludog srca u jutra krvava i povijanje duše u mutne sutone.
Osjetio sam miljenje soka u svakom tananom vlaknu i srh u studenom srcu kamena. Razumio sam nijemi govor stvari i tugu u oku zvijera. Otvorio sam dušu svakoj pojavi života i oči svakom njegovom vidu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Al' počeh voleti tvoju usnu meku, Crvenu i lepu k'o plamen požara; I sve što je s tobom, i tugu daleku, I još tvoje oči, ta dva oka stara, Uzeta iz noći, vodâ, iz dubinâ, Nepoznatog mraka što život odmara.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
na svoju nevolju; jada se u sebi: „Toliko bogataša, pa niotkuda pomoći”, i jače oseti u svojoj duši samoću, brigu i tugu. —Da pođemo, a? Idimo! — jedva dočeka Marko.
Veli: — Biću u lijepome društvu, a dovešću mu je kao mladu nevjestu! Devojka pošljednjih dana osjeća neizdrživu tugu što odlazi, a ne nalazi joj razloga, pa se sama čudi svome uzbuđenju.
Na mahove čežnja bi bila jaka, pa bi jače izbila i izvrgla se u neutješivu tugu, a tek bi se pomalo utišavala u brizi za svagdašnjim poslovima i u navikama života.
Pa onda tugu zamijeni nadošla osjetljivost. Dođe joj neprijatno na parobrodu, zaželi se kraja, i preko volje nazire skladnost okoliša
Iako nije bila sigurna da je to taj brod, osjeti u sebi silnu tugu, jaču od one što bi je osjetila kad bi iz zaklonice, za osvanula lijepa vremena iza oluje, brod u otvorenu pučinu
Potajice ona joj se javlja, i noćašnju stravu i zebnju i tugu u spokojstvo preobraća; sili se da skrene misao na mrtva Marka, i gleda u nj, ali sve uzalud.
— dovrši starica tišim glasom. — Ali vam je žao umujeti? — opazim ja pod utiskom pošljednjih riječi, osjetivši tugu u zvuku glasa staričina: . — Da mi nije žao? Neka me ovako stare, samo da mi je živjeti! Da je moguće uvijek živjeti!.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
«Javor» 1882. TUGA MATERINA ZA PRVENCEM* Ja ne mogu suza skriti, Makar da se trudim, silim. Vi velite: Svladaj tugu Za jedincem svojim milim.
usisamo; Ako suze roda tvoga Budu rosa složne svesti, Prvi cvetak iz tvog groba Biće cvetak blagovesti; Ako tugu, jadnicu nam, Tvoja misô očeliči, Zatočnici tvoga duha Prizrenu će skoro stići I na polju kosovskome Dignut’
Sedi, sedi — prošlost gledi, Razgovara tugu nemu, Pa polako — ne znam kako — On se nađe u Vitlemu, Gde se majka bežeć’ skriva, Majka što će rodit’ spasa...
Tebi cveće nije cvalo Kâ što nije ni tvom drugu. Da li praštaš ovom svetu Vašu muku, vašu tugu? Nad slabačkim tvojim telom Anđô smrti davno s’ vrzô; Ćuri te je srce vuklo, — Al’ što ode tako brzo?
Krakov, Stanislav - KRILA
I Duško je odjednom osetio tugu kao da leži kraj nečijeg mrtvačkoga odra. A pukovnik je i dalje govorio, a najviše o svojim bolestima.
Duško je gledao pusta izgorela polja kraj Lutre, gde su nekada bili njihovi logori. Osećao je tugu što je sve to tako pusto i prazno.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njegovo lice izgleda odjednom još mnogo starije i umornije, išibano više klimama i godinama. Ja pogađam tugu i pijem u zdravlje dece koja su večeras bez njega oko božićnjeg drveta. Njemu su oči pune suza.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Aj, rumeno čedo, Proleće i cveće, Ja znam onu pesmu: „Oj, pelen-pelenče!“ Sestro moja, sele, Odlani mi tugu, Oj, zagrli, sestro, Svoju vernu drugu, Pa joj reci, reci...
O, kaži mi, šta ti srce — Moje srce pripoveda. Kaže li ti mile snove Bujnu tugu, slatke vaje, Peva li ti zlatne nade I rumene uzdisaje?
Niko ne zna, što još nikad Nije osećano; Kako ljubi svoju tugu Srce razderano; Ne zna njihne osećaje, Njihne uzdisaje, I šta zbore, šta govore, Šta li svetu taje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Svi tebe prezrjela, i sosjedi i druzi već te ostavili. No i sami sinovi moji veće stali jogunasti, svirepi, i tugu mi dali; trzaju mi utrobu, sami se svi smeli, a ne znadu u što se vjekovječno sveli.
O, kćeri nebesna! Ti si naše sreće boginja čudesna. Ti mene pozivaš k moje žizni drugu, Ne znajući ješče svu mog serca tugu.
U zatvor steran, osećao nisi Tavnice tugu i zled, Sve gorke, nestašne obide sveta Nisu ti mutile jed. Kad drugi svoje nesreću kuće, Dece oplakuje sram, Ti
A kad padne veče i večernji mir, Zašumiće jablan, proteći će vir. Pričaće mi tugu u putnika tog Što mu dušu tišta sa udesa zlog. Pričaće mi mloge radosti i jade. Salomljenu veru, pokošene nade.
Da njeni zraci U noći ovoj Prosiplju nadu Majci tužećoj. Koja j’ to majka Svi je mi znamo, Jer njenu tugu Davno slušamo. 14. avgusta 1854.
i onde, na sasvim drugom terenu i u drukčijim prilikama, samo poneke aluzije izmenila, kazujući drukčiju, bugarsku tugu žalostivim ritmom Vidakovićeve tužaljke.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
MIRA: Nemoj da kažeš, zvezdo, „divije“, Ta pitomije, reci: tužnije — Kad tuga samo tugu donosi. STANIŠA: A uvreda? MIRA: Mene ražali.... STANIŠA: Mene raspali — Al’ evo braća tvoja, moji drugovi...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sve su lijepe, ali vajme! to je ona ledena, tužna lepota bez vatre i zanosa. Sve na njima opominje na neprebolnu tugu i vječito, sumorno kajanje.
Bojić, Milutin - PESME
Da li tugu taje Za večnim suncem koje im se skriva, Ili se na dnu njinom borba zbiva, A vrh njih samo zimske zvezde sjaje?
'' XXI Svu tugu svoju u te bih da skrijem I da, drukčiji no što svi me znaju, Na tvome nedru, kô u rodnom kraju, Krišom od ljudi
Nastasijević, Momčilo - PESME
To kuda stupaj ih laki, stuknem, brale. Plač i smeh vrve u vrevi, bukću kao smola, bledi pronose tugu. I ja bih u vrevi da vrvim, osama na trgu me snađe, tišina njinom huku: kud oni šestarim, sa rujnih lica štijem
Sagoreti — prečistoj dar. TUGA U KAMENU 1 Ni reč, ni stih, ni zvuk tugu moju ne kaza; a dýge sveudilj neke nebo i zemlju spaja i spaja luk. 2 I krenem, i rodna kob sve dublje me koreni.
I čudno, na ramenu sebi, svetli svoj sagleda lik. 9 Ni reč, ni stih, ni zvuk tugu moju ne kaza. A dýge sveudilj neke nebo i zemlju spaja i spaja luk.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Odoše. Ivo časom zastade, i gledaše za njima. Čim zamakoše, osjeti silnu tugu. I on pođe i ponese sobom topli sjajni zadah dana, s njenim blagim, djetinjim obličjem.
Kod tebe zaboravljam i tugu i bol što sam je sobom amo donio... Glas mu doista iskreno podrhtavaše, silna unutarnja sila ispoljavaše riječi, no
Ivo pogleda u drven križ što se je još nekako dizao između visoke prožutjele trave: „Zna li ona moju tugu?” I pusta, beznadna čežnja natiskuje mu se uz to pikanje do u dušu, tuži za njom — i jednako gleda u sagnjili križ...
A ta duša — sutra odlazi, i nikada neće saznati za njegovu neodoljivu tugu, pustoš i samoću. Dolazi mu da bi prignuo skrušeno glavu k zemlji, i u njenom i Marijinom krilu našao život.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Starac gleda vaše kajanje. Gleda. Ne sluša. Samo gleda. Vaše uzmlačene izraze, otužna kisela lica, ganutljivu tugu. Starac se šeta okolo sa rukama na leđima. Odmerava vas, pažljivo ispituje da li ste svi dovoljno plačni.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' šta je prošlost? Ko u njoj Propale ište draži, On muči samo život svoj I tugu svoju snaži. Do vraga s njome! Zanos taj Studenim zrakom sjaje O, Hebo moja, vina daj! Zaborav ono daje.
zaman dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi bledom, Ni smrću tvojom oboren mi nad. 1885.
Njeno tavno, tužno lisje na večnu te tugu seća. Ah, ja znadem njenu prošlost, kô i prošlost drugog cveća: Vidiš one razvaline na visini mračnih gora?
A sumorna omorika nad njenim se diže humom, Ona znači večnu tugu i peva je s tihim šumom. 1888. CIGANČE Bezbrižno i milo dete, podigni vitice svoje... Kako si čupava strašno!
Po dubravama tavnim Njezina čudna pesma bolno i slatko ječi; U njojzi očajnik traži utešne i mile reči, I njima tugu goni Ona ga u nebo diže, dajuć mu krioca svoja... Muzo, hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. 1888.
Al' plavi pomenak jošte miriše u tavnom lugu, I on nas na ljubav seća, na čednost, i slatku tugu. 1889. ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i pola ravna, I tavne, visoke gore.
Otadžbina moja daleko počiva, Moju nežnu tugu samo suza vida, A plemena moja u pustinji beže Od krvavog noža strašnih Abasida.
Glavno je: što strepim, Kad barbiton tugu ili radost zvoni. Pred tom večnom tajnom mi stojimo nemo, Kô saiski mudrac pred Istine likom; Veo s lica njenog dići ne
Ah, ja razumem smisô žalosne jelinske bajke I njenu beskrajnu tugu nesrećne i bolne majke, Nad travnim dečijim grobom.
Al' ova svečana tuga misao budi mi drugu: Ko beše umetnik otac što svoju opeva tugu, I tuč ožive sobom? A granje treperi mirno... Ja snove čudesne snujem I teško jecanje neko u vrtu daleko čujem.
8. Tugu ću svoju pokloniti rodu I grobovima otadžbine svoje, Da silno jekne usklik za slobodu S usana tvojih i sa lire tvoje.
“ 1888. PRIJATELjU 1. Da sumorne misli i tugu odstranim, Hoću, dragi druže, s tobom da divanim. Zgoda mi se dala da te, putem ovim, Kao divlju zverku ili zeca lovim.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Odvojio se i od kuće i od svirača. Sam pripeva uz nečiju tugu ili sevdah, nekad po klupama u parku, ili u čamcu na reci, nekad po svadbama, a i po kafanama.
Rasplače se i Milica, zaplače i mala Stanojla, kao da zna za tugu roditelja, i po kući se razlije neka blagodat. Tako je Boško uvek umeo i druge usrećiti i sebi goveti.
Ja evo još čuvam u ovoj mojoj „jazbini“ klavir Josifa Vlaovića koji je plaćen čitavim imanjem... Ja sam, na tugu moju, preživeo i oca i sina i unuke, ali možda i srećom, da ne dam da se uznemiruje pobratim moj Marko, i dobrotvori
— Čudna sudbina toga deteta bila je odista čudna. Jana je trpela detinju tugu zbog nedaće i nesreće svoga oca; zapravo zbog utučenosti njegove, pa egoizma, pa ravnodušnosti, pa proloma ljubavi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nepregledna kolona pešadije, artiljerije, komore i izbeglica, gamizala je lagano preko Kosova, noseći sobom tugu i očaj porobljene zemlje svoje. Sustigosmo i kolonu ranjenika, koji su umakli iz bolnice.
Ženjeni oficiri izvukoše prvi iz svojih sanduka sačuvano odelo i kretoše u varoš da bi zaboravili tugu svoju. Neoženjeni su sedeli po šatorima i igrali karata.
Petrović, Rastko - PESME
u poslednjem času, kad besmo satrveni, Talas nas Njega preli ko blažen dah za dom: Iz očajanja osmeh preveze Nas u tugu, Od čela do pasa, i preko grudi, prevučem Liniju Onu dugu.
Zatim je gubim i nigde na njen ne naiđem trag, Kao mlaka svetlost, draga, u suton se raziđe, Kroz tugu moju samo još korača u daljinu blag Taj stas, koji će negde morati da naiđe Na ovu žudnju i na kobni ovaj glas: ”O ti,
A vi velite, o vi koji prezirući oruđa Ogledate tugu svoju u reci plača tuđa, Starče, čije su kose zabelele sasvim u danu, Mladiću, očiju božanskih iz kojih ljubav
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Je li čudo što u dom dečaka iz suze rođenog poče dolaziti narod da traži pomoć za svoju bolest ili tugu? Postade slavan dečak iz suze rođen, doraste do mladića, ali je svejedno bio prozirai i malen, kao da jedino sebi
U jednom trenutku okrenu se Marijan ka kolibi jer mu se činilo da ga starac s prozora prekorno gleda, ali savlada tugu i potrča ka vodi. Ćute i taje talasi kako se i kada dečak popeo na leđa srebrne ribe.
Šantić, Aleksa - PESME
I kad bi slavuj u lugu Znao za moju tugu, Pesme bi zapevô lepe, Što teše i srce krepe. I kad bi suze mi tajne Zvezdice znale sjajne, S neba bi sletile
Otkad sam je izgubio, Ja ni suza nisam lio. Srcem nosim tugu mnogu, No plakati ja ne mogu. 36 Iz mojih golemih bola Malene pesme se roje, Pa zvonkih krila lete Sve srcu
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
šubara je kvari U SAMOĆI U samoći Sreća nam se ruga Nema ništa Bez najboljeg druga Drug će drugu Da ublaži tugu Drug drugove U svatove zove PUĆI ĆU OD SMEJALICE Pući ću od smejalice Kad čujem za grejalice I šporete na
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Otišao je Stric, noseći u duši prvu istinsku tugu u životu i neizbrisiv lik tihe djevojčice, koja ga je nekad predano voljela i koju on ipak nije umio sačuvati.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A mi sad nismo od robinje deca, nego samo Velike Gospe Domaće. VINO I ŽENA Razgoneći tugu ti sa srdca, Tko bi te tuđin I s tuštenim maznim rečma Mogao razblažiti i potešiti, — Već ako dobro vino I lepozračna,
Ni orlu puta leteći ispod neba. Ni pak zmijinje staze kad se prevuče preko kamena. PROLEĆE Ka neku mrtvičinu, zimnu tugu smeće sa sebe svaka proniklica zemljana! Sva tvar prozelenjuje, te pupča i goji se.
MOLITVA ZA MIRAN PUT U VEČNI VILAJET Rodaj nam, skrbnim, so te loze vina da pijemo i našu tugu starostljivu da zaboravimo. Znamo te jasnu i svetlu kano sunce, sjajnu jednako na zle i na dobre ljude.
Pohvali Boga i on skačući igraše pred ćivotom prenoseći ga s brda u svoj mu grad. AVESALOM DUGOKOSI Kakvu pak tugu i golem dert imao je car David, gde njegov najmiliji mu, hubavi sin Avesalum dugokosi, uze na svoga rođena oca
od sviju strana svojevoljno i bez obzira strčavali se tamo ljudi ne hajući putem ni za svoj život, a kamoli drugu koju tugu i muku ne bi za ono snahodno se blago pregoreli? (Što no je i to vremenom istrošljivo te i opet nestane ga.
za to, no sve motri našto se kraj dokonava, a iza zla svakad se boljem nadaj, tek isto ako dragovoljno podneseš koju tugu!
bi se veliki boljari od volje mu svega svoga dobra mu, leponošenja i huzura pometnuo, te za prosjaka bos podnoseći svaku tugu i nevolju, pretucajući se po sokaci, podnosio? Kad mu nije to za nevolju trpiti?
i na prazno vas je rđa i svako zlo bilo, nego li svakad zovete sami na se s vašim zlostavstvom neku novu, novu tugu i zlo podnošenje vam!
Jer ako s vanimanjem ga čatiš, ono ti razgoni svaku tugu i brigu s uma i sa srdca i uslađuje ti tvoju misal, izgoni zlobu. U korenju je o dobru radenje.
HROSOLIT KAMEN Jest Hristos hrosolitom. Hrosolit kamen, ko ga ima kod sebe, progoni od čoveka svaku tugu, nevoljnu brigu i dert sa srdca mu i s uma, te ga vesela i friška slobodna čini.
i Hristos od pobožnih ljudi koji ga sve na pomoć sebi prizivlju on progoni od njih svaku nemoć, raslabljivanje, snebivanje, tugu i grižu, te ih čini freške vesele.
Te s mnogim dobijanjem mnogu i tugu i nevolju podnoseći. Velikom trgovcu to je golema šteta ako viška ne dobalja k svojoj sermiji, ni se pružati u mnogo