Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
a plamen je lizao sve više i više... I on oseti toplotu toga plamena... Malo-pomalo, vatra se poče tuliti, a iznad drveća podiže se mesec, istina malo okrnjen — posle uštapa — ali opet veliki i sjajan.
Vatra se skoro poče tuliti kad on diže glavu i reče više za sebe: — Darnuli su ljutu guju ispod kamena!... I sam bi im đavo oprostio, ali on