Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Skočim kao da idem, i očepim dvaput jako nogom Tumanova. Ana me gledaše poplašeno. Tumanov me je razumeo. — Vaš je instrument odneo vaš zemljak danas kad je bio.
On namignu na me, pa se okrete Maksu: — Vi kao da ste s polja gde se gazi krv? — reče on, pogledajući mene i Tumanova. Maks htede da ostane hladan. — Ha, — reče on — nije baš tako opasno.
Popesku pogleda mene sležući ramenima. — Cela ne vouѕ concerne raѕ,22 — rekoh mu. Francuski je, osim nas i Tumanova, Ana slabo razumevala. Maks se još glasnije smejaše kupeći usta da mu se ne odlepi flaster.