Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Svi ćutaše. Baba iziđe plašljivo iz sobe noseći u ruci činiju; i Ana ode za njom. — Nikolaй Ivanovičъ, — rekoh ja Tumanovu — požaluйsta poйdite vonъ I ne puskaйte nikogo izъ damъ vъ komnatu.24 — Tolьko, požaluйsta, kolotite kakь slѣvduetь.
A drugo, čak je i Tumanovu palo u oči da ona, kad nisam ja u sobi, večno ćuti, i da je opet, kad ja uđem, neprirodno razgovorna.