Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Gazda-Milunu smeši se brk. »Dobro je, dobro!« misli u sebi, pa tumara dalje po kući. Ode obilaziti i ostale zgrade. Kad bi kod ambara, smotri ono momče i pokraj njega probijen bubanj. »O, o!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Šta ćeš: pokornu glavu sablja ne seče!... Što nisi bio miran?... Bar ne bi mučio starog čičaMarinka da tumara noćas po šumi... — A zar ne znaš, nesrećniče matori, da se ovo tiče moje glave? — jeknu Lazar.
Samo jedan čovek tumara po pomrčini. Noga mu kliza po kaljavoj zemlji, on posrće i spotiče se, ali žuri da izvrši zapovest svoga gospodara.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Može i mačka, iako ih ne mirišem. - Ne može. Donela sam kornjaču. Videćeš na svetlu kako ima divan oklop. Voli da tumara i voli knjige: Moći će da ti pravi društvo na tavanu dok budeš pisao ono, kako ga zoveš, roman, ah, da.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Ima još jedna banda, čuo si za Janotiča? — Zar je i on u ovoj okolini? — Bog zna kud on tumara, no njega se ne treba bojati, on na trgovce ne udara; kad ih nađe, dadu mu kakve robe, ako potrebuje, pa dalje ide.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1849. je u emigraciji u Beogradu, i tu postaje pomoćnik urednika Srbskih novina. Od 1850. do 1853. on tumara po svetu, i o tim godinama nema nikakvih podataka o nemu. 1853. je u Pešti, od 1854. do 1856. uređuje Srbskiй lѣtopisъ.
Radičević, Branko - PESME
19. Kako dođe tek godina, Pa već znade bilijara, Zna valcera, da j' milina, Zna po vazdan da tumara; Svud kicoši divni vrve, On pretekâ već i prve. 20.
82. Još se lati bilijara, I pokaza svu veštinu, Zatim ode da tumara Izvan grada niz ledinu; Tu na ručak ode lavu, Zatim nazad ajd' u kavu. 83.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Niština škripi, krckaju joj šarke a garež veje, ugarci se drobe, dok vidik puca s razlomka deobe. Tumara tmušom nagon bògotvorni i dejstvom Duha tamnu mrežu para, prazninu puni - imenice stvara da iz njih grune jedan
stvara da iz njih grune jedan glagol čvorni, pred čijom silom nauka se ledi, a reč se smrzne, mesto da zalebdi. Tumara tmušom nagon bògotvorni. III Iznutra beo, ljubičast po rubu, a s ponoć—jutra podne mu se ceri.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
IX BRODAR Bez krmila svoga, bez pravca i puta, Brod zanesen juri, tumara i luta. Pod nemirnim krilom razigrane bure I pena i talas u kovitlac jure...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Duva vetar. Sa scene su otišli svi osim Sofije. Ona, sama, ošišana, obeznanjena, jecajući, tumara obalom. Iz mraka i vetra, i sam u velikom uzbuđenju, sa isukanim drvenim mačem, pred nju iskrsava Filip.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Povijena malo u leđima, grudi joj uske, slabačke, upale; ruke metne pod pojas, pa tumara svuda po kući i dvorištu motreći na svaku sitnicu, a u svemu vidi neko zlo.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
URLIK Gledam lava u kavezu Za rešetkom gde tumara I vidi u parku brezu, A trom — na smrt zaudara. Povijene glave kroči. Olinjalu vuče dlaku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
s te ledine. Sad mu je već dotužilo, pa već ni ne mlati, samo tumara. Išô je sad od nemila do nedraga, prošô je i kuse i ruse dok nije stigô na jednu veliku planinu, a na toj planini
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
zanesen i odsutan, kakvim ga je bog stvorio, sred kakve bitke, ne osvrćući se na lom i krkljanac oko sebe, nastavio da tumara po livadi, pogleda prikovanog za travu i da traži beli slez, konjski bosiok, divlji sirak, mlečiku, da vadi koren
svet, posejala ga ogradama i bedemima, izdelila ga, izukrštala ga poprečnim i uzdužnim jarcima, te u njemu sapeti čovek tumara, udarajući u tami čas u jednu čas u drugu prepreku.
Dolazi mi da skačem i vrištim, neki mi golicavi vrag tumara o grudima. April je, mlada trava se razlila Saborištem kao kakva zelena poplava.
zbog čega je tu, otvorim oči jer ću radije podnositi sunčevu paklenu jaru nego da mi ta sladunjava ivica šume s pčelama tumara po mozgu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Preko surih ploča Tumara seda starost. Korov gust Pokriva staze i grobove neme I sav predeo, sumoran i pust. Na trošni spomen ona spušta
8. Eto tu su deca našeg burnog veka, Počevši od momka do zrela čoveka. I sva ona grupa, što tumara sada, Raduje se nešto i nečem se nada. Svak za sebe radi, svi za sebe žive, Samo se za propast uzajamno krive. 9.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” — „Marija špacira, a deca kako znaju.” „Muž joj bio činovnik, pisao kvite, a ona, svakojakovićka, ko zna kuda tumara i šta radi.” Toliko iza leđa, a u lice je bilo i gore. Palanka je, što bi se današnjim rečnikom reklo, večiti agresor.