Jakšić, Đura - PROZA
lubanju na hladan kamen vašega groba i gorko plakaste, a glas vam po nemom groblju nemilo i tupo hujaše, kâ ono jek od tupe motike što po utrobi novoiskopanoga groba rije...
Afrika
Sve što ima tog trenutka to je njegov besprimerni „tupe“ i taj glas šaržiran kao kakav revolver. Poslušao, bez reči, čak nasmešeno, da bi se izvinili, oni su odmah na nogama.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
naginjao nad njihov sto, debeljuškasta žena je nepoverljivo virila u nju ispod šefovog lakta, a sa njom i dete, jedno od one tupe, osamljene dece koja vire iz svog starmalog oklopa, čekajući da postanu isto tako prosečni i svirepi kao i njihovi
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sedmo pevanje Izdiše pejzaž. Gubi se mrenje s Reke života. Beli lijander dosade tupe tone u vreme koje ne teče, čiji se kalem ne glasi brujem nego u rđi Meseca smrklog gori u tvrđi Kamene nule.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Iznevjerih poput sablje tupe. Mala moja iz Bosanske Krupe! Tekli tako gimnazijski dani, uspomena na te ne ocvala, modra Una u proljetnje noći
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
užasni fijuk, sve jeziviji i strašniji. Mi sabismo glave. Zemlja zadrhta i prolomi se urnebesni prasak. Slušamo još tupe udare izbačenih busenova... Lagano podigosmo glave i pogledasmo ka otvoru. Stanoje promoli glavu. — Gde udari?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Opet se sastanu svi, i opet svi govore. — Braćo! — istače se odjednom jedan jači glas i nadmaši ostale promukle, tupe glasove. — Mi ovako ne možemo ništa učiniti. Svi govorimo i niko nikog ne sluša. Biramo vođu!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
sićane zvezde, htele bi ma kako da osvetle gustu pomrčinu što se nad zemljom prostrla, ali su slabački njihovi zraci, tupe su njihove strele za gustu koprenu mraka, kroz koju se tiho potkrada lagani povetarac, te celiva znojno lice umornog
Pandurović, Sima - PESME
Sve je to prošlo. Sloboda nam ćuti U lancima crnim sadašnjosti tupe; Radost života, sparušena, žuti, I promiču dani mladosti nam skupe. Sve je sad drugo.
ipak, zadovoljno Vratiti se s puta kroz večno prostranstvo Kolevci svog bola i radosti, voljno, Da osete život bez tupe praznine, Bez očaja puste samoće, gde gine Osećanja čudnog zemno veličanstvo, I da kratku radost za dug bol iscrpe.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Očuvao nas, bože, kratke žlice i duboka lonca, duge luke i motike tupe; kose ljenice i trave bjelice; barlovačke travice i bosiljevačke arlice!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim zavija novu cigaru i ljuti se na tupe prste što drhte i prosipaju duvan. — U tuđim sankama? — Iznenada sam i pošao Služba.. Znam da ste u velikom poslu.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
se na svijetla krila, raspali se plamom besmrtnosti, skini mene sa očih mojijeh neprozračnu smrtnosti zavjesu, tupe moje otrgni poglede od meteža ovog ništožnoga, uvedi ih u polja blažena, u tvorenjem osveštanom hramu, - da opširnu
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Popušta zažarenost na licu i sparušena vrelina na usnama. Grižnje se ućutavaju, jetka osjećanja tupe. Jenjava grč htijenja, mekšaju obrisi nasušnoga. Mjerilo za bijede svakidašnjice u našim rukama naočigled raste.
Krakov, Stanislav - KRILA
Omiču se i zveče kopite konja... — Ostavljaju nas same... topovi odilaze... I u tom trenutku se osećanje ne straha već tupe tuge razli po njima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sve što ima tog trenutka to je njegov besprimerni „tupe“ i taj glas šaržiran kao kakav revolver. Poslušao, bez reči, čak nasmešeno, da bi se izvinili, oni su odmah na nogama.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A drugo — nisam li kći Venecije? A Venecijancima su stvari takove, Kao: poštenje, savest, pravičnost, Prostote tupe prazna izreka.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
neosećne, ležake i težake, s nečim odbijene s dobra prvog zavičaja, vrsne i nevaljale, za se ni za drugoga, rečevite i tupe. Ima luđe od luđega. Mač nad maču. Od zločesta po zločestiji.