Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Ja kažem da ne bi nikakve tajne otkrio, makar poginuo. — „Enede! a kad Tura metne na muke, kako ne bi kazao? Ko te posla? Zar nisi imao koga poslati i zavaravati Turke, već sam sobom da ideš?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i aspida jedna vasilijska, pa poručuje po Erži i kaže: »Pozdravi ti, kaže, tvoju milostivu tejšasonku nek ona ne tura, kaže, svoj nos u moj viršoft; kome je dao bog, taj i rešeta žito. Tako ti kaži, kaže, da sam je pozdravila!
I vama i svakome može to pasirati... — Jest, kad bi frau-Cvečkenmajer bila tako lakomislena, pada se tura i di joj nije mesto...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mirgoroda, koja će nositi ime carice i da će oni, i njihove seratlije, zauzeti mesta, od ušća Kovarlike, do izvora Tura, pa do ušća Kamenke, pa do izvora Berezovke, pa do ušća Ameljnika u Dnjepar.
Radičević, Branko - PESME
Moma vezla — gotova je, Tura vezak pa ustaje, Gleda brdu, dvorom šeta, Al' odozgo jedna četa — „Bože, Bože, strašna čuda!
Momak ruku u nedra joj tura Pa momicu o travicu fura, Ao Bogo — srce dalje tede, Al' i ovo mal' mu ne prisede. Ko da s' gora cela pomaknula,
— Ime njojzi kažu rima trza, Što kô nešto po tikvi se frca, Kô da odža imađaše Iku Što načini divnu gramatiku, Tura u nju ništa i praznine, A da štogod — same olupine... Ako jezik oće da sačuva Pa toljagom po glavi ga gruva...
Tako beše, al' ne dugo, A on zače još što drugo. 41. U nedra joj ruku tura, A da vidi šta tu krije. „Ne, o nete!
57. Stenje starac, stenje cura, „Jao, jao!“, viče mlada. Psuje starca, pa ga tura; Ali starac kao klada. Tek kad junak naš ustade, Malko mi se micat stade. 58.
105. Zatvori i, pa nazada, Kabanicu o tle fura, Jošte na nju trudan pada, A pod glavu kamen tura, Da odspava tu do zore, Ali spati još ne more. 106.
„Složno, Turci, glete u menena, Niko nama ne ugrabi plena!“ Selim krabri Turadiju mladu, Pa na doček tura u paradu. Ali viknu junak iz gorice: „Drž' te, braćo, Turke izelice!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
maglu hvata, u tom Žuća iza vrata, otisnu se kao bura, otkide mu pola tura.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Dragi građani i naši birači! (Ušeprtlja se i tura ruku u levi džep gde napipa crvene plakate; tura zatim u desni džep i napipa Ivkovićev govor.
Dragi građani i naši birači! (Ušeprtlja se i tura ruku u levi džep gde napipa crvene plakate; tura zatim u desni džep i napipa Ivkovićev govor.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kori uljeza i dođoša Lazara, pravednika i pravaša: „Za mene je najveća nekultura Kad neko u svašta nos svoj tura! Prijatelju, mnogo pričaš! Daj-de, Za pojas zadeni šuplje gajde, I ne zamišljaj da si zublja Savremenoga čovekoljublja!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
pasija, poput djetinjeg skupljanja loptica od čokoladnog staniola za otkup crnih robova, poput šivanja onih hlačica bez tura za sirotinjsku djecu na kojima se vježbaju u krojenju skore udavače.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— A što ćeš, brate, — teši ga Lazo, — tako ti je u svijetu... Svako se tura naprijed kako ko može... Ono jeste bolje onome što je jači i obrtniji, ali kao da i oni nijesu zadovoljni: tuži se
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
'Ajd neka ona kaže deset puta: „Ture bure valja, bula Ture gura; niti Ture bure valja, niti bula Ture tura!” 'Ajd' neka izgovori to deset puta, pa evo ja pristajem neka mi opsuje i oca i majku. UČITELjICA: Pfuj!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Porfirije, he, ej!... Sad, Rade, sad!... RADAK: Tako te hoću, stara čivijo! (Tura nož u korice.) JANjA: Bolje da se i nisam rodio, Neg’ ova muka!... Eno i momka! Sad, Rade, sad! (Porfirije dolazi.
To beše ona!... Al’ šta je ovo? (Podigne sa patosa opaljen pištolj, prevrće ga, razgleda, tura prst u cev.) Opaljen pištolj! Tu beše borbe!... Evo i krvi Gde je po zidu besno prskala... Jasno je sve... Izdajstvo!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kiša me lema, Vetar me praši, Deca viču: „Bež’, eto ga, Sad će t’ ujesti!” Troger me gura, Marger me tura, Birtaš neće da me služi, Svi me teraju. Sluškinja neće, Gospoju ne smem, A kurve me obilaze, — Teške nevolje!
Gospoje nemam, Frajle me neće, Kojekakve drolje neću, — Moje nevolje! Majstor me gura, Hauskneht me tura, Birtaš neće da me sluša, — Jao nevolje! Od dve verzije očevidno je bolja ona koju sam ja objavio god.
Tur mi se para, Čizme imam stare, Na kaputu ni dugmeta Nemam nikakvog. Marker me gura, Kelner me tura, Sokačica čorbe ne da, — Teške nevolje! U vezi sa pretposlednjom strofom ove pesme (v. moju redakciju iz god.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Na raskršću, kod križa, našli smo njih dvojicu da se svađaju. Cirilo Josu tura da gre doma. On nije htio „Zašto ću doma?” odgovara. — „Hoćeš!” — „Neću!” Dok Cirilo na njega zamahne drškom od motike.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Eto ti joj đaka, sav razbarušen i podivljačen, kao da je iz šume došao. Mati trči da ga zagrli, no on je tura od sebe, tražeći stolicu, i rukom od nauka pretovarenu glavu, da ne padne, podupirući.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ako je žedan, neka zaiti vodu sam; ako mu je zima, nek tura vatru sam. Na ovu priču smeju se i ordonansi. — A zašto ideš sa granice kući baš sada?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Srđa Zlopogleća je takođe „dobar junak“ „što dva i dva na koplje nabija, preko sebe u Sitnicu tura“. On je srdit i zlih pogleda. Na rodnu zemlju navalile su mnoge štetočine i naljutile ga.
Pogođen neprijateljskim zrnom, klonule ruke niz čohanu dolamu, on se drži tako kao da se ništa nije dogodilo — „da ne tura strave u družinu“, jer zna da će Turci. ako osvoje Deligrad, osvojiti „svu našu Srbiju“.
“ „Ono jeste Banović Strahinja.“ „Koji ono dobar junak bješe što dva i dva na koplje nabija, preko sebe u Sitnicu tura?“ „Ono jeste Srđa Zlopogleđa.
povrnuo, ode s vilom blizu do Manojla, pa ostade u gori zelenoj; a vila se načini đevojka, pa se vije Grku oko grla, i tura mu ruke u njedarca, dok je Grku oči zasjenila, pa pozivlje Starinu Novaka: „Pobratime, Starino Novače, sad pogubi
nikog nema, pusti suze niz bijelo lice, pa on sjede na meke dušeke, cura pade u krioce glavom, jednu ruku u džepove tura, drugu ruku bratu u njedarca, — dok ukrade ključe od tavnice, od riznice i od konjušnice, prevali se po meku dušeku.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Vjerna kuja smjelo je jurišala na bezobraznika i tako je mnogi okačenjak odjurio poderana tura, srećan što je čitavo ostalo ono što se krije iza tura.
na bezobraznika i tako je mnogi okačenjak odjurio poderana tura, srećan što je čitavo ostalo ono što se krije iza tura. Zbog te njegove opasne pratnje, Nikolica je u čitavom selu bio poznat po nadimku „Nikolica s prikolicom“.