Obradović, Dositej - BASNE
Serbija, Bosna i Hercegovina izbaviće se s vremenom od Turaka i osloboditi; ali ako narod u ovim zemljama ne počne otresati od sebe sujeverije i ne iskoreni onu drevnju i bogomrsku
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ih, kao i petrovce, Turci istim gvožđem okivali, oni će s Turcima protiv petrovaca pre no s petrovcima protivu Turaka!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
julija 1815. godine; tu je onda koje poginulo koje sa pašom živi’ u’vaćeno oko 600 Turaka. — Moj otac i mati imali su jošt više dece, no ja ii’ upamtio nisam, a čitulja je izgorela, kad su nam uz Karađorđev
odma dadu mi za 100 ljudi oružje, te ja odem i namestim straže pokraj Save od Paleža do Ušća, a ja s nekoliko pandura i Turaka pokatkad prođem i straže obiđem. Kad — jedne noći nestane sviju čamaca što su bili s naše strane na Savi!
Bačevci su Drini na obali prema Osatu. Stade vika Turaka iz Bosne, sa one strane Drine: ,Haj, braćo, udrite se, ne dajte se! eto nas u pomoć k vama!
Kad on dođe kući, a to nahija ostala bez starešine i bez suda. Paša došao, primio Beograd po traktatu, s malo Turaka. Kako su Nemci otišli, a Turci jošt svoje sudove ne postavili, to moj otac počne suditi kao knez ili obrlajtnant, i
— I tako Podgorci budu zadovoljni. Dok 1792. godine čujem ja u Sremu, gde sam u školi bio, da je moj otac od Turaka ranjen.
su ga pošteni i mirni i Turci vrlo uvažavali; a osobito Srbi ljubili su ga kao svoga oca i poštovali kao najvećega od Turaka zastupnika.
Gde su knezovi u ljubavi, tu su i kmetovi i sirotinja svi u ljubavi i poslušaniju. Pitate me: kakve su to skupštine za Turaka bivale, i kako su se smeli skupljati.
U mešćemi predsedava po nekoliko stari̓ Turaka, aga, oni teftere vide i kad priznadu da su tefteri uputni, onda kadija potvrdi svojim murom.
imaju dva kamena velika, i vrlo u daleko stoje, i to pričaju da je skakao Relja Krilatica, i da se onde svagda brala za Turaka skupština od nepozvati̓ vremena, a i za Nemca, kada su hoteli robijaše, kola, profuntu i druge robije, sve su se onde
Tu sam vidio preko stotine glava vidinski̓ Turaka, koje su odsečene i pred vezirovim konakom stajale; i to je prvi put što sam mrtvu odsečenu glavu video.
” On se izgovarao da ne može i da nije pravo da pogine od Turaka na pravdi, onda grakne sva skupština, više od hiljadu ljudi: „Ako ti bude suđeno, a ti pogini kao knez”, pak ščepaše ga
četiri da̓ije) šta rade od raje i od pošteni̓ Turaka. Ja sam prvi kroz rupu u grad ušao, pak sada, da smedu, uzeli bi od mene i ovo selo (Urovce) i sebi prisvojili; no i u
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pa je izbegavao poslove i muvao se oko sudnice i hana. Ni u čemu nije uživao koliko u dočeku i ispratnji Turaka. To su bili za njera ljudi kojima je bog rekao da žive.
Čekaj! Jedan, dva... tri... četiri... pet... šest i dva: osam, devet, de set!... Deset mrtvih Turaka!... Da je i sutra deset i prekosutra deset, bilo bi trideset!... A za dve godine isekli bismo svu Bosnu!... Oho!...
— Znamo mi to... ali su otišli pokunjene glave... — Kažu, zbog nekih Turaka, što ste ih pobili na Žuravi... — A... jest!... Pa ako, neka nas teraju!...
Mrze Turke!... Pa, lepo, niko ih i ne voli!... Ko ih volio, u kući mu bili!... Zar ti misliš da ja oblećem oko Turaka što su mi šili?... Dabogda oni bili mili bogu koliko meni, ali mora se, brate! Ja se ne mogu s njima boriti!
Ja rekoh da se smuši, tako me napade... Pop se zamisli. Njemu to nikako nije išlo u glavu... I dosad je bilo Turaka u Crnoj Bari, ali se nisu mešali u seoska posla... — Pa, neka bude, najposle.
Sad pazi!... Jer kad te stane savest gristi, onda ti ne pomaže ne samo Kruška nego ni buljuci Turaka!... Sad znaš sve. Volja ti je kome pričati — pričaj!
Ali već kad možete, onda... da se ide... Hajde, Mašo kućo, hajde polako... Sad bar možeš biti serbez. Tamo ima puno Turaka, možeš ih se nadvoriti do mile lasti... Pođoše... Kroz gusto lišće probijahu sunčevi zraci.
I okrete Podinama. — Je li, Devo? — upita on. — A ima li koliko Turaka? — Bogami, dosta. Imaju i svoj šarampov; iskopali noćas... — A ima ih više od naših? — Ima... — Stanite!
Ta je njegova reč sokolila sve. Sve što je s njim bilo verovalo je da je tako... Ilija Srdan je čuvao straže od Turaka što na Lešnici prelaziše Drinu... Pa da ne pominjem popove i mnoge druge.
Skoro svaki dan bilo je ovde-onde okršaja. Ovo što se odmetnulo nije moglo mirovati. Ako Turaka nema da sami naiđu, onda ih oni potraže.
Međutim, borba se bila iz dana u dan. Nije bilo većih sukoba, ali je vazda bio po koji buljuk Turaka, koje su ovi presretali i tukli. Svoje su mrtve, Srbe, saranjivali, a Turke su ostavljali da ih jedu ptice grabljivice.
— reče Aleksa i podiže kapu te se prekrsti. — I evo, dok ovo malo raščistimo od Turaka, i oženiću te!... Rad sam videti i tu radost za života... A, gle, ti za nju i ne pitaš!... Pa pogleda Stanka ispod oka.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Što li, bože? — reče opet kazandžija. — Valjda... ta da... ovde i nema Turaka... A lađa se valjda i ne može bobandirati? Kapetan ćuti. — A koga vi čekate? — upita opet Blagoje. — Ženu!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
onaj o kome ponekad voli da priča (a bolje bi bilo da ne priča i da se ne bruka) njegov otac kad su zauzeli Giljane od Turaka i kad se na prste moglo izbrojati koliko je u celom ratu topovskih metaka ispaljeno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije nimalo ličilo na sliku Temišvara. Bilo je to bedno naselje, napušteno od Turaka, u baruštinama, sa pogorelom palisadom, porušenim kulama, i zidovima, sa mnogo brloga.
Temišvarski Banat bio je opusteo pri povlačenju Turaka. Ostala su bila, za njima, popaljena sela. Puste pustare. Bilo je rešeno da se na te puste zemlje nasele Lorenci i Švabe,
Pošto su već šezdeset godina, i više, ratovali uz Nemce, protiv Turaka, Rascijani, s početka, nisu mrzeli te naseljenike. Na pustarama duž Tise i Tamiša bilo je dosta, za svakoga, zemlje.
Iako on ratove Turaka pamti samo iz detinjstva, zna da su Beč branili Kroati. Ne bi on mogao da primi novac od oficira, jer bi ga pekao kao
Ne zna Črnu Goru! Car rosijski, Petar, pozvao je kneza Luku, pre četrdeset godina, u pomoć, protiv Turaka. Zna se ko ih je vrbovao. Ne treba njima drugog vrbovnika.
To je veza. Tako što se, bez sramote, ne prekida! Isakovič ih još upita: a šta će biti, ako ostanu sami, ispred Turaka, koji imaju tri sultana? Što ne čekaju pomoć od Rusa? Na to ponova nasta graja. Bajevič ga prekide i dreknu: otkuda?
Pokloni se Pavlu, po običaju Turaka, i reče mu: Ejvala! E ne bi ga, kaže, dalje trpljeo, da zna da će mu se Đinđa isprositi u Pavla. „Pazi šta ti kažem!
Zna ga cela Evropa! Čuo je, sigurno, da je to čovek, koji je spasao Evropu od Turaka! Spasao Beč! Osvojio Beograd. Umalo nije prodro do Stambola!
Osvanuo je u leđa Turaka. Pobeda princa Evgenija bila je potpuna. Ceo svet slavi sada velikoga đenerala, princa, boga rata, idola Evrope, a
koji mu je omogućio pobedu i koji je, u toj strašnoj noći, kroz mrak i vodu, prema zvezdama, preveo armiju u leđa Turaka. Tekelija je znao da nađe put prema zvezdama. Savojski samo prema kartama.
Nema dana, da dođe, a ne dođe do tuča. Božič viče da je serbski nacion, u svojoj velikoj nesreći, od Turaka, Azijata, našao utočišta u Mariji Tereziji, i sreću svoju, u carstvujuščoj Vijeni.
Za Pavla, međutim, koji je, pri ulasku Turaka u Beograd, bio dvadeset i četiri, pun snage, muško, taj doživljaj postade osećaj sramote, nepodnošljiv.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ono što je doprinelo da ih još više ujedini i počne stapati, bile su zajedničke borbe protiv Turaka i zajedničke patnje.
Osim toga, u ono doba nesigurnosti velike zadruge su imale veći ugled pred Turcima i drugim neprijateljima. Pa i posle Turaka, kada je najveći deo dinarskih zemalja bio u srpskim rukama ili pod Austro-Ugarskom, zadugo je bilo više zadruga nego
god.). Njihovih neposrednih potomaka je nestalo. Nema plemstva: uništeno je posle Kosovske bitke i za vreme Turaka. Ali svaki dinarski seljak smatra nacionalne junake kao svoje pretke: sa dubokom nacionalnom i ljudskom osećajnošću on
Ima krajeva u kojima čak osećaju i rane kosovskih junaka. Pogubiti mnogo Turaka za dinarskog čoveka znači ne samo osvetiti svoje pretke, već i ublažiti njihove bolove koje i on oseća.
Ova tako visoka narodna svest još se više razvila za vreme Turaka. Od kraja HV veka ona se brzo i naglo širila iz oblasti Raške, Huma (Hercegovine) i Crne Gore u svim pravcima.
Izgleda da su jedan od glavnih uzroka ovome velikom širenju pesama bile velike srpske migracije za vreme Turaka, metanastazički pokreti koje smo opisali.
Takvi su crnogorski junaci, koji su gotovo stalno bili nezavisni od Turaka; takvi su mnogobrojni vitezovi i hajduci svih dinarskih oblasti iz Turskog doba.
su prava crnogorska plemena, plemena prvobitne Crne Gore, koja su ostala potpuno ili gotovo nezavisna čak i za vreme Turaka: plemena Katunske, Riječke, Lješanske i Crmničke nahije.
Organizovane su borbe protivu Turaka. Crnogorska plemena su se sve više pretvarala u jednu ratničku zajednicu. Pojedina su se plemena takmičila u junaštvu.
se samo da se vešto iskoriste nacionalna i verska osećanja ovoga stanovništva: raspaljivali su ih u ratovima protiv Turaka, tobož preduzetim radi oslobođenja njihove braće „od Turaka bez vere i zakona“.
ovoga stanovništva: raspaljivali su ih u ratovima protiv Turaka, tobož preduzetim radi oslobođenja njihove braće „od Turaka bez vere i zakona“.
Međutim u krajevima sjeničkom, rožajskom, novopazarskom i bjelopoljskom ima „Turaka“ (muhamedanskih Srba), koji su primili islam tek od XVІІ kadšto u XVIII ili XIX veku.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) — uzrok parnice kaštiga — kazna Kiniži Pal — istaknuti mađarski borac protiv Turaka i XV veku, opevan u mađarskim narodnim pesmama kinstler (nem. Künstler) — umetnik clіquot (kliko fr.
nekoga ko je nestao Kutuzov — Mihail Kutuzov (1745—1813), poznati ruski general i vojskovođa u ratovima protiv Turaka na Balkanu i protiv Poljaka za vreme Katarine II, glavnokomandujući ruske vojske protiv Napoleona u vreme njegove
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
za tom slikom počeše se ređati i druge, žive, u sećanju Isakovičevom, iz doba kada je Dunavski polk ratovao protiv Turaka i bio smešten u Beogradskom gradu.
sobu u kojoj je toga dana bilo mnogo ustajane prašine i u kojoj je Isakovič pregledao jedno sedlo prinčevo, kupljeno od Turaka. Dok je on potavneo, neispavan, preneraženo ustao, ona mu naredi da otvori prozor, sa jednim bezobzirnim osmehom.
Sve to bilo je jezovito i grozno, kad se pričalo, uz ognjišta, strašnije no vesti o pokoljima, i čerečenju za vreme Turaka.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U to doba velike nesigurnosti i ugroženosti od strane Turaka i drugih neprijatelja, ljudi udruženi u velika i moćna domaćinstva imali su više šanse da prežive i odole pritisku
¹² I kasnije, posle oslobođenja od Turaka, dok su uslovi privređivanja bili primitivni i dok je bila dominantna naturalna privreda sa oslanjanjem na ljudsku radnu
Matavulj, Simo - USKOK
Pop preuze: — Dokle smo se mi bili s Francuzom, naša su se braća u Šumadiji otimala od Turaka i ne mogosmo im pomoći. Hodio je k njima serdar Plamenac i uzalud donosio pisma od njih.
Usred toga, dopadoše Labud i Pero i javiše: — Eto njekih Turaka od Nikšića! Razbudiše Jola i Grubana, te svi poskakaše. Marko naredi: — Struke i torbe ostavite ovdje!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
godine »sveti rat« protiv Turaka. Bojevi su bili u južnoj Ugarskoj, Slavoniji, Srbiji, Dalmaciji i Staroj Srbiji, znatnim delom na srpskom zemljištu.
Togda na se človjeci smrt prizivahu a ne život ot proklete Turaka i Tatara. Uvi mne, lute tuge!« U takvim očajnim prilikama, ono što je bilo najistaknutije i najimućnije u srpskom
on uspe da uveri u Beču da je od stare srpske vladalačke kuće Brankovića i da bi kao takav mogao podići Srbe protiv Turaka. 1683.
preveo je »iroičesko pozorišče«, Serbskій voždъ Georgiй Petrovičъ, inače narečennый Crnый, ili Otяtïe Beograda otъ Turaka.
Da mi nije bilo ove moje štule, ja bih odavna već poginuo bio od Turaka, kao što su sila drugijeh mojih vršnjaka, a ovako me štula moja natjerala da sjedim s mirom i na miru knjige čitam, i na
Jovan Muškatirović osuđuje narodne običaje »ot idolopoklonikov zaostavše« i »sujeverije od Turaka uzajmljeno«; tako i Aleksije Vezilić žigoše narodne običaje u narodu, »stadu prostodušnom«.
Prvo i glavno delo njegovo to je u svoje doba čuvena Lazarica ili Boj na Kosovu između Srba i Turaka na Vidovdan 1389 (Novi Sad, 1847; drugo i treće izdanje, Novi Sad, 1860. i 1882).
Posle pet stotina godina izvršeno je potpuno oslobođenje srpskoga naroda od Turaka. Srbija i Crna Gora su se dodirnule.
Milićević, Vuk - Bespuće
On se sjećaše pričanja starih ljudi da ta crkvica bijaše sazidana na ruševinama jednog, od Turaka spaljenog i sa zemljom sravnjenog manastira, čiji se temelji poznavahu u travi između nejednakih kamenitih krstova i
Sremac, Stevan - PROZA
je silno simpatisao malenim i junačkim Burima, jer je nalazio velike sličnosti između Srba i Bura, a još veće između Turaka i Engleza. Gazda Radisav je — kako već rekosmo — držao kafanu i mehanu. Eno je na uglu ulice.
— Kazuj, dakle! — Igrali smo se... — Gde? — Na Vračaru... — Šta ste se igrali? — Igrali smo se rata. — Srba i Turaka? A? — Jok! Igrali smo se Bura i Engleza. — Tukli smo se. Pa jesu li se svi razišli ćopavi ka’ ti, blago meni?
Radičević, Branko - PESME
Al' je Stojan na krajinu makâ, Pa on čuva stražu od Turaka, I davno je kako tamo krenu, Njemu Rade ide na izmenu, Radivoja pobro Gojko prati, Pa ga moli i ovako brati:
“ Mirko zače: „Noćas sve bejaše — Baš se zora pomoliti šćaše, A začu se cika od pušaka, I poklika: eto nam Turaka!
krasnoga Srbinja, Ugledala i zape joj oko, Al' i jeste Radivoje soko, Baš je malo takovih junaka I u Srba, kamol' u Turaka.
je odnekuda De su ljudi kao vuci, Pod oružem idu svuda, Da i vidiš: kô ajduci; A nošnja im skoro taka Kao što je u Turaka. 13.
Živo svaki dovati i tresne, Pa Turčinu u srdašce kresne: Ao brate, valjani junaka, Već trideset zgubiše Turaka! Škripi zubi Ćoroviću Muja, Ciči, brate, kano ljuta guja: „Jala, Turci, sramota vas bilo, Ta de li je, de sokolu
Ao zveko, ao puškaranje! Ao divno junačko igranje! Trajala je igra do pred veče... Da malo li Turaka preteče! Dve trećine u polju zaglavi, Oh, tako se srpsko ime slavi!
doći, Onaj glave, taj slomljene ruke, Svak mišljaše došli su sa muke; Kako doše, svak viknu junaka: „Eto zorom i amo Turaka, Sve su srpske čete polomili I sve klance amo dovatili!
“ Malo bilo, eto još dvojice, A za ovim opet četvorice, I svak viče: „Eto nam Turaka. U zbegove slaba i nejaka!...
Konjanici pa i pešadija Sukću putem kao kakva zmija — Zmija, brate, crna, duga, ljuta, Da što osta Turaka proguta. Ite Srbi, ječi gora tavna, Al' su drugi prošli tud odavna, St(r)anputicom kraj grada udrili, Ukraj vode
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kmet natrča ispred džamije, i kad je vidio da dosta Turaka klanja u džamiji i pred džamijom moli se bogu, pomisli ako uteče u munaru da mu već Turci neće ništa moći učiniti, pa
Ali Turci neće ni tu da ga ostave. Kad kmet to vidi, skoči s vrh munare. Kako je dolje na zemlji klanjalo mnogo Turaka, padne kmet na jednoga i onaj ostane upola mrtav, ali i kmeta uhvate Turci i povedu kadiji.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I tamo, zatvoreni, u društvu čuvenih Grka, Cincara i prvih begova, Turaka, koje zbog vere nisu mogli primati kod kuće, pravili čitav lom.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ovdje uzgred da kažemo i taj novi manastir dva puta je bio paljen od Turaka, 1714-e i 1785-e, ali ga ne razoriše. Razumije se da je Danilova građevina mnogo skromnija no što je bila pređašnja,
Otaš se ne mače, dok se ne uvjeri da ih nema više. Družini pogledi nestrpljivo letijahu s Turaka na četovođino lice. „Jedan više — dobro je!“ reče Otaš sam sobom. Kiša presta a sunce sinu, odjednom.
četovođe, koje pomenusmo, sa dvadeset biranijeh druga dočekaše karvan što je silazio od Trebinja u grad (Dubrovnik). Turaka je bilo nešto više.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Polje je svud po srijedi čisto kao krpa, a okrajcima po đe-đe krvavo, koje znači da izmeđ’ nas i Turaka neće biti golema boja, ali ’oće nekoliko okršaja.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Turkom dajemo.” Propali i vi i Turci, bog dao i svi sveci! I koleno vam se zatrlo! Nas je bog izbavio od Turaka, a kaluđeri nas lepo naočigledce pod ljutim turskim [h]aračem drže i ne dadu oda’nuti.
Sve su mu knjige sažegli i za malim je ostalo da nisu i njega zajedno s knjigama spalili; i da su smeli od Turaka, zaisto bi ga sažegli živa, jer se je usudio bio protiv sabora, dugi[h] postova i mrtvih kostiju pisati.
Svuda od Turaka i hristjana Albaneza jednako smo bili primati i čašćeni i od mesta do mesta praćeni. Pop Đika i dva Hormovita s njim
nađem tu velikog nekakva prelata poljskoga, koji imadu fermane da otkupuju iz Turske svake godine roblje hristjane od Turaka.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ „Fra-Martin (1545, † 1565, ††1630). Župnikova je u... Biža je od Turaka priko vode dva puta... Bija je ranjen iz puške od rišćanah...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ništa narod nema od tih vaših stranaka i vaše selačke slobode. Uostalom, posle odlaska Turaka narod nije tražio slobodu. On je tražio samo hleb. A Vi, radikali, obmanuli ste ga da je ustav — hleb...
O čemu ste razgovarali kad ti je to rekao?“ Zašto se baš toga setio? Ispričao sam mu: „Kad su bežali od Turaka, otac i majka ostavili su ga u vrbaku pored Morave. Žena koja ga je našla po rastu je zaključila da ima četiri godine.
Kad su se varoši od Turaka otimale, Kata je s kolesarom išla za vojskom i odmah za njom upadala u turske kuće i pljačkala. To je krila.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
prolazi kroz Stambol-kapiju prvo što se opaža, kroz dim baklji, to su pobednička lica Srba koji nastupaju između Turaka pritajenih pod svodovima Stambol-kapije, ali se i te kako opažaju i ti svodovi, od cigle i kamena, zli.
Da se poljubimo; pa otsad niti mogu ja tebe čuvati od Srba, niti ti mene od Turaka. Nego da te ispratim do pola puta, pa idi u Beograd!
u životu je bio, i u smrti je ostao, mlađi od njega za više od pola veka) ne zato što je bio knez nego zato što je, od Turaka, uzeo ključeve srpskih gradova i zato što je naredio da se poruši Stambol-kapija.
Sa šakom zmajeva, kao u priči, rasterao je množinu Turaka i zadobio silan plen. Ta je pobeda bila važna i zbog toga što se, posle nje, začeo onaj šapat koji se pretvorio u
Tako, kod Srba ostanu, kao dobrovoljni taoci, četiri bega; kod Turaka postanu dobrovoljni taoci pregovarači Prota Mateja i Stojan Čupić, sa pratnjom.
Uvereni da se smišlja neka zamka, Turci pođu da vrate, među svoje, i Protu i vojvodu. Sav nespokojan, Prota izmoli od Turaka da se bar vojvoda Čupić pošalje da izvidi u čemu je nesporazum.
kao najbolja među godinama ustanka, jakuarski sneg je zasipao Srbiju, koja je, u gustim belinama, izgledala kao da Turaka više nema i neće ih ni biti, nikada, u svojim domovinama ustanici su, iznenadno spokojni, možda i mogli da poveruju da
Sve je otišlo do đavola: pred ulazak Turaka u Be ograd, pored Dositejeve Velike škole i zgrade Praviteljstvujuščeg sovjeta hoda, kroz puste sokake, pod jesenjim
glas odjekivao ali je Višnjić znao da ga Srbi sve slabije slušaju a Turci sve manje čuju, jer je Srba bivalo sve manje a Turaka sve više. Karađorđe nije stizao niti je mogao da stigne.
Kad je Dositej, u prvoj polovini avgusta 1807. godine iz Zemuna, lađom, stigao u Beograd oslobođen od Turaka, poveli su ga, od pristaništa na Dunavu, uz koje se bilo sleglo gotovo sve srpsko stanovništvo da ga dočeka, pravo u
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Odakle dolazite, ako smem da znam?“ „Iz Mađarske“. „Iz Mađarske! - Opasno zbog Turaka, ali odlično vino“. „Kažite, molim vas, kako ću najkraćim putem doći do Univerziteta!“ „E, pazite dobro!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Opet da ratuju! — S kim, pobogu? I zašto sad? — S Bugarima. Ne daju im, vele, ono što su oteli od Turaka! — Dobro, a Bugari? — Oni jedva čekaju, jer tvrde da su u pravu. — Pa lepo neka ratuju kad hoće — odobri Gospod.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ove misli on saopšti Stanci. — Jok, brate, ništa nam to ne treba. Slušala sam ja da su za vreme Turaka venčavali noću, oko bureta. Idi ti našem popu, pa se razgovori sa njim. Videćeš, on će pristati.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ŽALI ČIPČIJA SVOJEGA AGU Vratiše se jednom Turci s boja, đe je mnogo Turaka izginulo, te kažuju poginuo je ta i ta, pa ovi i ovi, pa oni i oni, dok najpotla pomenu i rametli mulu Hasana, i kad
griješiti, moje age, ja imam koga žaliti doklen sam gođ živ, — i nastavi: — Vjerujte mi da bih volij da je tri stotine Turaka poginulo no on!
bilo nimalo pravo, pa čim poturi Turčin gusle, dohvati ih on, pa zapjeva: Puče puška iz zelena luga, I pogodi hiljadu Turaka. — Ma, bolan ne bio, kako će iz jedne puške ubiti hiljadu Turaka?
— Ma, bolan ne bio, kako će iz jedne puške ubiti hiljadu Turaka? — Ma, Isukrsta ti, nasuo dosta gmize, pa se na sve strane rasprštila.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Al' nam dođe žao te grobnice mraka, Te sudbine, s koje polumesec ide, Što će sad drumovi poželet Turaka. I pođosmo dale, u krajeve nove, Kroz dubodoline i visove gora, Da naše orlove i naše topove Prenesemo smelo do
Kroz topovsku riku i dim od pušaka Podigla se najzad carevina stara. Vi ste sve postigli. Sad nema Turaka, Nema ni Slivnice, ni besa Bugara.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
A ti su se Srbi tri stotine godina tukli protiv Turaka i u tim borbama stekli veliku veštinu u ovom načinu ratovanja. Godine 1690.
Na primer, kada bi neki od starijih ljudi završio besedu o Karađorđu i njegovim borbama protiv Turaka, žene bi zapevale pesme u kojima se slavi hrabri Karađorđev vojvoda Hajduk Veljko, koji je sa šakom Srbijanaca branio
ga je velikim voždom, ili vođom srpskih seljaka i nikad se nije umarao pričajući o njegovim herojskim borbama protiv Turaka na početku devetnaestog veka.
U to vreme ovi izrazi su se često čuli, a odnosili su se na događaje za vreme balkanskih ratova koje su vodile protiv Turaka Srbija, Crna Gora i Rusija. Treća bi isplazila jezik na mene ili bi napravila neku ružnu grimasu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
opisuju kao realistički roman, usredsređen na društveno preraslojavanje u jednoj balkanskoj varoši posle oslobođenja od Turaka.
Tako, na primer, materijalno propadanje efendi-Mitine kuće, naročito nakon oslobođenja od Turaka i gubljenja starih, po tipu feudalnih povlastica (u zemljišnim posedima, ali i u trgovini), ima znatnog udela u sudbini
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
A Ledeničanin je već imao na Duši više od trideset Turaka!.. Uostalom, svetu je bilo još čudnovatije što je on uljudno Boga prihvatao samo onima pravoslavne vere koji su se
Pa ga pesma zanese kao da je u Kolašinu i kao da tu nema Turaka: vojvodina noga, u ne znam kakvom opanku, stade caru ispod grla.
Na svoje strahotno zaprepašćenje poznali su svojega suseda Miloja Krasića u ogromnoj gomili Turaka koja je išla po gradu.
No ćeš me poslušati. Bilo što bilo. Bog će oprostiti. Bio je zulum, nijesi mogao da se izvučeš od Turaka... — A, ne. Dragom mojom volom sam se poturčio. Čuješ li, dragom volom!...
nerazgovetno šapće, bogorada i preklinje, besvesno već rešena da ga ne ispusti iz šaka, da ga otme ne samo od silnih Turaka no i od samoga đavola.
Arnautin bacio revolver u vodu, pa svi u Gilane u sud. „Ima li Turaka, ne dajte, kaurin sve pobi, eto i žene!“... Uhvatiše njegova sina.
Čiča Mojsil i „derman“ bejaše našao. Obnova suđenja njegovom sinu najpre. Podmićivanje, moljenje Turaka, zauzimanje svih oko uticajnih ljudi. Pomenusmo novac. Starac kao gromovnik planu: — Neću ja odavde pare!...
Inače, Srbi u Turskoj primali su ovu reč od Turaka kao pogrdu, omalovažavanje srpskog naroda, kao kad bi im i opsovali Srbiju navaka, nafaka — ono što je čoveku od Boga,
Ozna– čava Srbina koji, iako se preverio, nije od Turaka ništa primio ni u pogledu vere ni u načinu života, niti zna ni turski ni arnautski.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Popo, snaša-Ano, Boško, hajd’. hajd’, hajd’! (Svi odlaze.) ČETVRTI AKT PRVA SCENA Pašino predsoblje. Nekoliko Turaka, zatim Stana. PRVI TURČIN: Al’ je i bila noć! DRUGI TURČIN: Tako mi brade Prorokove, ovako nijesam doživio!...
HASAN: I to je čuo: Tu pređe da si s živih Turaka Oružje sjajno dole skinuo, Noževe, puške, pa i pusate! ĆERIM (maša se kradom noža): Šta li će sad?...
Uzalud će se za pas mašiti, Onde mu nema verne obrane!... Oružja nema!... Sulejman ište Turaka besnih skupe pusate? Lepo, vojvodo!... Baš kad bih dao, Ne bi li sutra moje poiskô? A to će reći: glavu iskati!...
PRVI TURČIN: Kaži, Ćerime, Da se sa brukom ne povraćamo: Dvan’est Turaka s deli-Ćerimom Jednog hajduka nisu smaknuli!...
GLAVAŠ: Za njima sad! SELjAK: Čekaj, Stanoje! Nešto se i strašnije sprema. Na putu ovamo sreo sam poveći buljuk Turaka; rekao bih da su od Palanke... Koleban je među njima, a kao da se uputiše baš ovamo. (Gleda kroz prozor.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Spram Lešjanina stajalo je tada već na srpskom zemljištu 20.000 Turaka, pod komandom Osman Hasan-paše, a spram Hrvatovića stojali su od Gramade Hafispaša, sa 8.
spomenuh prolazi drum i iza koga se odmah grana udvoje, te vodi jedan na Aleksinac a drugi na Paraćin) brani prodiranje Turaka na Aleksinac i Paraćin.
Hrvatović istavi svoje predstraže do sela Čitluka i Cerovice, pa u tome položaju stoji i danas, iščekujući napad Turaka od Knjaževca.
istakne do sela Planinice, Lubnice i Kopite, pa u tim položajima ostao je i do danas, iščekujući kao i Hrvatović napad Turaka.
000 ljudi. Spram ove srpske vojske stoji već sad Ejubov kop od 30.000 Turaka, a po potrebi oni ovaj broj mogu i udvojiti, jer između Zaječara i Vidina i između Knjaževca i Niša imaju Turci jaku
da ga zauzme, tu da se opet utvrdi na Tresibabi, pa ostavivši u utvrđenjima pojaču posadu koja će paziti na kretanje Turaka od Zaječara, s ostalom vojskom da pođe pored srpske granice za Ejubom, da napada njegovu pozadnicu (arijer-gardu) i da
okolinu, zato što dobrovoljcima nije kazano da je napred otišla naša patrola, da prevremenom pucnjavom ne probude pažnju Turaka, zato što su puške rđave te ne izbacuju čaure, zato što nema bolničara da nose ranjenike, zato što u borbi nema oficira.
Imao sam šta i videti. Na 200 koraka od šanca kuljali su iz šume i iz jalaka pred šumom gusti, gusti redovi Turaka i dok su ih druga njina odeljenja s visa potpomagala jakom puščanom vatrom, ove se kolone ustremiše brzim korakom na
Rano ujutru 12 avgusta dovedu vojnici u štab nekoliko zarobljenih Turaka. Našli su ih gde spavaju po vinogradima oko Šumatovca.
Prođe 8 časova, prođe 1/29, prođe i 9 a Turaka još nema da napadaju. Černjajeva čisto kao da uznemiri ta okolnost, te odasla ordonanse da vide šta je to, a sam siđe s
U tome javiše s prednjih položaja da se kod Turaka ne opaža nikakav pokret, sve je mirno i po svoj prilici Turci danas ne misle napadati.
Zatim... Šta mislite vi čitaoci da je došlo zatim? »Đeneral je izaslao jake izvidnice da provide stanje i raspoložaj Turaka, i naredio bataljone da otpočnu napadaj, ako se pokaže da je korisno napadati.« Je l te, to vi mislite? E, varate se.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— A sećaš se valjda onih slika na kojima je predstavljen rat između nas i Turaka... Streljački stroj. Komandant puka u sredini, među vojnicima prve linije, na konju, i rukom pokazuje u pravcu
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
nego za Subotića i Borojevića, iako je Dositej, u svome bečkome respektu monarhijskog autoriteta, potrebu borbe protiv Turaka pravdao odmetništvom dahija od sultana, njihova zakonitog gospodara: Divjeg janičara teraj sa Vračara Koji svog istoga
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Tako to potraja jedno dva-tri dana, dok povikaše: „Eto, veli Turaka Krajišnika na Banju Luku! Eto i', kažu, kô na gori lista!“.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
bio je i narodnjački mentalitet, koji je davao ton u novoj srpskoj državi, stvorenoj ustancima seljačkih masa protiv Turaka 1804. i 1815. godine.
" Usmena tradicija o pokosovskom periodu prikazuje sve dublje prodiranje Turaka u unutrašnjost zemlje kao istorijsku neizbežnost kojoj se srpski despoti i vojvode opiru svom silinom svojih tragičnih
Gerilska borba protiv Turaka vodi sena celom području naseljenom srpskim stanovništvom, i to u dva vida: hajdučkom, unutar okupirane zemlje, i
Kasnije, potiskivanjem Turaka, Vojna krajina se prostire duž Save, Tise i Moriša, sve do severnog Banata i organizuje se posebna graničarska vojska.
Dužnost im je da čuvaju granice od prodora Turaka, ali i da organizuju veće pohode protiv njih. Neprestano spremni za rat, polažući svoje živote za "opštu hrišćansku
Neprestano spremni za rat, polažući svoje živote za "opštu hrišćansku stvar", uskoci borbu protiv Turaka istovremeno vide kao mogućnost za oslobođenje sopstvenog naroda.
Epika bune - kojoj prethode pesme o bojevima za slobodu u Crnoj Gori i koja opeva srpske oslobodilačke ustanke protiv Turaka početkom 19. veka - nesporan je nastavak hajdučke epike, ali je njen osnovni idejni oslonac poezija o Kosovskom boju.
poeziju o seljacima knezovima i knezovima seljacima, koji se osećaju pozvanima da konačnim oslobođenjem Srbije od Turaka uspostave novu državu, koja će posle više od četiri veka predstavljati produžetak stare.
Karađorđevog pa do jednog od najplemenitijih likova i srpske istorije i srpske epike - kneza Ive od Semberije, koji od Turaka otkupljuje roblje po cenu doživotnog osiromašenja.
Jakšić, Đura - PESME
puške belgijanke: „Buljubašo, žena beži, A u našoj krvi leži Krv kosovska, krv junaka, A krv taka Ne zatrepta od Turaka!...“ Tako reče pet stražara Krajišnika, graničara; A puške im oganj bljuju.
Dve stotine vojske njine... — Šta ćeš lepše?... Kuda više?... Kad Turaka dve stotine Pet stražara pogoniše! Ali utom plamen sinu, A u grlu Ilijinu Život zape na svakada.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Poče da grca i puni se carski drum od pobegle vojske, bašibozuka i Turaka što ostavljahu Niš, Leskovac. Čaršija se zatvori.
Čaršija se zatvori. Naši, ostali, počeše da traže turske kuće bogatih Turaka, i da se pod njihovo okrilje stavljaju, osiguraju se od napada, pljačke razbijene vojske i begunaca Turaka.
kuće bogatih Turaka, i da se pod njihovo okrilje stavljaju, osiguraju se od napada, pljačke razbijene vojske i begunaca Turaka. Bogatiji spremali su se, opet, da beže, idu u Leskovac, Niš, gde je bila srpska vojska. I svi su trčali oko njega.
Sede da mirno, strogo čeka šta će biti. Da sluša kako čaršijom krče jednako kola bežanaca Srba i Turaka, i varoš se prazni, kameni, očekujući grmljavinu topova i pušaka, koja se još nije čula razgovetno ali naslućivala,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Jošanici i danas (1913) postoji jedan ogromni, vrlo stari brest, pod kojim je bio zapis. Kada su seljaci, bežeći od Turaka, stvorili novo naselje, izabrali su i nov zapis, a ovaj brest prodali su nekolikim ljudima, ali ga niko nije mogao
KALEM Pfropfreіѕ, Setzreіѕ, Setzlіng (ѕurculuѕ). Kalem, kalam (reč arapska, v. Lokotѕch, № 1023, primljena od Turaka), navrt. Kalemljenje voćaka smatra naš narod »kao pobožan i čaroban posao« (BV, 10, 1895, 90).
Ilić, Vojislav J. - PESME
1892. VEČE NA BRODU Gore na ravnom krovu, gomila Turaka sedi I stari nekakav derviš. On setno u žice bije, Tiho, sumorno peva. Mesec je izgrejô bledi I tama obale krije.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Postojao je u doba Rimljana; ima i sada ostataka od utvrđenja rimskih, i poznijih protiv Turaka podizanih; leži na velikoj plovnoj reci; — ali je bio i ostao bez naročitoga ranga.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Sto iljada pušaka, topova i mačeva kod tebe će biti malo zvrcanje kukuruza. Tvoja će ruka više Turaka odseći, makar da ji nigda nećeš viditi, nego Kraljeviću Marko.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Drumovi su doduše postojali, ali smo mi već uveliko pevali uz gusle: „Drumovi će poželet Turaka, jer neće imati ko da nas natera da ih opravljamo“.
Ona treća igra, jenidžajes, ostala nam je zajedno sa alvom, bozom i doldrmom od Turaka i igrala se na taj način što bi jedan od nas, na koga bi pala kocka, povio se a ostali ga preskakali, starajući se da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
S druge strane, naseljavanje stočara u opustele zemljoradničke krajeve, započeto odmah po dolasku Turaka, jako je uticalo na ojačavanje rodovske organizacije i imalo kao i kasnije migracije (izazvane ustancima i ratovima)
Narodni pevač se ponosi tom državom kao sopstvenom. Borbu domaće vlastele protiv Turaka pevač ne odvaja od narodne borbe. Za njega je to jedna ista borba.
Kako to da se razume? Pre dolaska Turaka, pa i u prvo vreme turske vladavine, odnos naroda, odnos kmeta prema domaćoj državi, svakako, morao je biti mnogo
Pre dolaska Turaka kmet je imao prema sebi kao eksploatatora domaćeg feudalca, kmet je državu domaćeg feudalca osećao kao neprijateljsku
Po svoj prilici, slično mišljenje o toj državi on je imao i u doba dolaska Turaka, utoliko vre što je njegov položaj tada u nečem bio čak i poboljšan.
One pevaju n braću Jakšiće, junake srpske s kraja XV veka, koji su zajedno s Brankovićima vojevali protiv Turaka, i predstavljaju ih nežno kao idealnu braću čiju ljubav njihove žene ili vile kvare; „istorijskog karaktera ove su pesme
svojom vojskom je došao do Skadra, ali se na poziv svoga brata Uglješe povratio natrag kako bi pripremio pohod protiv Turaka“. U svim ovim akcijama Vukašin se ponašao kao potpuno samostalan vladar, koji nimalo ne zavisi od cara Uroša.
godine on upotrebljava titulu despot, ali se u nekim poveljama naziva i samodršcem. Uočavajući opasnost od Turaka, a stojeći im prvi na udaru, despot Uglješa se zalagao da se protiv Turaka, u cilju njihovog proterivanja sa Balkanskog
Uočavajući opasnost od Turaka, a stojeći im prvi na udaru, despot Uglješa se zalagao da se protiv Turaka, u cilju njihovog proterivanja sa Balkanskog poluostrva, stvori koalicija svih ugroženih zemalja, u koju bi ušla naročito
On je predlagao Carigradu savez protiv Turaka i nudio mu i novčanu pomoć, a kao prvi korak ka normalizovanju odnosa sa Grcima prihvatio je izmirenje sa carigradskom
Iako nije postigao u svemu pozitivan rezultat, Uglješa je od proleća 1371. vršio pripreme za borbu protiv Turaka. Njegovom pozivu odazvao se Vukašin i prekinuo pripremani pohod protiv Nikole Altomanovića.
Sam tok bitke malo je poznat. U početku su Srbi imali izvesnog uspeha koristeći zabunu koja je nastala kod Turaka kada je „neko veoma blagorodan“ to je po docnijim vestima Miloš Kobilić (Obilić) „koga oblagaše zavidljivci svome
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
i još... Kakvih li smo se ono igara igrali prije trideset-četrdeset godina, ej kolaru? — Rusa i Turaka! — uskliknu djed Aleksa.
Izdaleka posmatrano, sve je to ličilo na nekakvu starinsku povorku Turaka i hajduka o kojoj pjesma pjeva: ... Kad prođoše Turci Lijevljani, provedoše iz gore hajduke...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SVETIM OCIMA SRPSKIM 68 PRAVOSLAVNIM I HRISTOLjUBIVIM NAŠIM CAREM NEPOBEĐENO ORUŽJE MOLIMO 69 MOLITVA PROTIV TURAKA 70 TURSKA LUNA 71 MOLITVA ZA SRPSKU ZEMLjU 72 POHVALA RATOBORCIMA 73 ZA SVOJ ROD I PRIJATELjE 74 SVAKO NAS ZLO I BOLEST
MOLITVA PROTIV TURAKA U ovih sadanjih zlih vremena smetenici u veri i u zakonu dosađujući hristjanskoj crkvi, i varvari Turci, svoje bezumno
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Jahao je dobra hata, nosio lepo odelo; nije se bojao Turaka, i važio je kao srećan i drzak krijumčar; prenosio je so, barut, knjige i druge poverljive stvari iz Srbije.