Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
u običaj, vetrovi su nanosili beznađe a u Beogradu je, možda, Šeih Mustafa, prvak derviškog reda, zagledao u nacrte turbeta koje je nameravao da podigne.
U svojoj ulici, oslonjen o zid Šeih-Mustafinog turbeta, Višnjić razaznaje kako se tu, nešto niže, ispred Vukovog i Dositejevog muzeja, prostiru male tišine što uvek preostanu
Odavno već, možda decenijama, Višnjić se priprema da se odmakne od turbeta pored kojeg mu je tako dobro i pređe, kratkom nizbrdicom, do Muzeja: zna da bi to trebalo, zbog Vuka, ali pravog
Ta duguljasta prizemna zgrada takođe se nalazila u blizini, u samom dnu Studentskog trga, u zaleđu Šeih-Mustafinog turbeta, i imala je pet prozora okrenutih groblju. Između turbeta i zgrade Sovjeta, u dvorištu, bili su silni sitni zgradurci.
Između turbeta i zgrade Sovjeta, u dvorištu, bili su silni sitni zgradurci. Ova docnije neugledna kuća u kojoj su, za vreme Prvog
u svojoj smrti ni Dositej, koji se, na kraju svoje svakodnevne šetnje, opet upućuje, u ppolazu pored Šeih-Mustafinog turbeta, Studentskom parku, nikako da se seti o čemu je on to, poslednji put u životu, pisao.