Obradović, Dositej - BASNE
Kažu da se čude Turci što im mnogo ištu, no ako im se sve stane iskati šta su oni od drugih oteli, malo će im što ostati.
— „Vi ste petlovi bez svakom zakona, imate više žena nego Turci, i nimalo ne gledate na srodstvo i prijateljstvo”, veli mu mačak.
Mnogi bi monasi voleli da Turci zemljom obladaju nego da njih nestane. je li to ljubov k bogu i k otečestvu? Ali što oni mare kad su se oni oca i
Dođe mu jedan lukav derviš, koji se činjaše lud, znajući da Turci lude kao svece počituju, i zapita ga veruje li on u alkoran. „Jao, jao, kakovo je to pitanje?” — reče mu sultan.
” — „A stoji li u alkoranu napisano” — opet zapita derviš — „da su svi Turci braća?” — „Baka! kako ne bi stajalo kad stoji?” — odgovori sultan.
Kako Turci Carigradom obladaše, svi učeni Greci razbegoše se koji u Italiju koji u Franciju, i zatim ona slavna Grecija, mati mudr
S.: Ne bi ti tako govorio da znaš šta mi Turkom dajemo. K.: Da vi o svojoj muci živite, ne bi toliko davali; ali Turci dobro znadu da vi derete svet, pak' |oće i oni da deru vas; u tome su oni pametni baš kao i vi.
Poznato je da rimski imperator i rosijska imperatrica za interes carstva svojih s Turci vojuju, no ništa manje, svaka blagorazumna i čelovekoljubna duša blagoslivljaće imena njihova, koje je večni Promisal za
s t i j e s v j e t u s m r a k o m ”, mudrosti s varvarstvom, i duhu krotosti i mira s svirjepostiju i s nemirom? Turci, dok su toga zakona, nikada se neće s naukom prosvetiti, zašto im njihova vera ne dâ, koja budući silom i s oružjem
otresati od sebe sujeverije i ne iskoreni onu drevnju i bogomrsku vraždu i mrzost za zakon, oni ćedu sami sebi biti Turci i mučitelji.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I makar milojevci, kao i petrovci, ginuli od istog koca i konopca, i makar ih, kao i petrovce, Turci istim gvožđem okivali, oni će s Turcima protiv petrovaca pre no s petrovcima protivu Turaka!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Onda je ovaj kraj Srbije bio gotovo sasvim pust, ne znam, ili je to bilo zbog kakvog iselenija, ili su Turci narod rasterali, ilije kuga pomorila. Iz ’Ercegovine, kao što i sada, neprestano su naseljavali ove krajeve.
su Nemci hteli vojnu na Turke da podignu, slali su mu proklamacije te je on bacao kroz prozor u džamije valjevske, no Turci ne poplaše se, nego kad vide da će rat početi zađu po selima i pokupe sve oružje od Srba i odnesu u Valjevo.
Čardaklija i Đikić i Vlajko nekako pobegnu, no nekoliko od nji’ovog društva Turci u’vate, pa su im sve od luča cepke pod nokte udarali, dok i’ s tim mukama nisu pomorili.
ja više ne smem doći u Valjevo, jerbo od ovi’ kaura ne smem odustati, jer ako pobegnem, oni će mi kuću zapaliti, itd. Turci uplašeni odu što su brže mogli, a ja se vratim nesrećnom gospodinu Mijušku, i on okrene meni govoriti: ,Car je mene
prispeo i neka kupe čete svaki u svom kraju, i neka budu spremni na prvi moj poziv da idemo da udarimo na Valjevo. Turci iz Paleža i Uba pobegli su bili, kako smo straže počeli čuvati.
” (No Turci pređe toga, kako su vidili da će rat započeti, dozvali su knezove i kmetove, uzeli od nji’ konje i pratioce, te su sva
) „Ode naša vojska sa visa na Valjevo ali ni u polovine nije bilo oružja (jer su bili Turci pređe sve pokupili što se nije moglo po šumama u klade sakriti).
No mnogi su brezove tojage zaoštrili, i, štono reknu, koji kolac koji proštac uzmu i udare sa tri strane na Valjevo. Turci Valjevčani izađu pred nji’ u Ljubostinju, dočekaju i’ i tu se potuku.
Omerica pogine, a s drugi’ prazni’ strana Petar Rakarac i Mali Janko prodru u samo Valjevo i prazne kuće zapale, onda Turci počnu begati Čačku i Užicu.
„Mi smo gonili Turke do Čačka — priča dalje moj otac — naša je vojska bila iz same valjevske nahije. Kod Čačka Turci nas dobro dočekaju i ubiju nam 27 dobri’ momaka, no mi opet i Čačane i Valjevce (Turke) rasteramo i sav Čačak popalimo;
’ Nasmeja se Arsa i kaže: ,Tako nose svi kršteni carevi, a ne kao vaši Turci!’ i proče. Mi smo odatle gledali cara dogod nije u sobu otišao.
,Hajde’ veli, ,zove te car!’ — Kad reče: ,zove te car’, prođoše me mravi od pete do perčina. Pade mi na um što su mi Turci pripovedali: da se car ne može viditi, i koji ga god vidi, mora mu od strâ donja usna prepući.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kako može da se trpi?... Mora se!... A zašto? u selu je živeo subaša. Pa ko je taj subaša? Da objasnim. Neki Turci u Beogradu odmetnu se od svoga cara, ubiju pašu beogradskoga, zauzmu beogradski grad i naume zavladati Srbijom, koja
Ti su Turci prozvani „dahije”. Radili su s planom. To se videlo i po tome što najedanput po svima varošima u Srbiji postaviše
— A je li?... Da nisi imao kakvih gostiju ovo dana? — Nisam. — Da ti nisu Turci dolazili? — Nisu. Niko živi nije svratio u moju avliju ima mesec dana... Jova opet poče hodati..
I to priča sa takvom vatrom, smeje se tako slatko — da ga Turci puste kao budalu koja ništa ne zna... A on je znao sve.
— Ovo je mesto dušu dano za busiju... I, ovako ćemo!... Ti, Ilija, ti ćeš stati tamo. Na tebe će prvo Turci udariti, ali ti ih propusti... Ti, Jovane, do Ilije... još ovamo malo... Ti, Surepe, tu, blizu ćuprije...
Čim Turčin naiđe na ćupriju, ti pali!... Ako bi ga on promašio, pali ti, Surepe, ti ga nećeš promašiti!... Turci će onda jurnuti napred. Ja i Jovica dočekaćemo ih i zbuniti, a vi ostrag jurišite...
Turci će onda jurnuti napred. Ja i Jovica dočekaćemo ih i zbuniti, a vi ostrag jurišite... Ako li Turci nagnu bežati natrag, zbunite ih vi, Jovane i Ilija, a mi ćemo jurišati. Jeste razumeli? — Jesmo, harambašo!
Stanko dade vatru... Puška puče, a Turčin s kopa kao pun džak... Nasta zabuna. Turci jurnuše napred... Jedna... druga... treća... pukoše... začu se harambašin glas: — Juriš!
Harambaša mu priđe i uhvati ga za ruku. — Ejvala, junače! — reče i prodrma mu ruku. Pred njim i oko njega ležahu Turci. On smotri Zavrzana nad Sali-agom. — Harambašo!... Harambašo!... Molim te, hodi ovamo da vidiš samo...
— upita Jovica. — Taman! — reče Zavrzan. — Još samo treba zvati popa da ih opoji! Svi se nasmejaše. — Turci će njih skloniti — reče harambaša. — A za nas će bolje biti da zaranije šumu hvatamo. I...
— Marinko! Brate!... Čovječe! Reci šta hoćeš!... — Ne tražim ništa, samo tvoje bratstvo! I hoću da me Turci znaju i prizivaju!... — Sve što hoćeš učiniće Sulja za te! — Hvala ti! Nego... još moj plan nije gotov!
— A što ostavi ognjište? — Od dobrina! — jeknu iz njegovih grudi kao vetar. — Pobjegao sam da glavu sklonim... Turci mi pobiše sve — osta mi samo majka i nješto nejači. Ostasmo: oni da jaduju, a ja da krvim!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zapališe četiri sveće. Udari dim od duvana kao iz dimnjaka. Piju kavu, ćute kao Turci, samo karta klizi, i čuješ kako zveči dukat. To je bila strašna noć! Mi se s majkom zatvorili u drugu sobu.
U oba mu pisaše da će doći čim se porodi i digne, ali od poslednjeg pisma beše prošlo već pet nedelja, a Turci došli na Tresibabu, a Čerkezi ruše njegovu kuću i pale mu postelju na kojoj mu možda žena leži. Pa ipak je on iščekivaše.
i... ne, ne može biti! Ta, ako su i Turci, nisu zverovi! On se potrlja po čelu, htevši razgnati ove misli. — Majstor je, i bogzna kako, rad bio da se oždrebi —
— Ja sam se — veli pop — učio u moga oca koji je popovao u stara vremena, pa kad ga ubiše Turci, ja ostah siroče i pobjegoh u ovo selo, gdje me poslije vlast zapopi. — A onako nijesi, da rečeš, kakijeh škola učio?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Zvala se Vejka. Od zuluma pomerila pameću. Turci, da bi je ugrabili, sve joj poubijali. I tad se po njoj moglo još da vidi kako bi ona zaista postala lepa, samo da je
Nikad nije smela sama da ostane, a još manje napolju sama da zanoći. Pričinjalo joj se: kako uvek idu za njom Turci da je grabe, kako ih čuje, vidi...
I tad bi, pišteći od straha, gotovo luda, zaklanjajući glavu rukama, trčala, bežala, krila se... — Nane, slatka nane, Turci! — cvilela bi ona tako po čitave sate bežeći i vrteći se u kovitlac od straha.
Toliko je bilo mnogo što je on naprosio. A svi su mu davali. Naročito Turci koje je on najviše grdio i psovao i terao ih da „idu, idu daleko“. Stanovao je, upravo bio čuvan u kući hadži-Tome.
XX Početak oslobođenja. Pred rat. Crkvu počeli i po drugi put da dižu. Prvi put je razorili Arnauti i ostali Turci kad videli kolika visoka i velelepna crkva počela da se diže. Za to i samog pašu proterali što bio dopustio zidanje.
u gomilama noću da se vuku, tumaraju i cele noći idu po turskim maalama derući se ludo, kreštavo, iz sveg glasa: — A, Turci! A, vuci! a, a! ... — počeli bi da viču i skaču oko njihovih kuća kao da pujdaju, tutkaju nešto na njih.
A, vuci! a, a! ... — počeli bi da viču i skaču oko njihovih kuća kao da pujdaju, tutkaju nešto na njih. — A, a, Turci, a, a! ... Hrišćani od straha, jeze izumirali su strepeći da Turci ne skoče i sve ih poseku.
— A, a, Turci, a, a! ... Hrišćani od straha, jeze izumirali su strepeći da Turci ne skoče i sve ih poseku. No tada bi obično po neki star, duševan Turčin izašao i počeo uplašeno da ih utišava, moli:
I za vas i za nas nije to dobro... I ostali bi Turci izlazili i oni bi ih molili, otvarali im svoje kuće, zvali da ih nahrane, ugoste...
— A, Turci, a, a!... I tako bi celu, celcatu noć išli, vukli se po maalama dok ih ne bi dan smirio i rasterao po njihovim rupama,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve do kraja XVIII veka, u tom kraljevstvu ratovi su bili česti. Turci su bili doprli do Vijene, i oterani opet natrag do Beograda, a duž puteva belele su se i sušile ljudske lobanje i kosti.
“ „Sam Bog je rešio“, uzvikivao je Garsuli, „da se iz Evrope isteraju Turci, a i ti Rascijani, ako treba, sa njima. Život ovde ima da se uredi prema pameti, prema redu koji u Crkvi vlada, a
Zatim se diže, da ode sa doksata. Njegova žena, pogledavši za mužem, dodade još: „Ta pravi ste Turci, ne date ni da ga ispratimo sestrinskim poljupcima.“ Đurđe, koji beše zastao, opet samo mahnu rukom, odlazeći.
Preplivao je Tamiš, kad se bilo razdanilo, a posle je terao na Tisu, kao da ga Turci vijaju, ispod Beograda. Sunce je bilo odskočilo, kad je, na grivi konja, prešao i Tisu.
Sve je u hrišćanstvu bilo protivno njihovom očekivanju. Beda, laž, nepravde, velika prevara, a ne hrišćanstvo. Turci su im se sad činili gospoda, a Garsuli, pa i stari Engelshofen, ličili su im sad na fukaru.
Ležale su oko crkve šabačke, uz vatru, a baba mi ču kako Turci govore da će da beže u zoru, prema Užicu. Turčin, koji ih je vezivao, bio je legao, metnuvši dva srebrna pištolja i
– ona, gazeći vodu sa mojom majkom, kaza: Robinja! Pobegoše Turci ka Užicu! Gut Jawohl? A deda Teodor? E, deda Teodor, kad sa vama uđe u Crnu Baru, natrapa, nesretnik, na neke košnice,
Hoće Vasilije i za sebe tražiti, jednu takvu, rosijsku, regimentu. A kad Turci budu čuli to, obilaziće odsad Črnu Goru!
Zna se ko ih je vrbovao. Ne treba njima drugog vrbovnika. A što da kreću sada, kad je mir, pa i Turci miruju, zar ne bi bilo bolje da se pričeka do vladičinog povratka? Bajevič na to ciknu: šta da čekaju?
On, Agagijanijan, služio je verno Rusima u Carigradu, i doživeo da mu Turci istrebe svu familiju. Služio je i Volkovu u Beču, pa šta je dočekao? Volkov ga je jako razočarao.
Povlačila se, kao vašar, šareni, kraj njihovih zgarišta, otkud se čuo jauk i lelek, dok ne uđoše Turci. Kad je, pre trinaest godina, Pavle odlazio, iz Srbije, u konjici Vuka Isakoviča, sa austrijskom vojskom, izlazio je sa
Eto to je! Ali se vara Trifun, ako misli da će žena da mu otrpi to, samo zato što je njena mladost prošla. Nismo mi Turci. Opasnost je da Kumrija preboli, i decu, i ode, i ona, nekom mlađem čoveku.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osim toga etničkog obnavljanja donekle su i drugi uzroci doprineli ovome razvitku. Turci su tražili porezu samo po kućama; seljaci su radije živeli u zadrugama i tako plaćali porezu samo na jednu kuću.
Za neke crkve, koje su na brdu i na teško pristupačnom položaju, pričaju da su uzletele iz dolina na brdo da ih Turci ne bi porušili. Ima primera u istoriji, gde je narodno ponašanje bilo određeno mističnom logikom. Tako npr.
zemljišta bili su prinuđeni kupovati žito u susednim oblastima, naročito u Skadru, u predelima koje su držali Turci. Kad su Turci imali dovoljno vojske, presecali su im sve veze.
Kad su Turci imali dovoljno vojske, presecali su im sve veze. A nije bilo teško opsednuti oazu koja nije prelazila ni 3000 km2.
Ličani su se odmetali u hajduke i stalno se borili sa begovima. Posle oslobođenja, 1689. god., Turci su izbegli ili se pokrstili, ali je Lika ostala na međi turske Bosne i mletačke Dalmacije, dakle na položaju zgodnom
Uticaj Vojne granice je bio još jači. U XVI veku su Turci počeli sve više prodirati u Kranjsku, u Štajersku i u Korušku.
Među muslimanima se svuda nailazi na ljude sa ovim osobinama. Poznati su u Bosni i Hercegovini „duševni Turci“, čija duševnost i dobrota idu do pravog samoodricanja i kod kojih je svekolike sebičnosti i ličnog interesa potpuno
Tursko-istočnjački kulturni uticaji. — U balkanskim zemljama Turci nisu ostavili nijednu značajnu tvorevinu, nikakvog značajnijeg materijalnog traga svoje kulture.
Mnogo voće i cveće, kao i neke začine i mirise, Turci su preneli na Balkan iz Male Azije, i oni nose više ili manje iskvarena turska imena.
Prebacivali su svojim muslimanima da sami u dnu duše misle: „Mi nijesmo ni Srbi ni Turci, nismo voda nismo vino pravo, no nekakve grdne poturice.“ Ovo je pojačavalo uzajamno preziranje.
etničke promene u ovoj oblasti desile pošto su Srbiju (1459), Bosnu (1463), Hercegovinu (1482) i Zetu (1499) osvojili Turci a primorsku Dalmaciju zauzela Venecija. Granice Turske i Venecije su se dodirivale.
Posle Mohačke bitke (1526), kojom je rešena sudbina Ugarske, Turci su zauzeli celu dalmatinsku Zagoru, ali su primorske varoši, i pored stalne opasnosti koja im je pretila, ostale pod
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Taj bi me isekao na komade ili bi me nabio na kolac. Kažu da su Turci u davna vremena to radili. Ne bi bilo ništa novo da on to uradi sa mnom. Osetih kako mi se i noge i ruke hlade.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Danas je bila sedma godišnjica kako mu celu porodicu, u bekstvu, na očigled njegov, nabiše na kolac, pa je pomahnitao. Turci su mu bili iščupali jezik, zato je sad ćutao. Inače, nije trebalo da ga se plaše, miran je i krotak, samo plače.
Plakao je nad celom porodicom Pantelejmona koju su Turci nabili na kolac i spominjao, jetko, sve moguće svetitelje, kojima je pri polasku bio darovao po dukat.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(...) ovakvo rođenje smatralo se onda (a i danas) kao neki osobiti događaj; pa o tome niko nije smeo pričati, da Turci ne bi doznali i dete pogubili.
u našem narodu veruje se da zla sila ne napada zlu silu, po onoj narodnoj „Vrana vrani oči ne vadi“, a kako su i Turci predstavnici htonskog sveta, to onda deci koja nose njihova imena demonska bića neće nikakvo zlo učiniti.
Srbi, kao seljaci žive samo od zemlje i od stoke.“¹ Zahvaljujući životu na selu, u koje Turci nisu imali pristupa, narod je uspeo da, uprkos turskoj okupaciji, očuva svoju seljačku, patrijarhalnu kulturu kroz
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za one koji čim počnu mirno da dišu, čim spaze da su se oblaci slegli, da miruju Turci i Ugri, postanu robovi stvari kojima su u borbi protivnik bili, ili ih isposnički prenebregli.
Matavulj, Simo - USKOK
To je sve nablizu. Ta se plemena dijele na bratstva. Mi Njeguši, u staro vrijeme, kada Turci osvojiše Hercegovinu, doselismo se odonud, a starina nam je bila pod planinom Njegošem.
— A ne rekoh li ja da nijesu isto što i Turci! — reče stari Mrgud. — Toliko mi jada, što vi ćaste tako lako izgoniti Turke iz šanaca!
— Na Badnji dan čusmo da je Turska objavila rat Rusiji i da se Francuzi i Turci u dubrovačkom bratime. A na Korčuli još razabrasmo da je Napoleon pobio Pruse. Vladika nam to potvrdi.
da natakne kalpak, da pripaše jednu od onijeh sabalja što višahu u bogatoj oružnici, pa eto ga, kakva su ga zapamtili Turci i Francuzi kad je predvodio svoje ratnike protiv njih!
Budite naredni! Ako su hrišćanski čobani, dobro je; ako li su Turci, onda oganj i zagon, pa što dadne bog! Naprijed trkom!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Još u srednjem veku nalazilo se srpskih naselja po Ugarskoj; od početka XV veka, otkako su Turci stali rušiti srpsku državu, Srbi su počeli, u manjim i većim gomilama, iseljavati se preko Save i Dunava.
Glavna seoba izvršena je na kraju XVII veka. Pošto su Turci odbijeni od Beča, austrijski car Leopold I, novčano potpomognut od katoličke Evrope, u savezu sa Poljskom, Rusijom i
i kada je austrijska vojska posle nekoliko neuspeha u Staroj Srbiji stala uzmicati, za Srbe su došli teški trenuci. Turci, koji su ponovo postali gospodari Stare Srbije i Srbije, nisu praštali nevernoj raji koja se pobunila protivu njih.
Međutim, on se u knjaževstvu srbskom, gde su Turci pre trideset i nekoliko godina besnili, tako krasno razvijati počeo, da se najlepšim plodovima nadati smemo.
Na kraju XVIII veka takav centar je Beč. Ukoliko su Turci suzbijani, srpski centar se pomicao na jug. Oko 1825. takav centar postaje Pešta, od četrdesetih godina tu ulogu
1812. i 1813. bio je carinik i sudija u Brzoj Palanci u Krajini, a kada su Turci nadirali u Srbiju, on je zapovedao jednim manjim odredom vojske.
Radičević, Branko - PESME
Ajduk Veljko zna ljubiti, Al' i sabljom divno biti, Ajduk Veljko ljuti vuja, Turci stado jaganjaca, Ajduk Veljko kâ oluja Kad u jesen iz klanaca Svati lišće to po gori, Pa obori, Krši granje, pa
Bojak bogme kakvog još ne beše, Jer se mučni glasovi razneše, Kažu: Turci nešto ne miruju, Danju, noću brze konje kuju, Prah namiču, oštre jatagane, Česte knjige prate na sve strane, Još
ročište sleću, A otle će k ostaloj družini, Pa sa njome krvavoj krajini, Da ne dadu, već da je utvrde, Da je kako Turci ne nagrde.
Što l' ga goni ovako po noći? Već je blizu, već i puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge! Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše — Jao, Srbi, kud će vaše duše.
Sinoć junak kâ i uvek ode Da uhodi Turke ukraj vode, Odmah zatim Turci udariše, I začas nas ljuto nagrdiše. Jao, brate, kad se setim jada Što nas hvati onda iznenada: Ni sad ne znam kako
Jao, brate, kad se setim jada Što nas hvati onda iznenada: Ni sad ne znam kako sve bejaše Ma začas nas Turci opasaše, Baš iz zemlje kâ da ponikoše — Sve bih rekô, izdade nas neko, Baš izdade, drugače nikako, Evo glave ako
I gle svanu, i sunašce granu, Al' već bojak pritiskâ poljanu, E se Turci makli pređe zore, A ispali Srbinji iz gore, Susreli se, zametnuli jade — Ali sad tek pravi boj nastade.
Pade Rusto, pade Sulejmane, Zbuniše se Turci na sve strane, I pre Srb im puno udri muka, Ma sad tek im obrte neruka.
Eno beže — baš ih polomiše — I čadore Turci ostaviše, A Srbinji u njih ulegoše, Pa ih divno premetati poše, I podosta beše u nekome, Ponajviše u Arslanovome,
Ama slabo očiju bejaše Što divotu ovu sagledaše, A međ ovim neko momče Tale, Krasan junak, svi ga Turci hvale. Ja sad ne znam kako s' nadesilo, Al' je jednom Ture pripazilo, Jednom samo, ali dosta beše, Sve mu misli
“ Jao Hajka, al' te sreća vara. Nojca beži, a zorica zori, Stižu glasi gori iza gori. I zacelo veće Turci znadu, E će đaur udarit im gradu, Pa nijednom ostat se ne hoće, Svako gleda kud će i kako će, Zaman uče, zaman
“ Pa sićane knjige povadiše: „Gledaj samo kako sultan piše — Sto hiljada“ — Turci zagledaše, Al' na sreću čitati ne znaše. Oh na sreću, ali ne na svoju, Već Boga mi, Srbine, na tvoju.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Djed se još više zabezeknu: — Svetog Đurđa na kobili, na mojoj bangavoj Mimi?! E, to ni nekršteni Turci ne bi uradili. Našli bi bar boljega konja, oni su stare binjedžije.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Oni se zovu Turci dok Turci tom zemljom vladaju, a kako se pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda su pro|zišli, Bošnjaci će ostati
Oni se zovu Turci dok Turci tom zemljom vladaju, a kako se pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda su pro|zišli, Bošnjaci će ostati Bošnjaci i biće
Oni se zovu Turci dok Turci tom zemljom vladaju, a kako se pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda su pro|zišli, Bošnjaci će ostati Bošnjaci i biće što su nji(h)ovi stari bili.
Kostić, Laza - PESME
Je l' mu još ljubav 'nako u snagi, je l' još onako, ili već vene, jer kaluđerom posta zbog mene! Kad mene Turci ukradoše mladu, ukradoše i njemu jedinu nadu, jedinu milost kob mu uze preka, i odreče se milosti svake i svakog leka
mršave ruke, i jedva se seti da treba da javi poruku lepu igumnu Varnavi, podiže ključe, zatvori vrata, zar, da ne dođu Turci iznenada! pope se starac po trošnim stepenma, i opet nasta tišina nema.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Dok ne ogrneš ćebe, ovako kao i ja, — odgovori mu Mujo. BOLjA JE DOBRA ŠTEDNjA NO RĐAVO TEČENjE Kad su Turci u Sarajevu hćeli da načine najveću džamiju, svi se okupe pred džamijom, koja je već bila ograđena, da svaki potpiše
Jedan dan kad su izašli Turci iz džamije, dogovore se da skupe u selu vuku harač i da ga pošlju s ostalim hadžijama na ćabu, pa tobož kad se s ćabe
Kmet počne bježati sokakom, a aga za njim. Kmet je bio brži od age, pa kad vide Turci iz kave i sa ćepenaka da goni Turčin kaurina a oni ne znadu zašto ga goni, svi pohitaju da uhvate kmeta.
i kad je vidio da dosta Turaka klanja u džamiji i pred džamijom moli se bogu, pomisli ako uteče u munaru da mu već Turci neće ništa moći učiniti, pa pobjegne u munaru kuda i hodža izlazi, kad okujiše. Ali Turci neće ni tu da ga ostave.
Ali Turci neće ni tu da ga ostave. Kad kmet to vidi, skoči s vrh munare. Kako je dolje na zemlji klanjalo mnogo Turaka, padne kmet
Kako je dolje na zemlji klanjalo mnogo Turaka, padne kmet na jednoga i onaj ostane upola mrtav, ali i kmeta uhvate Turci i povedu kadiji. Okupi se mnogo svijeta da čuje šta je kmet učinio i šta će kadija suditi.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Boginja! A šta je boginja? LjUBA: Bog je muško, a boginja je žensko. STANIJA: Što? Što? Bog i žena? To ni Turci ne drže. Ej Nešo, Nešo, kuku majci, što sam dočekala!
LjUBA: Tako je to, majka, u sadašnjem svetu. STANIJA: Pa onda kako govori! Bog s nama, tako ni Turci ne govore! LjUBA: E majka, to nije zabadava.
STANIJA: A što se u crkvi poje posljednje celivanje? VELIMIR: Tamo se mrtvaci ne nose u crkvu. STANIJA: Tako i Turci čine, i vi niste bolji. Kuku, Stano, ako umrem u pogano mesto! LjUBA: Ne boj se, majka, ovde nije tako.
Imade li tvoj otac bradu? Imade li tvoj ded bradu? Koji nosi bradu? Nekršten čovek, Čivuti i Turci; i kuku majci, sad dočeka, da moje dete vidim! VELIMIR (opet treje čelo dišući): Ja! Ja! (Uzme novine.
STANIJA: Kaki je to sijaset. Napustiše ljudi zakon, napustiše obraz; ostaviše aljine, otpadiše se od Boga, postaše Turci i nekršteni. Gledaš momče, pustio bradu, neće da poštuje starijega, što ti govori, to gi govori da se podsmeva.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
„Moja deca suze liju, Jer ih dušman muči stari, Dušmanski im krvcu piju: Turci, Nemci i Madžari, Što slobodan svuda nije, Zato Srbin suze lije”.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Na večeru s caricom sela je trava, a put tvoj i tvoga polja, ko zna? OPET TO Na pričešću su bili lenji, Turci ih napadoše još u crkvi! Pa sada kreni s njima u odlučni boj.
Opet mu vojska beži. Neki se već dohvate brda, samo im rep dolinom drhti, a Lazar se bori sam, Turci ga za brke vuku i po oklopu škaklje i traže mu slabe tačke.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 17. Vojevao beli Vide, koledo! Tri godine s kleti Turci, A četiri s crni Ugri. Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera.
26. Ide moma od ovce, Vedro nosi na glavu. Vedro gu se preliva, Momi kose preliva. Turci kose sekoše, S kose konji šibaše. Oj ubava, ubava! 27.
“ “Krave riču oko kuće; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nisu krave, već su ale; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Turci viču na džamiji; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nisu Turci, već su vuci; Pospavaj, jagnje, kod mene!
“ “Nisu krave, već su ale; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Turci viču na džamiji; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nisu Turci, već su vuci; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Deca viču ispred dvora; Puštaj me, dušo, da idem!
poju, Već sestra bratu svom poručuje: “Ja sam ti, brate Turska robinja, Iskup’ me, brate, iz Turski ruku; Za mene Turci mlogo ne ištu: Tri litre zlata i dve bisera.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dabogme, dolazilo je zbog toga do velike dernjave među saveznicima, ali pogreška, katkad, nije mogla da se popravi i Turci su nastavljali put, bez ritualnog ručka. Mi smo tvrdili da je šifra za ritualnu hranu bila data.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
), Ovaj bi bio dobar za harem Kao službeno lice, to jest, evnuh. Treba ga dati nekom Turčinu, A Turci će znati šta s njim da učinu!” UVREDE MAGDE KALABE „Ovako sa stvorenjima treba oholim! Ja tlačitelja svoga tlačim!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Od Đorđa se Stambol trese, krvožedni otac kuge, sabljom mu se Turci kunu — kletve u njih nema druge. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Grdni dane, da te Bog ubije, koji si me dao na svijetu! Čas proklinjem lanski po sto putah u koji me Turci ne smakoše, da ne varam narodnje nadanje.
Bez momčadi ove te su ovđe šest putah je jošt ov'liko doma; njina sila, to je tvoja sila. Dokle Turci sve njih savladaju, mnoge će se bule ocrniti; borbi našoj kraja biti neće do istrage turske ali naše...
SERDAR VUKOTA To znaš, Bajko, bi im mila bila, od dobra se jošt bježalo nije. Kâ ne žele Turci dobrovanje, da u miru raširuju ovce? KNEZ ROGAN Riječanja bi li među vama oko roblja al' oko drugoga?
TOMAŠ MARTINOVIĆ Nije svađe među goste bilo, no ni Turci ženu ugrabiše. VUK MIĆUNOVIĆ Kakvu ženu, rugaš li se zbilja?
Beg Ivan beg, junačko koleno, boraše se kao laf s Turcima na sve strane u gore krvave. Polu zemlje Turci mu uzeše, no pošto je svu obliše krvlju i pošto mu brata izgubiše, zmaja ljuta vojvodu Uroša, na širokom polju
Što je čovjek? Kâ slabo živinče! Pogledaju se Turci ispod očih. Med za usta i hladna prionja, a kamoli mlada i vatrena!
duša bi mi tada mirna bila kako mirno jutro u proljeće, kad vjetrovi i mutni oblaci drijemaju u morskoj tavnici. TURCI SE MRKO POGLEDUJU. SKENDER-AGA Ja se čudim, lijepe mi vjere, kakav davaš prigovor, vladiko!
VOJVODA BATRIĆ Turci braćo, — u kam udarilo! — što ćemo vi kriti u kučine? Zemlja mala, odsvud stiješnjena, s mukom jedan u njoj ostat
SERDAR IVAN PETROVIĆ S Muhamedom i glupost u glavu! Tȅško, Turci, vašijem dušama, što obliste zemlju njenom krvlju! Malene su jasli za dva hata.
Mi živimo kao dosad bratski, pa ljubovi više ne trebuje. KNEZ JANKO Bismo, Turci, ali se ne može! Smiješna je ova naša ljubav.
pali jedan kod drugoga, pjevajući i Turke bijući, a trojica samo pretekoše pod gomile mrtvijeh Turakah — ranjene ih Turci pregazili. Divne smrti, prosto im mlijeko! Junacima Bog će učiniti spomen duši a prekadu grobu!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ona je od njega saznavala kakva je čaršija, kakvi dućani, espapi, mehane, naročito Šareni han, gde dolaze iz Turske Turci i njihni seljani.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ne bojim te se, ljuta zmijo, Pešikane Šunjo! Ne bojim te se, Cuca; iako od tebe dršću nikšićki Turci! A ni tebe vojvoda Miliću, ni vašijeh Cuca i Bjelica ravnijeh...
Bilo ih pješaka i konjika. Nasukoše se jedan za drugijem, pa stupahu dosta sporo. „Turci!“ rekoše oba u glas. Zatijem polegnuvši siđoše, pa dobrijem kasom otrčaše k svojima.
Iđahu razdaleko jedan od drugoga. Tri konjika šljedovahu, a za ovijema još trojica pješke. Turci, svi imahu velje puške, a za pusat ne treba ni pominjati. Ne grajahu, no zvjerahu oko sebe.
„Hoćemo, no...“ „A, glete, braćo, vrću se!“ reče Janko, kao prestravljen. Drugovi mu nasmijaše se. Turci, zbilja, svrnuše s puta na jednu ledinicu. Konjici sjahaše i privezaše konje, pa počeše prostirati aljine po zemlji.
“ rekoše u glas Radoje i Spaso, kao da se oni sjetiše što je. „Ma što ono rade?“ zapita Janko, kad Turci posjedaše u kolo i počeše da klanjaju. „Mole se Bogu ljudi!...
S Otašem ostadoše: Spasoje, Petar i Marko. Četovođa je htio da na njega prvoga naidu Turci, da ih propusti koliko treba i da udari kad treba.
Vjetar bješe utolio te nasta potpuna tišina. Tice veselo pjevahu po zelenim čestima. Nijesu dugo čekali. Turci istim redom kao što ih prije ugledaše, primicahu se, samo što, valjda razdragani molitvom a može biti i tutumom,
Beg i đogat pod njim ljosnuše kao da ih grom bješe svalio. „Ha vlasi!“ graknuše Turci smičući vele puške i potekavši naprijed u buljuku... Plotun ih dočeka a drugi im se osu s pleći. Dvojica samo padoše.
“ „Udri za krst časni!“ povikaše Crnogorci, gađajući iz malijeh pušaka. „Ha za Mu’ameda i za vjeru tursku!“ viknuše Turci gađajući onamo gdje je dimilo iza busija. Marko prvi iskoči na drum, s jataganom u ruci.
Pogonjahu se dalje, jer bjehu odmakli. Imbro nagazi na dvije obezglavljene trupine. Vidi da su Turci, ama ne zna koji su. On u lijevoj držaše jatagan, a sve tri puške bješe bacio kod konja.
Naprijed praskahu puške i pokliči se čujahu da se razlijegalo planinom. Turci, i oni bjehu zapali za kamenje i stabla pa se branjahu junački.
Na to i prekidoše. Sunce već naglo bješe za goru. Turci ostaviše tri mrtva, a toliko ih ranjenijeh pođe. Osta im jedan konj zdrav na koga posadiše dva ranjenika, a jedan je
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pitalica ima sa raznim motivima. U njima se najčešće zbiva šala ili se ko izlaže podsmehu. Naročito rđavo prolaze Turci i Cigani, žene i babe, sveštena lica i pojedine životinje.
— Slabu životinju dvojica jašu. — Slađe je darovano no kupovano. — Spram potke snuj osnovu. — Srebrni krst i Turci vjeruju. — Starost i mladost nisu u svojti. — Star se vo ne uči orati. — Tko je boga izmolio, i more izlovio?
6) RAZNO Ak’ u goru: izjedoše vuci, Ak’ u polje: uhvatiše Turci. Volim biti morskoj ribi ’rana, Neg’ ljubiti nemila dragana.
Koju vodu treba da pijemo, Ne treba je nikako mutiti! Konop veže konje i volove, A poštena riječ vitezove. Kuda Turci s đordom, Tuda fratri s torbom. Malo ruka malena i snaga, Malo druga — malo i junaštvo.
Slavno ime pleme posvećuje. Sretnoga će pričekati majka, A nesretnog nikad ni do vijeka. Turci polje, a Latini more, A hrišćani drvlje i kamenje. Tu su majci tanki razgovori. Tu se, Mujo, osoliti nećeš.
Još da ti platim i žvakalicu! — Pripovijeda se da su nekakvi Turci zlikovci, pošto ih ljudi počaste, iskali još da im plate i žvakalicu, tj. što su se trudili i žvatali.
— Pripovijeda se da je nekakav Vujaš sjedio negđe između Mučnja i Javora, pa ga Turci sve bijedili koje zašto i globljavali, a kad mu se već dosadi, onda reče: „Jaoh, Mučnju, mučan ti si!
3. O TURCIMA 1 Pitala šćer oca: — Koji ono ljudi prođoše sad ispod našega sela? — Šuti, ćerce, nijesu ono ljudi no Turci. 2 Pitao knez agu: — Ma hoćete li vi, Turci, vazda tako uživati, a ništa ne raditi? — Dok smo živi, hoćemo.
— Šuti, ćerce, nijesu ono ljudi no Turci. 2 Pitao knez agu: — Ma hoćete li vi, Turci, vazda tako uživati, a ništa ne raditi? — Dok smo živi, hoćemo. — A kako će vaša deca? — Nek’ se ona brinu.
— Ma što će mi tvoje „dobro jutro“, kad ja znam: što mi misliš i što bi mi uradio da možeš! 3 Pitali Turci Marka: — Kaži nam, Marko, hrišćanske ti vjere, za što bi se najprije poturčio? — Za inat.
jedni vele da ga je negdje u selu Rovinama ubio nekakav karavlaški vojvoda Mirčeta zlatnom strijelom u usta, kad su se Turci bili s Karavlasima; drugi kazuju da mu se u takovome boju zaglibio Šarac u nekakoj bari kod Dunava i da su ondje
i pretjeravši preko mora, bacio za njima svoj buzdovan u more, govoreći: „Kad ovaj buzdovan izišao na suho, onda se i Turci vratili amo!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
I tako ostane i do danas. H. ŠTA JE NAJGORE NA SVIJETU? ILI PIJAN SRBIN I GLADAN TURČIN. Razgovarali se Turci u kavani: šta je najgore na ovom svijetu. Jedan veli: Zla žena; drugi veli: Zla godina; treći veli: Zla ćud i t. d.
Prokleti Turci opaze je i uhvate, ona počne vikati, a ja opet po nesreći svojoj namjerim se blizu, pritrčim na glas, a oni uhvate i
a carevu šćer, koju mu je car još iz malena obećao bio, a na provu dvora careva babicu, koju su zajedno s njom Turci zarobili bili, ali od radosti nije mogao sam sebi vjerovati, niti je i kome za to što kazivao.
upazi đevojku ispisanu na krmi i staricu jednu na provu od broda, i on pozna svoju jedinu šćer i nje babicu, što su im Turci zarobili, ali ni on od velike radosti nije se mogao uvjeriti, već pozove kapetana dvije ure poslijed podne, da pođe u
“ Kad car to čuje, povikne: „To je moja jedina šćer, koju su prokleti Turci zarobili; a ta starica, to je od moga dvora babica, koja je nju još izmalena gojila i čuvala; a ti — ti ćeš biti krune
Reku najprije Latini: „Mi ćemo mudrsot;“ Inglezi: „A mi ćemo more;“ Turci: „Mi ćemo polje;“ Rusi: „A mi ćemo gore i rudu;“ Francuzi: „Mi ćemo aspre i rat,“ „A vi Srbi, šta ćete vi?
“ 29. ŠTA JE NAJGORE NA SVIJETU, ILI PIJAN SRBIN I GLADAN TURČIN. Razgovarali se Turci u kavani: Šta je najgore na ovom svijetu. Jedan veli: Zla žena; drugi veli: Zla godina; treći veli: Zla ćud i t. d.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pak šta vele? „Turkom dajemo.” Propali i vi i Turci, bog dao i svi sveci! I koleno vam se zatrlo! Nas je bog izbavio od Turaka, a kaluđeri nas lepo naočigledce pod ljutim
I da ne dođoše Turci, da ih ne smire i pomire, dosad, bog i duša, bilo bi i[h] jošt toliko; i ne znam bi li ko ostao neproklet.
a kako bi bilo kad bi[h] se i ja budalom učinio, pa da ljudi ne znadu da sam ja svetac, nego da misle da sam jurodiv? Turci su u ovom punktu odveć ortodoksi, jer oni svakoga, ko je lišen uma, za sveca počituju; no da su hristjani kad motli u
A Turci ne ostaju samo pri posmejavanju, no gade se, psuju, ruže, pljuju na kaluđere i njihove sandučiće. „Što misliš, kako je ra
grečeskim pod venecijanskim vladenijem jedva se jošte gdikoji učen človek da predaje jelinski nahodio; ali kad Turci Kandiju, Cipar i Moreju od Venecijana zavojuju, tada i tu i[h] nestane.
Ali je njegova neporočnost i dobrodetelj tako poznata bila da ne samo sav narod smirnejski, hristjani, nego i isti Turci više su ga počitovali i ljubili nego sve kaluđere na svetu; i zato teško bi onomu bilo ko bi u njega dirnuo.
Pri okončaniju treće godine mojega tu slatkopominjajemago prebivanija počne se govoriti da ćedu Turci Rosiji vojnu objaviti. Mene su mnogi tu nazivali „papa Serbos”, a mnogi - „papa Moskovitis”; njima je to svejedno bilo.
Kad će se i ona mladež s ovakovim naukam napojavati? Milioni naroda! Jadni Turci čekaju da što pametno čuju od derviša! A bedni i udručeni hristjani od kaluđera!
Ćosić, Dobrica - KORENI
I ovaj se može preseliti u moj krevet! I njegov deda, Luka, bio je sluga. Gazdu mu, Vasilija, ubili Turci. Četrdeset prve večeri Luka se preseli u njegovu postelju.
i Turci vladaju, samo njega nek ostave na miru. Šta. li je to Simka htela da mu kaže? Đorđe nije kod kuće. Zvono ječi, jauče, st
“ „Sve ću da ti kažem. Pamtiš li koliko si puta pred tuđinima rekao da mi je narav toliko zla kao da su me Turci pravili i kinjio pokojnu mater? Koliko puta si mi ručak prekinuo: 'Žgoljavko, ne meli vazdan, ovce te čekaju!...
Naša ustavna prava, ovu kuću da branimo!“ Lupao je pesnicom o zakatančena vrata i reza je zvečala. „Bolje, braćo, Turci da se vrate!“ mahao je štapom Aćim. Rekao je još: „Do groba ću se boriti s vama i za vas!“ Grudi su mu bile nabrekle.
decom, koja istrčavaju na zaleđen sneg, uzaludno pokušavaju da zadrže natuštene i ljute muškarce, koji hitro, kao da Turci ulaze u selo, uskaču u čakšire i, s ogrnutim gunjevima i nezapetljanim kaiševima oko nogu, dovikujući se, žure ka
U očima mu se, ispod nakostrešenih, kratkih obrva, celo selo zbilo u gomilu oko šupljeg bresta za koji su Turci nekada skele vezivali, jer tada je brest bio na obali Morave, pa kasnije konje, a još kasnije, Vasilije je Lazara
A mi smo u šancu šumatovačkom sa svih strana bili opkoljeni, Turci su nas u teme zvrcali, Čerkezi su arlaukali kao da ih deru, dozivali Alaha kao što pijani dozivaju kurve što za
I vi ste se odelili na stranke, gde su vam red vojnički i disciplina? Lepe pesme pevaće vam majka, a Turci će opet kao pšenicu da gaze Srbiju...
Tako mi, ne odmarajući ni svoje ni konjske noge, stigosmo do onog brda u Beogradu na kome su Turci Savu Nemanjića spalili. Tu, za Tomom Vučićem i njemu spodobnima, izvikasmo novog knjaza, a ja isto ostadoh.
On siđe s konja i dizgine pruži zgranutom kaluđeru, koji se, okrenut vratima crkve, krsti, šapućući: — Samo su Turci dovde konjem dolazili. Samo su nekrsti... — Priveži ga za lipu!
Htela je svojski da pomogne kad si u muci. Aja crnu vodu pijem otkad pamtim sebe. Posle neke bune, Turci mi uhvatiše oca i natakoše ga na bagremov kolac.
Ne seku li radi toga šume oko naših reka, i one će presušiti. I iskitiše tako Turci belo kole ljutim i glavatim muževima. Zališe oni kolje, i čudo je božje kako ne olista. Imalo je i vremena da se primi.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad su, za Austrijancima, Turci ponovo ušli u Beograd, popravili su gradske kapije koje su ostale nerazorene a, umesto bedema, podigli palisad koji
godine kada je Jevrem, još ne gospodar, Još samo mlađi brat budućeg knjaza, bio zatočen u lagumima Vodene1 kule: Turci su ga na prevaru uhvatili u Ostružnici.
koje se sve luđe rasplamsava u ljudima: uživali su u smrti neprijatelja a neprijatelji im, već odavno, nisu bili toliko Turci koliko prijatelji od nekada.
Srbi, odjednom pod oružjem, nasrnuli su na gradske kapije koje su Turci držali, Turci su uzmicali u Kalemegdansku tvrđavu, i boj je, kako je rekao engleski poslanik Gregori, koji je branio
Srbi, odjednom pod oružjem, nasrnuli su na gradske kapije koje su Turci držali, Turci su uzmicali u Kalemegdansku tvrđavu, i boj je, kako je rekao engleski poslanik Gregori, koji je branio srpsku stvar,
Uzalud su strani izveštači, posle, naglašavali da bombardovanje nije bilo baš naročito jako, jer su Turci i slabe nišandžije i slabo naoružani: bombe su praštale, istina u razmacima, ali ipak jedna za drugom (nije to još ni
svojoj vladi, taj gospodin umalo da mu sasvim poništi ulogu u istoriji jer je, i inače turkofil, bio „uveren da su Turci dobroćudni ljudi koje, s pravom, ozlojeđuje buntovno držanje hrišćanskog življa“, pa je, sledstveno tome, obavestio svoju
juna započeli Srbi, ne Turci. Sva cpeća da je bilo, tada i kasnije, engleske i druge gospode koja je drukčije mislila pa je istina o njegovoj smrti,
U strahu da će odnekud iskrsnuti Turci, ubiti ga ili odvesti sa sobom, branili su mu da se iskrada iz kuće a naročito da luta Avalom.
Zmaj je bio probuđen iako je njegov bes još bio više hladan nego vreo: gonio je Turke jer su Turci ganjali Srbe. Neprijatelji su mu bili Turci najamnici, janičari, krdžalije; ne i turski živalj.
Neprijatelji su mu bili Turci najamnici, janičari, krdžalije; ne i turski živalj. Handžija u Belom Potoku, pod Avalom, Turčin, bio mu je i prijatelj: u
Bili su pobratimi. Ali ni taj pobratim nije saznao za zamku koju su Turci spremali Vasi i Marku Čarapiću,1 uoči Uskrsa 1804. godine.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nikola V, stigoše ovamo već prve izbeglice iz ugroženog Carigrada i iz onih zemalja istočno-rimskog carstva koje su Turci bili osvojili.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Vasića, kad je pred Prištinom zgrabio zastavu iz ruku zastavnikovih i paradnim maršem izašao na ivicu, koju su Turci, malo pre toga, branili. i svi drugi znali su da ispričaju kakvu epizodu bilo s Merdara, bilo s Prištine.
Cela divizija nastupala je tako prema Ferizoviću, na čijoj su severnoj ivici Turci davali otpor. Iza Ferizovića, možda neposredno na južnoj ivici njegovoj, bila im je nesumnjivo plasirana i artiljerija.
I baš to hoću da Mi ti kažeš, ali da mi rečeš po duši: jesi li za to da oni pobede ili da ih Turci pobede. Reci mi, dakle, slobodno, jer dobro znaš da sam ja na tvoje mišljenje uvek mnogo polagao. No na ovo sv.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
BABA, DEVET-DESET JAJA 267 KRŠĆANIN I TURČIN 268 HADžIJA S ĆABE ČUVA PRAVE RAJE 269 ČIPČIJA I AGINSKI KONj 270 RAJA I TURCI 271 DOBRO JE ĐE I ŽENU POSLUŠATI 272 ŽALI ČIPČIJA SVOJEGA AGU 273 RAJA VJERUJE I NE VJERUJE (TURČINU) 274 VALAJ,
ČIPČIJA SVOJEGA AGU 273 RAJA VJERUJE I NE VJERUJE (TURČINU) 274 VALAJ, VLAŠE, I JA — KAD MU SUDA NEMA 275 NIJESU TURCI VRAPCI 276 ĆERA TURE KRALjEVIĆA MARKA 277 POBRATIMI 278 O BRINjSKOM GRADU 279 POMAŽEM TI SPRDATI 280 HERO I CAR 281 HERO
Reku najprije Latini: — Mi ćemo mudrost. Inglezi: — A mi ćemo more. Turci: — Mi ćemo polje. Rusi: — A mi ćemo goru i rudu. Francuzi: — Mi ćemo aspre i rat. — A vi, Srbi, šta ćete vi?
VEZIR I KNEZ HERCEGOVAČKI Kad su jednom ratovali hercegovački Turci i Crnogorci, nekakav vezir dozove jednoga kneza, valjana i pametna čovjeka, govoreći mu da bi pošao k crnogorskome
— A sad znadi da bih ti rad da i na oni svijet budeš rahat i serbez, no ako si rad u raj kao mi Turci, kaži mi hoćeš li me poslušati, i nemoj se, more, kajati. — Ne znam, moj zlatni aga, prije no što čujem.
— Do gore idući uzbrdo ne jaši, niz brdo sjaši, a ravninom vadaj, — odgovori. RAJA I TURCI Uhvatili hajduci turski jednog hrišćanina đe s pazara goni jednoga vola kući, pa svrate s njim u šumu i privežu ga za
ŽALI ČIPČIJA SVOJEGA AGU Vratiše se jednom Turci s boja, đe je mnogo Turaka izginulo, te kažuju poginuo je ta i ta, pa ovi i ovi, pa oni i oni, dok najpotla pomenu i
— pa od vragoluka, da ga Turci čuju, počne na vas glas žaliti: — Kuku mene, moj lijepi i dobri aga! Drugi ga Turci počnu ćešiti: — Dosta više,
— pa od vragoluka, da ga Turci čuju, počne na vas glas žaliti: — Kuku mene, moj lijepi i dobri aga! Drugi ga Turci počnu ćešiti: — Dosta više, vjere ti, kad mu ništa pomoći ne možeš.
Obojica pođu zajedno, pa kad bili niz basamake, opet raja Muhameda. — Vala, Vlaše, i ja — kad mu suda nema. NIJESU TURCI VRAPCI Došao Dalmatinac u tursku kavanu. Jedan Turčin pjevao uz gusle, pa u pjesmi sjekao srpske junake.
— Ma, Isukrsta ti, nasuo dosta gmize, pa se na sve strane rasprštila. — Bolan, nijesu Turci vrapci, — reći će mu opet Turčin. — Bogme, ni junačke glave bundeve, — odgovori Dalmatinac.
— Amin, ama ne čuo te bog, jer ne bi đavolja ostala. O BRINjSKOM GRADU Kad su jednom Turci podsjedali grad Sokol i svu već posadu poubijali, ostade u gradu samo jedna baka s kozom.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Početkom osamnaestog veka naš narod je pod vrhovnim zapovedništvom princa Evgenija Savojskog pomogao da se Turci proteraju preko Dunava.
Na tom mestu Turci su 1699. godine molili za mir, pošto su ih porazili srpski graničari. Pričali su mi da je iza Karlovaca brdo Fruška
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
352 Pomenuti crni monah nije niko drugi nego jeromonah Pantelejmon, kome su Turci pre bekstva iz Srbije svu porodicu na kolac nabili i njemu jezik iščupali.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Eno Turci gledaju, čovječe dobri! — Turci?!.. A ti što si?!.. Poturnjak!.. Na mojem saboru, u mojoj slobodiji, u mojem Kolašinu,
— Eno Turci gledaju, čovječe dobri! — Turci?!.. A ti što si?!.. Poturnjak!.. Na mojem saboru, u mojoj slobodiji, u mojem Kolašinu, pred ćivotom Svetoga Petra, da
Hteo je svakim svojim delom, svakim pokretom i svakom rečju da dokaže kako nimalo nisu boli Turci od njega, oni koji su došli bilo iz Azije, bilo s one strane velike podrimske reke, sa golih brda.
Marka, koji je posle svojim čudnim megdanom na Kunar-Planini učinio da stara pašinica dočeka u dvorima divnu snahu. Turci se iznenadiše n guslaru i pesmi.
— Ne mogu... — A, bre, kad ti se veli! — podviknuše ostali Turci, kojima se pridružiše i gotovo pijani Kolašinci. — Haram da ti je moj hleb i so ako ne poješ kao što se peva u tvojem
sa bubnjevima i urešenim Ciganima, ta litija vodila je prebledela Miloja od kuće do Kuće, od trgovine do druge, da se Turci obraduju svojoj prinovi, svojem novom bratu Turčinu, i da ga daruju. Ko novcem, ko čohom, a ko opet kavom i šećerom.
Ti da si zdravo!... Novi Turčin nikako nije dolazio svojoj kući u selo. Turci su ga neprestano držali u gradu, gostili i darivali, hrabrili i utvrđivali u novoj veri.
Jer vreme bejaše strašno Mlado–Turci behu odlučno naumili da nas izleče od kosovske boljke. Škole nam se zatvarahu, sveštenici hapšahu, viđeni ljudi ubijahu
Uzeli ga na oko svi. Imao je dva sina. Jednoga mu Turci pozvali u vojsku. Došao je u Gilane i plaćao i zakonski otkup i nudio mito punu šaku lira.
Jednoga mu Turci pozvali u vojsku. Došao je u Gilane i plaćao i zakonski otkup i nudio mito punu šaku lira. Setili se Turci i bilo im krivo, pa ga odagnali.
A Turci su se i uverili, jer su i mrtvi po Anadolu bolje od njega izgledali. I overili mu putne isprave za Kosovo, kazu mitrovačk
me toplo zagrli, ali ne podiže na moje traženje ruku da me blagoslovi kako je nekada samo on umeo, naročito kad gledaju Turci. Pa mi pokaza kuću i okućnicu, pčelanik i voćnjak tek u začetku.
Krakov, Stanislav - KRILA
mozaika, poljubaca, tišine crkava i prljavih čuvara, koji su jednako pružali ruku, pa su bežali na ulicu, duž kojih su Turci gonili veselu magarad, i jahali engleski vozari na gojaznim mazgama.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Srbin! Osvetnik! Iznosiću ti strašne uvrede: Zločinstva grozna i nečuvena, Sa kojima su Turci slavili Gospodstva svoga groznu svečanost... A sad, oprosti... glad!...
Obilazeći carske drumove, Rasmatram sela, gledam tragove Kuda su besni Turci jurili, Pa svugde krv... Po divnom Levču, Kuda je srndać nekad veselo Kroz gusto lisje lipa mirisnih Sa mudrim
nejač, obučavajuć Da glasa svoga piskom tananim Nauče lajat, il’ kao sova Kroz ponoć nemu glasno kreštati, Kako ih Turci ne bi poznali... GLAVAŠ: Strahota!
Bar da sam znao. RADAK: Bar da si znao?... Kô da ne vidiš Da Turci dižu hajku pustošnu Protiv života svakog Srbina I da ih gone kao zverove Po planinama zemlje nesrećne?
Nije slutila Da će za ljubav oslobođenja Izbavljenoga sina izdati! VUK: Nesrećnica!... A mogli su nas Turci sve kao repu poseći! ISAK: U celom gradu lom se načini: „Đaur! Đaur!... U gradu đaur, bre!“...
RADAK: A nu?... Da šta?... PORFIRIJE: Velju, ugledaće vatru? RADAK: Ko? PORFIRIJE: Pa Turci!... Rekao bih: ušli su u trag, čisto je gora od njih oživela!... Sve huji. RADAK: Vetar je, veruj!
PORFIRIJE: Dabogda, Rade, al’ mi se sve čini: Turci su!... No da utulimo vatru? RADAK: Čekaj još! (Izdaleka se čuje puška.
Korak da nisi jedan makao! JANjA: O, bože moj! (U sebi.) Tri su se smrti grozno složile: Jedno su Turci, hajduci drugo. A deset leta čeka Dunavo Da mi sa vetrom strašnu končinu Obali nemoj hučno otkrije...
) O, tužna zemljo, puka čemera! Bezglavno roblje, jadan narode! Tako se vuci gorom vijaju, Kao što Turci srpske sinove, Do gudurama mračnim lutajuć, U nesitome traže besnilu Da turskoj ćudi lepo ugode: Na točku lomeć
(Stana gleda nanovo.) Vidiš li sad?... STANA: On je!... O, da sam ja!... (Dršće i hoće da padne u nesvest. Turci se smeju.) PRVI TURČIN: Javaš, babo, javaš!... Šala je... STANA (dolazi k sebi, viče trogavajući): Sina! Sina!...
Ćut’, čuće vezir!... STANA: Nek’ čuje vezir!... Neka ogluvi Od glasa moga strašne kuknjave: Sina mi dajte, Turci svirepi, Sina, o, sina mog!... TREĆI TURČIN: Ćut’! Ugušiću te!... STANA: Ugušio si Onde na zemlji tvrdog bedema!
PRVI TURČIN: Eto nam šale... Ide! TREĆA SCENA Vezir Sulejman dolazi. Turci se uklanjaju ustranu. SULEJMAN: Šta je to? Kakva je huka po mom konaku?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kakva razlika između života u štabu i života kao dobrovoljac na mrtvoj straži, gde Turci svaki čas uznemiravaju i ne dadu trenuti... U štabu se i jede i pije i spava dobro, ali mi se opet ne dopada.
Zatim je na celoj timočko-moravskoj liniji nastupila mala pauza u ratnim događajima. Mi smo se spremali na odbranu, a Turci su dovlačili potkrepljenja iz dubine svoje velike carevine i pribirali se da jakom silom upadnu u Srbiju.
Noću između 23 i 24 jula podignu Turci na severoistočnim visovima spram Zaječara nekoliko baterija i sutra dan okupe bombardati varoš.
Tada se na daleko duž obala reke Timoka otvori puščana vatra, a pod zaklonom njenim Turci počnu sve bliže i bliže primicati svoje baterije varoši.
Sutra dan Turci uđu u varoš i postupe s njom po turski. Od Zaječara vodi jedan drum najpre y južnom, a posle u jugo-istočnom pravcu
I tako, Hrvatovićeva I Lešjaninova vojska imaju u glavnome jednu istu zadaću: prva brani da Turci od Knjaževca preko Banje ne prodru na Paraćin i time obiđu glavna srpska utvrđenja kod Aleksinca i Deligrada (ili da im
na Paraćin i time obiđu glavna srpska utvrđenja kod Aleksinca i Deligrada (ili da im ne dođu s leđa), a druga brani da Turci to isto ne učine prodirući drumom, koji, kao što smo videli, vodi od Zaječara preko Lukova opet u Paraćin.
Prolazi koje brani Lešjanin i Hrvatović vrlo su važni, jer kad bi Turci prodrli do Paraćina i Ćuprije, oni bi bili tako reći u srcu Srbije, I mi teško da bi ih igde mogli zaustaviti do
000 Turaka, a po potrebi oni ovaj broj mogu i udvojiti, jer između Zaječara i Vidina i između Knjaževca i Niša imaju Turci jaku posadu i ne moraju se bojati našega napadaja, te Ali-Sajib može sa ovom vojskom preći Moravu kod Hiša na Mramoru,
No da li će Turci hteti da prodiru od timočke strane u Srbiju, gde bi imali da vode u neku ruku brdski rat, gde bi im bazis operacija —
Po mišljenju stručnih ljudi upravo samo su dve mogućnosti. Turci ili će pored sviju teškoća prodirati od Timoka na Lukovo i Banu, starati se da osvoje ova mesta, pa onda ili da
deo timočko-moravske vojske da napusti Aleksinac i Deligrad, da se u brzim marševima povlači Paraćinu, gde bi je Turci, pošto raspolažu mnogo većom konjicom, sustigli umornu, dali joj na otvorenom polju jednu glavnu bitku i kao brojno
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zastavnik s barjakom u ruci poleteo je prvi. Naši su na otvorenoj poljani, svi živi, a Turci u rovu, i svi mrtvi... Kipislcauf! Iz doline gađa teška francuska baterija, i granate preleću iznad naših glava.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Oca ti ustavi silom lepe kad ne sluša reči. Desnica gdi ti je bodra, s oružjem udesno oko? Tamo ga šilji gdi Turci mu neće saslušati glasa! Prosta ne bila ti utroba moja i majčino mleko! Ode, ah! Ode!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Prvi, drugi, treći, četvrti i peti CRNOGORAC Prvi, drugi, treći, četvrti i peti SERDAR JEDAN RANjEN PERJANIK TURCI u taboru CRNOGORCI NA STRAŽI CRNOGORSKE ČETE SERDARI, VOJVODE I KAPETANI IVAN, sinčić Đuraškov [VUJO, perjanik]
A žnate, đeco, i Latinka je, pa je srce po đešto i za svojima priboljeva... Veli da su joj Turci napali na lijepu domovinu, te bo’zna ako joj nema naše pomoći, bog da prosti Veneciju, ni kamena joj se neće žnat!...
(Boj jednako traje. Turci viču. Puške pucaju. — Katunović se vraća.) KAP. ĐURAŠKO: Šta je, vojvodo? Ozbiljom kobnom šta mi donosiš?
U Turke zar?... Za Turke zar?... Ali — Možda se deca nisu turčila? Možda su Turci?... — Grom i pakao?... — U tvrde kule vlažnom podrumu Po stotinu je roblja nesrećnog Na glatkoj vlazi tvrdog mermera
(Vujo se prekrsti.) Šta je sad to?... Da nije samo ona!... E, hvala tebi, gospode, Turci su; eno se čuju sablje... Drž’ se sad, Vujo, čuvaj gospođu... vješticu.
— O! RADOŠ ORLOVIĆ: Pobeđeni su!... Ah, mrtvi, ledeni!... Zlikovci podli, Turci nevere! Majčinog mleka večna poruga! Očinci gadni crkve Hristove! Odmetnici i buntovnici! Bratoubice, ubice časti!
Serdar vam sedi turski govori, I nisam Srbin!... Ja sam musliman! A i kako bih Srbom postao Kad su mi deca Turci rođeni?... Na noge, deco!... Hajd’ na đaure!... (Isukavši nož, sprema se da odlazi.) KNEZ ĐURĐE: Hajd’ majci sad!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
na nekoliko dana znalo kad će gradom minuti krdo Relje Kneževića sa Zmijanja, i čaršilije bi se iskupile na ćoškovima, i Turci bi posjedali na divananama, da ćefše i seire kršno i bijelo blago.
I Turci bi se i čaršilije divili I čudili zgodi i bogatstvu Reljinom, a u njegovoj duši dizaše se slast i toplina, svijetla i mek
Mnogo su ga Turci mučili, i jednom su ga htjeli kod Šibića čardaka na kolac nabiti. Drugi su mu put prijetili da će ga na ražanj nataći i
Misli omsica: šljiva je premakla, sad ću šićariti. Sad il' nikad! A vi znate, kad Vla', štono vele Turci, u'vati vursat — mjere mu nema! Kad se ja treći put vrati' od Bradare, zatekô i' u Parteninoj sobi.
— Pite, braćo i Srbovi moji! Bolje da mi popijemo nego Turci Krajišnici i Asan-beg Čeko, bulešiku mu njegovu i džamijski šiljak! I Boga mi, svijet se lijepo i podobro pribra.
Svijetli se i škripi oružlje, a čaša ide od ruke do ruke. Turci se sve više primiču. Puške jednako prašte, ne prestaju.
Naša mrtva straža povika s Tominog Mosta: „Čuj te i počujte! Okrenuše Turci na Viluse! Uvano će u donjem Pervanu pasti na konak!“ — Za mnom, braćo! Vrisnu' ja kô... — Ne, Simeune po Bogu brate!
— uzdahnu David, pa se okrenu meni: — Junače i branitelju ove naše svete ćabe, tvoja glava prva će pasti. Turci su ljuti na te i na oca Parteniju, jer se pronio glas po Krajini da ste vas dvojica krijući oko ponoći svake noći
— Poznado' mu grlo. — Eto ga, na moju dušu! — povika neko. — Ama, kakva je to naša mrtva stroža? Oni javiše da Turci okrenuše na Viluse, a vidi sad! — Straža je pobijena, a ono je bio balijski marivetluk — veli pametni David.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U vremenu kada su Turci uveliko zauzeli sve glavne gradove srpske zemlje, Kuripečić zapravo ostavlja dokument o poeziji i predanjima kao odbrani
Vukove zbirke osveta nad Bećir-agom i aginicom priziva se s uvodnom scenom mučenja mladog hajduka Malog Radojice, kome Turci lože vatru na prsima, prinose guju prisojkinju, zabijaju klince pod nokte.
Otud su mogli nastati i motivi u pesmama kako Marko ukida porez koji su nametnuli Turci na udaju srpske devojke, otud motiv o vešanju tlačitelja naroda Đeme Brđanina.
Jakšić, Đura - PESME
“ Tako reče pet stražara Krajišnika, graničara; A puške im oganj bljuju. Al’ i Turci navaljuju, Krvožeđu h’jene ljute Sipajući plamen živi Na krov kule napadnute...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ovi jednako čekaju, trčkaraju oko njega. On ih uvek umiruje, kao hrabri. A međutim sve više beže iz ostalih maala Turci, te se i oni spremaju da beže. — Hajde, gazda-Mladene. Nemoj više. Svi ćemo da izginemo!
— Hajde, gazda-Mladene. Nemoj više. Svi ćemo da izginemo! Dotrčaše do njega i počeše da mu pričaju kako se Turci, spremajući se da beže, dogovorili da prvo ispošlju žene, decu, i onda da se vrate i sve Srbe poseku po varoši.
— Hajde, gazdo!... Turci ispraćaju bule, domazluk, pa će posle da se vrate i sve nas iseku. Jer Srbi već sve uzeli. Evo ih u Pljačkovici,
Tri noći bila gužva i vreva po varoši. On na život i smrt nagađa da li su Srbi ili Turci... Pa kada čuje da nada svu grmljavu odjekne huka kakvog silnog topa, on kao da je raspoznavao, uveren je bio da je to
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
« (SEZ, 14, 43; Vuk, Posl., 1006; Karadžić, 1, 1899, 163), i na Đurđevdan (GZM, b, 1894, 374. U Skoplju čine to i Turci, »jer je to dobro za zdravlje«, GNČ, 24, 1905, 280). Na Mladence i na Blagovesti šibaju v.
Tako rade npr. i Turci u Skoplju, GNČ, 24, 1905, 280) i na Spasovdan (ŽSS, 124). To isto čini se, u celom srpskom narodu, i na Lazarevu subotu
Kupus. K. je jedna od najglavnijih namirnica našeg naroda (v. npr. Vuk, Posl., 6552: »Turci vele: tarana je hrana, A kauri: kupus i slanina«; upor. i Vuk, Pjesme, 5, 582, i SEZ, 10, l908, 93.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na svom osvajačkom pohodu, koji im je potčinio celo Balkansko poluostrvo, zaustaviše se Turci pred zidinama Dubrovnika; u taj grad nisu nikad kročili.
Republika se obavezala da plaća Turcima godišnji danak od 12.500 dukata, a Turci se time zadovoljiše. Veliko veće dubrovačke republike slalo je, dakle, svake godine svoje izaslanike u Carigrad da
Kad se godine 1683 Turci približiše Beču, dade tadanji vlasnik tog imanja, slavni branitelj Beča, grof Ernst Ridiger Štaremberg, spaliti sve
Stanković, Borisav - TAŠANA
ali vrsta gospodarice nad ostalom poslugom I II III } sluškinja Tašanina Hadžije, bratstvenici, čočeci, lautari, Turci, narod Dečaci i devojčice, sluge i sluškinje dešava se u Vranju 1850—80.
Pauza. Uleti Stana i nariče. STANA Kuku, snaške, kuku, snaške!... Krv će da legne. Već cela varoš uzbunila se. Turci poleteli da ga brane od ovih naših. Istrči Tašana. TAŠANA (odlučno): Ćuti!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa je Austrija brzo izgubila Beograd, uzeli ga Turci, a u gradiću promena samo ta da se neke od onih porodica vratile ćesaru, i prebeglo još desetak grčkih porodica s
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naići će druga, koja bolje plaća. Turske kuće su zabarikadirane i kroz rešetke na prozorima gledaju Turci odstupanje vojske.
Najzad, bilo ih je koji nisu ništa mislili. Po onom narodnom: „Gde svi Turci, tu i goli Hasan“, privučeni kao nekom magnetnom silom od drugova i prijatelja, gamizali su za ostalima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali, kad su Turci završili osvajanje naše zemlje, kad su posmicali ili poturčili domaće feudalce, i kad su nakon toga učvrstili svoj
raje Sava je tada bio simbol nacionalne nezavisnosti, zastava otpora turskim porobljivačima, i zato što je to bio Turci su mu spalili telo. Drugi Nemanjići sve do Dušana (izuzimajući samo Dečanskog) i ne pominju se u pesmama.
Ali Turci stignu ranije i Momčilovu vojsku uzbiju. I odmah stanu klikovati da su pobedili i rasturati se u pljačku. Kantakuzin je
U to vreme počeli su i Turci da upadaju u Srbiju, i u dva maha bili su potučeni: kod Paraćina 1381. i kod Pločnika 1386.
i kod Pločnika 1386. Nekoliko godina posle ovih poraza Turci su pošli na Srbiju s velikom vojskom, koju je predvodio sam sultan Murat, „a sa njime su bila i oba njegova sina, Jakub
Izgleda ipak da Turci nisu potpuno satrli srpsko-bosansku vojsku. Vuk Branković je uspeo da se spase, isto tako i vojvoda Vlatko Vuković:
“ Kosovska bitka znači kraj samostalne srpske države. Ubrzo posle toga Turci su stavili pod svoju kontrolu zemlje Vuka Brankovića: „Skoplje su mu oduzeli i od njega načinili svoju vojnu bazu prema
Srpski pisac sa samog kraja XV veka, kojega su Turci pri uzeću Novoga Brda (1454) kao mladića zarobili i u janičare odveli, priča uglavnome ovako isto, samo dodaje da se
On je bio prvi naš čovek kome su Turci učinili nepravdu i koji je osetio gorčinu izdaje. Ali nije klonuo. Pre boja, ostavljen od prijatelja, napušten čak i od
jedni vele da ga negdje u selu Rovinama ubio nekakav karavlaški vojvoda Mirčeta zlatnom strijelom u usta, kad su se Turci bili s Karavlasima; drugi kazuju da mu se u takvome boju zaglibio Šarac u nekakoj bari kod dunava i da su ondje
Dakle, stvarnost za koju se morao vezati pesnički lik Marka Kraljevića karakteriše nesmenljivo Tursko gospodstvo. Turci su bili u zemlji, njihove snage su bile neizmerne, za dugo vreme na promenu toga stanja nije se moglo ni misliti.
Iz te žudnje se rodio prkosni i ratoborni lik Marka Kraljevića. Ako se Turci nisu mogli proterati iz zemlje, ako je njihova vlast htelo se to ili ne — bila neizmenljiva činjenica, njihove glave ipak
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kad prođoše Turci Lijevljani, provedoše iz gore hajduke... Kad neobična povorka izbi na jednu raskrsnicu puteva u blizini same škole,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
PROTIV TURAKA U ovih sadanjih zlih vremena smetenici u veri i u zakonu dosađujući hristjanskoj crkvi, i varvari Turci, svoje bezumno gospodstvo pečate znakom Meseca.
Jerno Ismail sin je bio Avramov od sluškinje mu robinje Avgare. Zarad toga se u pismu Turci prozivlju Ismailti i Agareni, a po Avramu oni su židovska braća rodom, te po onoj od Boga onda Avramu izdatoj zapovedi,
Što se pristoji vojski, to i činjahu tuđinom. A tako s druge strane ujedno Turci i Tatari tom formom činjahu približavajući im se k Carigradu.
Malo se ih natrag izpovraća. Po dugom vremenu oni pakostni rod, podretlo Ismailovo i Agarino, ti Turci, mnogo ih se naspori i svuda se razmnožiše ka pesak morski.
Uzdahu se Turci na mnogu svoju jošte i za plaću najmljenu dovedenu vojsku, da ga mogu uzeti s mnogom spravom što su u korablji privezli.
S pristankom po redu padajući na kolena k nebu ruke gore pružahu umiljato i suzno do Boga uzdišući... Vide spolja Turci što Grci po bedenu čine, da se svome Bogu mole.
U tom dobi pak na podne pope im se hodža na visoko drvo dovu vikati da se Turci klanjaju; u tom splete se i on, huknu dole o ravan, razbi se i manjka.
Jer ona vojska onda s božijim poveljenjem probeže, a već posle toga piše se da je sveti Dimitrije odonud otišao, a Turci nadvladaše i drže ne isto jedan Solun, nego i svu Aziju.
u Carigradu neko vreme i s prinudom carevom i gospode dvorske da im vidi junačko se okretanje, počeše s hrtnici Turci izlaziti u polje na igru sa strelami, igrati se džilita i streljati ptice i utrkavati se na konji na ogled se tko je brži.
I učiniše to. A kad videše Turci njihan čudni zagonjen se junački na mejdanu okret, streljajući po visokoj ispod neba visini orlove i gavrane, — i ostali
« Tako i bi to, te i dosad svu srbsku zemlju Turci drže. Kade to doču jadni Amira, za dobar svet sebi primi taj govor od njih i reče: »Đerček, može to stati se, pravo
Ama Stefan ako i slep bijaše, al' primi na sebe tu despotovinu; vojevaše i bijaše se već s Turci koliko mogaše dajantisati se sa malom vojištanskom snagom.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
rešmeta, i feredža i bademastih velikih očiju, i pesme jedne koja se negda tiho pevušila po srpskoj mahali, — tiho, da Turci ne čuju — pesme o mladom kanuru i o Zejni nekoj!