Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kao i petrovci, ginuli od istog koca i konopca, i makar ih, kao i petrovce, Turci istim gvožđem okivali, oni će s Turcima protiv petrovaca pre no s petrovcima protivu Turaka!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja odem onim Turcima što su sa mnom patrolirali i kažem im: ,Nije vajde, ne mogosmo sačuvati, Nemci evo de pređoše, no vi idite u Valjevo i
Pita me: ,Jeste li vi Aleksa, knez valjevski?’ — Ja mu kažem da jesam. — ,Pa šta ste tamo radili; i kako s Turcima stojite?
Kad mene moje komšinice hvale, mislio sam da mi ne treba više ništa ni učiti. U to vreme tukao se ćesar sa Turcima, i sad ne znam, ili po zapovesti ćesara, ili zbog toga što su se Turci prikučili Valjevu, krene se sav narod k Savi.
Tako isto i sve one nahije od Morave koje su se s Turcima zavadile svoje familije spreme u Ćesariju, a muškarci ostanu u vojsci.
Izađe zapovest, da sve nahije od Medvednika i Morave, koje su se s Turcima zavadile, svoje familije u Ćesariju presele.
u Valjevo i na Kličevcu šanac načini, skupe četnike (kako mi je otac kazivao 1800 momaka) koji su šanac čuvali i s Turcima oko planina tukli se.
Tako je sloga i pod Turcima vrlo pomagala. Gde su knezovi u ljubavi, tu su i kmetovi i sirotinja svi u ljubavi i poslušaniju.
Novi knez, Kalaba, preduzme vilajetske poslove, ali nije bio vešt s Turcima postupati za polzu sirotinje. Kad dođe po običaju u Valjevo muselimu, da pušta one koje Turci kao krive pozatvaraju, i
mu počne lako govoriti: „Aleksa, ja sam vidim, ovo što sam naumio da ne može na dobro izaći, ali sam se zarekao pred Turcima, i ne mogu lako odustati; no ti, kao što si započeo moliti, a ti moli; zato opet sastavi ovu ulemu, i dođite da me
Odma moj stric Jakov, zet Živko Dabić i bližnji̓ nekoliko kmetova otrče u Valjevo, i zajedno sa starim Turcima Valjevcima — jerbo su svi valjevski Turci moga oca i Birčanina uvažavali i pazili — dođu Fočića moliti da pusti knezove.
— „To mu — reče — kaži, da ni on i niko od moji odsada Turcima ne veruje.” Povedu i̓ na pogublenije, i kao što su mi posle toga mlogi i Srbi i Turci kazivali, moj je otac sasvim pri
ja od vašega soja hoću kneza i nikako drukčije!” govorio je Fočić. Onda moj stric ode i dogovori se s valjevskim Turcima, te svi reknu, da je Peja Janković iz Zabrcice Aleksin rođak.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— More, glave turskog cara! — viknu Zavrzan. — Na posao! — zapovedi harambaša. Hajduci pritrčaše mrtvim Turcima i počeše ih prevrtati te uzimati novac i oružje. Zavrzan nikako ne ćuti: — To se zove nišaniti!...
Ali nikad nije mogao oprostiti Turcima, niti se ma jednoga trenutka pomiriti s njima. Zato je napustio mirni ratarski posao, pa se mašio trgovine.
od sela do sela, bajagi trgovačkim poslovima, a u samoj stvari on je tekao prijatelja i zažizao im plamen mržnje prema Turcima... Svaku mrtvu tursku glavu pozdravljao je neobično veselo. Radovao se njihovoj nesreći — jer samo tada on je bio srećan.
— Nego... manimo to, on je — dobar čovek... — Dobar čovek, dobar čovek!... Jest, dobar, ali svojim Turcima!... A teško tebi kada te on voli!... Nego, upamti ovo, Ivane!...
Kako me samo pogleda kad ga htedoh zadržati!... Iz očiju sam mu čitao kao da hoće da mi rekne: a i ti si mi otišao Turcima!” I opet ga obuze kao neki stid. On je osećao da ima greha na duši, ali je hteo da to sam pred sobom opravda.
A njih nekoliko protiv tolike sile. Pitaju se očima: šta će? On pogleda i vide među Turcima Lazara... Uskipe sve u njemu, i on reče družini: „Hajdete!... Ako nećete vi, ja idem sam!”... I jurnu tamo...
I kao Lazar ga smotri, poteže da pobegne, ali ga on uhvati, izvuče u poljanu, pa pred svima Turcima odseče mu glavu i koturnu se triput njom... I onda započe borba, strašna, krvava...
I to se svršavalo tako brzo da se svima činilo: e, nije ni dobar trenutak prošao. I Turcima dođe svest, ali dockan... Dadoše se u bekstvo preko leševa svojih drugova... Ustanici ih ubijahu iz pušaka...
Od mene će biti dosta što ću pripaziti na njega da se ne izgubi... Jedno mu samo neću dati! Neću mu dati da ode Turcima... Jer ako pođe, Hrista mi, ja ću ga ubiti!... Podne beše prevalilo kad se Lazar probudi.
On nije sumnjao u pobedu, ali je želeo pobedu savršenu, pobedu iz koje ni glasnik neće otići da Turcima poraz opriča. Najedared se nešto prolomi... Izbi bela bugija, pa se onda začu prasak. I to se desi u šancu.
On se smesti u Parašnici, gde se podigoše kolibe u kojima plandovahu „goli sinovi”, što behu strašniji Turcima od najuređenije vojske ćesareve. Prota Smiljanić je četovao na svoju ruku. To beše junačina kakvog samo vek rađa.
Vojska što je u šancu bila nije vodila borbu; to je bila glavna trupa; a čarku su zapodevale s Turcima one omanje četice. U utornik, 31. jula, oko velikih zaranaka, dovedoše KaraĐorđu jednog Turčina što se sam predao.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
9 Kad je što govor o Srbiji, onda mi on neprestano dokazuje kako mi treba da počnemo s Turcima, pobićemo ih valjda. — Eh, kad biste vi imali nešto samo jedan ovakav kor kao mi, lasno biste vi svršili s Turskom!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
vo vremja ono onaj njegov déka mog’o dobiti onda nemešag od Princ-Evgena kod Sente kad se tuk’o pod Jovanom Tekelijom s Turcima, valj’da i ovaj sad da dobije zato somborsku parokiju, šta li? Čuješ, Ćiro... i brkove dole!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Međutim, ako primete da ih lažu i varaju, da im data reč nije održana, to pamte. U stoleća! Sa Turcima se – tvrdio je Engelshofen – nose, oko nekog Kosova (Engelshofen je pisao: Cassova) već nekih trista šeset godina.
Žena ubijenoga, koja je bila na senokosu, kad vide šta joj dever uradi, onog časa, povede decu i javi se Turcima. U ono vreme kad Srbin ubije Srbina, druge kazne nije bilo, samo 1.000 groša!
Dočekaće vas, moj rođeni, vatrom iz pušaka! Otkad je to carski befel da se žena pita za ajduka? Nije toga bilo ni pod Turcima.
planinska zemlja, u njoj su udisali čist vazduh, a majka im je pričala da ni jedan Isakovič nije savijao šiju, ni pred Turcima. Uostalom, nije on jedini koji želi u Rosiju otići.
Za njega, u tome, da je sa jedne strane Austrija, a sa druge strane Save Servija, pod Turcima, nije bilo velike razlike. Servija je bila tu, nadohvat ruke. Mogla je da se dogleda. Zašto da se ide još dalje? Daleko.
još nosili, na jeziku, pesme, koje su se među njima pevale, o tome, kako su se Bakič i viceduktor Monasterlija tukli sa Turcima ispred vojski.
Nacion njihov sve je verovao. Gomile, koje su bile pošle u Austriju i Evropu, zato, što su se nadale, da će se tući sa Turcima i vratiti svoju Serviju, upotrebljene su, lukavo, za gašenje hungarskih pobuna. To je plaćeno sa oko sto hiljada mrtvih.
Mrzeo je i Austrijance, koji su ih, iz Servije, prvo pozvali, da ratuju, a posle se sami sa Turcima izmirili. Kirasire, naročito, koji su im govorili da brane hrišćanstvo, a sad, da mogu ići, pa, ko hoće, i da se u
Izgubi Hungariju i ode Turcima, da jede gorak hleb izgnanika i suzom ga zaliva. Pa eto, prođe mnogo godina, i, jednog dana, kad Joan ode putem u
počeo da šalje u Kijev, na hiljade, puškonoša, tog naciona, a drugi rešio da te ljude naseli na granicu carstva, prema Turcima i Tatarima.
Tako im je govorio i grof Georg Olivie, Valis, koji je komandovao prilikom povlačenja pred Turcima. Tako im je nekad pisao i princ Evgenije od Savoje, osvajač Beograda, maršal.
a kad iz Tokaja stignu, pričaju, kako je sad mir u Serviji, ali za njih, koji su Vijenu branili i poslednji se pred Turcima povlačili, koji su prvi iz Sente, krvavi, pod Belgrad bili stigli, povratka nema.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osim toga, u ono doba nesigurnosti velike zadruge su imale veći ugled pred Turcima i drugim neprijateljima. Pa i posle Turaka, kada je najveći deo dinarskih zemalja bio u srpskim rukama ili pod
ograničena na karsnu oblast, bila su, pored ostalog, gotovo sa svih strana opkoljena teritorijama koje su pripadale Turcima, Mlecima i Austriji, i nisu se mogla uvećavati na štetu ovih država.
Sva su plemena bila više-manje nezavisna. U stalnim borbama s Turcima ona su se pretvarala u organizovane družine za napad i odbranu.
Ali su glavne i najčešće borbe bile sa Turcima. Posebne osobine crnogorskih plemena. Raška i crnogorska plemena naseljavaju dve potpuno raznolike oblasti u pogledu
Gotovo nezavisna u svojoj prirodnoj tvrđavi crnogorska su plemena stalno vodila borbu sa Turcima. Tako su se razvile najtešnje veze između bratstava u Katunskoj nahiji, koja su se prva počela pokoravati jednom
i turska književnost, naročito narodne priče, jer su se dosta njih školovali u Carigradu i družili se sa školovanim Turcima koji su živeli u Bosni. Stručnih ispitivanja o tim uticajima nema.
Rajinske osobine Zbog robovanja pod Turcima u ovome tipu se razvila potištena i niža klasa: raja. Karakteristične osobine ove klase istina nisu ni etničke ni
U nekim krajevima Makedonije neće pričati kako su se tukli sa Turcima ili Arbanasima, već kako su uspeli da ispred njih pobegnu ili da se nekim lukavstvom spasu.
Nema sumnje da je na stvaranje ovakvih osobina u karakteru umnogome uticalo i ropstvo pod Turcima. I pored ovih realističkih crta kod ljudi ovoga tipa nema one sirove i surove gramžljivosti koja se često javlja kod
dalje, ima dosta Slovena ovoga tipa koji su se više ili manje izjednačili s Arbanasima, Grcima ili Turcima, ne računajući one koji su sasvim preobraćeni u Turke, Grke ili Arbanase i koji, prema tome, ne pripadaju više Južnim
To se naročito pokazuje u spoljašnjim izrazima pobožnosti: u crkvi živo i energično metanišu slično Turcima; ima ih koji padaju na kolena tako snažno da pod odjekuje.
i osećajnost se odlikuju mnoštvom svojih raznovrsnih izraza, naročito kod žena, koje su manje bile izložene dodiru sa Turcima i Arbanasima. Svaka od njih razgovara slobodno, odmereno, sa stavom i načinima u kojima ima neke starinske otmenosti.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sobjeski — Jan Sobjeski, poljski vojskovođa i kralj (1674—1695), kao saveznik austriskog cara Leopolda I pobednik nad Turcima kod Beča 1673 godine. soliter (fr.
igra Tamerlan — čuveni tatarski han, vojskovođa i osvajač (1336—1405), zbog osvajanja u Maloj Aziji došao u sukob sa Turcima i 1402 godine kod Angore potukao i zarobio turskog sultana Bajazita, koga su pod despotom Stefanom Lazarevićem
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Putujući tamo, on pođe prvo u Zemun da vidi kuću koju je bio kupio, da bi mogao lakše trgovati sa Turcima. Zatim, ne nadajući se zlu, dođe bratu onakav kakav se bio rastao, zlovoljan, pakostan i žut.
Na vetru, koji povija kišu, po rekama, lađa Aranđela Isakoviča, puna konja, što beše na putu, preko, k Turcima, bi zahvaćena vodom i prevrnuta. Jedva ga izvukoše, već ukočenog.
Reče da će ceo dan ostati u postelji, jer je boli glava. A kad joj one rekoše da je kir Aranđel otišao Turcima, u Beograd, da preveze prodate konje, ona se malo trže i izjavi želju da joj spreme vodu da se opere i izmije.
u plaču, razmišljanju i kinđurenju, a poslepodne u čekanju kir Aranđela, koji beše otišao, preko, u Beograd, da preda Turcima konje, sa kojima se beše malne udavio u Dunavu.
Omrznuv naročito vojnike, što su po naredbi matorih i nadodoljenih oficira išli da se kolju sa Turcima, Francuzima, Prusima i Mađarima, on je činio zla uopšte svakome ko se selio.
Kroz nedelju‑dve dana nije više stizao ni do Oseka, ni do Petrovaradina, pa nije više prelazio ni Turcima. Zelen od besa zbog gubitaka, hodao je nečujno po izbama svoje velike kuće na vodi, zagledajući snahu dok je spavala i
Isakoviča, dobro su znali, terajući mu stada i prodavajući mu goveda, svud tragom austrijske vojske što je nadirala za Turcima.
Otišli su bili, kao da su nestali, nekud, u oblake. Pre, kada su se klali sa Turcima, videli su zapaljena sela, turske lađe, pune roblja, na vodi, kako prolaze, čuli su da gore manastiri, da siluju žene i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
zovu se varošani; i budući da se Turski nose i po Turskom običaju žive, a uz bune i ratove ili se zatvore s Turcima u gradove, ili s novcima beže u Njemačku; zato oni ne samo što se ne broje među narod Srpski, nego ji još i narod
Matavulj, Simo - USKOK
— Da ste junaci, da se toliko stotina godina borite za svoju slobodu, da ste gotovo neprekidno ratovali s Turcima i odbijali njihove silne vojske, da ste zajedno s Rusima ratovali protiv Francuza. Eto! — I još što?
vojnici, da su pobjede nad njima bile laka stvar; mlađi tvrđahu da Francuzi u hrabrosti i izdržljivosti ne izostaju Turcima. Drago, pop, Rako, Stevo, Stijepo, ispričaše svaki po njeki primjer, bilo vojne vještine, bilo junaštva.
Kad dođe prvi rok, ne dâ niko ni aspre! „Ne damo harača!“ rekoše Crnogorci. „Ako ćemo ga davati, davaćemo ga Turcima, pa s njima u miru živjeti!
Kako je zdravlje u narodu? Kakva bješe ljetina? Je li ko umro od starijih? Je li bilo čarkanja s Turcima? Vladika postavi ta pitanja da se iguman sjeti o čemu ne treba da odmah govori, o onome što bješe najglavnije, o čemu
Najviše se Janko začudi kad od rođaka doznade da Riječani i Crmničani često biju bojeve i na vodi sa Arbanasima i Turcima! Ugovoriše da će sići jednom dolje, ako bude moguće, i voziti se po jezeru...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
u kome dve austrijske okupacije nisu izmenile žalosno stanje stvari; malena Crna Gora borila se bez prestanka sa Turcima za svoj opstanak; u Bosni i Hercegovini nije bilo ni traga od duhovnoga života, a Stara Srbija porobljena, popaljena i
Austrija je u toku XVIII veka imala velikih ratova, sa Bavarcima, Prusima, Francuzima i Turcima, i u tim ratovima su graničari, Srbi i Hrvati, sačinjavali najveći i najbolji deo carske vojske.
Stara Srbija je seobama prepolovljena; u Bosni i Hercegovini vlada tama i varvarstvo; Crna Gora je u stalnim borbama sa Turcima i Arbanasima; Dalmacija, pod Mletačkom Republikom, preplavljena talijanstvom, živi svojim odelitim životom.
istoriju carskog grada Jerusalima, koja je doživela dva izdanja, crkvene propovedi, jedan spev o pobedi crnogorskoj nad Turcima, jedan talijansko-srpski rečnik, jedan spis protiv upotrebe duvana, itd.
koje je najviše živelo od stočarstva i potpuno patrijarhalnim životom, iznurena teškim desetogodišnjim borbama sa Turcima, nesigurna u svoju sutrašnjicu, Karađorđeva Srbija nije imala ni vremena ni snage da izvede i kulturno oslobođenje.
su se ne samo čuvale stare narodne pesme no i nove pesme neprestano stvarale, živeći u trenutku neprekidnih borbi sa Turcima, vaspitan od Sime Milutinovića koji je zaneseno voleo narodnu poeziju, Njegoš je znao narodne pesme, voleo ih, skupljao
novostvorenu Srbiju, nije dopuštala dalje štampanje srpskih narodnih pesama u kojima su se pevali srpski bojevi sa Turcima, Karadžić se koristi svojim bavljenjem u Nemačkoj, i tu štampa drugo izdanje svojih zbirki narodnih pesama.
kulture, gleda na osobine narodnog života u Slavoniji, na narodne običaje i tradicije, kao na zaostatke robovanja pod Turcima, naziva ih »turskom skulom« i »hadetima mrskim«.
On se slavio kao pesnik patriotskih pesama, i posle pesme Graov laz, gde je opevana crnogorska pobeda nad Turcima koja je toliko odjeknula u celom srpskom narodu, on je stekao glas jednog od najboljih pesnika srpskih.
Radičević, Branko - PESME
Oca svoga jedva sam poznao, Za detinjstva moga on je pao, Sa Turcima u boju krvavu On je slavno izgubio glavu, Njega zvahu Zmaju Milutine.“ — „Zmaj Milutin — ta Boga ti, sine!
kupi, sve najbolje bira, Gradi sprave, kakve još nikada, Kô da hoće baš amo na grada, Tako zbori i tako se sluti, A Turcima u srcu se muti, Svak se boja poslednjeg spominje, Te poneki vako započinje: „Vala, kardaš, to bojak bejaše, Nije
Oh na sreću, ali ne na svoju, Već Boga mi, Srbine, na tvoju. Sunce sede, eno tamne noći, Al' Turcima niokle pomoći, Pa da im je jošte jada više, Eto straže u grad se slomiše: „Ide đaur — broja mu ne ima!
“ Pomami se srce u Turcima, Poskočiše, k vratim' poleteše, A vođe ih ustavljat ne smeše, — I sva vojska već ostavi grada — Jao Turci, zarašta
Mesec sinu — a moj pobre, gleni, Već su odsvud Turci opkoljeni, Đaur stiskâ kâ nikad dojako, Bar Turcima učini se tako, Te zovnuše Muhameda svoga, — Jao Turci, prođite se toga, U se, jadni, jer tako mi sreće, Ni kape
Oca svoga jedva sam poznao, Za detinstva moga on je pao, Sa Turcima u boju krvavu On je slavno izgubio glavu; Njega zvau Zmaj-Ognjeni Rade...“ — „Zmaj Ognjeni?... Ta ko za nj ne znade!..
Gojko, Rajko, Mileta, Nedeljko, I još Vlajko i taj silan Veljko Sa Turcima de se udesiše, Udriše im, ljuto i izbiše. Bog Srbinje pogledao s neba.
On se, brate, po okolu vije Ili traži po ograšju plena I prevrće mrtva i ranjena; Ali ko je srdašca žešćega, Za Turcima junački se slegâ, Ne zna šta je ni glad niti žeca, Goni Turke, glave im oseca. Ao zveko, ao puškaranje!
“ Srbi viču: „Bože, danas fala!“ Mesec sinu više stene gole, A da vidi šta s' tu radi dole. Oh, Turcima muka li je vela, Srb od vode uzaptio ždrela, Drugi Srbin s druge stište strane... Šta će Turci?... Valja da se brane.
Oh, teško je srpsko dobit roblje, Srpska zemlja Turcima je groblje: Kaž', Jusufe, ako nije tako? — Ali Jusuf ne zbori nikako: Srpskim mačem ona srpska ruka Presekla je
Ljuljnu s' Bajko, prsnuše mu oči, Dva-tri kroka još unapred kroči, Onda pade, ali grdne jade Jošte mrtav Turcima zadade: Tri Turčina sobom oborio I na nos im dušicu izvio.
Mloga l' zrna naokolo lete, Oko njega pa i oko Cvete, Al' Turcima pred očima pliva, Sred i srca stra taknuo živa. Biju Turci, al' u vetar samo, U to stiže četa srpska amo, Živi
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
“ I tako se vrati i sve kaže Turcima. jedan stari adžija reče mu: — Ajde, more, ti njega zovni, pa ćeš čuti šta će biti. On se opet povrati, i dovede ga.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
im se oduvek divio, samo nikako ne može da shvati zašto su kroz čitavu svoju istoriju bili tako svirepi prema jadnim Turcima; to jest, zašto su ih nabijali na kolac i odsecali im glave, što Totunbej Fadil Zoglu smatra sasvim primitivnim, jer
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Dogodi se jedanput bitka s Turcima, naši izgube i počnu bežati. Svi bi biln povatani, ali Goli Sin vrati se natrag, uleti međ Turke i samog velikog
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onda je pričao kako je on ratovao sa Turcima. On još živi u svojim nekadašnjim uspomenama, pa bi hteo da novu stvarnost uglavi nekako u stari kalup.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “Ne da ujka, sestro, ni jednoga, Nego će se klati sa Turcima!“ 226. Oj đevojko, imaš li dragoga? — Imala sam brata i dragoga, Pak sam oba na vojsku spremila.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na kraju krajeva, vuk bi pojeo magarca. Sećam se, na primer, onoga što se, dok sam ja bio tamo, desilo dva‑tri puta Turcima.
Stanica: da nije bila data. Sećam se da je dolazilo, dok sam ja bio tamo, i do ozbiljnijih šala nego sa Turcima. Nekoliko puta nemačka Komanda na stanici u Oršavi urlikala je preko telefona, tražeći neke transporte, u zadocnjenju.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
A bez njih se poslovat ne može; najedno se bolje razbiramo. VOJVODA MILIJA Otišli su na stanak Turcima da nekakvo roblje mijenjaju; ema sam im poslâ poklisara: tek se vrate, da ovamo idu, da hitaju da ne dangubimo, e ovome
dvadest tridest drugah, pa u Dugu s četom zapadnuli, dočekali karvan od Nikšićah; pokolji se na drum sa Turcima, četrnaest posjeci Turakah i uzmi im sedamdeset konjah i dvije tri uhvati robinje.
Nikšićah, i u knjizi deset pobratimstvah na Poljane da se sastanemo, da im damo robje na otkupe; pa smo bili na stanak Turcima, stoga smo se malo zadocnili. KNEZ BAJKO Što zboraše Hamza i Nikšići?
KNEZ BAJKO Hajte, ljudi, da što poslujemo, ali doma hajte da idemo, da se s nama đeca ne rugaju; pa s Turcima kako koji može, a ja znadem, đe mi šake padne. A evo smo kao oni miši te za mačku zvono pripravljahu.
Beg Ivan beg, junačko koleno, boraše se kao laf s Turcima na sve strane u gore krvave. Polu zemlje Turci mu uzeše, no pošto je svu obliše krvlju i pošto mu brata izgubiše, zmaja
VUK MANDUŠIĆ Kum ću biti, a prikumak nigda! VELIKA GRAJA I PRAVDANjE MEĐU TURCIMA I CRNOGORCIMA, NEGO MUDRIJI RAZDVAJAJU DA SE NE POKOLjU. SVE UMUČA, NIKO NIŠTA.
SVRŠI PISMO I ČITA GA NAGLAS PRED SVIJEMA (CRNOGORCIMA I TURCIMA) KNEZ ROGAN Eto pismo, pa sad put za uši! Dajte mu ga da se razgovori. POSLANICI VEZIRSKI, NEVESELI, ODLAZE.
Da sam đegođ u četu krenuo, doista se bih poklâ s Turcima. SERDAR JANKO Ja sam noćas bio u svatove i sa bulom ženio Bogdana; u crkvu je našu pokrstismo, pokrstismo, pa ih
pođoh: blago meni jutros i dovijek, evo sreće za sve Crnogorce, dajbudi ću povest dosta praha da s' imaju čim biti s Turcima. Kad poslijed, sve ono izlinja, kâ da ništa ni zboreno nije. I posad mu ne bih vjerovao mlijeko je da reče bijelo.
VUK MIĆUNOVIĆ Kud su šćeli potrpezne kučke, Brankovići i ližisahani? Što im oće društvo sa Turcima? KNEZ JANKO A kakva je to vražja ženidba kad vjenčanja nikakva nemaju, no živuju kâ ostala stoka?
Junačkoga ne znaju poštenja, a ne bi se vukli za Turcima. Mrzni su mi oni nego Turci, a ni mislim za njih ni za Turke. Badava se inate s Turcima kad im ližu, kâ paščad, sahane!
Mrzni su mi oni nego Turci, a ni mislim za njih ni za Turke. Badava se inate s Turcima kad im ližu, kâ paščad, sahane! BOGDAN ĐURAŠKOVIĆ Oni šćahu sve onako pojat, no im ne da podmukla lisica.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A još kada je sin počeo jednako samo sa Turcima i begovima da se druži, s njima da pije, pa čak i u njihove hareme da odlazi i sa njihovim devojkama i bulama da ašikuje,
mašću, pošto je to teško za stomak; pa onda, u načinu govora, jer usled jednakog druženja sa Grcima, Cin|carima i Turcima, svi su, pokraj stranog mekog izgovora, završavali rečenice sa naročitim dodacima, kao „džan’m“ ili „datim“.
Sa Turcima i begovima i on prebegao, i tamo u Turskoj počeo da se bavi, tobož trgujući s njima. Retko bi otuda ovamo prelazio.
niti kakve poslove, još manje da odlazi zato što tobož ne može da se odvikne od mešanja i druženja sa tim begovima i Turcima, već da je u stvari sasvim nešto drugo. I onda bar nju ne treba da laže, bar pred njom ne treba da se pretvara.
Zato je, odmah po oslobođenju, i on sa ostalim begovima i Turcima otišao i prebegao u Tursku, ostavivši Tonetu da, kako zna i kako hoće, on to svršava i raspravlja.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
se jedinstvo njegove države; to je starca vladiku više izmučilo, u pedeset godina njegova vladanja, no svi ratovi s Turcima i Francuzima, no bijeda koju nanese kuga, prvijeh godina ovoga vijeka.
Meni se vrzlo po pameti sve što sam čujao o Crnoj Gori. Slušao sam da su junaci, da se uvijek biju s Turcima, ama ne da napadaju na prolaznike. Ali šta ćeš, strah me bješe ipak.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
NAJGORE 156 6) RAZNO 157 V) DIJALOŠKE 164 G) POSLOVICE-PRIČICE 168 O BILjU 169 O ŽIVOTINjAMA 170 O NASRADIN-HODžI 173 O TURCIMA 174 O CIGANIMA 176 O SVEŠTENIM LICIMA 178 O ŽENAMA 180 O NAŠIM LjUDIMA 184 O RAZNOM 188 III PITALICE 191 1.
O BILjU 192 2. O ŽIVOTINjAMA 193 3. O TURCIMA 197 4. O RAJI 200 5. O KRALjEVIĆU MARKU 204 6. O NAŠIM LjUDIMA I KRAJEVIMA 206 7. O CIGANIMA 210 8. O BABI 213 9.
odnose na pojedine ličnosti i događaje iz života naših ljudi i naših krajeva (naročito o sveštenim licima, o ženama, o Turcima i Ciganima, o Nastradin-odži), o bilju, životinjama i drugim raznim opštim istinama, uvek uz komentar ili i čitavu
O TURCIMA Alija, đe je Arbanija? — Pripovijeda se kako je jednome dalmatinskome brodu kalauzio nekakav Turčin, pa kad su u moru
19 Pitali zmiju: — Zašto ti je svak dušman? — Zato što ni ja nijesam nikomu prijatelj. 3. O TURCIMA 1 Pitala šćer oca: — Koji ono ljudi prođoše sad ispod našega sela? — Šuti, ćerce, nijesu ono ljudi no Turci.
Onda Lazar rekao: „E da bog da sve krčili, a sve Mačva u trnju ležala; i što god stekli, sve Turcima u bijedu dali!“ MOJANKA (Dolina između Dumna i Sinja) Pripovijeda se da su negda hajduci ondje dočekali i pobili
smrti oca svojega pobjegao u Moskoviju, pa poslije nekoliko godina odonuda s vojskom preko Madžarske došao u Srbiju i s Turcima se bio — i nadvladavši ih i pretjeravši preko mora, bacio za njima svoj buzdovan u more, govoreći: „Kad ovaj buzdovan
(Sad će i knez i pop upitati): — A jeste li koliko puta bili u boju s Turcima? — Od Kosova nijesmo nikad, jer među nama i njima nije kavge goleme ni bivalo, jer naši stari izginuše, jer pregnuše,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kao god što se mnoga dalmatinska plemena ponose svojim junacima u prošlosti, koji su se odlikovali u ratovanju s Turcima, tako se isto mnoga plemena ponose svojim „misnicima“, koji su se borili protivu „nevirnih rkaća“; kao god što u
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćimov sin — Tošićev zet! Đorđe, gasi sveću da se ne gledamo više! Hajdučko pozorište... Rat s Turcima prenet u rat za vlast, u politiku. A politika na trpezu i u postelju. Selačka patetika, despotsko samoljublje, To je on.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ispod današnje Ulice cara Dušana koja je, krajem XVІІІ i početkom XIX veka, bila naseljena pretežno nesrpskim življem: Turcima, Grcima, Jevrejima.
Nebesa su bila zatvorena a drveta i senke skamenjeni; odasvud je pucala pustolina. Sa Srbima se borio, ne sa Turcima, i jeza mu se penjala uz kičmu: svirepost je mahnitala, Srbi su naticali srpske glave na kočeve i nosili ih uz svoje
da spase Miloša, koji je bio talac Sulejman-paše Skopljaka u Beogradu, sopstvene goste u sopstvenoj kući i da ih preda Turcima. Te goste, najuglednije ljude, sam je bio pozvao na dogovor o ustanku.
U međuvremenu je dobio poruku da ih, baš zato što su sve sami uglednici treba na prevaru vezati i predati Turcima, kako bi se Miloš spasao.
Od tada nije bio sklon ni primirju sa Turcima: više nije silazio u Beograd a oni cy obilazili Avalu. Zmaj je bio probuđen iako je njegov bes još bio više hladan nego
proslavi šezdesete godišnjice Prvog srpskog ustanka, Takovski orden, ali najteže u njegovom životu nisu bili okršaji sa Turcima, kojih je imao bezbroj, nego razgovori sa srpskim činovništvom, kojih je imao nekoliko. Turci su Turci.
Taman je ponešto i naučio kad mu ded i otac poginu, u Kočinoj krajini, u borbi sa Turcima. Činilo se da su poginuli uzalud: Kočina je krajina (rat u kojem je Austro-Ugarska, kao i obično, iskoristila očaj
uzalud: Kočina je krajina (rat u kojem je Austro-Ugarska, kao i obično, iskoristila očaj raje, pa onda sklopila sa Turcima primirje), za Srbe završila porazom. Vremena su bila zla: posle rata, došla je kuga, posle kuge opet rat.
On je znao da je i to jedna od malih igri velikog Kneza. Nije bio siguran neće li, jednog dana, ako to Turcima bude jako u volji, za njim, iz Kneževe kuće krenuti senka da ga sustigne, iznenada, u ponoć ili pred svitanje.
uverenju da je dobro ispitao stvar, Stojan Čupić, u junu 1806, nagovori Protu Mateju Nenadovića da pođu na pregovore sa Turcima, u turski kraj, preko Drine.
Kako je dobro smišljeno, tako je dobro i počelo: sa Turcima, pregovori su išli gotovo lako i činilo se da je sporazum postignut. (Kao ni Srbima, ni Turcima se nije baš ginulo.
(Kao ni Srbima, ni Turcima se nije baš ginulo.) Prema tom sporazumu, Srbi će opet davati caru carevo a car će Srbima dati veća prava i neće, za
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Omilio mu ratnički poziv i život. Čim je na evropskom kontinentu buknuo rat sa Turcima pojurio je onamo da se bori“. „Čudna kombinacija: veliki naučnik i ratoboran čovek!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
mi kao ratniku čoveku i suprugu zakonskome priznaš, i opanke, ako tražim, da mi vadaš; kao što su naši slavni dedovi Turcima vadali i gospodarima svojim laskali. Gledaj ti, veli, nje, šta ona zna, šta mi ona tu nagvažda!
Petar — Srbi hoće da ratuju! — Da ratuju? A s kim i zašto? — pitaše Gospod, a sv. Petar odgovori: — S Turcima, Gospode! Zbog zemlje, vele, koju su im od predaka oteli.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ZAŠTO KRALjEVIĆ MARKO NIJE BIO NA KOSOVU U vreme Kosovske bitke pošao je i Marko da pomogne knezu Lazaru u borbi s Turcima. Uzeo je najkraći put za Kosovo.
Jedna od ovih đevojaka upita: — Ma, moja nano, što mu hoće toliko đevojaka? — Bogme je tako hak bog Turcima naredio, a svetac Muhamed za ćitap privezao.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jer otac je posle oslobođenja varoši (istorijski je to 1878. godina) zajedno s Turcima odbegao kao osiroteli kolenović.
povremenih dolazaka, gde treba obratiti pažnju na prostorne priloge budući da oni upućuju na lični doživljaj: „Sa Turcima i begovima i on prebegao, i tamo u Turskoj počeo da se bavi, tobož trgujući s njima. Retko bi otuda ovamo prelazio”.
tako izgleda osobito iz ugla Sofkine porodice, njenoga naglog siromašenja, pa stoga i bekstva efendi-Mitinog zajedno s Turcima i begovima. Nešto kasnije, i gotovo ispotiha, u romanu se počinju pojavljivati i sami seljaci.
turske krajeve: „Na vetru, koji povija kišu, po rekama, lađa Aranđela Isakoviča, puna konja, što beše na putu, preko, k Turcima, bi zahvaćena vodom i prevrnuta”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Nije štedio ni kod kuće, ni pri pustolovinama. Hteo je da zadivi svet jednim Goraninom, da pokaže Turcima kakav može biti jedan potur. Rasipao novce lakše no što ih je zadobijao.
kuće, neće s Praga naturiti božju pomoć, no kad bude ušao unutra, kad ga Spaze, jedro će izgovoriti: „Selam aleć Turcima, a pomozi Bog raji!“... Međutim, rodni prag bio je jači od nove zapovesti.
Široko i daleko ide njegovo pitanje. Pita on jesmo li još živi svi što smo pod Turcima, je li živa Srbija, kamo pri pitanju okrenu glavu, te da li mu se vredi prekrstiti kad se doveče bude vraćao pored
Ne li je ovo naša sveta mitropolija?... Iako sam star i umoran, opet će stojim. Zakon je najstariji. Ha, a pred Turcima svaki dan stojim i dvorim gi kako ni kumove nesam dvoreja kad sam bio mlad — ne diraj me!...
U Crepulji, na kraju Kolašina, držao se on pod Turcima na pušci i svojem jakom bratstvu. Osim toga najviđeniji okolni Arnauti bili su mu kumovi i pobratimi.
Hadžiću, tako ti obraza, kaži ovom čovjeku iz šume a tvojem gostu: je li kadgod tvoj pobratim i kum pop Bunjak i pod Turcima sjeo na drugo mjesto osim pokraj odžaka s desne strane?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ (za sebe): S ćerkom u gradu?... Među Turcima Šta li će onde?... Šta je smislila? Sad kad joj sinu kolac spremaju? Tu nečeg ima!... (Glasno.
Na mojim grud’ma krv ti usahnu!“ To onda nije mogla činiti. A danas? Kô da na drumu krčmi Turcima — Pred kuću sjajan cimer ističe: Na časnom nedru majke rođene Negovan cvetak tvoje čednosti, Rumeno lice, zlatne
Rumeno lice, zlatne vitice I miran pogled dýge prijatne, I sve te tvoje draži čudesne Budzašta nudi gadnim Turcima Za hudi život sina njezina, Što je, još jedva začet, učio Špijunski zanat oca nakaznog!
STANA: Nevolja, dete, nevolja! TREĆI TURČIN (šapuće ostalim Turcima): Ako ćeš smijeha, povlađuj mi samo, da vidiš što ću od babe činiti!... Pazi, Suljo!... (Glasno.) Nevolja, babo!...
O, deco, pa i vas molim! (Klanja se pred Turcima skoro do zemlje.) ’Vako vas molim, kô što priliči Ponosnoj deci vere jedine, Pomoz’te danas mojoj nevolji!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
I tako Knjaževac padne Turcima u ruke i oni ga odmah spale. Od Niša, pa preko Gramade (selo i klanac na srpskoj granici blizu izvora malog Timoka)
Tako ćemo se valjda prodržati do jeseni, a onda će udariti snegovi, koji će gore doći Turcima, razlogorenim na otvorenom polju (Zaječar i Knjaževac, a i sva sela spalili su), no nama u Aleksincu, Deligradu, Banji,
su vezane sve vaše detinjske uspomene; vi ne znate kakva opasnost preti vašem ocu, koji tamo stoji u bojnom redu pred Turcima; vi ne znate kakva opasnost preti vašoj domovini Srbiji, čija ste nada vi, njeni budući građani; vi ne znate da ste od
(Da li ćemo se danas biti s Turcima?) Ilja klimnu glavom u potvrdu i pokaza prstom na đenerala. Mladić tresnu puškom o zemlju i okrete se svojim drugovima:
se, stade pred đenerala; on joj reče da će danas imati prilike da ce pogleda oči u oči sa svojim starim dušmaninom, Turcima, stoga neka bude hrabra; sigurno svaki ima da osveti po neke stare jade — neka sveti junački!
Naša katunska vojska, povlačeći se pred Turcima, zaustavila se na toj kosi oko prugovačkoga šančića. Ovaj šanac napravljen je samo zato da u slučaju potrebe zakloni
Ja sam računao na vaše odeljenje, vi ste pokvarili ceo moj plan, moji položaji stoje goli, neposednuti pred Turcima, meni treba vojska, meni treba vaše odeljenje, vojsku mi dajte, nesrećniče, vojsku mi dajte!..
Pomislim: »No, sad će biti šta će biti; Komarov je energičan čovek, on neće dati Turcima da se oporave od jučeranjih udara, on će sad gledati da izazove čarku i time da nagna đenerala da napadne Turke.
— Pa najposle neka bude i tako, bolje neka naši vojnici makar i prodaju meso od ove stoke, no da padne Turcima u ruke. Ta vi ste videli kako su Turci pobili mnogo svinja po selima kuda su prošli, reče Komarov još s većom srdžbom.
izvesti iz tih vaših reči kao da vi držite za sigurno da će i ova šuma i ovaj ceo predeo, gde smo sad mi, pasti Turcima u ruke, da će ovdašnje stanovništvo morati naglo da beži pred Turcima, te neće imati kad ni stoku da istera, jer kako
ova šuma i ovaj ceo predeo, gde smo sad mi, pasti Turcima u ruke, da će ovdašnje stanovništvo morati naglo da beži pred Turcima, te neće imati kad ni stoku da istera, jer kako bi inače ova stoka mogla pasti Turcima u ruke. — No!
morati naglo da beži pred Turcima, te neće imati kad ni stoku da istera, jer kako bi inače ova stoka mogla pasti Turcima u ruke. — No! šta vi to govorite?!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O, vrati se natrag!” Ne sluša roditelj molbe ni sovjeta mlađana sina; K planini već je okrenuo lice i Turcima speši. Smutnja u narodu raste, i briga se diže i jauk. Mole i zaklinju, pomoći traže od Đorđa i majke.
za pravo, stanem mu nanovo kazivati od kakove su pomoći bili hajduci u početku bune na dahije, potom srpske bojeve s Turcima itd.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOGDAN: Bio se s njima, Ali se ne bi njima predao!... RADOŠ: To nikad ne bi! BOGDAN: A mi idemo Turcima — Vi’š, starče!
RADOŠ: To li je uzrok koji vas goni Da se predate crnom sotoni? BOGDAN: To, starče; Ali što gledaš tako? RADOŠ: Turcima? Oh, zar Turcima? Bezbožnicima, mrkim vucima!
BOGDAN: To, starče; Ali što gledaš tako? RADOŠ: Turcima? Oh, zar Turcima? Bezbožnicima, mrkim vucima! Rušiteljima srpske svetinje, Slobode svete, crkve Hristove, Upropastiocima carstva
KRAJIŠNIK: O, gospodaru, ne zadrhta od sile turske nijedno dijete crnogorsko, a đe li muž?... Ali je sa Turcima i Staniša s Orlovići. KNEZ ĐURĐE: Dosta je sad — odlazi! (Krajišnik odlazi.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
događaj njihove istorije, prelaz iz epohe postojanja slobodnih i samostalnih srpskih država u epohu robovanja pod Turcima, prelomni trenutak od koga počinje i drugačije računanje vremena - na ono pre i posle bitke.
Zato Marko i ore carske drumove i tako onemogućuje Turcima kretanje kroz srpsku zemlju, zato i krši propise turskog sultana i u vreme Ramazana čini sve što im je suprotno, a onda
viteza Miloša Obilića ("Veseli se, Pocerac Milošu,/ Desna ti se posvetila ruka/ Koja znade pogubiti Meha,/ Svim Turcima hrabrog poglavara").
Počeo je kao narodni pevač pesmama o crnogorskim borbama s Turcima, zatim se priklonio klasicističkom maniru, gde su mu učitelji bili više ruski nego srpski klasicisti.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Što je najgore, sa pravim begovima i Turcima po Skoplju i Prizrenu da se u rasipanju, raskoši i bančenju nadmeće. Jednog dana na ženske i karte gotovo sve dao,
Ako je kakav namet, porez, kuluk, pa ako ima da se otkaže, kako da se odgovori paši. Ako kakva stvar ima u medžlisu, s Turcima, da se rešava, kako će on da govori. A najviše radi škole, crkve. On je bio sve.
Kao da je time hteo da nadoknadi one silne noći pod Turcima kada nije smeo da iziđe, pojavi se od kuće u mraku, noći...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali se to priznanje sastojalo samo u zvečećem novcu. Republika se obavezala da plaća Turcima godišnji danak od 12.500 dukata, a Turci se time zadovoljiše.
Mi smo u stanju da svu tu robu jeftinije dobavljamo no Mlečići, koji su u stalnom ratu sa Turcima. Još dok bude potpisan naš trgovački ugovor!“ I gospodin izaslanik protrlja, trgovačkim gestom, zadovoljno svoje ruke.
o starim vitezovima i o jednoj njihovoj plavokosoj ćerci, koja je, sa prozora svoje izbe, skočila u dubinu, da ne padne Turcima u ruke. Odande ću se železnicom vratiti u svoj stan, gde ću da dovršim ovo pismo. ...
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
i rodoljubive i nacionalne motive karakteristične za epohu romantizma: balada „Mrve hleba“ opeva boj Crnogoraca sa Turcima i sadrži epizodu sa slepim dedom koji, opremajući unuka Mićuna u boj, savetuje unuka da sakupi mrvice po polju jer je
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
RADOSAV 436 42 BANOVIĆ SEKULA I JOVAN KOSOVAC 440 43 SEKULA SE U ZMIJU PRETVORIO 446 44 VOJVODA JANKO BJEŽI PRED TURCIMA 451 45 POPIJEVKA OL SVILOJEVIĆA 454 46 PORČA OD AVALE I ZMAJOGNjENI VUK 458 47 DIOBA JAKŠIĆA 465 48 JAKŠIĆI
Otuda je dublje otkrivanje društvenih odnosa pod Turcima neobično važno za razumevanje naše epike. Ali ovde možemo da ukažemo samo na nekoliko značajnih činjenica koje je
ponajviše nivelizatorskoj ulozi turskog feudalizma stvarano i stvorilo jedinstvo celokupnog našeg naroda pod Turcima, koje se izrazilo u jedinstvu naše epike.
Postepeno je raja počela osećati otpor koji je stara država dala Turcima kao svoj rođeni otpor. Prinuđena turskim nedelima da traži izlaz u očajničkoj borbi, raja je u samoj činjenici da je
Najposle pevaju i događaje lokalne, bojeve s Turcima i nesreće i avanture po Boki Kotorskoj i severnoj dalmaciji, po celom Primorju od Kotora do Zadra, kojem je poslednjem
U isto doba, one pevaju i hrvatske junake i događaje, Zrinjskoga na primer, i njegove bojeve s Turcima. Pored hrvatskih, one pevaju, i to simpatično, i mađarske kraljeve i junake, kralja Vladislava i Matiju, Janka Hunjadija
One još pevaju mađarske bojeve s Turcima, bitke na Varni (1444) i Kosovu (1448) naročito“. Guslarskih pesama ima mnogo više i o većem broju tema.
njegovu istoriju. Naši preci su morali da izdrže strašnu borbu sa mnogim zavojevačima, u prvom redu s Turcima. O tome govore istorijske pesme.
Vukašin i Uglješa krenuli su sa svojom vojskom prema Adrijanopolju, u čijoj su se blizini sreli sa Turcima. Kod mesta Černomena, na desnoj obali Marice, došlo je 26. sept. 1371.
Asena, svoga šuraka, s Grcima oklopnicima, koji se bore izbliza; a po sredini smisli da pođe sam s odabranim Grcima i Turcima. Tako i Momčilo sa svoje strane primi borbu. I kad su se vojnici primakli jedni drugima, sudar je bio strahovit.
). Preko oblasti Konstantina Dejanovića,1 koji se i sam sa svojim odredom morao priključiti Turcima, izbio je Murat na Kosovo u oblast Vuka Brankovića“.
(pre Đurđa Brankovića) ona je već, uglavnom, bila zaboravila; uostalom, te muke bile su neuporedivo manje nego one pod Turcima. A na Kosovu poginuli su knez Lazar i veliki junak Milom, poginuli su i neznatniji ljudi dok je Vuk ostao živ.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
U PERSIJSKOM TABORU 208 IKONA NEMILOSRĐA 209 KAKO JE POSTALA SVETA GORA 210 CAR, LAV I ZMIJA 211 O TURCIMA 212 IZBOR KALUĐERA ĐERMANA 213 PREPODOBNI MAKARIJE MIRI BOGA S ĐAVOLOM 214 IGUMAN SILOAM I LENjI MONAH 215 LAV I
Te bolji da bivamo, u svadi kojoj među sobom i kavzi, prvoga se prijateljstva, koga li dobrotvorstva spominjući...) O TURCIMA So tim i Turkom okrajanje postade, od Ismaila, oca njihovo taj adet.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Uopšte, odnošaj je patrijarhalan i srdačan. Čorbadži-Zamfir, iako je ponosit i silan u čaršiji i među Turcima i među Srbima, ovde među njima je blag, gleda na njih onako, kako da kažem, kao na decu.