Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Otac mi je pričao: kad su Nemci hteli vojnu na Turke da podignu, slali su mu proklamacije te je on bacao kroz prozor u džamije valjevske, no Turci ne poplaše se, nego kad
i sa njima nekakav gospodin Mijuško, donesu nešto baruta i jedan doboš, i kažu mi da i’ je car poslao da se dižemo na Turke, da i’ tučemo i gonimo, dok i velika vojska ne pređe.
meni govoriti: ,Car je mene poslao k tebi da ti koje najvrednije ljude znaš pozoveš, da se dignu da varoši palimo i Turke bijemo.
To je bilo na naš Čisti ponedeljnik 1788. godine [28. februara]. „Mi smo gonili Turke do Čačka — priča dalje moj otac — naša je vojska bila iz same valjevske nahije.
Kod Čačka Turci nas dobro dočekaju i ubiju nam 27 dobri’ momaka, no mi opet i Čačane i Valjevce (Turke) rasteramo i sav Čačak popalimo; potom vratimo se u Valjevo.
— ,Pa šta ste tamo radili; i kako s Turcima stojite?’ — Ja kažem da smo sve dobro radili, da smo Turke sve oterali iz Paleža i Uba i da smo Valjevo i Čačak popalili. — ,A ko vas na to sve nagovori i podiže?
Mijuško: ,Vaše Veličestvo... Vaše Veličestvo... ja sam šnajder! — pa sam vidno vojsku gde se sprema na Turke, pa sam uzeo nešto baruta i jedan doboš i otišao sam knezu Aleksi te krenuo narod i Turke rasterali.
vojsku gde se sprema na Turke, pa sam uzeo nešto baruta i jedan doboš i otišao sam knezu Aleksi te krenuo narod i Turke rasterali.’ Car nešto reče nemački — a on se pokloni pa ode.
’ Car nešto reče nemački — a on se pokloni pa ode. „Potom car Josif okrete se k meni i upita: ,Kad ste isterali Turke iz Paleža, Uba, Čačka i Valjeva, kuda ste i’ oterali?
Šanac i logor na Kličevcu docnije osnovan je. U ta vremena i Koča dole oko Morave podigne čete i Turke počne tući, zato i sada Moravci zovu ono vreme „Kočinom Krajinom” a za ćesara Josifa rat ništa ne znadu nego misle da
” Knezovi na to svi složno odgovore: da oni to ne smedu narodu kazati, jerbo će i̓ narod pobiti kamenjem, — i da bi Turke većma uplašili, pridadu, da će oni (knezovi) morati u Nemačku od naroda begati, ako sa takvim glasom pođu u vilajet.
pa pokupe i obuku najrečitije kmetove u najsiromašnije haljine, učine skupštinu, priglase i neke poštene žitelje Turke i dođu na mešćemu pak viknu na zulum, napišu prošenije u kom opišu sav zulum i da ga sirotinja ne može više da trpi, no
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On beše malo neobičan Turčin. Crnobarci su poznavali Turke kao besne i naduvene. Kruška ne beše takav. On beše, može se reći, više prijatan no neprijatan, više blag no surov,
O njemu su pričali strašne priče. Kažu da on ima jednu lađicu. Na toj lađici on prevozi, mahom Turke, preko Drine... Vozio je samo noću. Je li video da je Turčin bogat — onda taj nije stigao na drugu obalu.
— viče oduševljeni Zavrzan. — Jeste gotovi? — pita harambaša. — Jesmo. — Onda polazi! — A zar ćemo Turke ostaviti ovako, na putu?... Zar ih njećemo malo sklopiti? — upita Jovica. — Taman! — reče Zavrzan.
Počev od kmeta i popa, bila je to jedna duša. Samo sam ja odvajao svu da. Moja je duša volela samo vas, Turke, pa su me zbog toga svi mrzeli. Ako dvojica razgovaraju, pa me smotre da im se priku čujem, oni ućute.
Zar je jedna priča iz toga doba kako čak i same babe biju Turke! Od mnogih evo vam jedne: Bahne Turčin u kuću popa Teše iz Badovinaca. Kod kuće ne beše nikog sem njegove popadije.
Šta misle ti ljudi?... Neka se oni, brate, igraju sa svojim glavama, a ne s našim!... Mrze Turke!... Pa, lepo, niko ih i ne voli!... Ko ih volio, u kući mu bili!...
Još će koja četa trebati... Srbija se pobunila, sad biju Turke. On s četom ode na Jadar, da Turke pričekuje. Stanko baci kapu uvis. — Gospode!... Hvala ti na tvome daru!... Nogiću!
Još će koja četa trebati... Srbija se pobunila, sad biju Turke. On s četom ode na Jadar, da Turke pričekuje. Stanko baci kapu uvis. — Gospode!... Hvala ti na tvome daru!... Nogiću!... Evo ti čete!...
Stanko nazva boga i priđe im ruci. Oni se izljubiše svi s njim. — Šta radite? — upita on. — Očekujemo Turke... Baš dobro što te Deva nađe! — reče pop. — Sve mi se čini da ćemo mi danas početi okršaj... — Daj bože!
— Daj bože! — reče Katić. — A tebe pozvasmo da se dogovorimo. Da li je bolje sačekati Turke ovde ili im izići u presret? — Meni je svejedno — reče Stanko. — Ja mislim da im iziđemo u presret — reče pop Miloje.
Dođoše sredini busije... Kao da se zemlja prolomi. Jedan plotun porazi Turke kao grom. Stadoše kao ukopani... Stanko se pribra. Kao da mu neko šanu šta treba da radi...
Turčin se ne može maći. Oni ga napadoše noževima, sekući mu ruke i noge. Stanko se umešao među Turke pa ruši... Za trenut oka drum posta kasapnica... Glave se valjahu po drumu kao bundeve kad im vreže sasuše...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ili da ih puste u daleku Rosiju, ili da se vrate u Turke. Ali neće u jobađe i neće u napoličare. Toliko je bio zadovoljan, onim što Garsuliju reče, da je malo falilo pa da, po
Kad su trebali da na Turke krenu. Narod zato veruje Vasiliju! Kajzerling na to dreknu, ljutito, da tom čoveku, obešenjaku, nije dosta, što se
O gospožama se ne govori, kad se ostavljaju, ružno. Ćuti se. Odoše, kaže, iz Servije, jer neće u Turke. Idu iz Austrije, koja daje plemstvo, za kurvarstvo. Neće da bude plemić, među takvim plemićima.
Kao čopor kurjaka pratila je Turke pri povlačenju od Budima. Kosti su se ljudske belele, njihovim tragom, pedeset godina.
Ne trpi laž vijensku, svet hrišćanski, koji nije hrišćanski, ne trpi ni Turke u svojoj Mačvi, a plače za svojom Servijom, koju više, otkad se i iz Srema iseliše, i ne vidi. Pa šta?
Crna, masna. Suh štap da u nju zasadiš, kažu, proklijao bi. Bila je, međutim, pusta. Drhtala je još od uspomene na Turke i Tatare. Ponegde samo poneka šumica. Poneka rečica. Poneko brdašce.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Nacionalno osećanje je bilo uvek živo kod njih kao i kod Hercegovaca. Posle pada Bosne i Srbije pod Turke, prošlo je 1530. god.
Kao što nisu imali narodnih osećanja, tako ih nije ništa trajno vezivalo ni za Turke. Oni su jedino znali za versko osećanje i za ideju da oni čine viši društveni red.
Među zapadnim Južnim Slovenima su muhamedanski Dinarci, prihvativši islam i ugledajući se na Turke, najviše zahvaćeni „turcizmom“.
Istakli smo da su sebe smatrali za prave ili „hak Turke“, za najbolje pripadnike vere i za jedine sudije pravoslavlju svoga kalife. Kad su se Srbi u Šumadiji 1804. god.
Najpre su mu lomili ruke i noge, zatim su mu vadili oči. Viteški hajduci nisu odmah ubijali zarobljene Turke. Opraštali su im život da bi mogli pričati o njihoVim delima: „Ne laži, kaži istinu o onome što se desilo, a ja ti
ćefu. Neki od imućnijih se u gospodstvu ugledaju na Turke. Drugi imaju tursku gospodarsku ćud i tiranske navike gospodara i nasilnika. Ovo se pokazivalo i posle oslobođenja 1912.
koji su se više ili manje izjednačili s Arbanasima, Grcima ili Turcima, ne računajući one koji su sasvim preobraćeni u Turke, Grke ili Arbanase i koji, prema tome, ne pripadaju više Južnim Slovenima.
u Lukovu drimkolskom pevaju „kralske“ pesme o Kosovu i o „car-Lazaru“ i znaju da je sa njima hrišćanstvo potpalo pod Turke. Interesantno je da pevaju jednu pesmu o Visokom Stefanu, kako se nadmeće s Bajazitom u hvaljenju vera.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pa i takvih koji su se krvili kod Beograda i Grocke, pa čak i onih što su, pre skoro trideset godina, sekli Turke, kod Varadina, i Temišvara, pod zastavom princa Evgenija Savojskog.
Inače, poverova se, najposle, u celom polku da ne idu na Turke, kao pre, te im se zemlja kojoj su išli, učini, zbilja, tajanstvena i neznana. Nastupila je tada duboka potištenost.
Uspaljen i izbezumljen, dočekao je kao glas s neba vest, u početku jeseni, da se priprema napad na Turke i da će Princeza putovati u Temišvar.
koji je svu svoju decu, braću, rodbinu, i sva svoja kumstva i poznanstva terao u austrijsku vojsku koja je potiskivala Turke, imao je u mladosti čak i lep život u toj vojsci.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁸⁹ Ovaj čudan običaj Trojanović objašnjava ovako: „Svi Srbi smatraju Turke za nečiste zato i đavoli neće njima kao svojima ništa da naude.
⁵⁰ Marko je strah i trepet za Turke i uopšte za sve nasilnike, on je nada i uzdanica svih nemoćnih, obespravljenih i poniženih.
Matavulj, Simo - USKOK
— A ne rekoh li ja da nijesu isto što i Turci! — reče stari Mrgud. — Toliko mi jada, što vi ćaste tako lako izgoniti Turke iz šanaca!
A Dolći da je odgovorio: „Ja ne tražim ništa za sebe, nego za vladiku crnogorskoga, čiji narod vazda ustaje na Turke, kad vi s Turskom zaratite!“ Na to Potemkin zapovjedi da se smjesta prognaju iz Rusije i vladika i Dolći!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
državne granice no i na verske razlike, »koliko grčke crkve, toliko i latinske sljedovatelje, ne isključavajući ni same Turke Bošnjake i Ercegovce, budući da zakon i vera može se promeniti, a rod i jezik nikada«.
On je satirično opevao omladinskog pesnika razbarušene Kose koji je sav svoj duhovni život sveo na mržnju na Turke i ljubav za alkohol: Staro, srećno doba, tebe mnogi žale, Liberalne tvoje bitke i skandale, Kad je pesnik srpski dar
Radičević, Branko - PESME
Kliknu starac, milo mu bejaše, Pa ovako dalje beseđaše: „Ta ja i on kâ braća smo bili, Zajedno smo nekad Turke bili.
Za jednoga boja žestokoga Beše muke dosta za svakoga, Svak činjaše koliko mogaše, I pred sobom Turke razgonjaše. Ja od čete bejah ponajprvi, A vas crven od turačke krvi, Kad gle na me jedne junačine Kao kakve mutne
Glasnik ode: „Bog to jedan znade, A ja samo da njega nestade. Sinoć junak kâ i uvek ode Da uhodi Turke ukraj vode, Odmah zatim Turci udariše, I začas nas ljuto nagrdiše.
“ I cela se veće vojska krenu — Već stigoše u goru zelenu, Već stigoše, već i zamakoše — Malo prođe — već Turke sretoše: Pociktaše te puške tanane, A zaječa gora na sve strane, Oganj sunu, i do bele zore Mnogo srce turačko
oko srca zima, Jer sve dalje Srbalj preotima, Ponajdalje Gojkovi konjici, Ta jesu ti krasni ubojnici: Polomiše, Turke zamrsiše, Za srce im vojsku uhvatiše, Pa je na sve razmahuju strane — To opazi Arslan Sulejmane, Glednu Rusta,
Otkud — kako — jedva ko zapita, Svako skoči, pred Turke pohita, Sretosmo se, pa se pokrvismo, Izgibosmo, ljuto s' izranismo, Bez rane nas ne osta jednoga, Svaki bratski
Pobismo se i Turke uzbismo, Što mogosmo, ono odbranismo, Ali Cvetu, ali zlato tvoje, Ugrabi nam pusti Radivoje, Proklet da je, dogod
“ Gleni Turke — već su blizu gore, Već vesele započeše zbore: „Jala, kardaš!“ — tako jedan kliknu, Al' iz gore tanka puška ciknu,
“ Tako zbore, puške potprašuju, I na Turke mrko pogleduju. Za kam jedan zapao i Milun, Ukraj njega Fatima djevojka, Ona gleda dolje niz stijene, Vidi Turke e
Za kam jedan zapao i Milun, Ukraj njega Fatima djevojka, Ona gleda dolje niz stijene, Vidi Turke e konje sjahuju, I na juriš spremaju se živo, I evo ih, već se opremiše, Već se kreću, već se približuju, Međ
htješe da osvoje, Ma ih Srbi nablizu pustiše, Pa uzeše na to oko bistro, Kog smisliše, onog pokosiše, Za čas tinji Turke zamrsiše, Slomiše ih niz tvrdo stijenje Jednom vatrom, brate, kâ nikoga.
Tako drugi — tako treći juriš — Kod četvrtog bješe muke više, Ali i sad Srbi odolješe, I krvavo Turke sakrhaše. Juriš peti — jao kakav ti je!
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
kraljevstvam i provincijam živu, razumevam koliko grčke crkve, toliko i latinske sledovatelje, ne isključavajući ni same Turke, Bošnjake i (H)ercegovce, budući da zakon i vera može se promeniti, a rod i jezik nikada.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Svi bi biln povatani, ali Goli Sin vrati se natrag, uleti međ Turke i samog velikog vezira ubije. Na to oni dođu u zamešateljstvo, a naši se ohrabre i sve do jednog potuku.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pošto se upališe svetla počeh da dajem zapovedi: glasnici u Nerodimlje! brodovi na Turke! i gozba po dvoranam nek počne!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ako bi ta šifra, slučajno, izostala, Turke bi u Segedinu sačekala čorba od čvaraka, a u vagone bi im se korpama ubacivala slanina.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ JANKO Bi, Rogane, grdna razgovora! Da li ne znaš Turke od Nikšićah? U malu se dlaku ne isklasmo, da pâs pasu dovijek kažuje za krvavo naše sastavanje.
Ema kad čuh e ode u Turke, već kud kamo ne bi razmicanja, no za njima u potoč pođosmo. Na Simunji¹ stigosmo svatove, te ubismo obadva Alića, a
Na Simunji¹ stigosmo svatove, te ubismo obadva Alića, a kroz Turke nesrećnu nevjestu. Tu smo grdno obraz ocrnili i od Boga dio izgubili. KNEZ JANKO Bože dragi, čudna dogovora!
Bijesna se bratstva isturčila; Tek domaće napadnemo Turke, svoj svojega nikad puštat neće; razluči se zemlja na plemena, krvava se isklati plemena, vrag đavolu doći u
Priđe si im s koca utekao,¹ dabogda im skapâ na čengele! Žališ nešto, a ne znaš što žališ; s Turcma ratiš, a Turke svojakaš, domaćima tobož da s' umiliš, a jednako, nemoj se varati!
Nego hajte, od zemlje glavari, među sobom da način vidimo i smirimo dvije porodice, Velestovce i Turke ćeklićke, pa Bajice i bratstvo Aliće, — da radimo da ih pomirimo al' od mira vjeru uhvatimo.
prijekorom, trag da mu se po prstu kažuje kâ nevjernoj kući Brankovića; no svi pali jedan kod drugoga, pjevajući i Turke bijući, a trojica samo pretekoše pod gomile mrtvijeh Turakah — ranjene ih Turci pregazili.
Iza tmine i sunce ogrije: pred večer se nad tobom izvedri, Turke mrtve po tebe brojasmo, pogodit se nigda nè mogâsmo oko broja, koliko ih bješe.
Sad te viđu na tvojega Ždrala đe razgoniš kod šatora Turke. Što će biti, ko će ugoditi? Srb i Turčin ne slaže se nigda, no će priđe more oslačati.
Junačkoga ne znaju poštenja, a ne bi se vukli za Turcima. Mrzni su mi oni nego Turci, a ni mislim za njih ni za Turke. Badava se inate s Turcima kad im ližu, kâ paščad, sahane!
SESTRA BATRIĆEVA Kuda si mi uletio, moj sokole, od divnoga jata tvoga, brate rano? Da l' nevjerne ne zna Turke, Bog ih kleo! e će tebe prevariti? divna glavo! Moj svijete izgubljeni, sunce brate! moje rane bez prebola, rano ljuta!
KNEZ ROGAN Osamdeset već imam godinah; sto putah sam gledâ Crnogorce, gledâ Turke, a gledâ Latine — mlade glave onakve ne viđah! VUK TOMANOVIĆ U ove se gore nigda nije onakvoga mladeta dizalo.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” U to isto vreme čuje se po svoj Albaniji da je Stefan Mali s Černogorci Turke, koji su na njih pošli bili, razbio; i mnogo se o njemu govoraše i kazivaše.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ „Fra-Jerica (1631, † 1652, †† 1710). Naodija se u Kotarima kadno serdari Janković i Nakić prognaše Turke... Mlogo je podnija u bigstvu, a još više od zlih i kovarnih ljudih, koji ga napastvovaše za niki veliki grih, za šta
vojsku, pa pod šatorom očati svetu misu, kao što njekada činjaše fra-Ivan Kapištran i Šurić don-Stipan, prije nego bi na Turke jurišali. („Pisme“ o tijem dvama junacima, „kako ih spivao fra-Kačić“, slušao je Bakonja više puta od Lisa.
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Druga je klima tamo. Oni misle da je naše odelo tursko, a, znate već, Turke niko na svetu ne volji“, pravdao ga on. — „A za što će da izuči tamo?
gazi po blatu i živi u mraku, i jede hleb sa sofri na kojima su nekad hajduci urezivali svoju žetvu, istim nožem klali Turke i sekli hleb ali... njegovo je to. Aćimov je on sin. Njegova krv i strast. Neka otac i živi u zabludama seljačkim.
Bio im je starešina, ali je svim Prerovcima koji su polazili za njim on oštrio sečiva za Turke. Skupljali se u zaranke.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nije mario što za velikog brata obavlja neprijatne poslove: gde Miloš neće, ide Jovan. Ako u nevreme treba napasti Turke, zamisao je Miloševa, delo Jovanovo. Onda je hajduk.
pucaju obruči paklene vatre, jer Baš-Čelik, strahovit, baca kamare plamena i pri tom liči baš na Turčina, na sve Turke koji su ikada postojali.
Zmaj je bio probuđen iako je njegov bes još bio više hladan nego vreo: gonio je Turke jer su Turci ganjali Srbe. Neprijatelji su mu bili Turci najamnici, janičari, krdžalije; ne i turski živalj.
Onih meseci pred bunu kada je Karađorđe, prvi, počeo iz potaje da presreće Turke i da ih tamani a onda ohrabrio i druge da isto čine, Dobrači to nije smetalo. Naprotiv.
kraj pesme i, po muku u kojem je postojao samo njegov glas, znao da je osvojio i te moćne, najednom omekle i osvetljene Turke. Pesma je prestala, ćutanje se zatezalo od mnogih uznemirenosti a onda je naišao uzvik: — Lažeš! Muk se zgusnuo.
Ubrzo je stekao još jedno iskustvo. Bilo je to 1810, posle boja kod Loznice. Ustanici su jedva odbili Turke koji su tog leta nadirali odasvud, a naročito iz Bosne.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— bilo je, da vi š, i silom. — E baš vam tako i treba. Mi naši, bajagi jedna krv, pa nas gledate ko Turke, ko najgore dušmane, a kad Švaba pritegne, vi se posle sigurno kajete što ste nas oturali.
Dakle neka pobede, kako sam kazao!... I doista, zbi se onako kako zapovedi Gospod. Napadoše Srbi Turke još iste jeseni, nadbiše ih i Kosovo, toliko oplakivano, osvetiše, pa sve to ispuniše lako, čudeći se i sami kako bez
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
je knez Šviković sa nekoliko odabranih ljudi savlađivao uzbešnjela gorštaka više molbom no silom, i Uveravao dotrčale Turke da je ovaj šenuo pameću, te će ga odmah povesti u ludnicu, dotle je Sefer-buljugbaša kao studeni kamen stojao.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Odlazi.) DRUGI AKT PRVA SCENA [Glavaš obećava Spaseniji da će joj Boška izbaviti tamnice. Uto Vuk dovodi Turke koji su šumom gonili jednog sužnja. Glavaš im uzima oružje i tera ih natrag.
što se podigô I turske vlasti silu naslednu U svoje ruke drsko otima; Što buntovnike, posle hajduke, Koji na drumu Turke čekaju, A i na samog cara kidišu, U svome domu vešto zaklanja; — A ne može li?... Eno Dunava!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Zatim su nastala savetovanja i naposletku je rešeno da se sutra zorom udari sa što većom silom na Turke na levoj obali Morave i da se pošto poto otme natrag Tešica i tešički položaji, a Turci potisnu preko granice.
Komarov napiše đenepaly izvešće da smo došli skoro do sela Stubline i još nigde nismo naišli na Turke; sela su popaljena, ali Turci su se povukli.
— Zaboga, gospodine, izgibosmo, Bilo nas je petoro u patroli, išli smo do pod Tešicu i nigde ne naiđosmo na Turke; kad smo se otuda vraćali drumom, naiđemo na naše dobrovoljce, bataljon kneginje Natalije, oni pomisle da smo Turci,
ti.., a uz to se jednako mešao grohot pušaka: trrr! Dođe izvešće od Tešice da su naši naišli na ušančene Turke kod tešičke ćuprije i da su se odmah pobili, ali Turci imaju dobar šanac, a biju i sa okolnih visova.
U prvim redovima nema ni jednoga oficira; nekoliko narodnih starešina više viču zbunjeno, no što komanduju. Turke nismo iznenadili, oni su nas dočekali spremni s puškom u ruci, svaki na svom mestu.
Naša prevremena pucnjava, gde smo po neznanju pucali na našu patrolu, opomenula je Turke da budu na oprezu. Mučno će ce što moći da učini iz doline. — To je bio opšti odziv ranjenika o toku borbe.
Ceo su se dan potiskivali: to Turci naše, to naši Turke. Turci jako napiru da probaju na levoj obali Morave; no naši su uglavnom danas očuvali svoje položaje na toj strani.
Laku noć! laku blagu noć! XI 12 i 13 avgust. Šumatovac je slomio i ojadio Turke, ali u srpskom štabu ni na dan same bitke, ni sutradan 12 avgusta nije se ništa o tome znalo.
dati Turcima da se oporave od jučeranjih udara, on će sad gledati da izazove čarku i time da nagna đenerala da napadne Turke.« Pa šta bi?!
Šumatovac je dakle strašno polomio Turke. Oni su na bojnom polju ostavili više od hiljadu mrtvih, rasejanih po šumi i vinogradima.
Iz ovih položaja Hrvatovićeva je vojska juče (13 avgusta) odmah posle udarila na Turke i navaljivala poglavito na levo tursko krilo. Borba je bila uporna i trajala je skoro do 9 časova uveče.
napadom na njino levo krilo i pozadnost sledovati i snažan napad Černjajeva s fronta i desnoga boka, što bi ih (Turke) dovelo u strašan i pogibeljan položaj.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad sultan pade, grozni strah i tuga Obuze Turke u carskome stanu, Pa zabunjeni skaču, beže, ječe, A srpski mač ji nemilice seče.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ: Golem je poklon, kneže, Sirotinju će našu ubiti. KAP. ĐURAŠKO: I kopljem bismo Turke tobdžije, I sabljama im ruke sekosmo, Kojimano su silni tirani Garave puške često grlili. SVI: Živeo dužd!
RADOŠ: Pa Radoš zar ne bi smio onamo ist kuđe mu sinovi idu? BOGDAN: Zar bi on išao u Turke? RADOŠ: Bi l’ išô, deco! Ta išao je!...
RADOŠ: Otkad ste ono nogom nesrećnom U Turke pošli — izdajnici ste, I prokletnici kleti odonda... BOŠKO: Ne kuni, babo, svojih sinova!
O podle dece oca Srbina! Ljubavi moje sramna izroda! O gde si, snago, gde ste mačevi, Kojimano sam Turke sekao — Da njima izrod srca pokoljem, Da mačem zbrišem grdnu porugu Što mi na ime deca bacaju?
U Turke, zar u Turke? Ha, u pakao!... Il’ tamo gde je mnogo strašnije, Međ’ zmije, guje, vukove, Kad u besnilu gladi očajne
U Turke, zar u Turke? Ha, u pakao!... Il’ tamo gde je mnogo strašnije, Međ’ zmije, guje, vukove, Kad u besnilu gladi očajne Sa sebe
Trenuta grešnog stvore nakazni! Gde mi domeša prve mladosti, Ljubavlju prve vrele sokove? U Turke zar?... Za Turke zar?... Ali — Možda se deca nisu turčila? Možda su Turci?... — Grom i pakao?...
Trenuta grešnog stvore nakazni! Gde mi domeša prve mladosti, Ljubavlju prve vrele sokove? U Turke zar?... Za Turke zar?... Ali — Možda se deca nisu turčila? Možda su Turci?... — Grom i pakao?...
Nu bori se kâ vuk!... Dok evo ti razlijega se glas: da je i stari Šulović prešâ u Turke; a grđi, te zlokobniji, da ni Katunović poginu... taj ni snagu salomi. VUJO: Bog da mu dušu prosti!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
REČNIK Agarjani — nevernici, naziv za Turke po jednom arapskom plamenu alabaš — šaren, po glavi pegav konj alal (halal) — blagoslov, oproštaj; sa srećom,
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Narodne epske pesme videle su u hajducima zaštitnike narodnih prava, osvetnike koji su u Turke unosili nespokojstvo, odmetnike od zakona, ali tuđeg, okupatorskog.
crnogorsku istoriju, opevao slavne događaje iz prošlosti, naslikao svakodnevni domaći život, prikazao susedne narode Turke i Mlečane, tako da u njemu imamo tri sveta, tri civilizacije, evropski zapad, islamski istok i između njih uklešten, naš
Jakšić, Đura - PESME
Pomoć, pomoć, Crnogorko! Potpraši mi puške male: Ruke su mi malaksale Sekuć Turke, Crnogorko! A kad padnem, gorski lave, Moja lepa Crnogorko, Teške rane i krvave Nek zamene turske glave!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
godine, donesena odluka o ustanku na Turke!). Gde se pored starog hrasta nalazi crkvica ili krst, tu je hrast, verovatno, paganski ostatak.
Ilić, Vojislav J. - PESME
To se danas ište, to se danas čita, A za grešne Turke niko i ne pita! Il' ako se pesma i zahori stara, To je protiv Švaba i protiv Madžara.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
KLETVA KNEŽEVA (ODLOMAK) 251 14 CAR LAZAR I CARICA MILICA 253 15 KNEŽEVA VEČERA 259 16 KOSANČIĆ IVAN UHODI TURKE (ODLOMAK) 262 17 PROPAST CARSTVA SRPSKOGA 265 18 TRI DOBRA JUNAKA 270 19 MUSIĆ STEVAN 271 20 CARICA MILICA I
nije počinio, ali koju nosi u ime svih onih feudalnih gospodara što su, držeći se više ili manje pasivno, potpadali pod Turke i gubili se među njima.
Volim s tobom časno poginuti neg' ljubiti na sramotu Turke. Nek su žive sve junačke glave koje dižu čete na krajinu! Rani sina, pak šalji na vojsku: Srbija se umirit ne može!
Pod zlatnim barjakom na kubetu spava crni zmaj, koji je okrenuo glavu Stambolu te proždire žive Turke. Iz oblaka pada krvavo kamenje i bije po taborima Turke. Planine se klanjaju zemlji i polaze na Stambol.
Iz oblaka pada krvavo kamenje i bije po taborima Turke. Planine se klanjaju zemlji i polaze na Stambol. Izdajnik domovine odlazi u pakao: Opadô je svoju braću krasnu kod
Stoga Kantakuzin rasporedi vojsku u tri pravca. Na desno krilo stavi Umur-bega i Turke strelce, kao lakše oružane, prema lakše oružanim neprijateljima, na koje će strelama udariti; na levo krilo metne
posle boja kosovskoga u položaju da dobro bude izvešten, piše o kosovskom boju: „Usta, naime, knez Lazar i pođe na Turke. Boj se dogodi na mestu koje se zove Kosovo, i bi ovako.
Prvi uzrok je jako naglašen u nekoliko pesama, a naročito u pesmama: Banović Strahinja i Kosančić Ivan uhodi Turke. Turska vojska je kažu ove pesme nebrojena.
već stvoreni lik izdajnika služio je kao moćno oružje u borbi protiv svih opih koji su ma u čemu i ma kako podržavali Turke. Kao takvo oružje služio je ovaj lik i u XVI veku.
Još ostade Boško Jugoviću, krstaš mu se po Kosovu vija, još razgoni Turke na buljuke. I čovek ne može da se otme utisku da je narodni pevač — u XVI, i u XVII, i u XVIII, i u XIX veku, kad god
— u XVI, i u XVII, i u XVIII, i u XIX veku, kad god je izgovarao stihove: „krstaš mu se po Kosovu vija, još razgoni Turke na buljuke“ uvek video živog Boška, njegovu plamenu zastavu i njegovu neumornu ruku i sablju.
Marko je za Turke kao kobac za preplašene vrapce. Marko je gorostas kome je zemlja tesna, snaga kojoj sudara nije dosta.