Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nikad ga nisam video tako dobrovoljna!... Po drugim selima, naljute ga, najedi se, pa je povazdan turoban. A sad, vidite li samo, kako je razgovoran i kako se smeje... Sad kao prvi put kod vas... Je li, dosad nije dolazio, a?
— Hej, moj veseli Radane! — prošaputa Mato i okrete naviše stazom kući svojoj... Ako si koji put nešto turoban i zle volje, a ti samo svrati — osobito ako to bude zimi i kad je kaka žestoka mećava — u kafanu »Kod petla«.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Onaj koga su ta dva brata i njihove žene spremali se da isprate, i sam se, za to vreme, spremao, umoran i neispavan, turoban, sa ožiljkom na duši, koji nosi svaki ko je jednom ležao u zatvoru.
Milićević, Vuk - Bespuće
I dan se teglio prljav, kišan, blatan i turoban, ne naličeći ni na dan ni na noć. I on je valjda bio zadrijemao u svojoj naslonjači, jer kad ga je trgla neka lupa iz
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
On mi ništa ne odgovara, već pođe naporedo, mračan i turoban, a onda tajanstvenim glasom počne: — Eto tako razmišljam putem... I to je teška misao... Gledam ovaj svet.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
«... Sutradan Gojko ustade turoban ; čim se seti sinoćne patnje, namršti se još više. Od onomadašnjega boja Ljubica ne dolazi nikako u školu, ali se on živo
Bolje je musti dve ovčice no jednu... Tako je to, bratiću moj !... Ali opet, opet... Časni je ne ubio!... Osvanu dan turoban, vetrovit. Ljubica nije mogla gotovo nimalo spavati, a Gojko nije ni trenuo.
Rakić, Milan - PESME
III Grmelo je kao da se bije boj. Nit̓ treptale zvezde, nit̓ je mesec sjao, Na niskome nebu, turoban i zao, Širio se svuda gust oblaka sloj.
Pandurović, Sima - PESME
rane od sudbine šture, I nepomično i voljno, druže, leži Na prostom stolu hladne prosekture U prolećni, kišan i turoban dan. Miran joj večit, nemenljivi stan! 17. IV 1929.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Oči traže vidik gde je strana peta. O — ja sramno padam u šareni pesak Turoban i taman a — igračka sveta. Kud ću: evo ležem dok mi vali Nude šuplju penu mesto pravih reči.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Najpre je izgubio vedrinu, potom se stao ljutiti za najmanju sitnicu, najzad je postao turoban i gorak. Kad je Jelena proterala onu droljicu sa Kule, pa je ova nepovratno iščezla sa živopiscem, Grkom, koji je radio
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ne gledajući me, onako mračan i turoban, odgovori: — Kao miš u rasolu... — Biće bolje, biće bolje — rekoh, tek da nešto kažem.
Onda blato, i kao da vučemo lance na nogama. Noge su nam utrnule, telo malaksalo, osećanja zamrla, a pogled prazan i turoban. — Ovo je provokacija! — mrmlja potporučnik Živadin gledajući konja jednog višeg oficira.