Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Mi kuće popalismo, roblje i stoku oterasmo. Zlatarićsko pak roblje i ovce povratismo svakom svoje, a tursko roblje pošljemo u Nemačku” (I ja sam ovo roblje tursko vidio, kad su i doterali na Vranu, gde je logor bio, i gde su sada
Zlatarićsko pak roblje i ovce povratismo svakom svoje, a tursko roblje pošljemo u Nemačku” (I ja sam ovo roblje tursko vidio, kad su i doterali na Vranu, gde je logor bio, i gde su sada vinogradi.
dućan robe nekoga Đorđa Madžara i odnese; i tako sve uzgred zulum je činio do Mačve; po Mačvi, ̓oda i istražuje gde što tursko da nađe. Uzme u svoju ruku mitrovačku skelu, namesti svoga brata na skeli, skelarinu naplaćuje sebi.
Zovnem ja Mijaila Nedića iz Osječne buljubašu, i reknem njemu da uzme vredni̓ momaka, koliko više može, da ide da zapali tursko selo Petrc, Hadži-begu iza leđa. On to posluša, i ode sa 200 momaka. U taj čas dođe meni pismo od Karađorđa.
Melentija, Molera, Pavla Popovića, Pavla Cukića, i Gajino, i proči̓. Žalostnjejše stradanije serpsko u Serbiji, i tursko na Serbe svirepstvije, to jeste: da su od oni̓ koji su pređe pozatvorani bili, da su 11. i 12.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Njegovu crnu dušu sad već više piko i ne može razvedriti. Mimo voće prođe Ivan... Pa kao mimo tursko groblje! Da ga je video, to se videlo; još ga je dvaput i dobro pogledao... ali kad bi naspram njega, on okrete glavu...
Iz provaljane glave kuljala je krv i mozak. Ona pogleda krvav tučak pa ga baci napolje. — Opogani mi tučak pseto tursko! — reče hladno, pa ode gledati druge poslove...
— Aleksa. Koga god Turci mrze, on je pošten čovek, jer je Srbin. Turci ne vole Srbe!... Onaj lopovluk je tursko delo, delo subašino i njegovog ulizice Marinka... — Jeste, popo! — reče Kruna. — Jeste, istina je!...
— Dobro bi bilo da mi pomlatimo svaki dan ovoliko beskućnika! — reče Nogić. — Ti bi hteo da satreš tursko seme!... Gde ćeš to učiniti kad svaki od njih ima bar po pet žena!...
idi, odmori se... — Ja nisam nikad umoran. — Onda si gladan... Idi se prezalogaji i... kojekude... skini to tursko ruvo... — To sam već i sam mislio! — reče Deva, pa se skloni u onu tišmu da potraži gutljaj rakije i zalogaj hleba.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I učitelj, čim vidi popa, a on pogne glavu, namrgodi se još jače, igra se prutićem i prolazi kao mimo tursko groblje. Ko zna zašto on tako čini? Ko zna šta je pop o njemu mislio? I tako se učitelj osami.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Seljački sin čiji su roditelji prešli da žive u varoši. Njegova majka i danas pere subotom noge njegovom ocu. Tursko odvratno ropstvo i ponižavanje žene sprovodi se u celoj kući i svaki njen korak ocenjuje on po onim orijentalskim
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Vrlo je verovatno da su zadruge bile glavni centri u kojima su stvorene narodne pesme i folklor uopšte. U tursko doba je zadruga pored crkve bila društvena organizacija u kojoj se razvijao nacionalni duh ostajući veran samom sebi.
Gotovo stalni ustanci dinarskih seljaka u tursko doba i rat za oslobođenje Srbije koji je trajao jedanaest godina (1804—1815), naročito su bili olakšani organizacijom u
Ali su zadruge mnogobrojne i od velikog značaja u Tursko doba i vekovima su predstavljale glavni oblik porodice dinarskog tipa.
U tursko doba, kada su bili ostavljeni sami sebi, dinarski su se ljudi vratili starim društvenim oblicima. Zadruge su često imale
Prva je reč tursko-istočnjačkog porekla i ona se jedino danas upotrebljava. Reč ponosnici je imala isti smisao u nekim srpskim srednjovekovni
U tursko doba se Stari Vlah smatrao kao prava hajdučka oblast. Još dugo posle oslobođenja Srbije Starovlasi su bežali u šumu i od
Uskočke porodice iz okolnih krajeva dobro su poznate u raškim i crnogorskim plemenima, koja su u tursko doba uživala poluslobodu i uskocima mogla dati pribežište.
I na Ličane je uticalo doba turske vladavine i hajdučija, kojoj su se za vreme te vladavine i docnije odavali. U Tursko su vreme Liku bili pritisli i držali bosanski, poglavito krajišnički, begovi naše krvi, snažni i violentni Dinarci, i
— Preislamski ostaci i uticaj muhamedanske vere. — Osobine muhamedanske vlastele. — Osobine muhamedanskih seljaka. — Tursko-istočnjački kulturni uticaji. — Neuravnoteženost muhamedanaca. — Novi razvitak.
Kroz koranske propise i učenja i kroz trulo tursko gospodstvo probijaju i osećaju se one živahne dinarske crte. U oblasti između Save i Kosova ima dosta preduzimljivih
S druge strane ima isto tako i među muhamedanskim seljacima violentnih tipova i ugnjetača po ugledu na begove. Tursko-istočnjački kulturni uticaji.
Među tim uticajima ima ih koji datiraju iz turskog doba i mi smo ih označili kao uticaje tursko-istočnjačke civilizacije.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Vuka Stefanoviča« i na njegov »neslano-mastni-arnaut-tursko-hero-šijački-Ćor-Dilber-Đidi čauša Rječnik«. Pavle Kenđelac je sa puno preziranja govorio o tom
Pavle Kenđelac je sa puno preziranja govorio o tom »slaveno-serbo-nemecko-mađaro-tursko-ciganskom« jeziku. Milovan Vidaković se bunio protiv pisanja »onako kao što naše bake govore«.
U zbirci Dahire (Beograd, 1891) ima niz tursko-srpskih pesama, koje su služile za ugled celom jednom nizu bosansko-hercegovačkih pesnika devedesetih godina.
Kako je duže vreme živela u Nišu, od 1881. do 1898, zainteresovala se za lokalni život, naročito za tursko ženskinje. Đul-Marikina prikažnja (Beograd, 1901) su lepa slika staroga Niša, u rodu Sremčevih niških pripovedaka.
Radičević, Branko - PESME
Turskim šaram ponositim Kitim srpsko svoje pleće: Turska puška Ture bila, Tursko blago zadobila. Čekaj, ago, koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule,
Oj Čupiću, ljuta gujo, Oj Ćurčijo, mrki vujo. Ao Luko, Turska muko, Ao Petre, Plai vetre, Što dovati tursko more Pa o srpske razbi gore!
Ali evo Srbu pogibije! Cika, zveka, pade veće Branko, Pade Boško, te pade i Ranko: Turska puška, a na tursko zrno, Odnese mu ono oko crno. Al' se svaki divno zamenio, Desetoro svaki je zgubio. Još se ne da najstari Milija.
Kažu njega divna zviždenika, Al' je opet on Srbinu dika, Srpsko oko na nj'ga ne plakalo, Ali Tursko jadom prokapalo. Samo gledni kako lomi Turke, Kako kroji saruke i ćurke!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Da je drugi praznik, ja bih radije otišao na tursko groblje, da gledam kako pune i pale prangije, nego li u crkvu. Ali sada, na Božić, to mi ni na um ne pada.
I Cigani zasviraju. Zapišti zurla, pa mislim da se čuje čak u Tursko. Bubanj bije, staklo igra u ćerčivima, kandilo prska i s greda, ozgo, pada crvotočina. Napolju mrak s vlagom.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Šćah na vrata da uljezem Jedan sleće sa prozora I raširi crna krila, Ne dade mi da uljezem! Kraljevi se sjediniše, Tursko carstvo pregaziše, Kraljevine proširiše, Svuda zemlje pregaziše Tužno roblje izbaviše I gradove privatiše, Ma ih
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
starim, i to u nekoliko varijanata, kao: Gizela, Đizela, a najradije Đuzela, trudeći se da je uveri da je to haremsko, tursko ime.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
niz pleći prosuo, b'jela brada vije do pojasa; ruke stare, u njih mač i koplje, krvave mu ruke i oružje; koracima broji tursko trupje, skače starac kako hitro momče. Bože dragi, da ga san ne vara tê ovako starac uzletio?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pa je četa pregazila Trebišnjicu i otišla u Crnu Goru. Po Primorju tamo i po Hercegovini graknulo se o tome. „Palo je tursko Kosovo!“ govoraše šapatom raja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Steglo se kao gladna godina. Pade kao kap. Pomrčina kao testo. Pravo kao strijela. Prolazi kao mimo tursko groblje. Proć’ kako jutarnja rosa. Prošao kao lanjski snijeg. Ravno kao po dlanu.
U pleću strana od krsta vazda se nagla brojila, a polje tursko; no vidiš li ove barjake ispod raskršća? Ovo su naši, a turski se ni jedan ne vidi, i to je znak da će više mrtvih
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Druga je klima tamo. Oni misle da je naše odelo tursko, a, znate već, Turke niko na svetu ne volji“, pravdao ga on. — „A za što će da izuči tamo?
Gunj i opanci! Prvo što je učinio je da prestane da bude smešan i da skine to glupo, tursko odelo. A „ko je Srbin“ i „seljački sin“. To NITI je imao kome da pokaže, niti je znao šta da pokaže.
— Ja sam. — Zašto si skupio narod? — Da branimo svoja ustavna prava i slobodu. A pitam ja tebe, oficiru, je li ovo tursko selo da vodiš vojsku na njega?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
decenija osamnaestog stoleća, sva teskobna, nad selima u Bosni i Srbiji smenjivale su se i mahnitale morije, svakovrsno tursko nasilje opet je ušlo u običaj, vetrovi su nanosili beznađe a u Beogradu je, možda, Šeih Mustafa, prvak derviškog reda,
godine dok je, iz postelje približene prozoru, gledao u predeo koji mu je bio preostao: u zapušteno tursko groblje, sve u blatu, pod oblacima kabastim od prolećnih rasvetljenja.
Iz postelje, posmatrao je predeo koji mu je bio preostao: zapušteno tursko groblje, sve u blatu, pod oblacima ka bastim od prolećnih rasvetljenja. Umro je 28. marta 1811. godine, tiho.
ispod raskršća četiri puta i ispod Duge ulice (sada je to Dušanova ulica a bila je i Vidinska i Dunavska) gde je, u tursko doba, i bio pravi Dorćol.
Prema Hristiću, Dort-jol nije bio samo raskršće četiri glavna puta nego i prostor na kojem su se, u tursko doba, naročito krajem XVІІІ i početkom XІX veka, izvršavale smrtne kazne, na neobičan način.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
često teče obrnuto, od sadašnjosti ka prošlosti, gde se i nalazi njegova utopijska varoš, njegovi „stari dani” i „pusto tursko”.
Čak i paše po svojoj volji birao i nameštao. Pa o ocu, koji je u tursko vreme od svih aga i begova bio bolji. Bolje govorio turski, pa čak i arapski; boljese nosio.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
izjavu da se odriče od svoje slabe i hoće jaku tursku veru, pa se u petak pre podne uz bubnjeve i zurle, uz veliko tursko veselje i radovanje, poturčio. Tome najpre ni Kaludrani nisu verovali. Pobogu. zar može Kolašinac verom okrenuti?
Pošao i zatražio da ga nastane oko Eski-šehera. Slušao je od hodža da je to drevno i sveto mesto tursko. Odredili mu neko selo kraj grada i dali zemlje. Pomogli i da se nešto kuće podigne.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Kum, pijan, možda, U piću mu je ime nadenô, I sad ga Boškom zove Kruševac... A lepše bi mi uvu godilo Da mu je tursko ime prišio, Pa makar Hasan!... PRVI TURČIN: Ljepše, vjere mi!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Vojnici vele da na sviranje zbora i stoga nisu smeli doći, što su se bojali da to nije kakvo tursko lukavstvo, te da njih po dvojica-trojica ne zapadnu u zasedu kakvog povećeg turskog odeljenja.
amo pod Aleksinac, pri čemu, naravno, valja da spomenem i odstupanje Turaka od Knjaževca i uopšte iz Svrljiga, jep je ovo tursko odstupanje i povuklo za sobom Hrvatovićevu vojsku Aleksincu.
Iz ovih položaja Hrvatovićeva je vojska juče (13 avgusta) odmah posle udarila na Turke i navaljivala poglavito na levo tursko krilo. Borba je bila uporna i trajala je skoro do 9 časova uveče.
Oni se rasuše kosama. Mi konjanici htedocmo ce vratiti drumom, ali kad opazismo u daljini jedno pojače tursko konjičko odeljenje gde nam se u kasu približuje, spremno da nas napadne i goni, mi nađosmo za »savetno« da mrdnemo u levo
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
; ja sam pak hajduke branio dokazujući da je najviše krivo tursko praviteljstvo što mi hajduka toliko imamo; da mnogi otide u hajduke za nevolju; da u nas u hajduke idu ponajviše
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
zadrigli bakovi niti nam bodu čeljadi; ne taru nam više silne volovanice plotova i ušjeva kô u ono staro, blentavo, tursko vrijeme. Danas ne mereš viđeti u svijeta žirovne i bakovite sermije.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ih, blažena ona vremena dok je odmah preko planine tursko bilo! .... Ubij kriva, pa se pohajduči... i sveti se!... — Ali gdje je to danas?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Atmegdan, nekadašnji Konstantinov hipodrom, sa Tutmozisovim obeliskom, koji je preživeo misirsko, vizantisko i tursko carstvo.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Tuskim šaram' ponositim Kitim Srpsko svoje pleće: Turska puška Ture bila Tursko blago zadobila. Čekaj ago koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti
Stanković, Borisav - TAŠANA
SVI Jest, hadži-Risto! JEDAN OD TRGOVACA Jutros otvaram dućan, a ono kuče tursko, Mehmed beg, što mu se meso natrag kroz čakšire vidi i što mu hleb na veresiju dajem, prođe pokraj mene pa lanu: »Hej!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
I dovedoše je! Sad, šta ću? TOMA (plane): Pa ubij! Zar za njih, Cigane, jošte muka? Pa ja, u tursko vreme, po deset od njih da na jedan kuršum nanižem, pa još tada oko da mi ne mrdne, a kamo li sada...
Taj se još nije... MITKA (upada besan): — rodija! I neće da se rodi. Zar mene bre da ubijev? Mene? Što gi još u tursko vreme, po Skoplje, Solun, Serez, kuda me onaj moj brat praćaše po trgovinu...
Drugo! KOŠTANA (peva): Dude mori, Dude, belo Dude, Kako tebe, Dude, nigde nema, Ni u Tursko, mori, ni Kaursko. Zapali me, Dude, izgore me, Napravi me suvo drvo, Suvo drvo javorovo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Knez Lazar je pao u tursko ropstvo i pogubljen je po Bajazidovom naređenju. Poznato je i to da su neki bosanski velikaši bili zarobljeni i odvedeni
Dakle, stvarnost za koju se morao vezati pesnički lik Marka Kraljevića karakteriše nesmenljivo Tursko gospodstvo. Turci su bili u zemlji, njihove snage su bile neizmerne, za dugo vreme na promenu toga stanja nije se moglo
Sam zapovednik hrvatske vojske, ban Mirko Derenčin, pao je u tursko ropstvo.“ Ubrzo posle ove bitke (1528) Turci su, osvojivši Krbavu i Liku, „osnovani lički turski sandžak, sa znatnim
Roblje vaše sve tursko podnožje. Sve njih odnela je turska poplava. Ali raja je nagonila čak i zvezde da o njima govore. U svetlosti deseterca
naselili austrijsko-tursku granicu od Like do Banata, takozvanu Vojnu granicu, i svojim grudima sprečili dalje tursko nadiranje u Evropu.
slučajevima uzimali su otkup za zarobljene Turke i puštali ih, ili su ih menjali za svoje drugove koji su zapali u tursko ropstvo, a ponekad su ih prodavali Latinima, kao što je učinio Vatrica Stjepan sa pašom Podgoricom, koji mu je bio
A kad je to postigao, počelo je tursko blago da silazi u njegove džepove i vatra da proždire zulumćarske čardake. Nežna srca prema jagnjetu koje je ostalo bez
Do polovine XVI veka u svojim pohodima na Turke bili su pomagani od Mlečića. Od toga vremena, posle tursko-mletačkog izmirenja, nastala su dugotrajna neprijateljstva između uskoka i Mlečića.
U jednoj od tih borbi (kod Obrovca, 1666) pao je u tursko ropstvo i proveo u Carigradu četrnaest meseci. Za ratne zasluge mletačke vlasti dale su mu visoko odlikovanje i imanje u
Bilo je došlo vreme da prestane tursko gospodstvo i da „druga postane sudija“. LEPOTA IZRAZA U NAŠOJ EPSKOJ POEZIJI Velike viteške i moralne
A nemoj se, taste, prepanuti ni za tvoju đecu ubrinuti. Ja ću đeci, mojim šurevima, hoću njima ruho prom'jeniti, a u tursko ruho oblačiti: oko glave bijele kauke, a na pleći zelene dolame, a na noge meneviš-čakšire, o pojasu sablje
Pita Marko Ture Mustaf'-agu: „Oj, boga ti, tursko momče mlado, otkud tebe ova britka sablja? Ili si je za blago kupio? Ili si je u boju dobio? Ili ti je od baba ostala?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
se Ismajeltenom tu mu sramotu; rasposla svoje čete na sve strane Đurađ despot otac njihov i dovedoše mu tušteno tursko roblje.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Dugo se još pričalo kakva je sila bio čorbadži-Zamfir: takve sile i takvog gospodstva nema više! Pred pašu je u tursko vreme izlazio kad god je hteo — u po dana, u po noći, i bio viđen i mio gost u pašinom konaku.
da je staro tursko vreme, čorbadžijsko vreme, uzdisahu Zamfirovi, bilo bi lako: degeneci (a možda i surgun) mu ne bi falili, — ali je
Sve ovo rađeno je, ako ne baš s odobravanjem, a ono sa, znanjem hadži Zamfirovim. Ah, da je ono staro tursko vreme, uzdisaše stari Zamfir, kad je on posle paše i vladike bio prva sila, — sve bi to drukčije bilo.
„Prati gu — zbori mi gospodin načelnik — po Mamut-agu (on si ide sag u Tursko, a skoro će se vrne odande), pa da gu, reče, odnese u Prizren, eli u Peć; tam’ su, reče, majstori za takve rabote!