Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad već Nemci s Turčinom učine mir i u Srbiji što su osvojili sve povrate Turkom, i ćesareva vojska ode natrag, a frajkorci odu svaki svojoj
Rus, s Turčinom u velikoj ljubavi, no upućuje nas u Carigrad, da sultana molimo. I to ćete Ivelićevo pismo naći u mojim ̓artijama, a
” 3. maja. Odem g. Preneru on tako kaže: „Bu dući da je to delo sad ovog magnovenija vrlo nemogućno, i mi moramo s Turčinom vrlo jako prijateljstvo držati, zato sad ništa o tom preduzeti ne možemo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ako dvojica razgovaraju, pa me smotre da im se priku čujem, oni ućute. Zvali su me: ulizicom, izrodom, izmetom, Turčinom, i... bog bi ih znao kakvim me imenima ne nazivaše! I... ja sam ti muke mučio!
Zausti nešto da rekne, ali ga pogled popov zadrža... Ivan je u svojoj naivnosti pričao sve što je s Turčinom razgovarao, pa je — kao kad nekoga hvalimo — malo i preterao. Dizao je Turčina u deveto nebo. — Krasan čovek!
On je osećao da ima greha na duši, ali je hteo da to sam pred sobom opravda. „Ja jesam razgovarao s Turčinom, pa i kazao mu da pop i kmet vrče na njega, ali to je bio samo razgovor... A posle, i Kruška je dobar čovek...
— Idi kmetovoj kući, pa mu kaži da mi odmah dođe! Vrata klepnuše. Posle pola sahata kmet Jova beše pred Turčinom. Ozbiljan, miran, stojao je on kao kakav svetitelj. Kruška je sekao okom. — A je li ti? — Čujem, efendija.
Kmet samo sleže ramenima. — Pa šta bi mu sad? — Sad ništa, ali moramo biti na oprezu. Ivan će povući ljude za Turčinom. — Mi ćemo gledati da ne damo. — Tako ćemo nešto i raditi. Kmet Jova se diže kući da naredi Simi da selo sazove...
Svaki dogovor s Marinkom, Ivanom i Lazarom, svaku rečcu, svaku nameru njihovu... Noge zaklecaše pod Turčinom. On se zaprepasti kad ču da ovaj čovek zna sve, svaku i najmanju pomisao njegovu... Deva je govorio rečito, otvoreno.
Dede, pobratime!... Na posao! I ovi priđoše bliže. — Nemoj tako!... Prvo ćemo Marinka obesiti, pa ću onda ja s Turčinom svršiti račun.
znaš već... U Stanka senuše oči. Njemu dođoše neke strašne misli u glavu. — Pa šta je bilo s Turčinom? — ciknu on. — Pobegao je u grad. Od tog doba nigde ga nema, kao da je u zemlju propao! — reče Zavrzan.
Radičević, Branko - PESME
kliknu, Al' iz gore tanka puška ciknu, Turčin pade — i što ću ti više, Već iz gore puške okupiše, Veće Turčin za Turčinom pada, Već se kaju što pustiše grada.
Ali dotle, Srbinu na jade, I Krajine s Turčinom nestade; Pa se onda svoje Cvete seti I premisli u svojoj pameti, I tu smisli da je vreme veće Svoje druge vatati
Ali sada pogledajde amo, Pogledaj im oca Murto-bega, Pod Turčinom doro mi se slegâ, A Milenko ustavio zeka, Pa Turčina na mač britki čeka; Turčin gađa, puca puška mala, Ali puška
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “Ne mogu ti, sestro, na večeru, Sinoć sam ti u maale bio, S Turčinom sam kavgu učinio, Sada Turčin traži moju glavu, Ili moju, ili koga moga!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Pa taj moj, Blagoje. — A, dede, Blažo, vjere ti! — Pa znate to svi, tek kad smo počeli, 'ajde, de! Vojevali mi s Turčinom, pa, rato k'o rato, dosadilo se i boljim junacima, a de li Dulu iz G.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Njoj je to bio zanat. Bila se isprva poturčila, pobegavši za Turčinom. Docnije, kada je ovaj napustio, služila je po haremima, a kad ostarela, vratila se ovamo.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
U zlatu i na hatu kao valijin sin. Inače zašto se poturčio i zašto da dete sad čini pravim Turčinom? Zašto da njegovi zemljaci pomisle da je više sojtarija no hajdučki kapetan? Ali — pusto nemanje!...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Najpoznatiji je nacionalni tipski lik dovitljivac Era, seljak koji pobedu nad protivnikom (najčešće Turčinom, ali i raznim predstavnicima vlasti) zadobija umom i žilavom upornošću.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Išla bi ona, ne bojte se. Ha, blago vama koji nimate sestru. Kuga i sestra, to je svejedno! Išla bi i s Turčinom, samo neka je muško. Ma neka dođe, ako smi — zaprijeti joj i ućuta. — Piše li ti stariji sin Petar?
Stanković, Borisav - TAŠANA
Raja smo! Mora da se trpi!...« A kad moja kći sa Turčinom zgreši, svi graknete: »Nije hadžijska, nije iz starinske kuće!« Sada ćete vi videti kako baštovan svoj obraz brani...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On deli megdane sa najvećim turskim junakom, Đerzelez-Alijom, i sa Turčinom koji sedi na Avali — sa Porčom od Avale. On namešta zasede podlom porobljivaču i bije ga iz prevare, kao i hajduci i
Da vi kažem ko me obranio, od koga sam rane dopanuo: kad dijelih megdan sa Turčinom, o moj taste, stari Jug-Bogdane, onda mene ljuba obranila, ljuba moja, mila šćera tvoja, — ne šće mene, pomože Turčinu“.
međedina, bojno koplje vukom pokrojeno; samo ćeš se ruva poplašiti, a kamoli kad podvikne Turčin, i pocikne konjic pod Turčinom; od straa ćeš pasti sa konjica, i svoju ćeš izgubiti glavu; pa što ć’ tužan posle tebe baba?
Oštro gledaj, a oštro besedi, oštro agu na mejdan zazivaj! Kad s Turčinom na mejdan iziđeš, nemoj dore uzdom zabuniti, ja sam doru boju naučio, vešt je dora boju i mejdanu, dora će te sobom
Kad to viđe Njegošević Mato, on pobježe preko polja ravna sa Turčinom slugom Šaban-agom; za njim trči Pivljanine Bajo: „Stani, pobro, Njegošević-Mato!