Obradović, Dositej - BASNE
Da nam ko kaže za kakvu zlobu, u tuđem svecu, mi smo namah gotovi na toga tuđega sveca mrziti, i nimalo ga se ne bojimo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Greh jeste — govoraše stari sveštenik. — Pa opet, ko mu zna!... Svete knjige vele: „Ne uzimaj tuđega života, jer nisi kadar jedne bele vlasi u crnu pretvoriti”. I tako je!...
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
koji pomodre od odblesaka sunčanog dana što u nečije dvore prodre, za čoveka koji mrzi i vodu zato što žubori iza tuđega plota, i zemlju, jer rađa i kod drugoga, i selica jato koje na tuđu kulu sleće.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
- Od tuđega tuga bije. Igra s poslovicama i izrazima nejasna je, nategnuta, mehanička. Raspitujući se za životno iskustvo odrasli
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— U svoje voće kad ko hoće. — S tuđeg hata nasred blata. — Svoje čuvaj, a tuđe ne diraj. — Ni tuđega uzmi, ni svoga gubi. — Tko tuđe nosi, svoga želi. — Tko tuđe želi, ni svoje ne uživa.
— Ko se od svoga obraza ne stidi, tojage se ne boji. — Ko se ne stidi svoga obraza, ne stidi se ni tuđega. — Gde nema straha, nema ni stida. — Izgubio stid, izgubio vid. — Časna haljina sramote ne pokriva.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ići ćeš kad zaladi. — Bolje je odma da ne morim tuđega konja i da dođem ranije kući! — I Bakonja hitro strpa svoje nove haljine u bisage, uze pismo, primi dva talira putnine,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
svet ide veselo i slobodno, pevajući pesme ili podvikujući na stoku, niko se ne boji policije ni pandura, ne boji se tuđega pogleda... i on zavidljivo gleda ove bezbrižne i vesele putnike. ...Zver!... Zver pred hajkom!...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Uto dođe Lazo, — 'Ajdemo! — reče joj, uvijek u hitnji, pa, pogledav je, nadoda: — Ostavi se tuđega posla! Ulaze uporedo u gradske ulice, u vrevu svijeta.
I htjela bi da požuri za njim.... Pa gleda u svijet po ulici ništa ne možeda je utješi; sluša kihot tuđega jezika, gleda neobična lica, i zasve što je u vrevi svijeta osjeća se sama, od svakoga zapuštena...
Satare umor, briga i siromaštvo... Cveta se prenemaže da je nevina. —Gde je to, — veli, — da bi' ja poželela tuđega čovjeka pored svoga? Neka ga, moj je! — i kune se da je nevina svime što je na ovome i na onome svijetu.
Krakov, Stanislav - KRILA
Pomilovao je njena gola bedra... sada mu se osmeh razlio po žutome licu, i odjednom oseti odblesak tuđega osmejka... — Toujours content... Čupava baronica nagla se nad njime. Njene se plave oči smejale zbog osmejka Mijinoga.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali kada stade da je svjetuje da već ne griješi da se od grijeha očisti i da obeća da neće već čak ni poželeti tuđega čovjeka, žena sagne glavu. — Što misliš, biće ti teško?. Zar nećeš moći odoljeti? —Da, teško je to... — odgovori žena.
U blagovaonici, uz zveku čaša i plitica, živo se je razgovaralo; do njega dopirahu glasovi tuđega govora. Osjećaše se stran među tom čeljadi, što ih nije mogao da razumije.
— ponovi starac, pridrža u ruci kraj mreže, i pogleda ga ispod sebe. — Svud su ljudi jednaki. Vi ne znate ča hoće reć' tuđega gospodara služiti! Starac unese mrežu u špilju, pa opet izađe i prisloni se uz čamac do Ive. Kao da o nečemu premišlja.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Na osnovu toga što ta životinjica gricka mrvice bačene sa tuđega stola, sudbina mi je odredila da budem — srpski književnik.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
agijare, skupe stvari što je srebro i zlato, biser i drago kamenje, te s otim probegni da ti bude putnina za trošak s tuđega miraza.
Prometao se je i trgovao koje svojim, koje i s tuđim, al' je više tuđega bilo dobra kod njega, negoli svoga što je imao.
Pak sade leži zatvoren u tamnici radi ono tuđega dobra, a ja niotkud ništa ne mogu dobaljati da bi mu bar isto suha hleba mogla odnositi i davati, da od gladi onde ne