Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
uviranja il vrenja?), kroz petrolejski sumrak i sjaj, po nevidljivoj crti, vraćamo se u rodni kraj, iz tuđine, sna ili smrti. Promenjen svet nas plašio, nov novih kraljeva red, al svak se brzo snašao: to beše isti svet.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sve poskoči na noge lagane i otpozdraviše junaka, koji se sa svima mirbožaše kao da iz tuđine dolazi. Odmah zasedoše za sovru, koja se časkom prepuni đakonijom, a čeljad stade dvoriti i služiti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
dvadeset godina bio, dakle, pretvoren u lutku rokokoa, u austrijskoj vojsci, kao što su to bili i drugi oficiri, iz tuđine, toga doba – ajlugdžije: Venecijani, Irci, Jakobite, Francezi, Pavle je, kao i Vengri, ostao čudnovat čovek i varvarin,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zato, ne gledajući oko sebe, pogledao je katkad u vis, kao da je odlazio sa zemlje. Obuzimao ga je strah od tuđine i nečeg sasvim ludog.
Osim toga, prenos tela iz tuđine, i sahrana u Fruškoj gori, despota i grafa Đurđa Brankovića, behu se pročuli svud, i po najmanjim selima.
Taj kraj naročito se beše pročuo vestima što ih je dobijao iz tuđine. Tu se prvo doznade da pogibe Arkadije Isakovičev sluga, i da mu ni mrtvo telo ne nađoše. Tu se saznalo i ostalo.
Milićević, Vuk - Bespuće
se, kad se na nekoliko dugačkih i tidesnih kola, pokrivenih asurama, s pijanim kočijašima, vratiše neki radnici iz tuđine i uz pjesmu poletiše kroz selo, zbijeni i stiješnjeni da su im noge visile iz kola; a glave im se pomaljale, s
Radičević, Branko - PESME
Iz daleke pokrajine Ja sam amo došô, Ko b' za momkom iz tuđine Jadovati pošô?“ Tako momak ovde žali, Jedna moma tužna Stoji moru na obali, Stoji kao sužnja, Stoji mlada, suze
Al' i zima ode ljuta, Smeju s' doli i planine, A naš putnik jošte luta Tamo, amo po tuđine. „Oj stazice, kad ćeš vitka Da se doma meni vineš, Oj sunašce moga žitka, Kad ćeš opet da mi sineš!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 128. Djevojka je tuđina bratila: “O tuđine, Bogom pobratime, Privedi me priko crne gore Bez govora, bez nasmjejanja.
Stade junak trudan počivati, A djevojka lice umivati. I da veli gizdava djevojka: “O tuđine, Bogom pobratime, Što ne piješ vodu nepijenu, Što ne ljubiš lice neljubljeno?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pa to zar da bude meni grob? Gde je bolan Svetozar milovao lica, pod obrazinama ruskim? Zato se, kao Mihajlo, tuđine liših? I ja ću tu vrteti, po gungulama uskim, bedne znake ljubavi, sve praznijih i tiših?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Koliko li ih je pomrlo u nevolji dvoreći tuđine, prodavajući se siledžijama, jali istrunuli u manastirskim zidinama! A šta će i od njih biti?
Sveti Sava - SABRANA DELA
Pesma peta Irmos Zašto me odgurnu od lica tvojega, svetlosti nazahodiva? Pokrila me je tama tuđine, jadnog, nego obrati me, ka svetlosti zapovesti tvojih pute moje upravi!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kroz suze je ugledao nebo nad Bečom: svetlucavo, i ono je bilo sve od prosejane, meke tuđine, već neprisutne, jer je i tuđina izmicala. Više kije došao u Beč iako je, marveni trgovac, mnogo putovao.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
valja se posebno pozabaviti; naime, kretanjem puka i njegovog predvoditelja Vuka Isakoviča iz zavičaja u tuđinu, pa iz tuđine nazad u zavičaj.
Pre svega, lako se primećuje da se i u poemi kao i u romanu ključne simboličke slike okupljaju oko dva pola: oko tuđine i zavičaja, oko tuđinskih i zavičajnih predela.
je kod Miloša Crnjanskog uopšte, i zavičaj je posebno u Seobama, samo projekcija utopijskog prostora koji čovek iz tuđine sluti, iz tuđine mu u susret ide.
Crnjanskog uopšte, i zavičaj je posebno u Seobama, samo projekcija utopijskog prostora koji čovek iz tuđine sluti, iz tuđine mu u susret ide.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pantelije u Brodu. Odjekuju gočevi, a užurbalo se selo. Došli su pečalbari iz tuđine da prosvetkuju po starom običaju. Na prekor svih hodža i ulema, Brođani su ga održali.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Zbirka pesama Lirika Itake (1919) izazvala je oštre polemike. Povratak vojnika (što je i sam Crnjanski) iz tuđine u zavičaj, upoređen s Odisejevim povratkom na Itaku, poslužio je kao opšti okvir ne samo za antiratnu liriku nego i za
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' sećanje me goni živo I uspomenâ moćni glas! Ko smoren putnik iz tuđine, Kome je mrzak život mlad, Na obalama bujne Drine Ja često sanjam onaj grad U kome buru prve strasti S veselom pesmom
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
u trgovini, a i iz privatnih razloga, primorali na iseljavanje; a sve više svojih sunarodnika, starih, usamljenih, od tuđine pobeđenih, uzalud bogatih — ispraćali na groblje, u grčku parcelu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Svoj rod i pleme prezirući, ja kako biste tuđine nevernike i svoje vam dušmane prihvatali i pomogli u čemu se može i potrebno je?