Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ja ću biti tako slobodan... — E, dabome! Tek štogođ... — veli gđa Sida. — Kako slobodan?! Valjda smo mi neki tuđini, kakve Švabe... — Klanjam se. Ljubim ruku, milostiva... ljubim ruku, gospođice, — reče g.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije joj bila prijatna ni pomisao da ostari, i umre, među šizmaticima, u tuđini, ali nije htela da mužu protivreči, i – što braća nisu znala – da ma šta protiv Pavla kaže, ili učini.
Kad bi im okrenuo leđa, oni bi ga gurali, njuškom, i klimajući glavom, i grivom, dok ih ne pomiluje po vratu. A sad, u tuđini, sve je to nestalo, u topotu konja, koji su dovezli intov, u ovu mračnu varoš, u kojoj će, možda već sutra, biti opet u
I oni su voleli psovku, ali, kao utehu, u Austriji, kao neki znak raspoznavanja, u tuđini, među se. Nikad ih nisu upotrebljavali u ženskom društvu. To je bio njihov rokoko!
Zagledan u tu varoš, pred sobom, Isakovič je imao onaj ludi osećaj, koji putnici u tuđini, prvog dana, imaju – da su stigli nekuda, gde je sve mirno, i gde je sve sretno. Neki drugi svet.
Sve je u tuđini, kaže, ludo! Ana je pričala da Petar i Varvara idu za njima, sa svega dva husara, u kolima senatora Stritceskog, koja
Oni, za nju, niti su tuđini, niti šizmatici, niti su krivi, što im nema mesta među kirasirima Serbelonija. Nju, kaže, vezuju, za Isakoviče, jače
Ali da sad, u tuđini, na putu u neizvesnost, posle tolikih nesreća, brat neće, ni da vidi, brata, to je za Pavla, koji je bio ponosit, bila
Bila se uplašila porođaja u tuđini. Kad bi joj muž, uveče, dolazio, iz štapskvartere, pa, posle večere, legao kraj njenih nogu, ona bi ga gledala,
Njen sinčić i ćerka izlegli su se kao pilići. Ko zna šta je sad, u tuđini, čeka. Idući dan, dok je familija Isakovič sedela pri stolu, pri večeri, uz slabu svetlost sveća, Ana je to ponovila,
Pokušao je da svoju ženu urazumi. Mislio je da je sve to posledica mladosti i njenog straha u tuđini. Bila je sedamnaest kad su je udali, kao što su se i druge ćeri, iz imućnih kuća, udavale.
Ana, koja je u zavičaju, u materinoj kući, rodila dvoje, ćerčicu i sinčića, drhtala je od straha, da će imati u tuđini da se porađa, gde matere nema.
Teodosije - ŽITIJA
Jer kakva ti je pohvala da kao jedan od tuđinaca u tuđini život svoj skončaš, i to u pustinji? A on reče njima: — Šta radite plačući te mi slabite dušu?
molbu bogonosnih otaca, ne Samo kao zbog svojte mu, nego više što se divio njihovoj smernosti i stranstvovanju u tuđini, i sa ljubavlju ispunjavaše molbu njihovu.
misao do sada sakri od nas, da bismo i mi po dolasku svome živeli pod nečijom upravom i da se ne bismo stranstvujući u tuđini po svojoj volji ponašali, nego da steknemo smernost pod vlašću drugih.
Pošalji presvetoga tvoga Duha i obnovi kosti što radi tebe, koji si nas radi stranstvovao s nebesa na zemlji, u tuđini leže, i napoj ih rosom blagodati tvoje, da se napoje od obilja doma milosti tvoje i da iskipe miro blagouhano, kojim će
da se udostojim da ugledam svete i mirotočive mošti svetoga i prepodobnoga gospodina i oca moj ega iz stranstvovanja po tuđini iz Gore Svete, i sa ovima da vidim onoga koga želim od mnogo godina, koga noceći y srcu svome nisam viđao, tako reći
Jer je neizmenljivu i neoslabljenu želju imao da beži od svojih, pa je štaviše bio usrdan da u pustinji ili u tuđini kao siromah svrši svoj život. Ali što bi, bi, i dobro bi, jer od Boga bi.
Konstantinovu Gradu postavljen za arhiepiskopa svojemu otačastvu, i kako je opet uzvišeni presto voljno ostavio i ide po tuđini radi poklonjenja u svetim mestima i Hrista radi, divljaše ce pacyđujući o njegovim trudovima od dugoga putovanja, i
Jer smatraše na sebi ukor, i prezir od naroda i gnev od Boga, dogod bude sveti ležao u tuđini i van svoga naroda. Naumi, zato, da sam ode do cara i dobije svoju prozbu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Mada nije imao nikoga i ničega svoga u tuđini, ipak je nailazio na tragove svojih vojnika, pa i na svoje. Na gradove u kojima je već jednom bio, gde je dočekivao
dece, kuće i kućišta, povratka, svega toga što čine, rasla je otkada ih je gledao mnoge, tako daleko od njine zemlje, u tuđini, kroz koju su išli kao gluvi i mutavi, ne znajući kuda ih vode.
Čekala ga je u jednoj maloj varošici, kud se znalo da će vojska proći. Iđaše joj u posetu, u toj neshvatljivo bliskoj tuđini, pomisliv više puta da se ukloni, zastajkujući i predosećajući i taj poslednji užas, koji nije mogao da obiđe.
se što je došao, videv da ne mogu da mu pomognu i da oni, svakako, znaju njegov život, koji je provodio na lađama i po tuđini. Činilo mu se da ga, mada je i on bio darežljiv prema crkvi, preziru.
podla požuda za telom svoje snahe, njegov podmukli račun da je smesti u svoju kuću i da je dobije, dok mu brat bude u tuđini ratovao.
U očekivanju, dakle, tihe, vidne noći, počeše da provode večeri septembarske, ne znajući da se, u tuđini, njini mili i dragi, ostavivši mrtve, vraćaju na zimovanje.
Beše se digao iz vode i iz smrti i beo, kao mlad bagrem, batrgao se, po tuđini, pojavljujući se vrh drumova, kuda beše, živ, sa vojskom prošao, gde su ga nalazili napitog, zaostalog od vojske,
Kada stiže vest da je Isakovič ostao živ i da ih je još mnogo živih u Nemeckoj, koji će prezimiti u tuđini, ali koji će se vratiti s proleća, iduće godine, zalupaše u bubnje, zasviraše i zaigraše, uz diple i zurle, i celo se
Iz Beča nije dolazilo ništa novo i puk se osećao kao nezvan gost, u toj tuđini. Okolini, puk se pri dolasku učini, mrk od bojeva, mirisan od baruta, sa razvijenim zastavama i krvavim ranjenicima,
je, najposle, kod osečke skele, posle celog dana hoda, sa bolesnicima i ranjenicima, koji ne htedoše da ostanu u tuđini. Kiša je lila kao iz kabla.
Ostarivši, oronuvši sasvim na ovoj vojni, beše se navikao da hodi nemaran i rasejan, kao polubudan, po tuđini. Tek jutro, kada se probudio na skeli osečkoj, da opremi puk za pregled u gradu, učini mu se strašna zbilja, svojom
pregleda i popisa oružja, siđe pred veče na reku ne sluteći ništa dobro, sećajući se kako je, na vodi, tamo u tuđini, isto tako, jedno veče, čuo da mu je žena umrla.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Zatim, on se počeo učiti u ruskoslovenskim knjigama, veći deo života proveo je u tuđini, obrazovao se na tuđim jezicima, i nije vladao čistim narodnim jezikom.
U jesen 1819. nalazi se u Beču. Bez stalnih sredstava, živeći teško u tuđini, reši se da se vrati u Srbiju. Sredinom 1820.
Sam on imao je u sebi nečeg duboko narodnog, i posle pedesetogodišnjeg boravljenja u tuđini ostao je narodni čovek. Narodnu poeziju je osećao u dubini svoje duše i razumevao je bolje no iko od suvremenih pisaca
Milićević, Vuk - Bespuće
mukom i potrebom, iz kojih diše bijeda i sirotinja; zatalasa se ponekad u njima nešto mučno što davi; radnici u tuđini javljaju da nema posla: rad stao, glad pritisla; zapomažu da im se od kuće štogod pošalje, dok gladna kuća iščekuje
koje se crne prsa, u prljavim gaćama, zakriljene od sunca različitim šeširima koji pričaju njihovo mučenje i prebijanje po tuđini. Čuju se veseli, hrapavi glasovi gdje se dovikuju, pod suncem koje se diže i koje počima da šiba svojim zrakama.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Da, poželio sam, zastao, ali se ipak nisam vratio ...Nisam, ali sam se kasnije, u tuđini, hiljadu puta okrenuo iza sebe i tražio dragi lik, priželjkivao svoju trinaestogodišnju prijateljicu, ali sve je već bilo
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
), govoreći arhaičnim jezikom: — Pa zar ja tolike godine po tuđini mučio se i rintao i uzalud tražio užički kajmak, i sodu u vino, i pasulj prebranac, i čeznuo za drugarima iz kafane
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Tu je advokat, on je staralac, pa je on valjda tako naredio. VIDA: Tako je to, dabome, kad kod tolike familije tuđini upravljaju i naređuju. AGATON: Šta ćemo, tako je pokojnik želeo i tako je naredio.
SARKA: Bože, Simka, pa nismo, da kažeš, tuđini pa da ne mogu da ti dođem. Toliko valjda mogu da ti uđem u sobu i da mi uđeš u sobu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ispred njih je neprijatelj, pozadi reka i, onako zbijeni na obali, u tuđini, u mračnoj noći, prepušteni su svojoj sudbini.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pa onda osu prekore što su je ovako ostavili, ni da joj pišu, ni da je obiđu, a ona čami ovde u tuđini, sama bez igde ikoga svoga.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Po jedna ljubav, jutro, u tuđini, dušu nam uvija, sve tešnje, beskrajnim mirom plavih mora, iz kojih crvene zrna korala, kao, iz zavičaja, trešnje.
Prvi put izgovorih: Serbia. Porođajem u tuđini, pod zamrzlim snegom, hraniše me tvojim glasom, slabošću i negom. Spustiše me u nemoć detinjstva, da te volim i brigom,
Za tamni jaz lepote države sam ludeo, u duši miris gorak rađanja udisao, pa i kad bih, smućen, u tuđini zabludeo, brak, na rodnom tlu, vraćao je svemu smisao!
U Serbii, zornjaču tražim. A biće: ateist nisu ni ovde zenice, kad sviće, i dah je žića manje, nego u tuđini, čist. U Bogu je vedro.
Ja mislim da je u tuđini mnogo naših mladića propalo. Ali ne treba zaboraviti ni to, da je čak i Principu, ideja o atentatu, de facto, poslata
Kud sve nisu stigli naši boli, šta sve nismo, u tuđini, umorni, pomilovali! Ne samo ja, i on, nego i toliki drugi. Hiljade, milioni!
Nad rečicom je padalo žuto lišće, i stara crkvena okna požuteše, na tihom sunčanju, kao ćilibar. Videh da sam u tuđini, i setih se ljubavi.
Bolesnici su dizali glave, jer, u tuđini, po ulicama uvek glasno zviždućem. Deca su veselo trčala za mnom, i odvela me na obalu, blatnu kao naše bare, sa koje
Penjemo se na brdo, zaraslo u šume narandža, čempresa, gustih i beskrajnih, kao naši šljivaci. Kakva radost u tuđini susresti, iznenada, jedan ogroman, stari orah.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Noćnu tišinu ne remeti ništa, Ko mrtva avet pustinja se čini — Samo njen uzdah sa tiha noćišta, Daleko od svog doma, u tuđini.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Pedeset godina sam putovao po tuđini, po širokom svetu, ali ne naiđoh nigde na zemlju ni nalik onoj viteškoj zemlji o kojoj mi toliko puta otac pričaše.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(seća se) dolazila je i naša gospođica Danica... JEVREM: To ostavi... nego drugi, tuđini. MLADEN: Pa onda... dolazio je pop Vidoje. SEKULIĆ: Dobro, dobro, pope, obrijaću ja tebe, ako bog da.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” „Đoko Đorđeviću, sevap učini! Dosta si uživao u obilju... Otuđio si se u toj tuđini, Čas je da se vratiš rodnom okrilju, I da rodoljubna svoja čuvstva Obnoviš na oltaru našeg kumstva!
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
u propadljivom i malovečnom, koliko više u neprolaznom i velikom, što primio jesi od Boga, jer telesno stranu mene u tuđini ishranjivao jesi izobilno, te sada te molim oboje: da Me ishraniš i da utišaš buru ljutu duše i tela mojega.
Rakić, Milan - PESME
se, draga, pod sumornim nebom, Mračnog zimskog jutra, kad vetri zastude; Ne dočeka niko nas solju ni hlebom, Ko tuđini pasmo među braću ljude.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sigurno je sada tamo teško bolestan, pa, predosećajući skoru smrt daleko u tuđini, u usamljenosti, hoće time jače k njima da se približi, da im dâ na znanje kako su mu, pored svega što ih je bio
Čak Sofka poče osećati kako će biti to i bolje. Bar će za nu lično tamo, u tuđini, biti lakše, pošto je niko neće znati ko je i šta je.
je nje najviše žao, što će im ona otići, što nju neće moći više gledati i što će ona, ma da nije ni za šta kriva, tamo u tuđini patiti. Jedino se ne dade tetka Stoja.
sasvim pomirena sa tom prodajom kuće, a i zaradovana što se jednom i ovako svršilo, da, makar i bez kuće, makar tamo u tuđini.
Ćosić, Dobrica - KORENI
za Božić došao kući, i ovih nekoliko godina kako ne dolazi svaki joj je Božić tužan; svako Badnje veče otplače: on je u tuđini, daleko, nikoga svog nema. Ti Francuzi, sigurno nemaju... — Imaju. Oni su katolici, a i katolici slave Božić.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- Preletela letom vrh meneka Polovina polovine veka, A ja ležim u dalekom kraju, u tuđini, tuđem zavičaju. Što to trese moje ledne grudi? - Trošni pep'o lako se ne budi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Umorni putnici oživeše, zaboraviše sve muke i patnje preživele u tuđini, oči im zasjaše živim veselim plamenom, u dušu im se useli beskrajna radost, blaženstvo, sreća...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Mnogo kasnije, pri kraju sedme glave, Vuk Isakovič se takođe na reci, punoj mulja, sastaje u dalekoj tuđini s glasonošom koji mu saopštava: da je umrla njegova supruga, gospoža Dafina.
napisati kontinuirano, kao prozu, ali sa obeleženim ritmičko-intonacionim raščlanjavanjem: „Po jedna ljubav, / jutro, / u tuđini, / dušu nam uvija, / sve tešnje, / beskrajnim mirom plavih mora, / iz kojih crvene zrna korala, / kao, / iz zavičaja, /
Puk je prolazio kroz njemu nepoznate krajeve. Obrevši se u pravoj tuđini, ljudi su se uznemirili i uplašili. Njihov nemir i strah dolazio je, međutim, i otuda što su se kretali kroz nove,
Od ovog mesta pa dalje Crnjanski se izdašno koristi suprotnošću između nizijskog reljefa u zavičaju i vrletnog u tuđini. On do te mere aktivira neposrednu, živu percepciju da i u njegovome opisu sve oživljava, i kao da se kreće: zajedno sa
U romanu, opet, Slavonsko-podunavski puk osetno reaguje čim ga u tuđini put nanese na zavičajni Dunav: „Pošavši od Kremsminstera uz Dunav, koji im svima beše drag, jer su od njega i došli,
druge je strane austrijsko-ugarska uprava i vojska sa svojim komandantima, kao i uopšte ljudi i krajevi sa kojima se, u tuđini, srpski puk susreće.
Naroda koji je izgnan iz svog pravog zavičaja, pa u tuđini zasniva novi; naroda koji je zbog toga nemiran, sklon seobama budući da je nesiguran, podvrgnut tuđoj vlasti i u
podlogu sudbinu naroda koji se, izgnan iz svog zavičaja, „sa ljubičastih padina Šare i pašnjaka kraj Bistrice”, seli po tuđini, ratuje i gine za tuđu korist, za tuđu carsku krunu.
I najzad, kao što ceo jedan narod ostaje bez zavičaja našavši se u tuđini, tako i pojedinačno uzeti likovi žive u jednom svetu, a svojim tananim opažanjem, oštrim čulima, osetljivim telom
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Većina pesnika ove Antologije međutim otadžbine, onakve za koju se brinuo u tuđini mladi Paun Janković, imali nisu. Imali su, pa i to ne uvek, nešto malo oskudnog i sumnjivog zavičaja, pri prvom buđenju
Nastasijević, Momčilo - PESME
Zanago rosne u jutra crvenom vrvcom vezivala. Zanago svele u večeri suzama zalivala. Tuđini umom ja ginuo, Boga ni osmeha njoj. Prosti me, rodino blaga. SAN U PODNE Topal sam ćuv, prolećem ti podunem.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Počeo sam da u Beču, gde sam proveo svoju pravu mladost, osećam težinu života u tuđini. Moja majka strahovaše da se onde ne oženim i sasvim ne otuđim i preklinjaše me, u svakom svom pismu, punom nacionalne
Stanković, Borisav - TAŠANA
I ako mi po Stani ne poručiš, ne javiš štogod, ja sutra odoh za navek odavde. Bolje mi je u tuđini da umrem, nego ovde da umirem pored tebe i željan tebe. (Odlazi.) TAŠANA (usplahirena, unezverena. Hvata se za glavu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Vrlo visok, težak, u hodu se pomalo ljulja. Čist Grk, koji se u tuđini ne oseća dobro, i može ponekad skoro da se rasplače nad uspomenom na rodni kraj — taj kao mraz hladni Harisijades.
Baš koji imaju religiju, treba da ostanu u svojoj zemlji. Religija ima veliku snagu, ali u tuđini naopaku snagu. Ovde, u Novom Sadu, u Vršcu, niti se ponemčujemo, niti pomađarujemo, nego se posrbljujemo, a nismo
Šantić, Aleksa - PESME
29 I dok sam ja dugo dangubio, sanjô. Po tuđini lutô i sve kera ganjô. Mojoj dragoj beše dosadno zacelo, Pa ti ona skroji venčano odelo, I kô muža nežno zagrli
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
toga i zemlja je vaša zapustila, vaša sela i gradovi i crkve i manastiri vatrom popaljeni, a vašu zemlju pred vami tuđini jedu i birluju šnjome. A od vas je već i zapustila i poharana bi sva s vašima neprijateljmi.