Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
zlotvorom se pomiri, bolje od tebe naprednjemu sa srećom ne zavidi, ni mu pretiči prihodljiva puta s preotimanjem lakomim. Tuđoizelica, nesit i samoživac proždrljica, ne budi, nisi aždaha da ljude gutaš, jesi li čovek — čovek i budi.
Pak bojeći se hvatanja noćom po mraku kradu. Al' globari, tuđoizelica, danju pred ljudma na videlu ne da kradu, nego koje silom, koje s musevedom iz očiju na silu preotimaju i krvlju se
pak poludi, ne jede, ne pije, raditi ništa ne može so toga u velikom siromaštvu živi, prosi li, — to je muhtojedac i tuđoizelica! Ni sebi ima, a ni za dušu može kome što dobro učiniti. Te što se takav i piše među žive ljude?