Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Eto, takvo je bilo i naše to crkovno dugovanje i zasevanje božija slova. A žetva bi posle tuštena i mnogoklasovita, puna zrna motriocu skrivenosti svakoj...
Od to dobi, tim mlečnim gore putem kroz kapanje od bogorodičinih sisa, mnoga krštena dečica od sisa pomrla ponajviše, tuštena k nebu vrve tamo odlazeći mirno Od vazdušnih onih crnih knezova.
BOGORODICA U PERSIJSKOM TABORU Jedanput bijaše pod Carigrad došla tuštena persijska vojska i naokolo opkolila zagoneći se jurišem da ga uzmu.
U tome i na nebu golemo se čudo takvo ukaza, tako da sav svet to vide: izađe od ponoćnika tuštena vatrena vojska s vatrenim mačevima da gubi svet, polako puštajući se širom preko neba s velikom grmljavom.
Zašto tuštena je silesija njih po polju i oko grada. Al’ sasma bijahu omalaksali te ništa od njih ne ima snage. Posukaše se u svoje
Napolju vojska tuštena opkolila sav grad a jošte sve poviše pridolazi, i njih u gradu malo, a zatvoreni od sviju strana. Nego ih so tim
prerečivanje, tuga, briga, slavljenje, tafra, dika, cifrasto nošenje, u nos duhanje, prkosi, nemirost, želja svetska i beda tuštena svega te opkolila.
Život miran, blago nerastureno, nego prisporavato. Verni je drug razuman bolji od tuštena zlata i dragoga kamenja mnogoga. Bašča je on svačim nakićena, tvrdo obgrađena i vrlo zaključata.
I tuštena su jošte ko tomu propitljiva i pronahodna se staranja osobita i narodska! A sam sebe i svoju nedoskuticu i zaboravio, bri
Lepše je domišljano oklevanje, pače nesmotrena hitanja i mnogo starocarovanje osvem dugodržne pedepsije i ljudomorenja tuštena. I mala čast s dragovoljstvom poštenija, negoli gozba golema s garezom.
Oko njega stajaše tuštena neka oružata i krilata nebesna vojska, pak uzdiže svoju desnu ruku k istoku otkudno sunce izlazi, te u glas vrlo