Jakšić, Đura - PROZA
Peti, najstariji, preživeo ih je, da za njima tuži i da drugima tugu pripoveda. — Dakle, večiti boli, večite muke! I moleri ih moluju, i spisatelji pišu, i ljudi čuju —
Obradović, Dositej - BASNE
Sve misli i izmišljava kako će drugog ozlobiti, dok sam u zlo padne, pak se onda tuži i jauče. Mili roditelji, oprostite mi ovo primječanije: kad se otac i mati među sobom ne ljube i ne počituju, od koga će
— Pravo se orao na svoje perje tuži. Ništa nije žalosnije čoveku nego kad od ovojih srodnih strada; od koga će dakle pomoći čekati?
Ima više od dve hiljade godina kako se Evripid tuži da je mučno čoveka poznati, govoreći: Tί δη χρισύ ος κίβδηλος η τεκμήρι ανθρώποις ώπασε θεός ανδρών δ΄ούτω χρή τον
Nerazuman i nerasudan najviše se na nesreću tuži, a neće da pozna da sva ta nesreća ništa nije drugo nego njegovo nevnimanije i nerazumije.
Hego slušaj der ti, kumašine vuče! Niti ti tuži, ni zapevaj, nego ti dobro čuvaj te šljunke, i teši se s njima kako si se i pre tešio, to je sve za te živo zlato kako
Pošten a k tomu učen čovek to ne može da trpi, no žali, tuži se i obličuje; zato on tu mora postradati, ako pre ne uteče.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
pročita, rekne Fočić skupljenom narodu: „Eto, ova pisma seče Aleksu, koji s Nemcima se dogovara, i kod našeg cara nas tuži i opada, i o našim glavama radi, zato bi gre̓ota bila njegovu glavu živu ostaviti”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« A već njih dvojica — gde se god nađu svakad se svade. Naposletku pop tuži učitelja. Trajao je ispit u sreskoj kancelariji čitavih petnaest dana.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
„Hoće — veli — duša na nos da mi iskoči!” Teretan joj svaki rad, i sve da joj je da leži. Ne tuži se, istina, nikome, ali popu pao nekakav teret na srce, i crne mu misli dolaze u glavu da će izgubiti druga.
Ostoja bogoslovac priča da se sada rastavlja sa tom ženom, jer ga ona tuži da je bije i zlostavlja. Neće on, seljače, nikad sreće imati! Uđosmo već u selo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Stari sede pred kućom pa pućkaju na lule; poneki se tuži na kamiš i vajka se što ga je sinoć zaboravio da iščisti, pa sad dobio k’o krajnike vukući dim, te mu preselo svo
Svi su bili saglasni da treba da tuži pop-Spiru, ne proti ili kome drugom, nego samom njegovom preosveštenstvu vladici. I on sede i napisa tužbu.
I tek zatim prelazi na sukob koji je imao sa pop-Spirom i uvredu koju je pretrpeo od istoga. Tuži pop-Spiru, a dodaje da dokaze o svemu što se odnosi na sukob i sledeće, čuva pri sebi, i da će iste na sudu pokazati.
— ... A da paroh paroha tuži i tužaka episkopu, — nastavlja domaćin, — i da to još parohijani znaju!.. Taman posla! Ne znaš ko prođe gore: tužitelj
— Ao, obešenjak jedan; ama isto se tako i sa mnom razgovar’o! Isto tako! — tuži se i pop Spira. — Kaže: Nađ’te vi još jednog, pa ću vas voziti za četir srebra«...
Pamti sve i jedna i druga, i mada se tuži na slab vid, ipak zato jedna drugu još iz daleka opazi, pa se jedna drugoj uklanja s puta.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
mu dođe da ga obiđe, on, onako ležeći nepomično, ne otvarajući oči a mljeskajući ustima kao da nešto siše iz vazduha, tuži se blesasto bratu: — Bato, srca nemam... A kad izvara sluge i iskrade se od njih, onda pojuri kao sumanut i beži.
A opet, ovaj kad vidi brata, osvešćuje se i kao uvek, blesasto, molećivo, tražeći po moći, tuži mu se: — Bato, srce nemam. — Imaš, batin, imaš. — Počne brat da ga hrabri i uverava.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Julka čuje da se Čekmedžijić sa Ružičićem u V. sastao i da su jedan drugom njena pisma pokazivali. Plače, tuži se materi. Gospođa Persa Peršunovićeva ne sedi daleko, pa sve dočuje šta se radi između frajla-Julke i Čekmedžijića.
Marko Rogozić kažu da je zjelo učen, ali je gord, ohol, pa sitnije ljude prezire. Jednom se tuži Marku Mica da joj Pera berberin dosađuje, meće joj bukete u pendžer, i vreba je, samo da se može do nje dovući a s
Doktor neko vreme leči Peru i izleči; samo će malo hramati. Nađe se dobar prijatelj berberinu te ga pouči kako da tuži Rogozića, Pera berberin tuži Marka, a sud bude pravedan i donese osudu da se Marko Rogozić ispiše iz knjige juratstva.
Nađe se dobar prijatelj berberinu te ga pouči kako da tuži Rogozića, Pera berberin tuži Marka, a sud bude pravedan i donese osudu da se Marko Rogozić ispiše iz knjige juratstva. Veliki udar za Marka.
Znate, jedna na drugu izmišlja, pa i ova ne ostaje dužna; no još nikoja nije došla do toga da se zbog toga pred sudom tuži. — Sad na treće. Isterali ste s metlom stražmeštra i pisara: to je actus potentіae. — Jeste, isterala sam ih.
Afrika
Otuda kralju ideja da mi otvara oči Ili da mi se tuži. Meni je strahovito neprijatan ovaj nesporazum i otrovan sam i na N–a, koji nema obzira, i na sebe, što sam se
mu je on već poručio kako ima da se drži prema meni i da niti me više ovaj čeka da mu dođem, niti će sam doći da mi se tuži. Pre večere, za ovoga kralja, zahvaljujući N–u, ja sam bio administrator, inspektor, na službenom putu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kirasir je zatim sa profozom potpisao nekoliko papira, a zatim je pošao vratima. Pavle mu onda doviknu da želi da se tuži zbog arišta i da traži da ga izvedu pred Garsulija, a ako to neće, onda pred Engelshofena.
Nije pravo da mu i on stvara brige, ponova. Neka čeka dok stigne u Osek, pa nek se tuži – do Boga. Pavlu je zatim vraćena njegova kratka, plava, husarska, kurtka, i sat, i burmutica, a profoz mu ponudi ženu
Nabaviće ga i njemu, u Beču. A on ide u Beč i zato da tuži Garsulija. Otići će, kaže, i u Hofdeputaciju. Ići će i dvorskom sovetniku, Maleru, koji je serbska majka.
Ići će i dvorskom sovetniku, Maleru, koji je serbska majka. A ako zatreba ići će da se tuži, za nepravdu prema serbskom nacionu, i Njegovom Veličestvu Francisku Pervomu, imperatoru rimskomu i Njenom
Tešio se da je, eto, ipak, stigao do Rusa i Bestuševa. Moći će, kroz dan, dva, izići, pred Hofdeputaciju, da tuži Temišvar, da tuži Garsulija, da se zna šta se radi sa njima, Isakovičima, i njihovim otpuštenim vojnicima, njihovim
Moći će, kroz dan, dva, izići, pred Hofdeputaciju, da tuži Temišvar, da tuži Garsulija, da se zna šta se radi sa njima, Isakovičima, i njihovim otpuštenim vojnicima, njihovim sunarodnicima, posle
Kancelar, barun Ulfeld, počeo je da se tuži Mariji Tereziji da rosijski ambasador, grof Bestušev, cele zime, nije hteo da ga poseti, a imperatrica napisa, uz
Isakoviči su bili odbili da idu tamo. Oni su čekali na povratak đenerala Ševiča, koji je bio otišao da se tuži, kao i Preradovič, u Moskvu, gde se zadržao. Oni su bili upisani, u Sremu, na njegovom spisku.
Danju uspavljuje zujanje čela. A noću miris bagrenja! Odumio je, kaže, što je bio naumio – da se tuži. Dobiće, za sekundmajora, sasvim sigurno.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ima pesama u kojima se mlada nevesta tuži starijima na mladoženju: Tvoj vnuče, moje momče, ne zna da ljubit. Često se u ovim pesmama osećaju uticaji istočnjačke
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Uostalom, ja bih čak i trebalo da budem taj koji te tuži, jer ti si u stvari meni zajeo tih 10.000 dinara. ANTA: Gle sad! SPASOJE: Meni, da!
MILE: Ne samo protivu vas, četiri tužbe. SPASOJE (nudi mu cigaretu): Kakve četiri tužbe? MILE: Vas tuži što ste lažnim dokazima kod suda prigrabili imanje. Traži povraćaj imanja i podiže krivičnu optužbu protivu vas.
Tužio je onoga da mu je oteo ženu, tužio je mene da sam mu oteo imanje, a to, brate, nisu krivična dela. Tebe tuži za krivokletstvo, a to je najmanje godinu dana robije.
LjUBOMIR: A gospodin Anta mi veli da je onaj već predao stvar advokatu. SPASOJE: Da, tuži gospodina Antu. ANTA: Sve nas tuži. LjUBOMIR: Krivično?
SPASOJE: Da, tuži gospodina Antu. ANTA: Sve nas tuži. LjUBOMIR: Krivično? SPASOJE: Ja ne znam, ali mislim da nas tuži administrativno, a gospodin-Antu krivično.
SPASOJE: Da, tuži gospodina Antu. ANTA: Sve nas tuži. LjUBOMIR: Krivično? SPASOJE: Ja ne znam, ali mislim da nas tuži administrativno, a gospodin-Antu krivično. ANTA: Tuži nas sve podjednako, nema tu razlike. LjUBOMIR: A zašto tuži?
LjUBOMIR: Krivično? SPASOJE: Ja ne znam, ali mislim da nas tuži administrativno, a gospodin-Antu krivično. ANTA: Tuži nas sve podjednako, nema tu razlike. LjUBOMIR: A zašto tuži?
ANTA: Tuži nas sve podjednako, nema tu razlike. LjUBOMIR: A zašto tuži? SPASOJE: Gospodina Novakovića tuži što mu je oteo ženu, mene tuži da sam mu kobajagi oteo imanje, tebe tuži...
ANTA: Tuži nas sve podjednako, nema tu razlike. LjUBOMIR: A zašto tuži? SPASOJE: Gospodina Novakovića tuži što mu je oteo ženu, mene tuži da sam mu kobajagi oteo imanje, tebe tuži...
LjUBOMIR: A zašto tuži? SPASOJE: Gospodina Novakovića tuži što mu je oteo ženu, mene tuži da sam mu kobajagi oteo imanje, tebe tuži... LjUBOMIR (prekine mu znakom reč da ne govori pred Antom).
SPASOJE: Gospodina Novakovića tuži što mu je oteo ženu, mene tuži da sam mu kobajagi oteo imanje, tebe tuži... LjUBOMIR (prekine mu znakom reč da ne govori pred Antom). SPASOJE (seti se): Ah, da... tebe tuži za ono.
LjUBOMIR (prekine mu znakom reč da ne govori pred Antom). SPASOJE (seti se): Ah, da... tebe tuži za ono. LjUBOMIR: A gospodina Antu? ANTA: I mene tuži za ono. LjUBOMIR: To znači: i mi bi morali uzeti advokata?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Opasna stvar, jer za starce groznica je gotova smrt. Gospodar Sofra leži u krevetu, groznica malo jača, tuži se na žeđ, svrbi ga grkljan. Malo zaspi, počne fantazirati. Vidi to Šamika, i zove doktora.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Uputi se brže-bolje, da ne izdangubiš. MUŽ: O, nalepe moje! ŽENA: Gledajte ga, jošt se on tuži! MATI: Da ga đavo nosi, i koji te je prvi doveo! ŽENA: Onaj nitkov, onaj, svemu je on kriv!
Milićević, Vuk - Bespuće
I kasnije niko niti imađaše volje niti se usuđivaše da ga tuži. On je ostao uvijek isti, silan i jak, da pokazuje svoju snagu i da lomi svoj bijes na seljačkim plećima.
Radičević, Branko - PESME
„Stazo vita, nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes' me Sred miloga dvora. Nes' me dragu mome Da više ne tuži, Da suzno za mnome Lica svog ne ruži.“ (1843, 21. nov.
“ Tako putnik tuži, poje, Pa goricom dalje iti, Al' kraj puta dvori stoje, dvori jedni ponositi. Iti putnik, nuto sreće!
“ Ovo reče, pa slušati presta, I ozgo je sa čardaka nesta. Milun s četom iz gore išeta, Gora tuži za njima i strepi, Kano majka za dječicom svojom Kad ih na put krvavi opremi, Mila su joj, a hude je sreće, Pa se
Još se eto Madžar tuži Što madžarski pop ne služi — I kune se po tatarski Da će biti sve madžarski. — Juriš, Srbe, udri zmiju, Pusto li je
Putnik svira jasno, tio, Krasnu pesmu udesio, Kô da tuži, kô da moli, Kô na srcu da ga boli, Baš onako milostivo; — Momi kuca srce živo; Spusti sude na poljanu, Glenu
rumene, Vidim snežni njezin vrat mileni, Oči blago na me upraljene, Oči dole govoridu mene: Živi sretno, pa ne tuži više — Anđeli me sretno udomiše. 58. Bože dragi, za sanak ti vala, Sanče mili, posle noći dane!
XXIII Gle nad rekom tog grebena! Al' je gleda straoviti! Ona od njeg' uplašena Tuži, cvili, dalje iti. Stoji greben, gle ga samo!
XVII Stoji kao osuđena, Tuži, jadi, pa se gubi Suzicama oblivena, A za srećom koju zgubi, Koju zgubi za onoga, Pa ga kune: „Oh, ta stani,
„O dužino putovanja, Kad će doći tebi kraj! Zvezdo moga milovanja, Kad će sinut tvoj mi sjaj.“ Tako tuži, dalje stupa Njegov korak sve napred — Istok se u zlatu kupa, Dvore njemu vidi gled.
Ao, Bože i Bogorodice, Pomozi mi, sinje kukavice!“ Tako ona tuži, rida mlada, Srce puca od golema jada. On je teši, ovako je kori: „Muči, zlato, ludo ne govori, Ta i dosad u boj
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Međutim, Jovan otpoče da mu se tuži na zle godine, rđava vremena, opštinu, vodeničare i na sve što mu smetaše, te ne mogaše da dobije vode.
Čiča Mase odovud ih dira, smeje im se. Pa, navlaš da one čuju, tuži se kako „od devojaka, a naročito od mladih žena (a on se skoro bio oženio) ne može čovek rahat da večera“.
— Sinko! — zaustavi me. — Je li ti moj Mita što govorio? — Ne. — Oh! — poče ona da mi se tuži. — Jest. Ništa on neće da kaže. Samo tako ćuti. Pa moram, sinko, kao što vidiš, eto drugoga...
Kad uđoh, upitah čudeći se: — Šta? Zar ste izišli? — Eto, sinko, — jedva dočeka i poče da se tuži mati mu. — Govorim ja: nazepšće. Ali Ariton... — I glavom bacajući na njega krivicu, pokaza na Aritona.
Kostić, Laza - PESME
zar nije njome svak obuzet? Kome je misô u čistoj duši, s otim se duša Jovina druži, vesela s njime, s njime i tuži, krilima maše, suze mu suši. Al' sklopi krila, suza nam ne nosi, spomen je cvetak što ga suza rosi!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Njemu su jamačno izlišni a meni od najveće potrebe. Tako je ovaj svet nepravo ustrojen. Jedan, koji u bogatstvu pliva, tuži se što nema dece, a drugi bi mu siroma rado devetoro poklonio, i opet bi mu troje na vratu ostalo.
To je pogan i nesreća od žene, ceo se komšiluk na nju tuži, gde god dođe oće da je prva da sve nadgovori, kanda je drugima jezik mati spredala.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ako pođe, ona psuje, ako stane, ruži, Med joj gorak, malo kafe, na svašta se tuži. Bez inata, kavge, raspre ne može dan proći. Au, au, ko će mužu kukavcu pomoći?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Nesuđeni kapetan tužio me nastavničkom savetu škole. Tuži-baba Jeca, za komadić mesa, meso se kiseli, baba se veseli!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) Jovanović je li Paja ona zvezda iznad gaja? ІІ Polijelej. Suho ulje. Strgnut pečat s hrisovulje. Iznad lele tuži jao. U močvari mrak zaspao. A sećanjem, valovito, uz bregove krene žito. A Ljeviška, a Ljeviška...
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Vidiš da si prost. Treba znati šta je krivo, pa se za pravdu ne brini. Onaj je bio kod sudije i tuži se kako ga je predusreo; ja mu kažem da mu je krivo učinio; drugi pokazuje presudu, ja kažem da je stvar krivo
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
u suton meki, do kule čamac doplovi neki, u njemu dečak viti srdačno ruku starini pruži: „Ribaru dobri, više ne tuži, ja ću ti mladost biti!
Otkuda priča o tome kruži, ko li me tako svirepo tuži? SOVIN OGLAS Pticama dobrim ovim se nudi odličan tumač snova. Dolazi noću u svako doba.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
redu vaša se sreća pita recite poslovicu neku dok tutanj izdiže jezera i nestaju granice državne a da vas niko ne tuži da ste hegemoni Milost će oskudna biti znali ste da svako svoju sreću kuje al ne beste pokorni ni sopstvenom znanju
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
One veselo ciče, i smeju se, kad talijanski progovorim. Neke su vrlo mlade. Svet mi se tuži, jer misli da sam Talijan. Kad opaze da nisam, izvinjavaju se, povlače se i gledaju začuđeno za mnom. Pitaju me ko sam.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Nego tako, ženska pamet! Pa otišla pravo u advokata, te tvoj gospodin tuži mene za tešku povredu i sad me goni kao vuka po planini. PAVKA: A, to je? (Čisto joj lakne.
No, lepo bi se ti proveo kad bi govorio istinu! JEVREM: Pa dobro, al' može čovek da nas tuži za klevetu. SEKULIĆ: Može, ne kažem da ne može. Al' zato ja imam u kancelariji fioku što guta akta.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
njegovoj Gizeli ili Đuzeli, ipak nije hitao da uredi jedanput odnose, iako ju je često zaticao gde je sva suzna i tuži se da je nesrećna.
Jedanput se kod njegove kuće našao trag ukradenog govečeta; bar tako su ga neki »obedili«. Sajbija ga tuži predsedniku, a ovaj pošlje ljude, vlast, da mu pretresu kuću. Ali Mića pismen, pa ne da, nego veli vlasti: »E, ne smeš!
Cigani zasviraše, a Mića i Ljubica zaigraše. Ćir Đorđe se vrpolji na stolici i tuži se na vrućinu i zaparu. Svet ih gleda. Mnogi zavide Mići. Al’ je žestoko igrao!
Rakić, Milan - PESME
Čas neosetno, tiho struji Ko jedan trepet tužnih žica, Čas strahovito kobno huji Ko jato crnih zloslutnica. Ko tuži tako? Živi ljudi? Il̓ moja ljubav, jadi stari? Il̓ tuđe nade, tuđe žudi? O, šta to mari, šta to mari!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
kosa do niže pojasa; poče kosu niz prsa češljati, a tankijem glasom naricati, kako slavlja sa dubove grane. Tuži mlada đevera Andriju, mila sina Milonjića Bana, koji mu je lanih poginuo od Turakah u Dugu krvavu.
Pa se snahi ne dao ostrići: žalije mu snahin v'jenac bilo nego glavu svog sina Andrije. Tuži mlada, za srce ujeda, oči gòrê živje od plamena, čelo joj je lepše od mjeseca, — i ja plačem kâ malo dijete.
mlijeko kada Bosni salomi rogove, kad sve pokla što ne posuneti; samo fakir ostavi fukaru da nas služi, a pred krstom tuži. SVAT CRNOGORAC Obiliću, zmaju ognjeviti, ko te gleda, bliješte mu oči! Svagda će te svetkovat junaci!
NROĐOŠE SVATOVI. — MALO STADE, EVO POKAJNICE UZ POLjE, I TUŽI SESTRA BATRIĆEVA PRED NjIMA. SESTRA BATRIĆEVA Kuda si mi uletio, moj sokole, od divnoga jata tvoga, brate rano?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ne može se više. Već i ne vidim, i ne čujem, a i na smetnji sam onim mojima. | I onda otpoče da se tuži, kao svi suviše stari ljudi koji, ne što im se ne mili živeti, nego što vide koliko ih njihovi u kući ne paze, digli
Pandurović, Sima - PESME
PESMA TAME Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć.
Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć. Dobro mi doš’o, trenute radosti!
Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć.
Tad će tvoje srde zakucati jače, Kao čas pozni kada ponoć pada, Brujeći kao da tuži i plače Ko zna da d’ će kogod čuti ga i tada!
i gorda, kraljica života, Na tebi svilno odelo prozirno I veo groba, — jednom, u noć čednu, Sa bolom duše što tuži i grca, Ja ću ti doći na postelju lednu, Ti, mrtvo drago slomljenoga srca.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
| I danas tuži mi srce spominjući ju. Žalim je koliko da je juče umrla. Toliko sam je ljubio da, da je živila, ne bi se nigda od nje
čado ostavivši, i kad se vrati, noseći pune prsi nektara človečeskog života, i nađe mili plod utrobe svoje gdi plače i tuži za sisom, uzima čado svoje k maternjim nedram, milo grli, slatko ljubi i sisu mu daje — tako je meni bilo kad sam prvi
Oni ljudi tako su mi dobri i mili bili da od toliko godina i danas srce mi za njima tuži kao da sam se s njima juče rastao. Ljubov k nauci morala je u meni silna biti kad me je od njih otrgnuti mogla.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
orilo se Dok je Mila ovde bila. Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose, Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše.
Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Iz Milinih ruku mali' - Ma se rast'o bela sveta Mesto čaše od bermeta Otrova bi progutali!
Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nema Mile, nesta ćeva!...
Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nema Mile, nesta ćeva!... Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Đ. Jakšić XVI PIJEM... Pijem, pijem...
I slušaj! Redom zapjevaše one! ... I glasi dršću, tresu se, i zvone, Mili i sjajni k'o luk mlade duge: „Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gdje bi?!
Trpi i živi!... Prijatelju dragi, O mnogom čemu mislio sam ja O, blago onom ko ne misli ništa! Taj manje tuži, manje jada zna.
“ - A, tako!... M. Đurčin CXXXV U TROJE Kad zemlja presta da tuži, Te se na ravnoj ruži Rascveta prvi cvet, A leptir polete beli Da prvi kuša let, U vrtu smo se sreli, Gde jarko sunce
Anđel'ja mlada, usamljena tada, K'o srna laka, k' košuta plaha, Silazi med' cveće da za dragim tuži, Svetine puna i pobožnog jada.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nadčovečni duhovni napor i munje Faradejevog uma istrošile su njegov misaoni aparat, on poče da se tuži na sve veću zaboravnost i postade nesposoban da nastavi svoja ispitivanja i da drži svoja slavna javna predavanja.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Krojač, sad već naš parničar i protivnik, čekao, čekao pa mu se naravno i dosadilo. Posle nekoliko godina, dakle, on tuži sudu kupca, moga sadašnjeg klijenta, tražeći da mu ovaj plati dužnu sumu za odelo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tip koji se stalno u restoranu tuži na podvorbu, a u izletničkom vozu prigovara što mjesta nisu numerirana. Kakav je to red!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Dedo vidje da je prevaren, pa brže-bolje potrča kući, i nauči ženu da tuži Bošnju da joj je čovjek, i da je ostavio sa djetetom prije petnaest godina, pa da ga sada tuži za nafaku i da traži od
kući, i nauči ženu da tuži Bošnju da joj je čovjek, i da je ostavio sa djetetom prije petnaest godina, pa da ga sada tuži za nafaku i da traži od njega sto i pedeset ćesa.
SELjANIN KOD KADIJE U SUDU Došao jedan seljanin kod kadije da se tuži na nekakva Turčina što neće da mu isplati dug od jedne kobile, pa kad viđe da kadija neće njemu dati pravo nego
Petković, Vladislav Dis - PESME
kraj njenog doba, Jednu moćnu senku što lagano kruži Nad njom mrtvom tako kao uzdah groba: Možda na taj način za umrlom tuži, Il' tu zato stoji da nejasno, tavno, Kaže šta je bilo nekada i davno. 1910.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Boga mi, biće ti ljepše no u gradu, gdje je uvijek mračno kao u špilji... Ali on joj ne odobrava, već se tuži na svoje stanje: —Nije no da čovek podivlja. Ti si bar među svijetom, — završi on, očito nezadovoljan.
— Ne znam što mi je, — tuži se devojka, tužna sam.... — Proći će! — tješi je Lazo. — Obiknućeš . A kada čuše Spasojeve korake niza stube,
Oboje priđu k prozorčiću otkud izvanka dolazi tračak jutarnje sive svjetlosti. — Malo sam spavala, — tuži mu se. — Život mi je slomljen, kao da sam najteži posao radila... — Vidi se, blijeda si... opazi on.
— Kate pako zna svoju: Danguba ima nešto svoga, pa, rodivši dijete, tuži ga sudu, a sud dosudi hranu djetetu i njoj odštetu, te ono malo što imađaše odnesoše mu, kako on valjaše „na pravdi
Dođe na red i starica. Razriješi uzao na jednom kraju od marame, izvadi novac i plati potpuno, a čudo mi što se ne tuži. Kapetan pogleda u novac, pa na košaricu, i veli joj: — Još dvadeset para za robu. Starica ćuteći plati i to.
Pavle, okrvavljen, stoji golokrak, privezan uza stup. Čisto je obezumio: gleda u zemlju i ne tuži se, kao da se predao svom udesu. — Pusti ga, Ilija, — veli Toma Jelić, a slobodno ga tuži sudu!
— Pusti ga, Ilija, — veli Toma Jelić, a slobodno ga tuži sudu! —Neka ga, bolan, neka mu isteče malo one pogane krvi! — odgovara Ilija i mrko gleda preda se.
A sada, kad je došao, nađe utrnutu vatru na ognjištu. Stara, bolešljiva majka, dok ga ugleda, tuži se na studen. Najstarija kći pošla je u šumu da što useče, ali slaba je od nje korist: nejaka je i boji se lugara kao
— Da ga ispratim, — zamoli majstora Lazo. Putem, teturajući se, tuži se Ilija: — Vidiš, i danas će mi od nadnice odbiti polovicu, a zar sam ja kriv?
Ono jeste bolje onome što je jači i obrtniji, ali kao da i oni nijesu zadovoljni: tuži se mjerač, tuži se majstor, tuži se čak i zastupnik, — ljute se na se i na nas.
Ono jeste bolje onome što je jači i obrtniji, ali kao da i oni nijesu zadovoljni: tuži se mjerač, tuži se majstor, tuži se čak i zastupnik, — ljute se na se i na nas. Ni nastojnoga ni ostalih dana nije Ilija došao na rad.
Ono jeste bolje onome što je jači i obrtniji, ali kao da i oni nijesu zadovoljni: tuži se mjerač, tuži se majstor, tuži se čak i zastupnik, — ljute se na se i na nas. Ni nastojnoga ni ostalih dana nije Ilija došao na rad.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ne tuži se, ne mršti se, — ne vermam ti pretnju, Mi slavimo danas tvoju pedesetu šetnju! Što god ima Fruška Gora namastirska vi
Petrović, Rastko - AFRIKA
Otuda kralju ideja da mi otvara oči Ili da mi se tuži. Meni je strahovito neprijatan ovaj nesporazum i otrovan sam i na N–a, koji nema obzira, i na sebe, što sam se
mu je on već poručio kako ima da se drži prema meni i da niti me više ovaj čeka da mu dođem, niti će sam doći da mi se tuži. Pre večere, za ovoga kralja, zahvaljujući N–u, ja sam bio administrator, inspektor, na službenom putu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sve što mene okružava, sve to sa mnom tuži: Niti ptica ptici poje, nit' se s drugom druži. Odziv meni iz gorice s plačem odgovara, Zefir mi se među lišćem na
Hrabri s’! Borbom se tvori muž. Nad vama štit moj! Mnogo čovek Tajnih vragova u sebi nosi. Na strane s’ tuži, nesrećnim ali ga Sve čine svoji. Najpre pobedi te, Lako ćeš strane, bili javni Ili u mraku, pobedit moći.
vode I sebi i njemu večiti dići spomen: Vreme je potrlo sve, i delo i majstora samog; Za veličinom svojom rasturen tuži kamen. Gle Severina grad, u razvali leži sahranjen! Gdi su bile kuće, gnjizde se gušteri sad.
dužnost, krepka volja I viteška nas ruka večno druži, Da i potomstva našeg sudba bolja Pod teškim bičem varvarstva ne tuži, Pretvorimo u grobnik hulna polja Gdi gordi Osman čovečestvo ruži, Pokažimo: da slava srpskog roda Jest hrabrost,
Podnaslov Borojevićeve pesme i glasi: Glose na pesmu Dositeja Obradovića: Sve što mene okružava, sve to sa mnom tuži, a Borojević je pevao: Šta li ćemo bez novaca kod trulog krompira, Žito skupo, sneg na pragu, pakost ne da
bez novaca kod trulog krompira, Žito skupo, sneg na pragu, pakost ne da mira, Muze čame, revnost spava, narodnost se tuži, Sve što mene okružava, sve to sa mnom tuži.
sneg na pragu, pakost ne da mira, Muze čame, revnost spava, narodnost se tuži, Sve što mene okružava, sve to sa mnom tuži. Ima gazda i gospode koji, kad to glede, Ponositim hoću-neću svedoče šta vrede.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Radoš?... Zločinstva moga svedok stoletni, Na poziv čeka oštrog sudije Da tamnim okom, bledim obrazom Ubicu tuži dece nesrećne — Da suhim prstom tužno pružajuć Osvetitelja pošlje anđela Po grešan izmet stvora zemljinog...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
I danas se na to tuži i veli: „Stari, krepali Džibukarda, Đurđije i 'rišćani krivi su tome, nebo se nad njima prolomilo!“ Ne drži sluge.
Žalio sam se dva-tri puta, pa Pop veli: „Davide, kaže, pošto nije vjenčana, ne spada pod crkvenjske paligrape. Tuži je, veli, sudu. Naći će se valjda i za nju koji paligrap, jer ovaj nji'ov car ima za svašto zakon.
E, ljudi moji, da sam juče umro, ne bi' znao da je naša premilostiva Zemljana Vlada ćorava! Sudac: To je taj seljak što tuži jazavca. Molim Vas, gospodine doktore, da ga pregledate.
Jakšić, Đura - PESME
Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše.
Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Iz Milinih ruku mali’ — Ma se rastô bela sveta — Mesto čaše od bermeta Otrova bi progutali.
Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nesta Mile, nesta ćeva!
Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nesta Mile, nesta ćeva! Ava toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži! 1856.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Nina mi nina, spi, Bela, Spi, ne budi se, vrebaju. PESMA ODONUD BRDA Ne tuži, neljubljeno, drago ti brode brodi, Tugo le tugo. Do devet broda brodio, Gorama ni broj se ne zna, Tugo le tugo!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Dolazi k njima ovamo. Odmah počne babi da se tuži. — Ništa, tetka-Stano! Ništa od ovoga moga! Hajduk. Ništa neće od njega da bude!
Ne od bola, ne od ljubavi, već od njega. Sve se bojala da možda on u potaji ne pati, ne tuži za njom, i da kad je još vidi, onda da mu nije još teže. Da mu nije teško viđenje, govor s njom.
nabreklim prsima i vrelim licem, uvek kad dođe kod njih pa vidi i njega, brata Mladenova, budućeg zeta, počne njoj da se tuži: — More, prijo, kaži onom tvome neka manje prolazi pored kapije, neka manje ovamo gleda. Ova moja ništa ne može.
— Nego... Istina je. Rano je. — I kao ne mogući da izdrži, poče čisto kao sama sebi da se tuži: — Istina je. Zar mi je znao za detinjstvo, mladost, igru, veselje? Ništa mu ne dadoh.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Jednoga od tih dana zavadi se Vojkan Vujić sa Ilijinim bratom, Petrom, radi štete u polju, i Vojkan tuži Petra općini u varoši, a općina ga osudi na naknadu štete i na dvije krune u ime globe.
—Nema, ali ima svjedoka... —Ne valja ti, — odsječe rubač uozbiljivši se— ja je gonim po zakonu, a ti me tuži gdje hoćeš! Možeš, ako je tvoja... Traži putem zakona.. .
Rade ispriča, a on ga tada nagovara da popa sudu tuži, i veli mu: — Ako ćeš da budemo prijatelji, tuži ga! Rade šalabaza, zabacuje, ali mu ne pomaže.
Rade ispriča, a on ga tada nagovara da popa sudu tuži, i veli mu: — Ako ćeš da budemo prijatelji, tuži ga! Rade šalabaza, zabacuje, ali mu ne pomaže.
A ne znam što bi od tužbe! — Ne brini se ti za to, presječe mu riječ gazda, — već, slušaj, tuži Radu za prihvatu općinske šume... Jesi li razumio? — Jesam, gospodaru!
će ionako, ako se brzo ne povrate, doći k njima — u duši joj zebe i obuzima je nesavladljiva tuga, a da ne zna za čim to tuži.
” I pusta, beznadna čežnja natiskuje mu se uz to pikanje do u dušu, tuži za njom — i jednako gleda u sagnjili križ... A Marijine se zjenice šire, kao nečim se zanijele, i pogled joj luta po
— Ti opet ovdje! — reče mu u hitnji. — Omilio ti sud ... — Za nevolju, šjor! — A što je opet? — upita Ivo. — Tuži me šjor Bepo za malu stvar, za deset fiorini... A imamo i većega računa među sobom. — A ti mu plati!
— A ti mu plati! — Da sam znao da će tužiti, bio bi' se providija. Ka mislim, neće prvo pitati nego se vino proda. Tuži, vidite, i ove druge, — i pokaza na ostale seljake. Neki odmah kupe se oko njih, hoće da iskažu svoje razloge.
Ali na nama su parnički troškovi. A ja, da vam pravo kažem, — reče življe, — mislim da šjor Bepo zato i tuži nas. Moga bi on počekati, ma ovako mu je bolja korist. — E, valja da plati parničke troškove ko je kriv, razumije se!
Pretstavi, u svojoj poniznosti načelnika koji toga časa stade da se tuži na nevoljno stanje povjerene mu općine. — Nije trebalo da dolazite!
Ilić, Vojislav J. - PESME
1882. SLUTNjA Što se muti zora sjajna? Zatšo tuži cura bajna? Sunce zori ne izlazi, Dragoj dragi ne dolazi. Kao odziv bojnoj trubi, Momče jedno samrt ljubi.
Samo gavran tu šestari; Al' se i on brzo vine, I gubi se u daljine . . . Što se muti zora sjajna? 3ašto tuži cura bajna? 1882.
A slavuj peva, kô i tad, Mesecu, noći, ruži, I grudi moje mori jad, I srce moje tuži. Al' šta je prošlost? Ko u njoj Propale ište draži, On muči samo život svoj I tugu svoju snaži. Do vraga s njome!
Trpi i živi!... Prijatelju dragi, O mnogom čemu mislio sam ja O blago onom ko ne misli ništa, Taj manje tuži, manje jada zna! Veselo čedo Arkadije cvetne, On ne zna šta je trnje, šta je kam; Za kršne klance on je slušô možda.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
„Stazo vita nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes'me Sred miloga dvora. Nes' me dragu mome Da više ne tuži, Da suzno za mnome Lica svog ne ruži.“ . 21. nov.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Pokazuje na Tašanu.) Znaš, od nekog vremena jednako mi se tuži. Znaš, Stanko, sinko... (Trza se.) Oh, ja sam opet zaboravila, opet te zovem kao nekad, kao kad si bio dete, naš
MIRON Ako, ako, ne ljutim se. Čak mi je milo. Nego posle? KATA Pa ne znam, sinko. Ete, tako jednako mi se tuži, jednako kao da je neki strah, neki snovi, nešto noću, kao da joj je... Pa da ne treba kakva molitva, kakav parastos?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tu ti vri od salašara, napoličara, prepodavaca. Tuže se između sebe, i tuži ih večito Jevrejin Štajn. Galama, dok se ona ne približi. Čim stane pred nas, sve ćuti, i svaka raspra je prosta.
Istinu! Ne vrdaj, ne laži!“ I istina se govorila, i sve se razjašnjavalo... Jedne nedelje, tuži se momak iz mlina baš na samu gospa Nolu.
Zavoleo devojčicu, i potseća ženu na neke slatke reči maloga pokojnog njihova sinčića. — Ne tuži, Milice; lepo mi se čini da nam u tim rečma ostade duša detinja, pa kao da je i on tu — i Bošku zasvetli fenjer u očima.
Julici krivo. Advokat se buni i hoće da tuži. Gospa Nola odmahuje rukom, odbija: — Odovud Jevrejin, odonud popovi, propali smo.
Marija Vlaovićka vidi da ćerka njena dobro ceni stanje i propadanje njihovo, i plače gorko pred njom, i tuži se da ni muža ni sina ne razume. — Sve u kući i na imanju zamire, a njima svejedno... Kao da spavaju, kao da su u zanosu.
Petrović, Rastko - PESME
pa ipak dobro prolazi, Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako: Mali Steva plače i da bi se utešio Hoće da tuži druga Peru; neko plače u meni. A Steva je opazio da i mali Pera već plače; Kako bi se svetio rasplakanom čoveku.
Šantić, Aleksa - PESME
I slušaj! Redom zapjevaše one!... I glasi dršću, tresu se, i zvone, Mili i sjajni ko luk mlade duge: ''Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gdje bi?!
Kô sjaj što jutrom nebesa ga piju Ona je topla, i ona će dati Sokove svježe da te vjerom griju. Ne tuži! Gordo u uzdanju pati, Još ima Boga i raspete trajno S lovorom čeka vječna slava mati...
On o jednoj palmi sanja Sred istočne daljne strane, Što samotna nemo tuži Navrh stene usijane. 34 (Um zbori:) O, kada bih podnožica bio Kuda hodi moja draga ljupka!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ljuto tuži mlada Pavlovica, pa govori svome gospodaru: „Oj, čuješ li, Pavle gospodaru, vodi mene zaovinoj crkvi, ne bi li me crkva
Ustavite svirke svekolike, ugasite svatske davorije, uz jelike prislon’te barjake, da skinemo sa konja đevojku; ljuto tuži moja mila snaša, ljuto ju je zaboljela glava, jarko joj je omrznulo sunce, a crna joj zemlja omiljela, bog bi dao da bi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
XXVI Sutradan zora je zatekla kneza na putu za žandarmerijsku kasarnu, a seljake na drumu za varoš. Knez je žurio da tuži Nikoletinu i poljara, a seljaci su išli da traže Lanin povratak u selo.
Ozlojađena baba Staka, po nečijem nagovoru, otišla je sudu da tuži za „tešku tjelesnu povredu“, a kako joj se, prilikom pada, valjda bio pokvario aparat za ćutanje, ona se po varoši tako
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zato, kad te koja tuga po sebi, s drugoga li snahodi, ne tuži ni viči, zato kad ništa ne osećaš da si sam o čemu nikom skrivio, ni Bogu ni ljudma, čekaj konac!
čist razum, pamet sklonitu; žensko pipoljenje stresi sa sebe; garez, srđenje za leđa baci, zlo zaboravi, obeđen ne tuži, u siromaštvu blagodari, omrazen miluj, progonjen trpi, obružan lepo razgovoran budi, ko na te huli ti ga hvali, greh
ne smi se blizu ni prikučiti a kamoli da se čim zasladi; jednako čezne kanda ništa nije rodilo, novca nejma da kupi, tuži i uzdiše do Boga.
Ko si ti, a tko si ti! Ružnim imeni se prozivljemo. I ne samo to, nego samo oko na oko viče i tuži se. Rod na rod ustaje, sudi se i pri.
Kod svoga blaga svašta je željan i ninašto nedostačan. Svakad hudi i tuži, u svako dobi od svašto se boji i strepi, noću pričuva i drkće, vrata tvrdi, oružje na meti drži, na oprezu spava i
Jer, u tome i sama biše žalostivo tuži gledeći svoje rođeno gladno dijete, ne imavši ga čim potešljivo založiti ni zadojiti.