Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
ispravno i nezadržano preko njega u ruke Jego Imperatorskomu Veličestvu došlo; da se Jego Veličestvo uveri kako tužni narod serpski, pod njegovim pokrovitelstvom, i opet u poslednjem svom času uzda se i čeka od svoga pokrovitelja, da mu i
Dučić, Jovan - PESME
Njen je korak bio Kô korak samoće, nečujan i setan. Besmo tako tužni; nas tištaše tiho Isti jad bez suza i bol istovetan.
Mi besmo nemi; ali mi se čini To veče da smo u ćutanju dugom, Sami i tužni u hladnoj tišini, Svu povest srca rekli jedno drugom.
Niko ne bi znao da smo tužni bili, Da si ti jecala, i ja da sam plakô. Jer kako je sveta i čedna beskrajno Tuga što se nikad nije rečju rekla,
Mi ćemo, međutim, sesti u dnu sale U meke fotelje, ne slušajuć tezu, I napisaću vam, hitro kô od šale, Jedan tužni sonet na vašu lepezu. DUBROVAČKI POKLISAR Zimi, tisuć šest sto...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Od nekud dopiraše do nas tonovi od fagote. Bili su neobično tužni. Ja osetih kako se oni liju u talase i kako nas ti talasi podigoše. Mi koračasmo po njima dalje, sve dalje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I ona postade sve sumornija, jednako joj zuje u glavi one reči i ova pesma iz sna, a pred očima joj onaj tužni pogled njegov! Jako joj žao što je onakva bila.
»Tu na grobu Jul — Draginjinom pripovediće vam tužni otac kako mu je mila jedinica posle udaje sve većma i većma venula, dok nije i uvenula.
Afrika
Oni su velikom većinom već svi spavali. Ostali, ležeći, mirno gledaju ispred sebe, tužni što moraju i dalje. Četrnaest mladih domaćica u četrnaest koliba spremalo je za svakog zasebno po jedan kus–kus od
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao svi tužni ljudi, on je svoju tugu sam uveličavao. Trandafil mu je bio nabavio, brzo, sve što mu je tražio: i plavu husarsku
U dva sveta. Jedan svet je bio običan svet svih ljudi u okolini Mirgoroda. U tom svetu živeli su – tužni, ili veseli, u snu, ili budni – svi njegovi sunarodnici, u svojim kompanijama, kućama, sa svojim ženama, decom, sa
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U njihovim narodnim melodijama vrlo često preovlađuju tužni tonovi; ali katkad iz sentimentalnosti i tuge izbijaju i energični tonovi, sve energičniji, živi i strasni.
Monotoni i tužni tonovi gusala potpuno se slažu sa narodnom dušom kada ona obnavlja uspomene iz istorije pune patnji i ponižavanja.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Njena uloga bila je da stvara romantično raspoloženje, nešto kao tužni i blagi lajtmotiv, u stvari. Trebalo je da se mašta, da voli neuzvraćeno i na kraju izvrši samoubistvo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Noć je prolazila u nekoj beloj svetlosti, koja je sipala kao sitna kiša. Tužni, izudarani, umorni, toliko da su sedali svaki čas, počeše polako da se vraćaju, teturajući se, poluzaspali.
ne samo da nisu bili pljačkaši, neobuzdani i razbludni, već naprotiv, činjahu mu se stidljivi i smerni, ozbiljni i skoro tužni. Nespretni, mada behu većinom stasiti, oni nisu bili trupa kojom se pokazivao na paradama.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
iznad koje sada rastu čičci, koprive i boce, i neka travuljina nepoznata gradskom detetu, kad imate samo sebe i taj tužni, tako poučni prostor ruševina koji se danas može videti još samo u nekim od najnesrećnijih evropskih gradova, ograđen
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
dana«, ljude i doba kojih nema više: mračnu borbu Boga i Satane, prve dane stvaranja, heruvime i demone, ukočeni i tužni indijski Istok, živopisni i hučni arabljanski Istok, egzotičan, zaljubljen i mirisan, borbe izumrlih Slovena na obalama
Radičević, Branko - PESME
U potaji pa je i opala; Za miris joj niko tu ne znao, Sve nestalo, a trn je ostao, Pa zabô se u srdašce moje, Tužni oče, i u ono tvoje; Ljuta nama, nama teška trna, — Laka tebi, brate, zemlja crna!
bit ne more, I srce njemu ražali se jako, Jer misli veće da je vreme jako, Pa s' onda ita na dušeka meka, Od misli tužni skoro van sebeka.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
onda ti se, rode moj, tu negdje u okolini obavezno vrzma onaj naš tužni bezimeni seljačak, vječito goljušan i rijetko sit.
pisao svoje prve pjesme o zimskom pejzažu ovoga istoga svoga rodnoga kraja: Nikog da svrati, zavijan han, bosanski tužni puti . . . Da savlada svoju prokletu bolećivost, Miloš se, kao i uvijek, spasava šalom.
Sajan slušao, poispravljen i junački izbečen, kao da sluša govor pred akciju: Nikog da svrati, zavijan han, bosanski tužni puti, ko bijela koka miruje dan . . . — A, šta veliš, Sajane?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
po kojoj svet vrvi, promiče ispred naše širom otvorene kapije, a niko u nju ne ulazi, te nam dvorište i kuća pusti i tužni. A od svuda, sa sviju strana, po komšiluku pesma, svirka, vesele. Pa čak se već zašlo i u piće.
Kostić, Laza - PESME
Oh, — da poludi! Samson je pevô, ori mu se glas, bojeva smrtnih nekad živ užas nadjekuje okova tužni zvek, s tamnica stresa memlu kamena.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Tek privid to je da ce varkom čara, a gora nije ona gora čarna. Dok izraz traži sila nesaznajna, Pastirak tužni šta li bi da stvara? Sa žalben-tkanja ne diže se zvonik.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
IZ BOSANSKE KRUPE 323 MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE 324 DRUGAR VJERNI 326 NA OBALI UNE 328 RĐAVO ORUŽJE 330 PISMO 332 TUŽNI HARAMBAŠA 334 SVAŠTARA 336 RIBICA NA VRBASU 338 PUTNIK 340 PROLjEĆE 342 RASTANAK 344 FERIJE 346 ČAROBNA
Od Bihaća, iz tavnih daljina, vozi pismo garava mašina. TUŽNI HARAMBAŠA Krupa, labud, na Uni raskriljen, to je bila tužna sredokraća: pola puta hoda od Hašana i toliko isto do
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
T Pod nama lisje šuštalo je žuto, Kraj mene, dušo, stajala si ti; Mirna si bila, — ah, i ja sam ćut'o, Oboma nama tužni behu sni.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I kroz nemi suton, sa tihim žuborom reke, pomeša se bolno, tužno jecanje... I ode niz vodu, tihim lahorom, ovaj tužni dvopev tanahne bistre reke i mlade, nesrećne devojke... A Gojko zanemeo, smrzao se, pa ne diše.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mirisaše bolan svoje bele ruže i gledaše kako galebovi kruže, tužni i beli, ko misli na Lovćen, i smrt. Dok noć pljuštaše, čitaše Omira, crn i težak, ko Ahilov, što samo kraj mora nađe
A imali su veliku salu ovde još nepoznatih Rembranta. Taj tužni sanjalo, koji je, posle smrti ljubljene žene, izgubio svaku vezu sa javom, zalivao je svojom zlatnom maglom mesec dana
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! — E, moj Maksime — reče Sreta setno, — pa šta mogu ja i ti, nas dvojica?! »Sirak tužni bez iđe ikoga! Jedna slamka među vihorove!« Toliki svet, toliki neprijatelji!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Njegov tata je džambas kome su u jednoj tuči Odsekli pola uveta i dva prsta. Ovaj tužni dečak zove se Krsta Pepo Od majke Lize i oca Hohohonda. Pa lepo. I šta onda?
Njen sjaj ponosni Proguta muvu, senku i klas. I sastaše se, u tajnosti, Mesec, izvor i tužni pas: Nek kiša uskladi slučajnosti, Jer radost čeka svoj tajni čas.
noćna rosa blaži letnju sušu, Sudbini se dragovoljno prepuštaju zemni sužnji, A ljudi su od zla čisti samo onda kad su tužni. ZIMSKA ŽALOPOJKA ...Huči s Cera, sa Kosmaja, s Medvednika i Maljena, Noć ta pišti kao zverka ranjena i ostavljena.
Prenesem hartije, i bacim se na doterivanje napisanog, dok je gvožđe još vruće. Pišem, a jednim uhom slušam tužni solilokvijum: — Nema Cice! Poslala ćerčicu da kupi hleba, a devojčica se ne vraća.
Rakić, Milan - PESME
SENTIMENTALNA PESMA Po mesecu ti šaljem uzdah jedan, Po tom u čežnji bratu. Nek ti reče, U tužni čas kad zimsko pada veče, Da sam, ko Azra,* bled, veran, i predan.
II Celivasmo ga u lice i čelo, Oprostismo se redom tužni tako, I dođe grobar i, vešto i lako, Zakuca sanduk i dovrši delo. O, šta me tišti kao gvožđe vrelo?
Sve je tako mrtvo, i ljudi i stvari. Sve poleglo pod pritiskom neke sile, Obelisci i stubovi, carske vile, Tužni kiparisi i palaci stari, I forumi pusti gde narod ne veća... Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
A ja što ću, ali sa kime ću? Malo rukah, malena i snaga, jedna slamka među vihorove, sirak tužni bez nigđe nikoga...
Pandurović, Sima - PESME
vrtom nada i spomena blagih U jeseni mutnoj mojih želja dragih, Kad spomeni redom, k’o lišće sa grana, Padaju uz tužni šumor ovih dana Što jad i propast i zaborav seju; Kad spomen po spomen, svaki čas odnesen, Pada u blato. Jesen...
JESEN NA TERASI Ulicama struje oktobarski dasi, Hladan vetar kreće skelet golih grana, I dolaze tužni, nelagodni časi, Kad spomene plave prepokriva slána, Dok u jesen ovu na hladnoj terasi Vene cveće prošlih i
Posetićemo i njen tužni grob, Grob naše prve ljubavi, gde znam Da ću samo teški, pocrneli kâm Videti, da tužan, zaboravljen, sâm, Čuva i sad
A s večeri, kad se senke noći snaže, I pre pada svoga — hrast je mrtav bio. ZA STOLOM Odviše smo bili radosni i tužni, Odveć smelih misli gajili i brali Sve plodove gorke kad su ideali Postali stvarnost v oblici ružni.
Ravnodušno, mirno napustismo ono Što je nežna duša prošlosti nam mlade; Nismo bili tužni, kad pogrebno zvono Oglasi kraj naše mladosti i nade.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Serdar, žena mu, snaha, kći i mali Milun, iđahu muče za njima. Izgledao je kao tužni sprovod za nekim osuđenikom. Janka legoše na krevet. U kući nastade veliko komešanje, ženske se zbuniše.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
peni I mostovi nad prazno izvijeni, Zaustavi se biljko i ne veni: Uspavajte se, ko kamen, neveni, Uspavajte se tužni, umoreni. Poslednja ptico: mom liku se okreni Izgovori tiho ovo ime I onda se u vazduhu skameni.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
zašto i mi ne čuvasmo tako Srce sa pepelom pokojnika mili'? Niko ne bi znao da smo tužni bili, Da si ti jecala, a ja da sam plak'o!
Trčaćemo po šumi svude; Ti ćeš pričati puno i živo; Ja ću te dirati mnogo, A neće ti biti krivo. Al' posle, bićemo tužni, Jer znamo šta biti ne sme. Veče će biti lepo K'o svršetak tužne pesme. m. Đurčin CXXXVII DA L' HOĆEŠ TAKO?
Skrušena ide k'o pogreb pun misli; Garave svoje kose je rasplela: Pale su vlasi k' tužni talasi, Potopile joj vrat i nedra cela; Crnje neg' nojca, one kriju čari Bele neg' ova mesečina bela!
Jadno drago moje, znaš li gde su bili, I zašto umiru tužni i krvavi? D. Simić CXLVI RASKLAPA ZORA... Rasklapa zora trepavice sene, I budi danak sa svojega krila: „Ustani,
No ti hodiš mirno, gladiš svoje sede, Izlišna vrlino u orgiji mana, Kao tužni miris uvele rezede. Kao stara pesma u dobu kankana. I dok hodiš kroza šibu zlobnog smeha Oreolom tebe ozarava seta.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Šta trepćeš, šta ćutiš, Srbine tužni? Zar ne znaš tvoju dužnost srpsku i beogradsku? Mi smo, veli, Pijemonat, mi smo srce i centralna glava, mi dajemo
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
nekim prastarim, već dugim običajem osveštano, da načelnik lično, ili u najmanju ruku donačelnik, treba da joj saopći tužni glas.
Ljudi mi se, pod pamučnim baldahinom takve sreće, pod niskom, neprobojnom kapom tog nebosklona, vide beskrajno tužni, kao razgaljeni malograđani s naramenicama preko košulje u bašti neke pivnice u sparno ljetno veče.
— E, Ive, Ive! Tužni sretniče, uvijek si ostao isti!... — To mi često kažu, oče. To jest, ne često, ali uvijek kad naiđem na koga poznatog
Nastojim da ga žalim. Trudim se da saosjećam s njim. Na koncu, to mi je i dug samrtničke solidarnosti!... Jest, moj tužni generale! Ovo nije herojska smrt, smrt u švipsu slave, smrt kao činjenje.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I on se nečemu nadao. Ali evo već nekoliko godina kako su Prizrenski odgovori tužni. Svet počeo da se miri sa sudbinom. Tako isto i hajdučki kapetan. Iz dana u dan vidi on kako od nada nema ništa.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Umrla su deca njina: Ojadi ih žalost velja; Njima j’ teško, tebi teže Bez obrane roditeljâ. Tužni oci, tužne majke, Na što crno ruho nosit’. A puštati siromahe, Puštati ih svetom prosit’?
Miljković, Branko - PESME
Pašće sunce tamo gde sam ja klečao. Progovorite seni slutim li prevaru mutnoga potiljka. O tužni severu tela nebo od četiri vetra pretvori u paru nad širom otvorenom vodom koja je raznela tamu oka po celome telu.
Svet nestaje polako, tužni svet. Ko će naše srce i kosti da sahrani tamo gde ne dopire pamćenje, pokret gde nas ne umnožava i ne ponavljaju dani!
Krakov, Stanislav - KRILA
I tako se tri puta ponavljalo do zore. — Poginuću, poginuću... — neprekidno je cvilio u sebi major, i ovlaženi, tužni brkovi se sve upornije lepili za usnice.
On je neprestano video onaj prekorni, tužni pogled majorov, kad ga je onako vukao u smrt. — Hajdemo, hajdemo. Trubač uturi u ruke oficira novčanik i sat, krvavu
Petrović, Rastko - AFRIKA
Oni su velikom većinom već svi spavali. Ostali, ležeći, mirno gledaju ispred sebe, tužni što moraju i dalje. Četrnaest mladih domaćica u četrnaest koliba spremalo je za svakog zasebno po jedan kus–kus od
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
žurili svojim kućama na „permision“, dolazeći da se pozdrave sa nama, mi smo ostajali još uvek na istome mestu, nemi i tužni. Ni kuće, ni kućišta...
Bila je zora kad sam se približio našoj osmatračnici na Katuncu. Sunce se rađalo... Luka i Vojin bili su tužni. Pričali su mi da je juče naglo pozlilo potpukovniku Petru i odneli su ga u bolnicu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
tko zbori, nit’ pije, nit’ jede), Već ti tako neprestano čame Zamišljeni, namrđeni, ružni, Ukočeni, zaslepljeni, tužni, Kao da su sve aveti same.
Velika tišina bijaše, i najedanput u sobi ispod spoda (Rodium), kao izdaleka, začuše se tužni glasi pesme Ah, prestan’te, nevine, pevana od Srpskog harmoničkog hora, sa pratnjom od četiri šumoroga (Waldhorn),
Bojić, Milutin - PESME
Svud tiho. Smrkova šuštala je šuma. I sad, udaljen, vidim tvoje veđe. I kad ne bih hteo ni ime ti znati, Tvoj me tužni pogled kao senka prati. Ne umem da grešim, kô što činih pređe. ...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pa i sada u prirodi osluškuje njene glasove, razumije ih, a tužni zvuk što se prostorom razliježe dira ga do u dušu. I kao kroz veo niže mu se pred očima život, pun pustih osjećaja,
Ilić, Vojislav J. - PESME
T* Pod nama lisje šuštalo je žuto, Kraj mene, dušo stajala si ti; Mirna si bila, - ah, i ja sam ćutô, Obojim nama tužni behu sni.
Ja sam znao: Tuga i radost - sve je san. I dok sam slatki sanak snivô, S gordošću ja sam očekivô Rastanka našeg tužni dan. Tako pobožno fakir pada.
Ah, ja znadem njenu prošlost, kô i prošlost drugog cveća: Vidiš one razvaline na visini mračnih gora? To su tužni spomenici razorenih carskih dvora.
spomenik starih pokolenja Nad sniskom humkom ugažena groba Živo me seti strasti i mučenja, I misô vrati u minulo doba. Tužni grobovi, gde vas jošte nije? I ko da priča istorije vaše? Vas, rasturene, mahovina krije Po predelima otadžbine naše.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Pavle Čajnović rentijer... spaljen po želi... krst mu istrunuo... ovaj kamen mu podigli večno tužni Ruža Ciganka i njena deca... pravda i Bog... amin.
Posle podne skine zavoj, čita, piše, čeka Branka. Ponekad su tužni: kad se jasno pokaže da bolest na licu napreduje. — Uvo mi se pogoršalo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sedimo pored vatre zanemeli i tužni. Imamo osećanje kao da se nalazimo u nekom uskovitlanom vrtlogu... Zemlju napuštamo.
Kolona se rasula po putu. Vojnici koračaju lagano, zamišljeni i tužni. Glave su uvezali bašlikama ili maramama, preko ramena nabacali torbe, a puške prebacili poprečke preko leđa.
U daljini negde vidimo kako se beli krečna zemlja i blešti na vrelom suncu. Sve te trošne kuće i tužni, sparušeni dudinjaci, i cela ova razrivena dolina, sve skupa, podseća na dno neke razlupane šerpenje.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ta svetlost podseća na bljesak duge, na tihi i tužni sjaj meseca. Više od svega mali suncokret voleo je noć! Glasovi livade utišavali su se u noći i šaputanje trava bilo je
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na taj način se porede naši i latinski manastiri u pesmi Miloš u Latinima, i nekadašnji radosni dani i sadašnji tužni u pesmama: Kosovka devojka i Smrt majke Jugovića, i zbog toga su čitave pesme ispevane u obliku kontrasta.
avlija glavam’ nakićena: evo nema još nedelja dana kako j’ proklet Arap isekao sedamdeset i sedam junaka, Kosovaca tužni đuvegija; Arap ima četrdeset slugu, što čuvaju stražu oko njega“.
(prešim) — hitati przni — svadljiv, džandrljiv, gotov na tuču privariti — prevariti priglas — reč nejasnog značenja: tužni glasi i priglasi (možda je to amplifikacija kao i u sledećim slučajevima: krila i okrilja, slika i prilika, zove i
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
dole nebo gore A u vodi ispod pene U samoći čami vene Jedna mala bela školjka Jedna ruža bez pupoljka Bio jedan tužni alas Mračan kao mračni talas Srce mu je htelo pući U malenoj praznoj kući Koju grle kao vreže Pocepane stare
Pocepane stare mreže Jednog dana preko žala Dunu dašak maestrala Alas uze svoju lađu A sudba htede da se nađu Tužni alas i bela školjka Koje muči ista boljka Sad veselo biju vali Sedi alas na obali Sluša kako more gruva Drži