Jakšić, Đura - PROZA
“ Bog ćuti, i ljudi ćute... Plave dimove kabanusa pratili su duboki uzdisaji oca moga. Tužnim pogledom gledao je u crne kamene stubove i u one gvozdene kolute što na platnu živopisani behu; a kad je video
Sahranila sam ga baš do najstarijeg deteta: lepo, grob do groba, jedan malo manji, drugi veći... pa koji tim tužnim poljem prođe, lako će pogoditi da se tu pod zemljom grle otac i sin...
— To je tužno! Ona je jecala od bola. A kad se malo stišala, podiže svoje isplakane modre trepavice, pogleda me tužnim pogledom, pa onda, skoro moleći, reče: — Tvoje su crte blage, gospodine! Mora da ti je srce dobro, budi mi prijatelj!
A u tužnim očima ležaše izraz pun blagodarnosti: — Ah, imala sam oca, prijatelju, ali ga ne pamtim. Malena sam bila kad mi ga crni
Ferštandn?... On ne bil’ udaren, on buđe mnogo pil...“ Utome mi otac zaječa i pogleda više tužnim nego gnevnim pogledom u čiča-Marka.
Lep je to mesec, taj maj!... I groblje je u njemu lepše: na svakom grobu cveta po jedna ruža, a bosiljak svojim tužnim mirisom miriše.
Moje su suze tekle na grob, a bol srca moga grob će utišati. „Hajde kući, Grlice!“ reče mi tužnim glasom dobra tetka... „I onde ćemo plakati!...“ dodade, jecajući...
Ali ono njegovo zdravlje, onaj veseo bezbrižan pogled, ono ponosito držanje, zdravi, jedri i rumeni obrazi, prema onim tužnim izrazima sakupljene gladne sirotinje... beše gadno, nesnosno!... Ja ga ne smedoh pogledati...
Gde se parče okorela hleba životom kupuje!... „Ovo će ti biti dosta“, dodade tužnim glasom, „da do Beograda dospeš; a kad ja prebolim i kad me puste iz tavnice, i ja ću za tobom...
Miladin je dugo pratio tužnim pogledom, pa onda, duboko uzdahnuvši, reče: — Nesrećnica! 1875. KOMADIĆ ŠVAJCARSKOG SIRA PRIČA IZ PALANAČKOG
Dođe tako, stade među ljude, skide kapu i poče tužnim glasom govoriti: — Braćo, eto, ja ostadoh kô niko moj, bez kuće i kućišta; nemam krova gde ću glavu zakloniti...
Afrika
Njine stope takođe ne znaju za zemlju već za paprati. Oni i umiru tako ruku zamršenih u lijane. Zatim oni, istim tužnim glasom pevahu opet veslajući: „Aude sa na Me Auide, o'i Auide, o nareble, iha blama, ma ikel makuja Me!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A kroz taj prah, zamišljen, Isakovič pomisli da vidi i neku belu sen, koja liči na njegovu ženu. Gledala ga je nekim tužnim osmehom, kao da se čudi, kud je otišao i kud ide.
A u koji više, na javi, povratka nema. Bio je željan, zato, da ga ostave na miru, i da ostane sam, sa tim svojim tužnim uspomenama, a ne, furtum, da ga, što se ne ženi, pitaju.
Tekla se, međutim, bila uozbiljila. Sedela je opet na postelji, a bila je šešir opet zbacila. Sad ga je posmatrala tužnim očima. Kako će sad da se vrati svojoj kući? Božič je dobar otac, ali plahovit. Kad se ovo raščuje, ona će da strada.
A Valdenzer je, na to, jednim tužnim osmehom, dodavao da su eto sad ipak tu, zajedno, i da će ostati, zanavek, zajedno. Na groblju.
Zar u njega nema sestra? Prišla mu je, kaže, sa tim tužnim osmehom i pomilovala ga. Da je Zeko živ, otišla bi ona, i kad bi znala da će se iskriviti od batina.
Gledala ga je očima tužnim, tamnim, koje uživanje upali. Iako se Isakovič, prekodan, mučio, da sve to zaboravi, iako je počeo već da pomišlja, i
i muškost tih konjanika, koji su dolazili, odnekuda, prošli, i odlazili nekuda, bez smisla, sa nerazumljivim govorom, i tužnim pesmama – bez traga. Isakoviči su, iz detinjstva, pamtili tu vojsku.
Dan je bio lep, kad su polazili. Usedali su konje i peli se u kola, sa onim lakim, iako tužnim osmehom, kojim mladi parovi odlaze na put, ili u selidbu. Isakovič je, pri kraju avgusta, provodio dane samo u štali.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
šta li mu je to Berenklau na nemačkom doviknuo, sav preneražen, posmatrajući švapske đenerale i oficire, opsova im sa tužnim izrazom lica, u sebi, oca. Puk je međutim, ravnodušan i umoran, polazio natrag u logor, u šumi.
Milićević, Vuk - Bespuće
Puštaše se mislima, ne prisiljavajući se da ih upravlja, i one tražahu nju i nalažahu je i dobru i veselu i sa tužnim osjećanjem one večeri kad ju je vidio uplakanu i nesrećnu, i onda gdje lagano mahaše nogama nad vodom, i gdje korača
Radičević, Branko - PESME
— I tu se njemu glatko čelo nabra, Još tužnim okom kano munja planu, Pa Milu svome da prestane manu, Te brzim krokom kroz izbu korača, Sa zida skida ubojita mača,
nije volje“, — Pa uze tabak i pisati stade, Napisa brzo i mladićim' dade; Još njima reče: „Bolje umret tako, Neg tužnim srcem umirat jednako.
I sunce jarko već oće da sedne, No gledni tamo ukraj reke ledne, Tu neko sedi, i baš ona sedi, Pa tužnim okom u vodicu gledi.
straovita, Kosturnicu obasjava, De mu sreća mrtva spava, Polomljene kaže kosti Od njegovi svi radosti, Zamuknuše tužnim mukom, Što on pobi svojom rukom. Oh, da mu se samo dade Vreme vrnut unazade!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
S tupim i učmalim izrazom lica, razdrljenim i kosmatim grudima, pogledom besvesnim i tužnim, činjaše on na čoveka utisak snažan i nekako odvratno tužan.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
seksa, kože i kostiju i jamica na obrazima, pročitanih knjiga, spavanja na levoj strani i sanjanja u bojicama i plakanja na tužnim filmovima, a u glavi: leve pritoke reke Nil, mlađevenčane planine i društveni sistemi koji su se maksimalno
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
CVETAK Ja videh cvetak mali U travi zelenoj; I istrgnut' ga htedoh U želji plamenoj. Al' on se tužnim glasom Otpoče moliti: — Ah — brate, dobri brale! Nemo me lomiti.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tajni smo kao grane snežne, a sve što je staro u ljubavi, plače sve tiše. Još malo samo, pa ćemo sumorni, sa osmehom tužnim, u strastima ružnim, stati, bolni, bledi, umorni.
Vranicani je bio čovek ogroman, ogromnih stopala, sa licem rimskih imperatora i crnim, tužnim, očima, klovnova. On je dolazio pijan kući, ujutru, kad bih ja odlazio na predavanja, pozdravio me učtivo, ali držao
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kislo je u gori svako deblo, A on je praznim, tužnim očima Gledao u crno i nisko nebo Kao u mrskog poočima: „Na zemlji nešto nije dobro... Voće... Ko mi je voće obro?
Rakić, Milan - PESME
A uteha je, Gospo, tako retka! Nikada kraja nasleđenu bolu, I moje pismo, veselo s početka, Svršava tužnim akordom u Molu.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Janko brani Vladislava mrtva; što ga brani, kad ga ne odbrani? Skenderbeg je srca Obilića, al' umrije tužnim izgnanikom. A ja što ću, ali sa kime ću?
Pandurović, Sima - PESME
Svaki od njih noćas staće, Prstom lednim Zakucaće Na vratima tužnim jednim. Jer se negde boj sad bije, Puške prašte, Krv se lije Za lovore slave tašte.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
U kasno doba noći rastadoše se, a sutradan Jan, s tužnim srcem, pristade na sve. Godinu nakon toga, turiše ga kao poručnika u Tirol.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Onaj rob koji nosaše obe korpe, uzdahnu, pogrbi se što je bolje mogao i zacvile tužnim glasom: „Stropoštaću se usput, ako ovaj teret moram nositi tako daleko“.
On zagrli svoje lepo dete i reče tužnim glasom: „Imaš srca, slatko dete moje? - Kraljeva ćerka ne raspolaže slobodno sa njim!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na svom luckastom letu, moj je miš oživljavao tačku na koju bi sjeo, podajući pokret ukočenim predmetima i osmijeh tužnim ljudskim stvarima koje ga od svog postanka nisu poznale.
Miljković, Branko - PESME
H. CRNI JAMB SNA Ja posle velikog sna poduzeh put tužan MALARME U uhu zvezda za sna tamni zvuk: zri zvučni cvete tužnim predelima U toploj kori mozga gde me ima taj san moj izvijen u zvezdan luk.
Onda moj zaluta među zvezde krvotok. U uhu zvezda za sna tamni zvuk: zri zvučni cvete tužnim predelima u toploj kori mozga gde me ima taj san moj izvijen u zvezdan luk.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Gluposti, ko zna ko će prvi poginuti. A major ga je gledao svojim blagim, no tužnim pogledom, koji kao da je dolazio izdaleka. Pa ipak bi kroz taj umireni pogled načas prošao trzaj kao iznenadna plašnja.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njine stope takođe ne znaju za zemlju već za paprati. Oni i umiru tako ruku zamršenih u lijane. Zatim oni, istim tužnim glasom pevahu opet veslajući: „Aude sa na Me Auide, o'i Auide, o nareble, iha blama, ma ikel makuja Me!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U suzama Dušan tone, Kotrlja se strasti smet, S prebijenom voštanicom Osvetljava genij klet. S tužnim srcem sad iščezne, Smrtni Srpstvu kuca čas; U prsima svaki nosi Svoje sudbe gorki klas.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ha! ha! ha! KAP. ĐURAŠKO: O seni bedna! O sjaja bivšeg sliko nevešta! Što tvorca moćnog delaonicu Izrazom tužnim uma nesvesnog U dućan stvaraš prostog majstora... O, željo živa moje mladosti, Uobraženja mojih idole!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivo je tužnim srcem slušao glasove o iseljivanju, i još se više ražalio kad mu jedne večeri Jure reče da će i on sa sestrom Marijom u
Pred očima iskoči mu cijela porodim i, onako sve u tužnim mislima, iziđe iz dućana. — Kud ćeš po kiši? — javi se za njim otac mu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
slavuj ne peva slatko u tihi suton i tavni; Gde crna breza samo, pod vetra studenom rukom, Kô tajni prizrak se niha, i tužnim šumori zvukom. I ceo božji dan On gleda pusta polja, gde gola strnjika raste, I sneva drugi san.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vegeneru beše onda 43 godine, ali suvonjav, vitak, pravilnih crta, sa blagim, ali, unekoliko, tužnim osmejkom oko tankih usana, izgledao je znatao mlađi. Videlo se na njemu da je vičan borbi i naporima.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nana i njena Julica se kroz tu vezu u nečem sporazumele, i nad tim tužnim sporazumom zagrljene ćutale. Nekoliko dana kasnije čekala je gospa Nola u svojoj gostinskoj trpezariji, osvetljenoj
Pavle, uvek malodušan, zalomio se u veri o sebi, i gleda u Branka s tužnim oduševljenjem. Milan, fino umna izraza na licu, ambiciozno zategnut u svakom damariću, pitao je tih dana Pavla o Branku
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zatim počne tužnim glasom: — I-sak, bre, š’o me mrziš? — Ne mrzim ve, očiju mi — teši ga Isajlo i skida mu čizme. Luka opustio glavu i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« I pak ovako kaže: »Snažna gospoda ljuta su, vina neka ne piju, da ne ovrtoglave i pravo tužnim ne uzmoći će suda dokonavati...« Vašega vam birova da je prav sud bez prijateljstva i raspoznavanja silovitih lica.