Jakšić, Đura - PROZA
Nisam mogao, dragi prijatelju, da ti pripovedam o tužnoj četrdesetdevetoj a da prećutim besnu četrdesetosmu godinu... Obe su užasne!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio se, u Vijeni, jako promenio! Prilazio je Budimu, sa nadom da će se odmoriti, u tužnoj kući Trandafilovoj, ili u kući Rakosavleviča, na miru. Nije više znao da se snađe u životu.
Radičević, Branko - PESME
“ — „Oh nek sam tvoja, pa sretnoj ne treba, Krom tebe, više ni Boga, ni neba!“ To reče ona u tužnoj radosti. Smiluj se, Bože, pa mi joj oprosti!
XVI Gori, gori, plamti, puši, Iz oka mu suza kanu, Činjaše se tužnoj duši Kô da celi svet propanu, Ka nebu je tužan glenô, Šta ti skrivih?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sve osmehe koji su od bola svisli, sačuvaće zrak negde u daljini. O ničeg nek te nije žao. Zato sam ti tu misao dao tužnoj goloj i beloj, neveseloj. Gledaj u jesen mirno, kako se gubi dan i ljubi.
Rakić, Milan - PESME
Mračno i vlažno ko u grobu. Memljivo svuda, svuda guši. Osećam neku čudnu zlobu I mrak u mojoj tužnoj duši. S krovova niskih oblak dima, Vlažan i gust, na zemlju pada.
Udar u meni neće naći Iskru što tamu obasjava; Kao po tužnoj gluhoj daći, U mojoj duši sve sad spava. I nigde jedna uspomena da se ko prizrak u njoj javi, Nijedna nekad draga
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Da uz cara sjedijaše, mudra glavo, šćaše carev vezir biti, sestri tužnoj; da kod kralja sjedijaše, moj mladiko, đeneral mu šćaše biti, moja ružo!
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ja plakah tada. Ne beše mi bolje. I ostadoh tako u kolevci tužnoj Sa nimalo znanja i bez moje volje. I ne znadoh da mi krv struji i teče, I da nosim oblik što se mirno menja; I da nosim
Ali jedne zore, prve zore potom, Zaspale su blago njene oči dana, Njene oči cveća, sred živih obmana, U jeseni tužnoj, sa njenom lepotom. Zaspale su potom.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pa kada je u samoći Tvoga srca želju čula, Mirisom te duše svoje U milosti zadahnula…“ I još dete mekim glasom Tužnoj gori zborit poče; Al' uzdahnu gora čarna: „… O, siroče! … O, siroče!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Obredi se sve Kosovo redom: davaše mu mlade i devojke; evo meni tužnoj redak dođe da doveče idem Arapinu, da mu noćas, jadna, budem ljuba, pa ja mislim i razmišljam misli: mili bože, što ću i