Jakšić, Đura - PROZA
lepo ta tužna priroda sa tugom srca čovečijega slaže, kao što divno poetično Petefije u jednome svome stihu kaže: „Po tužnom nebu goni Kaplja kapljicu, Po mome bledom licu Suza suzicu...“ Sad više nemam ni Petefija — izgubio sam ga! Ah!
nacrt, nekoliko trenutaka; a i to možda ne bih spomenuo da mi ne beše nužno radi poznanstva sa sirotom Banaćankom, tužnom junakinjom moje pripovečice...
— Da, da, dragi prijatelju, — reče ona, — kao što je siromah otac moj u tome tužnom času bola svoga prorekao, tako je i bilo. Beše nekako marta meseca, praznik neki, ne mogu se sada setiti kakvi.
Dučić, Jovan - PESME
Znadem za čase čamotne, Jeseni gorke, zgružene: Sve stvari stoje združene, Samo su duše samotne. SUNCOKRETI U tužnom oku suncokreta, Što nemo prati neba bludnje, Tu su sve žeđi ovog sveta, Sva nespokojstva i sve žudnje.
ZAMOR Oči su ti danas pune tople tajne, Po poljubac ima u pogledu svakom; I ima u glasu tužnom, nejednakom, Obećanje sreće nove i beskrajne. Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pa onda, brate mi si ga moj, o „slatkoj tuzi i tužnom veselju”, „žuborećem potočiću”, „uspavljivom glasu zvona”, itd., itd. Hvala bogu, kažem ti, jedva jednom opametih se.
Afrika
Za vreme večere razgovor, sa pola reči, između ova dva mladića kaže mi da je N. imao veze sa nekom divnom tužnom ženom, čiji je muž neka moćna ličnost.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Po godinama, međutim, mogao bi Pavlu i otac biti. Misija u Tokaju nije mu više po volji. Centar je u jednom stalnom, tužnom prolazu, u stalnoj selidbi. Prolazi, rastanci, odlasci, nestajanje, suze, pogrebi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Gole sijalice od dvadeset i pet sveća što poput samoubice vise sa tavanice na tužnom gajtanu bez štitnika, osvetljavajući jedva same sebe i pukotine na zidu – dotrajao nameštaj koji pod ovim žmirkavim,
Radičević, Branko - PESME
“ To reče mlada, skoro dušu dade, A Stojan skoči, pa je grlit stade: „Oh ti si opet, ti si mi jedina, Što osta tužnom od sviju milina; Ma čim ću tebi tog sveta studena Naplatit veru tvrđu od kamena?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Uzalud zovu daljine drage, starini tužnom nestalo snage, sve mu je manje riba. Zaplaka starac za noćnih sati: „Mladosti moja, vrati se, vrati!
“ „Ribica dobra na moru južnom, našla je kapu s porukom tužnom i na njoj krvi tračak: „Junački ginem u buri, znajte, starini mome zamjenu dajte! Pozdrav!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere; I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas u meni dušu stresa, k'o lahor što stresa krilom Zeleni viti klas.
Pandurović, Sima - PESME
JESENjA SVEČANOST Neosetno, tiho moja mladost čili; I u svaku jesen otmenu i bledu, U dugačkom, tužnom i svečanom redu, Promiču kraj mene dani što su bili: Raskoš prvih snova u zlatu i svili, I mrtvi aprili, I radosti
Dušama pustoš a srcima umor, Nevoljni umor bez želja i nada; Kada u svesti o sopstvenoj bedi Svaki napor umre smrću tužnom, lednom, I kada se, dušo, ostari, odjednom, K’o što se — kažu — za jednu noć osédi. Slutimo l’ kad će tako biti?
Dušama pustoš a srcima umor, Nevoljni umor bez želja i nada; Kada u svesti o sopstvenoj bedi Svaki napor umre smrću tužnom, lednom, I kada se, draga, ostari, odjednom, K’o što se – kažu — za jednu noć osédi.
Šta mari što će na dnu istog groba Ležati trulež što pravedno padne S mladošću tužnom jednog pokolenja! Izdanci slabi ovog veka gnjilog, Mi ćemo biti tvorci kobnog vrenja, Savesti griža jednog doba bilog.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
otrovali; Ili vas je slabe progonio svet; Pa dođoste samo, da kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tužnom pevajući set? Mi smo male, Al' smo znale, Da nas neće Niko hteti, Niko smeti Tako voleti Kao ti - Ćiju ći!
J. Dučić LXVIII ZAMOR Oči su ti danas pune tople tajne, Po poljubac ima u pogledu svakom, I ima u glasu tužnom, nejednakom, Obećanje sreće nove i beskrajne. Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta!
Rastrzana tako među snom i javom, Gledajući kako nepomično bdije Taj Anđ'o Stradanja nad tužnom ti glavom, Ti želiš i čekaš.
Razmrskane glave leži guja šarka, Krv, kap po kap, tužnom robu što je pila; Prenula je snaga Miloša i Marka, Po gorama našim opet peva Vila!... V.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Zamislite bol i jad koji sam osetio kada mi je prošlo kroz glavu da mi je upravo tog trenutka uručen telegram sa tužnom vešću da mi je majka na samrti.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
na sve četvero časnih posta da i ceribaš ozbiljnije stoji na derviškom ćulavu onaj krajičak lisičjega repa no njihovu tužnom Miloju ona smešna ugužvana zelena kićančica!.. Kad su sve to videli, od jada im preseo i Trg i trgovanje.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Za vreme večere razgovor, sa pola reči, između ova dva mladića kaže mi da je N. imao veze sa nekom divnom tužnom ženom, čiji je muž neka moćna ličnost.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
smedoh dalje raspitivati za ovu žalosnu istoriju, niti se približavati ovome malom i nesrećnom svedoku njenom, ovome tužnom spomeniku odbegle svesti...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ako hoće da je shvati, Mora bola osećati. Srećan srećom za njom gine, — Al’ ostaje još praznine. Njena s’ međa tužnom krije, — Al’ bol ipak ispuni je.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1829. Sava Mrkalj STARAC Sva mi tužnom krepost ode, Star sam, slab sam, o nezgode! Jedva lozna kap i šala Bi sad mene razigrala.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ah oče! Oče! Otvori oči, pa nas pogledaj! Na tužnom polju šta nam propade, A šta ostade?... VL. VAVILA: Ostade vera, Da u promisô svemogućega, Da u njegovu pomoć veruje.
greha paklenog: — Da sam za žene venecijanske U zanetosti samoljubivoj Hitrošću zmijskom i nečuvenom — Laživih suza tužnom bistricom Gušeći silom osmeh pakosni U muškim grud’ma život gušila....
Bojić, Milutin - PESME
južnoga rastinja Kô vedre cure Palestine, oni Pili su požar i nebesa sinja, Sekirom rili zemlju što se roni, A tužnom pesmom pleli venac snova.
Jakšić, Đura - PESME
Ili vas je, slabe, progonio svet — Pa dođoste samo da, kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tužnom pevajući set?... Mi smo male, Al’ smo znale Da nas neće Niko hteti, Niko smeti Tako voleti, Kao ti — Ćiju ći!
Ilić, Vojislav J. - PESME
srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere, I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas U meni dušu stresa, kô lahor što stresa krilom Zeleni viti klas. 1885.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Veliki petak, svi Grci stoje van stolova, i na istoj strani crkve, kompaktna nacija; svi istovetni po nekom hristovski tužnom izrazu u liku.