Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Paljeni opet i gonjeni hajkama brzim, tražimo zaklon pod nastrešnicom Tvojom! Ne dopusti da s groba Tvog otpuzimo na kolenima, vezanim kožom i čojom!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Na to se oni na mene izrogače: „Ta mi hoćemo da osvetimo našega kneza a tvog oca”. — Ja im na to kažem da ja vrlo žalim moga oca, „ali ako se mi pre podignemo i zavadimo s Turcima, vi ćete onda
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— upita Milun začuđeno. — Što ti nas zakla? — Kako, more? — upita opet Milun u čudu. — Šalješ nam onog tvog Sretena, te nam sve sude iskvari. — Što sam vam ja kriv? Vi ste ga hvalili da je majstor i da je vešt.
— poče poznanik dalje raspitivati. — Hej, hej, ala lepo beše živeti u Beogradu!... A znaš da se udala šćer onog tvog komšije?
— odgovori Simica, a namešta nešto po kolima. — Ne da ti đavo sedeti s mirom... Nego, šteta, Simo, tvog mrkova nigde! Sad baš dobih poslednji odgovor od načelstva!... Sava i Nikola prsnuše u smeh.
Dučić, Jovan - PESME
I stoj ravnodušna, dok oko tvog tela, Mesto kitnjastog i raskošnog odela, Lebdi samo pramen tajanstvene magle. ZIMSKI PASTEL Zgurena na snegu
Moj duh čovekov otkud je i šta je? Tvoj deo ili protivnost od tebe — Jer treće nema! Kraj tvog ognja zebe, I mrkne kraj tvog svetila što sjaje.
Tvoj deo ili protivnost od tebe — Jer treće nema! Kraj tvog ognja zebe, I mrkne kraj tvog svetila što sjaje. Samotan svugde i pred svim u strahu, Stranac u svome i telu i svetu!
Iskušitelju, pun sam straha, Po bespuću i blatu stida; Smrzavam od tvog toplog daha, U tmi bez svesti, zlu bez vida.
Ali sam nevin, jer ja stradam; I čist jer čekam dan otkrića; I novorađan jer se nadam; I pijan samo od tvog pića! Hulim u misli koju rodim, A tobom trepte moje strune: Ne vidim puta kojim hodim, Ali su oči tebe pune.
svud crkve zidao; I za molitve sam tvoje u zvona zvonio; Za tvoga blagog Sina i ja sam ridao; I đavola sam crnog s tvog krsta gonio.
Hoćeš li ostati ili proći? Kuda Ide tvoja brazda? Kakvo seme klija Putem tvog triumfa? I da li je svuda Samo tamni bezdan gde tvoj far zasija?
I tako mom dahu prinela si rukom Cvet tvog bića krupan, otrovan i zao. I svom strašću prve i poslednje žene, Vladaš mojom dušom, svom i svagda; slična Sudbi,
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene, I moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te Ni ne vidim gde si, a sve duge sate Od tebe su moje oči zasenjene.
Jer od tvog otrova moj san beše jači: Tvoj sam pojas tkao od sunčanih mlaza, I ti si svetlila; jer svemu kud zrači Moje sunce
krupni svećnjaci dogoreli gasnu; Razbijene čaše ispite; dok modru Svoju sen još bacaš na zavesu jasnu; Dok još žig tvog tela vidim na svom odru.
Svaki šum da seća tvog ćutanja; svaka Tmina opomene na svetlost tvog glasa; Da je srce puno sve tvojih koraka; Da na svačem leži senka
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ama ne volem ti ništa što je falično; a ti bi mi, znam, dao! Nego dad’ ti menikana malo onog tvog vina, jerbo to sam ciguran da ti nije falično, Ha, ha! Aj, šta veliš: je l’ dobro divanim?!
O, idi, divna nevo, Gde cpeća za te cvati, I pesma nek te prati Tvog ručnog devera. U nove ideš dvore, Gde zaova cveće bere, I nova majka stere Od sadiplatna put.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Oprosti mi, kriv sam, kriv sam. Nataša, ja sam mozak svoj isušio. — Čim si otišao, mili, nedelju dana posle tvog odlaska, izgledalo mi je da je naš poslednji susret bio nekad davno... kao, kao u nekom od mojih prethodnih života.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: Šta vam je sad? JANjA: Ti si mu mignula. JUCA: Šta bi mu ja namignula? JANjA: Ti si Evo. Oćiš da prevariš tvog Adam. Što si mu kazala da imam toliko novci? JUCA: Kako bi mu ja kazala ono što i sama ne znam?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kud ću ja od Kumre? Nego da ti kažem ja. Ne slušaj žene! Ćuti ti o Rosiji, pa ako doguraš jednog dana do tog tvog Bezduševa, a ti, i nama, pošalji malo abera. Pa da krene sva familija. Znam i ja gde se Slavonci u Beču sastajedu!
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Ehej, gdje li si sad, dobri moj čiča-Trišo? — sjetih se ja. — Dođi da vidiš kako tvog Tošu potkivaju poput konja! Bezdušni Brko nađe četiri povelike ljuske od oraha i navuče ih na moje šape, pa ih još
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: Zašto? SPASOJE: Pa... zbog onog. ANTA: Koga onog? SPASOJE: Pa zbog onog tvog krivokletstva. ANTA: E, to jest, to ti priznajem, ja i ti nismo za takva preduzeća. SPASOJE: Ti, brate, ti, a ne ja.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Ima ekonomiju, pa se može onde naputiti, pravo kažeš; no nije katolik. — To ništ’ ne čini. — To ti kažeš. Pitaj tvog strica šta će on kazati. Stric taj, brat starog Polačeka, u drugom selu je svećenik i bogat.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za poslanice tvojih poklisara koji su u tanane voljene ruke mletačke špijunke predali važne tajne carske. Za tvog carevića prvu mladu setu pisanu potajno na pergamentu zbog lepotice koje sebarske.
čobanku koja se po ocu ne zove, koja ne zna čije je kosti, čijeg mleka, ni gde joj se očinski krovovi dime, za tvog kopljanika koji slavi pomajke sebarke krsno ime.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Još od letos je tamno. Dve bele trake na grudima i preko kukova pokazuju oblik tvog lanjskog kostima. Gde su oni srećni dani i ona plitka reka na čijoj ste se obali smejali kao šašavi?
Sklopljenih očiju osluškivala si zvonjavu telefona tamo na glavnoj ulici tvog malog mesta sa jednom glavnom ulicom — soba na prvom spratu, dobro poznati raspored: knjige, lampa, zidni sat i
Sremac, Stevan - PROZA
— Ama još nije gotovo! — viče iz kujne domaćica. — Daj, kakvo je da je! Znam ja tvoje ujdurme!.. Opet zbog onog »tvog princa« što se zadocnio. — Nije, boga mi!... — Daj amo kad ti kažem — oseče se domaćin.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— E, brat-Sava, tako ti svake godine, a ja toga tvog Mađara još ne viđeh kao ni svoja leđa. — Rade, brate, nemoj biti zlopamtilo.
Pošli da se propitaju, onako poizdalje. — Taka i taka stvar, veli, jesi li ti opazio da se kod tvog komšije okupljaju i dogovaraju tamo razni, antinekakvi, ovi neki kontra i tako? — Ama, kakvi kontra!
na kraju, ja glavom, koji sveca izigravam i slušam taku benu, a ne tražim vile da te valjano izmjerim preko leđa zbog tvog trtljanja, lopovije i tvoje magareće vjere? Sava samo pokorno povi pleća i uvuče glavu među ramena.
Munižaba ispod oka pogleda ono sikirče i otpuhnu: — Zlo i gore, moj Đurašine. Valja nam spjevati pjesmu za onoga tvog pobratima, Peru Došena, a nikako ne ide. Deder ti, bratac, potrudi se, pa da ti progledamo kroz prste za onaj letak.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— upita me ti začuđeno. — Tako! — A plamen mi obuze blede i suve obraze. Pružih ruku, obvih je oko tvog pâsa, ti se ugnu i slatko nasmeja. — Nemoj! Tuga mi je! Noge počeše da mi drhte.
Moja mati ni reči utešne, kao da nije ništa znala. Čisto ne verovah da je to ona, kako se beše zanela oko tvog spremanja... I pade veče, opet iziđe mesec i obasja sve. Opet lišće zašumori, hladovina i senke padoše...
Kostić, Laza - PESME
Svecka ružo, vaseljenko, sirotanko, nezelenko, samoranko, svetla senko, a kamo ti tvog slavuja? — U to neki zvuk zabruja. Je l' oluja? Il' bujica ognjevitih repatica, Ti nebesnih bludnih guja?
Na usti' mojih leži, na svojoj pećini, sunča se na sunašcu, tvog oka vrućini. Oj, sunce moje jarko, moj sjajni zlotvore! Oj, gujo sunčanarko, moj slatki otrove!
Pa reci, nagov'jesti, daj Mi znak, što vidiš otud, svjetlost ili mrak? Vidiš li vraga, onog starog, tvog? Jedva ga vidiš, slomio ga bog. Binjiši su mu sad krpetine, a mač i kruna podsm'jeh svjetine.
Samo naveki ispred tvog lica, naveki prognan da je izdajica! Na njega samo, roba doveka, na njega samo, samo na njega, nebeskog gnjeva sve gromove
A kad se slegne slatki sanak u nj, čuvaru našem željen podaj mig — pa umesto krvnika roda tvog u tvoj će pasti blažen zagrljaj žeženog zlata nebrojeni slog, i purpura i kamen samosjaj.
U meni je bog i đavo, divan đavo kâ i bog: ispod neba tvoga čela snela mi je vrela žela zrak bogovskog oka tvog; a vladalac uđe mraka iz oblaka uvojaka u zanosnu moju svest, zamrsi mi bujnim pramkom, ulovi mi gujnom
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— O, gospodin obrste, jeste li vi to? — zapita ga vojnik podrugljivo. — Jesam moj sinko, nego nemoj ti ložiti pod tvog obrsta! — moljaše ovaj. — Kad nijeste šćeli vi mene avancirati, ja ću vas!
orao, pa pošto ti ne htede da mi ručak doneseš, a ja ne mogoh gladan raditi, ja ubijem oba vola te da nahranim i ovog tvog vodeničara, a znam da ti se nije omrsio od kad je kod tebe.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Devojka sama s momkom! Kuku majci, da čuju ljudi u mom vilajetu, da te pljuju! LjUBA: Zato dolaze ljudi iz tvog vilajeta ovamo, a mi tamo ne idemo. STANIJA: I ne treba da dojdete.
Lalić, Ivan V. - PISMO
znam ti svaku crtu lica U mreži ostakljene paučine U naprslom ogledalu; tišina Mreška se kao skorup od tvog glasa Iz druge sobe, gde je pomrčina U kojoj treptiš ko paslika spasa — Leptire sive šalješ, da mi kruže Okolo lampe u
koja svetlost zrači Iz svoje senke, iz najgušćeg mraka — Jer sve što hoće mrak da obeznači Postane svetlost u znaku tvog znaka; Oprosti, majko, što prizemnu bedu Dovodim grešno u prismotru tvoju; Znam da sam ovde tek jedan u sledu I da mi
lakši) Od tog trenutka zauvek mi ležiš U naručju, van pričina i stvari; I svet se obnavlja u mojoj kretnji I ljubavi tvog čina, izvan mene; I zato ostaje u ravnoteži.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Posmatram te poslednjih nedelja: ti nešto kriješ od mene! Na primer, taj budilnik ispod tvog jastuka? Misliš li da ne znamo da ga svake noći navijaš i stavljaš pod jastuk? To nije normalno ... To nije normalno!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
I sve obrnuto, istinito je. Kad govorim, o tebi ćutim, i kada ćutim, zajedno s tobom ćutim. Moje kratko ćutanje deo je tvog velikog ćutanja, i zbivanja koje se u ćutnji obavlja. Sve je spremno da se duša vrati u telo, i da se telo vrati duši.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
E se Mare od roda dijeli Ali joj se žao od’jeliti; Jovo Mari tako govoraše: “Što t’ se, Mare, žao od’jeliti Od tvog roda i od mile majke, I od braće i od bratučeda, Od sestrica i mili nevjesta?
191. Što ću junak, ustreli me strela, Dušo Jeco, iz tvog belog lica? Oči tvoje to su strele moje, Tvoje ruke to su moje muke.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
A kad se nauživam tvoga tela, baciću te pijanoj vojničkoj rulji, neka se krvavi vojnici naslađuju ostacima tvog devičanstva! Mogla si da budeš kraljica, a bićeš drolja!
PRVA GRAĐANKA: Iz čega da puca go čovek? DRUGA GRAĐANKA: Nemoj ti da mi kažeš da ne znaš! TREĆA GRAĐANKA: Od tvog šešira ništa nećemo videti! ČETVRTA GRAĐANKA: Nismo u pozorištu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I osetim da mi nije dosta ljubav nevesela. Razočaran od tvog umornog tela, radoznalo milujem bludne i meke velike oči bilja. VETRI Ne grli cvetne poljane moj glas.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
kao da je sad vreme tome. SRETA: Pa žena, vidiš, neće bez tvog pitanja. JEVREM: Jest, nego... (Zamisli se rasejano.) A Ilić? SRETA: Šta Ilić?
Pandurović, Sima - PESME
svešću stane da se bori, Kad se vani prospe mesečina bêla, Crven plamen mojih strasti uvek gori Na grešnom oltaru tvog mirisnog tela.
Kada svetla suza s tvog bisernog oka U nemile dane krišom tužno kane, U svetu poroka, mržnje, zla duboka, — U mome se srcu otvaraju rane.
Kad laž sveta obrazinu zbaci I čas svečan tvog prisustva bude, Straše te se sitni sebičnjaci, Kunu grešni, slabići, i lude.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
6 POD PROZOROM DRAGE Momak (đevojci, koja mu se neće da ukaže — u zavitku je): Draga i medena, zašto meki tvog džama ne otvoriš, da ja tvoje lice vidim, za kojim mi srce vene. Nek ne žalim što mi vene, kad te vidim.
Sveti Sava - SABRANA DELA
sveta grobnica moštiju tvojih miro miomirisno [toči], oče Simeone, moli se Hristu neprestano za tvoritelje spomena tvog!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Na rastanku: miris žila me oblači I zelena ruka tetoši i draga. Ja silazim, biljni svete, sa tvog praga. Ali: kad se opet trujno oko smrači Na porugu svetu u trave ću leći Pa bilo to živinski, kukavički, pseći.
Ugasi i ti svoju lampu pre no Upale okno svetlosti nebeske: Ispruži malo telo umoreno. Nek mesto pesme, iz tvog polumraka Gleda sa stola prazan list iz sveske I pepeljara puna opušaka.
Umesto da sred morskog bleska Promiču naša tela oba Ja u limenku s malo peska Pobadam sveću vrh tvog groba. Umesto da sa tobom plivam I ronim, prskam tvoje lice: Za mramorom se tvojim skrivam. U tamnu ploču zurim nice.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne mogu po tvome! Ne mogu se odreći Olge zato što je ćerka tvog političkog neprijatelja. Ne mogu! Nisam kriv što si me nepravedno voleo više od Đorđa.
Ti si Aćimov unuk? Sedi, momče. I, kažeš, ti si unuk Aćima Katića? Poznavao sam dobro tvog pokojnog dedu. A ko u Srbiji nije njega poznavao? Beše uman čovek i glava radikalska.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Digla si sto mržnja, da stražare kao Sto crnih jedrila, sva pred tvojom lukom; I tako mom duhu prinela si rukom Cvet tvog bića krupan, otrovan i zao.
I stoj ravnodušna, dok oko tvog tela, Mesto kitnjastog i raskošnog odela, Lebdi samo pramen tajanstvene magle. J. Dučić XCVI ANĐEO MIRA Noć duboka
Popa, Vasko - KORA
bih te oteo U pesmu te oblačim 18 Dan ti bogat u naručju Nosim Mlade jele duž pogleda Sadim Gradovima tvog ćutanja Lutam Rosu ti sa trepavica Berem Noć vitku ti preko pasa Lomim Brižne zore sa krovova Zovem 19 Mladost nam
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Nisam spočetka ni pomišljao da dođem ovamo; dok mi je još otac živeo pođoh u Abderu“. „Nablizo tvog rodnog mesta, na domak granice naše države, a za koji dan i pod njenom vlašću“. ,,Onde življaše filozof Demokritos“.
Varaš se! U stanju sam da iz tvog lica očitam tvoju starost, pa da ti dokažem da govoriš budalaštine“. Zagleda se oštro u lice Mesečevo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Znam da sam te tada bio poslao da se sa Omilom vidiš i pozdraviš. Ali posle kratkog vremena od tvog odlaska ti si se vratio k meni bled, prestravljen i bez daha.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ono ti je opak dušmanin... Ja sam se tek zimus počela dosećati nekim rečima tvog oca, pa sad tek vidim da je onaj pakosnik mnoge ljude upropastio i pobio. Samo ga se čuvaj ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— A je l̓ ti, gazda, je l̓ ti je ono snaja? — zapita on za mladu što dite kupa. — Jeste, — kaže. — Dakle, žena tvog pametnog sina? — Jeste, — kaže.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ta ljubav stara, kao duh bez glasa, Povede me žurno tamo, do tvog stana: Na prozoru nađoh sliku tvoga stasa, Kao znak ljubavi i ranijih dana. Došao sam kući.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- Kosta, moj verni mužu, dovela sam ti sina tvog koga si voleo više od svog života i čije je ime bilo na tvojim usnama kada si poslednji put udahnuo život.
- Kosta, moj verni mužu, dovela sam ti sina tvog koga si voleo više od svog života i čije je ime bilo na tvojim usnama kada si poslednji put udahnuo život.
mi je odgovorila: ”Faradejevo učenje je onaj deo moje vere kao Davidove reči upućene bogu: “Kuda ću da pobegnem od tvog duha? Kuda ću da pobegnem a da tebe ne sretnem?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
menja u neobičan „punu rujna natočila vйna” (distaktna veza između podvučenog prideva i imenice), odnosno „evo tebi tvog sina Stojana” u „evo tebi tvog Stojana sйna” (oba je puta pomoću promene ostvarena kvantitativna klauzula), onda je
natočila vйna” (distaktna veza između podvučenog prideva i imenice), odnosno „evo tebi tvog sina Stojana” u „evo tebi tvog Stojana sйna” (oba je puta pomoću promene ostvarena kvantitativna klauzula), onda je jasno da se sintaksa ovde ne
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
vetar samo, Ako srpskim uzdasima Tvoj amanet usisamo; Ako suze roda tvoga Budu rosa složne svesti, Prvi cvetak iz tvog groba Biće cvetak blagovesti; Ako tugu, jadnicu nam, Tvoja misô očeliči, Zatočnici tvoga duha Prizrenu će skoro
“ Imô si srca, imô osećanja, Uz koje sreća nikad ne prianja. I prva reč’ca beše sa tvog trona: „Skidajte lance s dvaest miliona!
Iz straha ti radost niče. Nad Milenom zvezda sjaje, Spasena je, spasena je Majka roda tvog! Eh, raduj se, Svetli Kneže! Crno ti je nebo bilo; Evo sad se razvedrilo, Vraća ti se svet.
Ti mi pruži svoju desnu ruku, Ja je stiskoh prv’-poslednji put: Sa tvog lica čitao sam želju, Što s’ ne krila ni sa lica mog. Ti zausti: „Sutra do viđenja!
Miljković, Branko - PESME
podzemlja gde svetiljku i pticu nikad da doselim Nepronađene proplanke krvi i peščano podne sam odbolovo al topli hleb tvog imena još mrvim ptico među predelima, Stražilovo zemljo preko moga zaspalog uma dok list po list umire šuma Dete
čula sebe osluškuju, svoju Nestvarnost, svoju beskrajnu uspomenu; Tvoja praznina svet i zvezde krenu U čudno poimanje tvog duha u Broju.
Zbog tvoje nadmoći ostah pust i sam, Što snih zaboravih, pa me prože plam, Dok na kraju tvog imena bukti baršun Ptice što prelete svet unazad varav Do mirisa ruže u kamenu.
što pati, Dok te u dubini preuređuju zvezde, Koje ne vidiš, al vidiš zvezdanost Presvislu u vodi bez čari što zanos Tvog srca troši za hridine trezne. Moja te ljubav pretvori u nešto Što se ne može voleti.
a osvetljavaš Slikama od juče, danas van vremena, U pustinju se pretvara svet koji spasavaš — Zalud ptice kruže oko tvog imena.
Daj mi da vidim svršetak tvog leta Mir tvoga kretanja što mi nemir snio I nepokretnost moja kad sam mrtav bio Sam u svom srcu bez munje i cveta.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
SULEJMAN: I opet kažem: Ta bleda glava nije sina tvog!... STANA: Pašo, ti nisi bog! SULEJMAN: Alah al alah!... Jemin alah!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Vitlaju se gori, doli, Od muke i žara, To su moji stari boli, Jadovanja stara. Pobegli su od tvog oka, Pa s’ obziru na te... Jedan časak... jedna rečca...
P’onda ode, p’onda ode Putem vala, strujom vode, Izgubi se tako brzo, Odnese ga voda mutna; Iz tvog oka suza kanu, Kao neka tužna slutnja.
Jedno duša tvojeg oca, — Sušta blagost i dobrota,— Drugo duša majke tvoje, Hraniteljke tvog života. One stoje tu pa glede, Kako viješ splet maleni Iz dubine duše svoje Njinoj svetoj uspomeni.
— Al’, gde mi je ta moć?.. I ispuni se slutnja Samrtnog časa tvog, Mezimče moje drago, I to mi uze Bog. Sad često u snu čujem Dečice moje glas: „Gde god je Srpče koje, Ljubi ga,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Neka na Moravi Doveka boravi, Kao žubor klasa, Zvižditelj tvog glasa, I rosom okiva Zlato njenih njiva. A mene, ah, molim, Zato što te volim, Ti po lasti glaskaj I dušu mi laskaj: Da
O Savka, Savka, tvog stasa tanka ko će ljubiti, ko li obviti rukama? Srce mi trune, slez oči pune, kako sunca gled tak' i moj pogled za
Kako holmi u Danice vzigravaju žaru, Tako u tvog ja pogleda vosijavam daru. Smjeh na licu i prijazan svega struka tvoga Netljena je, do dna serca, pažit oka
Neka duva hladni vetar severni, Ja ću opet svagda biti tvoj verni, Ti si mene baš do groba Učinila sužnog roba Tvog lica.
— smejući se Blagoje gro’tom, — Plugom se dičiti, — reče; je od oca ti ost’o. Sam da si tekao, ne bi ni gole palice tvog za Veka imao. Plug mi se ako pokvari, udešam Sam; a ti ni oritka držati, ručice nit’ znaš.
tebe, za život svoj Taj dvolični ne mari Dobroželatelj: duhne li Pak otkud vetrić ma najmanji, traži ga, Viči, zovi tog tvog krasnog prijatelja — Jest! Doći će, misliš? — „Ne Znam te”, reći će. — Redak u Nevolji prijatelj.
u tvom oku I vozbudi preduboku Ranu tužnu srca mog; Reći ništa ti ne mogoh, Žalost nema reči mlogo, Pitaj samo srca tvog.
„O, ukloni, svemoguća, Ovo od tvog naroda; Nije narod, nije zemlja Gdi ne cveta sloboda.“ Al’ bezglasna stoji sudba, Oko nje je užas, strah; Dečanskoga
je bio tvoj, Dve grozne, pune godine beda, Što posla ljudma Bog, Bez straha ti si prespavao tiho Zabludom uma tvog. Dvolični jezik prijateljstva lažna Za tobom nije bacao jed, Nit ljuta strela dušmana silnih Nanese tebi vred.
veće Jest toržestvo sreće Što razgoniš mrak, Jer zvezde ti sjaju I utehu daju Da jesi nam sloge i ponosa znak. Tvog naroda pesme svak željno već poje, I Nemac k’o Sremac, i Englez i Gal, Jer divna krasota besmrtne iroje Tu peva k’o
K’o svaki da svoje, I ti se za tvoje Ne štedi, no daj: Sve više svedoči Da blagoslov toči Tvog imena jezik k’o nebesni maj. 1841. Nikola Borojević TVRDICA Razboli se ćifto (goleme nevolje!
O, idi, divna nevo, Gde sreća za te cvati, I pesma nek’ te prati Tvog ručnog devera. U nove ideš dvore, Gde zaova cveće bere, I nova majka stere Od sadi-platna put.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Zbilju?... Il’ šalu zbijaš s mojim teretom. LEONARDO: Oprosti, gospo! Glasnik sam samo dužda, oca tvog, A otac ti se bogme ne šali.
Sva Venecija zna mu sadržaj — Jer sva Venecija oči upire, U ovom, po nju kobnom vremenu, U tvrdi presto Đurđa, muža tvog!... JELISAVETA: (čita): „I kunem ti se mojim prorokom Da hoću krvlju tvoga naroda, Pučine morske penu bojiti...
JELISAVETA: Moga devera? KNEZ ĐURĐE: Jest, sunce, devera tvog! A moga brata, brata jedinog. Došô je, željan svoje snahice, Po običaju crnogorskome — Deverskim darom da te daruje.
Odgovor mu je hučno besnilo Kojim ga orkan mrazno pozdravlja — Tvog uma, ženo, čedo pakosno Uzburkalo je besne valove — A valovi su ona plemena Kojima tvoja slatka nemilost Progoni
(Katunović dolazi.) KNEZ ĐURĐE: Vojvodo, šta je? Tvog oka tama šta mi donosi? KATUNOVIĆ: Noć. KNEZ ĐURĐE: Kakvu? Je l’ blagu, laku — onu večnu noć? KATUNOVIĆ: Užasnu....
KNEZ ĐURĐE: Svanuće dan, Hoće svanuti, I u tvog sanka budnom zrcalu Sumoran će mu zračak granuti — Pa kad u peni bratske mrzosti Nagrđen krvlju obraz opazi, Sa
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— E, moj Mijo, teško da ti to... — Ma, što teško?! — Na onog je, brate si moj slatki, sve prepisano. Tebe i tvog Stole nema kod ovog suda ni u kakvom tevteru. Onoj je Švaburini dodata i tapija i kmetovska práva.
Simeun posrće i krupno uzdiše: — O, majko moja! O, sveti moj oče, ne mereš da spavaš. Razbio ti se san. Eto tebi tvog Simendaša. — Simendašu! Postragijo stara! — ču se gromovita glasina oca Sopronije. — O, majko moja! O, sveti moj oče!
Bojić, Milutin - PESME
Nada mnom siktaše krik posmrtnih jata, Rušio sam kule, satirao čete — A danas sam željan krvi iz tvog vrata!'' I sruši se David, car države svete, I grizući svilu šarenog divana Jecao je plačem razgnevljene sete.
I smešna bude suza što se proli I podsmeh mnome prospe dah svevlašća, Čuću, kô šumor nabujalog hrašća, Kucanj tvog mladog srca koje voli.
Ne umem da grešim, kô što činih pređe. ...Čudna ljubav vlada u srcima našim: Sad te volim, a tvog uzdaha se plašim.
(1917) XXXVIII Oproštaj će doći i za te, no kasno Doći će u jesen tvog palog života, Kad izbledi mladost, potamni lepota I utrne oko vatreno i strasno.
Nastasijević, Momčilo - PESME
VRAČANjE PROROČICE IZ ENDORA Om. Om. Vatrom i vodom, Rečju i dahom, Pogledom i sluhom, Slomi veze tvog korena, Skrši pečat što zatvara urnu, Pojav’ se, pojavi. Sad je čas. Om. Om.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Najzad sam mu rekao: „Doroteju, ako iz ovog tvog drekala poteče jedna jedina kap rakije, nosiću te kao konj na ovim mojim grbavim leđima od zore do podne kuda god ti
Ilić, Vojislav J. - PESME
jedna, telo bez duha svog, Po tebi pavit se širi i gnusna zmija se krade, I gavran sumorno grakće s kamenog vrha tvog. Kraj vlažnih zidina tvojih gomile kamenja stoje I urna bačena leži...
I jednog dana vila ta, Nevino ovo dete, Prezreće redom blaga sva Za kankan i balete. I kruna tvoja s čela tvog Talijom, dragi, samom Prezrena biće dana tog, Zajedno s našom dramom.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— A, tako veliš! E, onda da znaš da ću kroz prozor ujahati u onu zabarikadiranu kuću, i da ću isterati na sredu onog tvog slepog miša!... Za vas je sin, sram vas bilo! — I žene se pobunile, i psuju na svoj način.
Jedared, mala spletkara dodade i ovo: — Bila juče kod mame gospojica Nata, i pitala za tvog tatu i za tebe. Je li, Soko, je l' i ona htela da se uda za tvog tatu kad je bio udovac? — Htela je!
Je li, Soko, je l' i ona htela da se uda za tvog tatu kad je bio udovac? — Htela je! I još je htela i gospojica Saveta, i ona... ona gospa-Mara, i još druge... Lorfe!
I zato, kažu, moraju pomalo i piti... Kaplar Radovan priča mi, kaže, „Pre tvog očuva, dvojica su nam starešina poginuli. Jednoga je zaklao pijan apsenik, nisu ga dobro pretresli, imao je nož...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A pobratime, šta misliš, kada bih ja ovako digao noge, pa te izbacio iz tvog kreveta! I Luka podiže nogama dušek, koji je visio na kaišima, a sa njim i Dušana. — Nemoj da si lud!
Konji se behu uznemirili i gotovo da zgaze jedan drugoga. Tvog konja podaj vodniku, a ti posle jaši moga! — i pokazah mu rukom. Vojnik odjuri...
Petrović, Rastko - PESME
Nema više ljubavi za čovečnost, već dahtanje. Više držim do tvog tkiva no do života, i ništim sebe, ne iz ljubavi, već iz besa; sa tobom počinje životinjstvo i kanibalstvo, zbog tebe
na prozor tad neki smelo: Odškrini da samo protne ruku Pa pomiluje dojku i grlo belo: I zarije se u tebe sav bez bola. Tvog oca, radnika fabričkog, s prstiju curi smola A po mokrim plećima tvog mladića i tog vranca, U ogledanju kreću zvezdana
Tvog oca, radnika fabričkog, s prstiju curi smola A po mokrim plećima tvog mladića i tog vranca, U ogledanju kreću zvezdana kola.
Čak ni lepota nije osobiti moj moral, jer je i ona došla posle nužnosti tek i zbog nje. Pretpostavimo čak da, zbog tvog osobitog držanja, priroda nikako ne stigne da te iskoristi.
Pretpostavimo čak da, zbog tvog osobitog držanja, priroda nikako ne stigne da te iskoristi. Interval između tvog rođenja i tvoje smrti, izvan kojih: ko zna čiji si, izašao je van oblasti delovanja zakona gravitacije.
tvoj odnošaj s bogom postaje manje važan i divan, ako ide kroz mudrost seksualnu i apetit njegov, a ne preko srca samo tvog i misli. I ako je u veri neophodno otkrovenje, zar nije i to jedno otkrovenje!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ako ona ne zna gde je sreća tvog sina — niko neće ni znati! — Istočni vetar pođe za oblacima, a žena krete da nađe Sunčev Breg.
Šantić, Aleksa - PESME
Ma kako da s tebe trepti briljanta blesak divan, U noć tvog srca nijedna ne pada traka sjajna. Ja sam to davno znao.
21 Tako je svaki spomen zaborav skrio Da sam ja dugo tvog srca vladar bio, Srca što tako lažno i slatko bije, Lažnije ništa i slađe na svetu nije.
''Ja neću presto oca tvog, Niti mu krunu jasnu, Ja neću skiptra kraljevskog, Ja hoću tebe krasnu.'' ''Zaludu'', reče glas joj mek, ''Ta
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A evo ti tvrdu veru dajem da ti ništa učiniti neću: u tvog babe mlogo kažu blaga, podaj blago pa otkupi glavu“. Al’ besedi Senkoviću Ivo: „O Turčine, ago od Ribnika, nisam došô
Tebe staru ogrejalo sunce: evo tebi tvog Stojana sina!“ Kad ugleda ostarila majka, kad ugleda svog Stojana sina, mrtva majka na zemljicu pade.
Stara mu se nasmejala majka: „Ne budali, mlađani Nenade! Ja sam tebi braca porodila, Predragoga, tvog brata rođenog, i juče sam za njeg razabrala: da s’ naodi i da ajdukuje u zelenoj gori Garevici, pred četom je junak
Oj Koviljka, mila sestro moja, kad nam sveta nedeljica dođe, kad iziđeš na sokak međ’ druge, tvog Marinka na krilo posadi, moga Mirka kod sebe na zemlju — nek se znade da je sirotica, da moj Mirko svoje majke nema.
Oj Koviljka, mila jetrvice, kad mi, sejo, u crkvu pošećeš, tvog Marinka na ruci ponesi, moga Mirka za ruku povedi — nek se znade da je sirotica, da moj Mirko svoje majke nema“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Djed se prepade. — Ama nemoj biti lud. Vidiš da me davi dim, gori mi pod nogama. — I meni gori zbog tvog opasača — priznade Stric. — Unuče, jabuko moja, pusti me samo gore kod sebe, neću te ni dirnuti!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Blagoslovena si ti nad svim ženama i blagosloven je plod tvog čreva!« Devojka Ja sam roda carskoga i u carskih polata moga mi grada Vitlejema s maternjim mlekom sam odojena, pak u