Jakšić, Đura - PROZA
svojim starim poznanikom i gostom, pa onda ga pođe pitati: — A, zdravlja ti, gazda-Miladine, da nisi kako u putu sreo tvoga pobratima Živka?
— Al’ neka, čedo moje! Još za koji dan, pa ću biti sam svoj tutor, i onda neću njih, nego ću tvoga oca moliti da mi te pokloni, ružice moja. — A kako može moj otac bez mene živeti?... — pitaše začuđeno devojče.
Obradović, Dositej - BASNE
A zmija mu odgovori: „Sve je to zaludu, moj komšija! Dok god ti gledaš grob sina tvoga, a ja moj odsečen rep, pravi mir među nama ne može biti.
ti, sine moj, ne zato što bi se ponosio, i sestru svoju ružnom nazivao, nego što bi krasotu i blagoobrazije lica tvoga sa zlonaravijem i nepristojnim postupkom ne naružio i ne oskvernio; a ti, kći moja, što bi s česnostiju života tvojega
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No posle neki̓ godina reknu oni Hadži-Musta-paši: „Mi znamo da si ti caru veran, a i mi smo tebi verni, daj ti tvoga sina neka nakupi vojske, a mi ćemo svi ići, mi smo bili toliko godina u Vidinu, i znamo kako se lako uzeti može, mi
Aganlija, „I ja hoću da toliko vojske kod tebe u skupu nađem, a doći će i Turci iz sviju kasaba, da idemo da tučemo tvoga prijatelja Hadži-bega i da mu popalimo Srebrnicu za moje azbukovačke arače.
— Na to će mu reći Serdanović barjaktar: „A kako bi ti zapalio konak tvoga najboljeg prijatelja od Turaka?” — „Eto — veli — tako, kao što bi i on meni učinio; tako je sada vreme donelo, i moja
a šta se đogaš, kad znam da i ti želiš ono što i mi? Ne vidiš li kako tvoga age gori han? Sad samo dok ustanem pa uzmem ugarak s vatre i dunem u streju, pa će i tvoja kuća onako goreti, a ti idi
” — „Čujem nešto huči, a ne znam šta je.” — „Ono je — veli — glas tvoga tihoga Dunava.” ,,Šta, pobratime jadan, zar Dunav i onaki glas ima?
sin pokojnoga kneza Alekse iz Brankovine; nisi li ti onaj koji si u mojoj kući noćio, kad si odveo devojku iz Užica za tvoga kuma Joksu Prijepoljca; i znaš li kakav ti dobar đogat beše?
reče: „Dobro će biti”, pak on napisa pismo ovako: „Pozdravlje tebi, brate Teodore, od mene Crnoga Đorđa i od Jakova tvoga ujaka i od sve sirotinje.
Dođem, jedva pogodim u kvartir, sve bacim, umoran sednem, znojan; a Protić: „Ha, eto tvoga Tekelije!” Vidi da mi je umor i muka dosadila, hvala mu, uze te mi sve izopira, namesti da se suši.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
voli svađu i prkos iram — tkani prekrivač za krevet interesirati — davati novac pod interes iskrenjago tvojego — tvoga prijatelja iskusurati — izravnati, namiriti ispit — veridba momka i devojke pred sveštenikom ič — nimalo Jabana —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Nije dever! — riknu on. — Nije dever nego pogani dželat!... To ću ja tebi biti!... — Odsecaću komade mesa sa tela tvoga, pa ih onako žive jesti!... Da si najveća sila, meni nisi ništa!.... Ja ću te srušiti... smožditi!...
Budiboksnama!... Ovako ja tebe, pa sada neka ti deveruju hladne guje pod zemljom; ja ću uzeti Jelicu i bez tvoga deverstva!... I bio je tako miran... bilo mu je tako pravo kao da je učinio kakvo dobro delo... Jelica!...
Od tvoje kuće, Ivane, ostaće kućište, a od naroda iz doma tvoga strašna pripovetka!... Tako mi Gospod glasa ne čuo, tako me ne ogrejalo sunce sutrašnjega dana!... 7.
Ko ima opakog sipa kao ti, on meni ne može biti rod!... Pozdravi tvoga sina Lazara i kaži mu: Stanko Aleksić zna da je ova krađa njegovo maslo!... Juče me je hteo ubiti, ali mu bog ne dade!..
” Ne može on da gleda nevaljala čoveka. Pa, eto, koliko samo pazi tvoga Lazu! Laza je dete, a on ga priziva k sebi pa ga uči i savetuje da se dobro i pošteno vlada!... Pa ti još ne znaš sve!.
Ti njih moraš slušati, pa da bi ti rekli i u vatru i u vodu, a oni tebe neće ni onde gde se tiče tvoga obraza i tvoga sedog perčina!... Ej, moj Ivane, teško tebi!... Dokle ćeš, bolan, biti lud?...
Ti njih moraš slušati, pa da bi ti rekli i u vatru i u vodu, a oni tebe neće ni onde gde se tiče tvoga obraza i tvoga sedog perčina!... Ej, moj Ivane, teško tebi!... Dokle ćeš, bolan, biti lud?...
— Pobratime! — viknu ga Zeka. — Šta je? — Šta bi bilo kad bi mi sada sreli tvoga Lazara?... — Otkud je moj?... Koliko moj, toliko božji!... A već šta bi bilo to samo — sami bog zna!...
A danas, eto, dočeka čoveka na svome ognjištu, i on mu u oči reče: „Neće devojka u tvoj dom i za tvoga sina!” Žene po ćoškovima nakiselile lica, otpustile usne, pa skoro da plaču... Mladen je bio otišao.
I, kao, Stanko priđe, uze Marinka, diže ga i obesi o jednu granu... „Sad vidi — reče mu — šta ću od tvoga Kruške uraditi!... Baš sam te i podigao malo više da bolje vidiš!...
— Suva riba... ali ništa... Aleksa je jeo. — Je li, Aleksa? — Šta je? — Što ti meni, bolan, ne kažeš za tvoga Stanka. Kad sam ja to koga upropastio?... Aleksa je ćutao. — Ja njega volim kao da je na mom srcu odrastao.
— reče on. — Baš mi je srce na meri što i mene harambaša odredi!... Ne znaš kako volem što ću jedared izbliza videti tvoga Krušku!... Stanko je ćutao. U njega beše ušlo sto besova. Činilo mu se da mile a ne hode, pa je odmicao ispred sviju.
Dučić, Jovan - PESME
I kad se otkri putanja Sva sunca gde su zapala, Na moru tvoga ćutanja Kao dažd noć je kapala. MEĐA Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna
U mašti sam ti bele svud crkve zidao; I za molitve sam tvoje u zvona zvonio; Za tvoga blagog Sina i ja sam ridao; I đavola sam crnog s tvog krsta gonio.
I tako beskrajna, i silna, i kobna, Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta? Ali tvoga daha prepuno je svašta, Svugde si prisutna, svemu istodobna.
Lepota, otkriće, Pre nego mom duhu beše reč i slika. PESMA SUTONA Sutoni bez šuma tvojih koračaji, I tama bez tvoga šapata, i sati Prvi kad se nema više šta da taji... Prve prazne staze kroz rogoz i vlati.
tvog ćutanja; svaka Tmina opomene na svetlost tvog glasa; Da je srce puno sve tvojih koraka; Da na svačem leži senka tvoga stasa. Uvek nezasitno, moje srce hoće I zadnju kap čaše još neispijene...
Znam iz tvoje vene da teku sva mora, Znam od tvoga daha da prolista šuma — A osta nedozvan na vapaj svog stvora: Sreća našeg srca i kob našeg uma.
Orli od bisera leže po tvom skutu, Krsti po stiharu, i safiri vratom; Mirise Istoka ostavljaš po putu; Tvoga konja vode potkovana zlatom.
pobede, i vali Tvog ognjenog mora i sunčanih reka: Mi smo, dobra majko, oni što su dali Svagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.
Svaka beše za Te rana koja tišta, A svaka reč eho Tvoga strašnog slova: I sada Ti kliču samo s gubilišta, I sad su nam groblja veća od gradova.
Blagoslovi, Dobri, njihov trag što sjaji, Trubu mrtvih uvek punu Tvoga daha. I na večnoj brazdi njinih koračaji, Mač mrtvih pozlaćen zlatom tvoga praha. („Amerikanski Srbobran“, 17.
I na večnoj brazdi njinih koračaji, Mač mrtvih pozlaćen zlatom tvoga praha. („Amerikanski Srbobran“, 17. septembra 1942) NA CAREV ARANĐELOVDAN Za tvoju Slavu, svetli Care, Što i sad
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A što? — Bogami, u onoj muci i nevolji ja ne znam ni šta mi je govorio. Znam samo da reče da će da ide. Pitaj tvoga Jocu! Ja se odmah umijem, obučem i uljudim. Nisam hteo ni kave piti, nego odmah otrčim u bolnicu.
— A ti kuda ćeš? — Pusti me! Tako mi je slatko! Pusti me, tako ti bog pomogao, tako ti tvoga deteta, pusti me! Ne znaš kako mi je! Petrija se skloni za vajat da motri kuda će Anoka.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Eto ja i gospodin popa, mi ćemo još sto godina živiti i mučiti se! Proko, dobri druže, di si, da vidiš tvoga Glišu kako se zlopati! — uzdiše Gliša, iskali čašu i spusti glavu na sto.
— Zovi ti tvoga pokojnog déku, beštijo čifucka! — grmi iz avlije gđa Sida. Ovo poslednje nisu ni čula oba popa, jer je Melanija odmah
pop Ćira, smejući se usiljeno, a u sebi je izvesno pomislio: »Nije to tebi pop Spira zabadava prezentirao; ima tu i tvoga masla, Kaijafo jedan!
To su naši dobri prijatelji, je l’ te, gospodin-popo... bábini prijatelji, je l’ te, i mamini. Gospodin popa vole tvoga bábu, pa će on doći opet... On vole bábu... — I mamu vole?! — reče jecajući mali Iva, koga držaše Jula na ruci.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jest, čuvaj se! Ti mi se moraš vratiti, ti moraš doći da odagnaš ovo mračno očajanje tvoga anđela, da učiniš kraj ovom neizdržljivom, praznom, pustom i strašnom životu; ne doći, moraš doletiti: da se uveriš
Sad je tako tiho i lako u mojim grudima. Od tvoga pisma sve mi se čini promenjeno, u svakoj stvari vidim tebe. Da mi je da sam pametna kao ti, pa da nađem nove, nikad
— Zmijo, grmnu Jurišić kad je ugleda, tu u tvome srcu, tu u sred tvoga srca nalazi se moj ključ. Ključ! Ključ taj, daj mi ga! I jednim munjevitim, ludačkim pokretom on ščepa ženu za grudi.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: Zaboga valjda znam šta mi je poso? JANjA: Alopu! Znaiš da izgubiš glava tvoga gospodara. Apage, škilji, u kujnu, tu ti tebi mestu!
Kad čui Grku u Morea, oći da ti digni u štatua, kako jedna Pitija. Eh, slavno Grecija! Jedno zrno kako si nađi od tvoga duh, teći eto pamet. Dušo Juco, oći da si svi Grku radui za tvoj rod. JUCA (u polasku, za sebe): da vas đavo nosi!
JANjA: Doksa si, o teos. DIMA: E, da izvadimo druga. Kir Janja, ja sum došuo da mi dajš tvoga Katica. JANjA: Katica? DIMA: Katica. JANjA: Zašto ištiš ti moja Katica?
Teodosije - ŽITIJA
Jer ako hoćeš da uzmeš krst Hristov, onda te molimo da sediš u svojemu manastiru, da nas prisustvo tvoga časnoga dika teši. Jer kakva ti je pohvala da kao jedan od tuđinaca u tuđini život svoj skončaš, i to u pustinji?
U Gori Svetoj, u oblasti tvoga manastira, na tom i tom mestu, potražićeš i naći ćeš dva skrovišta zlata, koja uzevši sve što ti je u Bogu potrebno
obisnu se o vrat njegov, i reče: — Pre se ja, tebi pripadajući, molim, gospodine oče, da kao što sam se za života tvoga, okriljen toplim ti ka Hristu molitvama, od sviju zala sačuvao, i sada opet kada Hristu odlaziš, izmolićeš od njega
za života, tako se ni posle smrti ne rastaješ od poroda srca tvoga, i mnogopečalnu mi dušu i skrobno mi srce viđenjem tvoga lika u anđelskoj pojavi nasladivši, razveselio jesi.
Usliši me slugu tvojega i ne prezri moljenja mojega, za što se tebi, Bogu svome, prilježno molim! Pošalji presvetoga tvoga Duha i obnovi kosti što radi tebe, koji si nas radi stranstvovao s nebesa na zemlji, u tuđini leže, i napoj ih rosom
Bože, Spasitelju moj, poslušaj uzdah moj i prikloni uho tvoje ka moljenju sluge tvojega, pošalji tvoga presvetoga Duha i obnovi mošti raba tvojega, oca mojega.
premilosrdni Gospode, i ovoga ovde preda mnom raslabljenoga od bolesti što ga drži oslobodi, pošalji Duha tvoga svetoga i obnovi stvorenje tvoje, saberi raznesene ude njegove i zaveži žilama tela njegova tvojom neizrecivom vlašću i
— ne setivši se, bednik, da je takvome rečeno: „Pošto si beščastiv veoma i oholost srca tvoga uznese te, uzdižući dom svoj na visini i u srcu svome govoreći — Ko će me svrgnuti?
Poslušaj me, Gospode, poslušaj, kao što si nekada proroka tvoga ognjem, tako i sada mene, grešnoga raba svoga poslušaj gradom nebeskim, da i ovi razumeju da sam ja tvoj sluga i da se
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Kako bi bilo da te malčice gricnem, samo malo za uvence?! — Bolje bi bilo da ja gricnem onaj kanap oko tvoga vrata! — dosjeti se Miš prorok. — Onda ćeš dobiti i slobodu i slaninu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
od tebe kao od šuge, bilo koga od njih, čim ga dodirneš, bićeš manje sam — tvoja sramota i tvoja osamljenost, bolest tvoga siromaštva manje će da te peče, podelićeš je sa drugima...
Matavulj, Simo - USKOK
Ništa pak uraditi neću bez tvoga savjeta, kneže, jer te odsada smatram kao drugog oca! I da si mi zdrav sa cijelom porodicom, sa cijelijem svojim
Milica, s djetetom u naručju, sjede pred oca i reče: — Zar baš ni jedne riječi nemade, tajko, do sada za tvoga dragića, a toliko si se radovao što ćeš mu dati jabuku! Vidi samo kako se srdi na tebe i okreće glavu!
I zato da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvoga iz ruke tvoje! Kad zemlju uzradiš, neće ti više davati blaga svojega. Bićeš potukač i bjegunac na zemlji!“...
pred ćeklićkoga kneza Jovana Vickovića đakon poče kašljucati, ali ga knez preteče: — Mogu ja, Milobrukoviću, i bez tvoga čaćenja! A, bogami, pravo da ti kažem, nije mi milo da oko mene živa pop čati, a i ti si njeki pop, da-ti napola!
— reče Miraš. — Dragi prijatelju, ti te vlasti nemaš, reče mu blago vladika. — Ako će knez da je dâ za tvoga sina Stanoja, može, ali ne mora. — Neću, božja ti vjera — reče knez mirno, ali odlučno.
mu namah navriješe suze i prisloni njenu glavu na svoje grudi i započe: — Oprosti, dijete moje, umiri se; ne pitah te tvoga zla râdi, ni sramote, no... eto, kaži mi, reci samo ciglu, najkraću riječ svome tajku! Bi li rado pošla za njega?
Sremac, Stevan - PROZA
— Ama, slave ti, iz Korita! — čudi se. — E, pa onda smo zemljaci. Ja sam ti, zemljače, iz Sekirišta, baš do tvoga sela. — E, vjeruj... — veli seljak i gleda ga i meri.
« — »A, od »kuma« veliš, znam ja i tebe i toga tvoga kuma!« dere se Jova, pa vrti glavom. Tako je često bilo, pa tako i sad.
Sedi dušo, do mene, Ej, da mi srce ne vene! peva domaćin i zagrlio svoju Penelopu. »Dede, ovde, ovde poljubi tvoga đidu, tvoga Jovana!
peva domaćin i zagrlio svoju Penelopu. »Dede, ovde, ovde poljubi tvoga đidu, tvoga Jovana! Eh, da mi je sad ona moja podnarednička »jegerska« persona, ne bi’ te ni molio; ne bi ti ni došla na red.
Eh, da mi je sad ona moja podnarednička »jegerska« persona, ne bi’ te ni molio; ne bi ti ni došla na red. dede, Kajo, tvoga »jegera« u obraz.
Radičević, Branko - PESME
Da ti konja tvoga jašem, Da bos tapkaš pored mene, Da ti britki ja mač pašem, Baka prelu da t' priđene, Da t' osedlam kô paripa: Da
pravo: Oj sokole nad svim sokolovim', Šta ti misliš, more, s poslom ovim, Što magarci njemu se raduju, Čkalja tvoga što oni blaguju, Pa ti viču: zdravo, mili pobro, Misliš da je i za ljude dobro?
će biti, Ali opet ne boj mi se, Fato, Opet neće u bunjište zlato, Dok je noža i srdašca toga Neće Mehmed ljubit lica tvoga.“ Ovo reče, pa slušati presta, I ozgo je sa čardaka nesta.
Juriš, Srbe, kroči, teci, De ga nađeš, tu ga seci, Sve tamani do jednoga: Nema tebi tuna tvoga. — Juriš, Srbe, sve su zmije, U Madžara vere nije! IZ ZAOSTAVŠTINE LIRSKE PESME DEVOJKA DRAGOM 1.
Junačku bi t' ranu celivao, Na osvetu tada se digao, Dovatio mača plamenoga, Poterao bi tog ubicu tvoga: Pa ol' bi dvoj'cu'skrio taj grob lađan, Pored brata ležô bratac mlađan, Ol' bi pevô krvavo bojište, Kako junaci
cvetak nježni, On nježan jeste kao što si ti: Na vrelu di se diže predel brežni, Di prvi put smo videli se mi, Iz tvoga lica zraka rujni, snež(n)i, Di prvi put ja slade neba pi, Di prvi put ja oka t' vidi baj, — Tu iznikô je, mila
Koga kažu rodna ti babajka? Da si dete roda gospodskoga, To ja vidim i iz oka tvoga; Još kada te tu pogledim mlada, Spomenem se doba od nekada, Spomenem se svoji mladi dana, De imado jednoga
Pa ga ljubi u čelo viteško, Jošta proli dve goleme suze, Pa ondaka 'vako rečcu uze: „Oh moj sine, znam ja oca tvoga, Oca tvoga, pobratima svoga...
ljubi u čelo viteško, Jošta proli dve goleme suze, Pa ondaka 'vako rečcu uze: „Oh moj sine, znam ja oca tvoga, Oca tvoga, pobratima svoga...
Ali planu Zmaj Ognjani Rade, Pa ovako besediti stade: „Neću, neću, i tako mi Boga, Prekoračit više praga tvoga! Zbogom ostaj, moja vero lepa, Da gadno li đavo te pocepa!“...
Eto reke, eto tvoga sveta, Ta jedva su dva-tri puškometa, Nosi glavu, to gubavo breme, Unesi je dok je jošte vreme...
Da bi manje, te bi bolje bilo, Još bi zdravo ja imao krilo, Još bi duže veselo trajao, Sunca tvoga zlaćana gledao Slušâ groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvome cveću i tvome izvoru — Mog života vir je
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— dim u dim ispali stric, jedak i zadovoljan, pobjednički srećan i djetinjski uvrijeđen. — Eto ti tvoga đaka, sad se možemo strugati motikom.
Vratio se tek pred ručak, loman i uveo, a već istog dana pade u postelju i poče da kašlje. — Eto ti sad tvoga dorata — gunđao je stric Nidžo trudeći se da je što manje starcu pred očima.
poznade glas brata Mikana, ali isto tako brzo sjede ponovo u zaklon i zlurado vreknu: — Aha, neka, neka, dosta je i tvoga bilo! Pucnjava iz džamije ojača i vagnu na Jovaševu stranu.
Evo ih, puni džakovi! — A vi, navali po njima, a? — Ih, bogu ti tvoga, strpasmo se sve jedan preko drugog, a ustaški mitraljezac opleti po nama.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Evo pogledaj, ovo je ilmi-haber od Hasanage, napisan pred svedocima; dokaz da nisi oterana, da nema tvoga braka sa Hasanagom, da je poništen, da moš da s udaješ. Evo i potpisa. HASANAGINICA: Šta kažeš?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
joj duge, zamršene, bujne kose i pevajući onu tužnu pesmu: Da li te je žalba za tvoju majku, Za tvoju majku, za tvoga tatka?
— Ne, Nikolo! Sladak, mili Nikolo, ne ulazi! — Molila si ti, sirotice moja, jer si se stidela da ja njega, tvoga muža, vidim takvog. Molila si ga, vila se oko njega i zaustavljala ga. — Ja! Što? Koj mi što može? A ti?...
Kostić, Laza - PESME
Ta to nisu gore, to planine nisu što se tamo modre u golemom nizu; već masnice to su tvoga grešnog tela, bog je tebe šibô za precrna dela.
EJ, ROPSKI SVETE! Ej, ropski svete! kuda ću pobeći s obraza tvoga, s obraza tvoga trpežljivoga? da propadnem u zemlju od ljute sramote sa tvoje grehote? Il' u nebo da skačem? U nebo?
EJ, ROPSKI SVETE! Ej, ropski svete! kuda ću pobeći s obraza tvoga, s obraza tvoga trpežljivoga? da propadnem u zemlju od ljute sramote sa tvoje grehote? Il' u nebo da skačem? U nebo?
Zapali srce moje, iz njega sinu zrak, kroz oka tvoga kamen drag prosinuo je blag. Pa i on je u boje razišao se ceo, još lepši šar je razapeo na listak ovaj beo.
Ti svetove iz grudi pogubi, al' svet nam ovaj time zdvogubi. U srca tvoga svet taj izvrgnut besmrtna duša uzede ti put; u tome svetu, tvojim delima, u carstvu tome vladalac si sam, okružen
Ti nauč' nas tom! Al' ako misliš, silnih slava sit, da, lakomi na blaga tvoga mit, izneverimo drago ime Srb, u onaj narod de se prelije livena tolko dušanova krv, što tebi može zborit
” kaluđer se javlja, „Dobra ti sreća pored bolja zdravlja! Al' osim zdravlja tvoga i sreće, još ima nešto dužnost da ti reče: bula jedna mlada pred vratih čeka, utočišta moli i konaka meka, dozvoli
„Hoćeš da ti kažem pravo? U meni je bog i đavo, divan đavo kâ i bog: ispod neba tvoga čela snela mi je vrela žela zrak bogovskog oka tvog; a vladalac uđe mraka iz oblaka uvojaka u zanosnu moju
Jer onda bi tek delila tog ostatka vredna bila, desna ruko, tvoga mila, medna usta, vas, oh, vas!” Šesta noć se tako zbori, šesta noć se tako gori, šesta noć se tako mori, šesta
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Carevi, zetovi njegovi, vele mu: — Nemoj, poginućeš zaista sad ako odeš, jer života ti drugog nema osim onoga tvoga od boga. Ali carević neće za to da čuje.
Jednom on ukrade pušku i otide u lov. Kad dođe u šumu, onaj ovan sa zlatnom vunom iziđe i preda nj, pa mu reče: — Tvoga sam oca ubio, pa ću i tebe. A on se uplaši pa rekne: „Pomozi, bože!“ — i nategne pušku te ubije ovna.
— Dakako da je gotov, ali nije za tebe — veli mu Tarigora — nego za mene i moje društvo. — O, tebe mi i tvoga mi društva, — naruga se starac, skoči na Tarigoru, te ga dobro izlevuša, pa ga strpa poda se, te sjede na njega kao na
te spasi tičiće koji su sad u gnijezdu, i koji bi trebali za koji dan da izlete, pa te eto srećna cijeloga tvoga vijeka.
Kome bog tome i svi sveti; hodi ovamo, evo tvoga blaga. Pa mu da sve što je god doneo na galiji, i da mu kćer svoju te se oženi njome.
A on je zapita: — A čija si ti? Ona mu odgovori: — Ja sam tvoga brata sreća. Onda se on ražljuti pa joj reče: — A da gde je moja sreća?
Nego kad si se zakanio i toliko se trudio, kazaću ti kako ćeš se pomoći. Ima u tvoga brata kći Milica; ona je sretna kao i otac joj.
da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kadgođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je najmilije. Car joj ovo odobri i potpiše.
A zmija mu odgovori iz rupe: — Možemo se pomiriti, ali dok ja gledam moj rep, a ti tvoga sina grob, dotle pravog prijateljstva među nama biti ne može.
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe svoje, onda ćoso reče: — Hajde, sinko, da umijesimo kolač od tvoga brašna! Dijete jednako drži u pameti što mu je otac kazao da ne melje u vodenici đe nađe ćosa, ali sad već pomisli:
49. ČOEK I ZMIJA: Pribeležio je Vuk St. Karadžić, tumačeći poslovicu „Dok ja gledam moj rep, a ti tvoga sina grob, nema pravog prijateljstva među nama“ — cetinjsko izdanje Vukovih narodnih poslovica, 1836. 50.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Jeste, Sofice. SOFIJA: Dakle, da se načinim pustaijom i da sramotim svoj rod. MAKSIM: Za ljubov tvoga rođenoga Makse. SOFIJA: Fala ti lepo! Pošteno moje ime neću nipošto okaljati. MAKSIM: A ja?
NEŠA (smeje se): Ne boj se, majka, nisu sve take, kao ovi proletarčići, imaćeš ti dosta tvoga društva. STANIJA: Imala sam pre dvadeset i osam godina, a sad?
MARKO: Magarac je naš. Ti nemaš s njim ništa. SELjAK: Sad ću ja vama dati! MILOŠ: Ti otoič nisi hoteo magarca za tvoga priznati, je l’? SELjAK: Jeste. MILOŠ: Ko se jedanput svoga prava odreče, on nema više prava na to. Je li istina?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Nek devet stotina đavola odnesu tvoga orjatskog gospodina; on je meni ovo učinio SRETA (opali je kaišem): Pelo, meni je itno. SULTANA: Ih!
Lalić, Ivan V. - PISMO
Plava optika nedremanog oka Snimiće tako i kako se menja Oblik mog srca, damar krvotoka u svakom času tvoga nerođenja Što ponavlja se ušestostručeno: Krik pod visokim svodovima, ali Nečujan svemu izvan ovog sluha — Osim što
(22. V 1989) 8 LjUBAV U parafrazi tvoga nerođenja Svaki mi korak senči jedno ništa. Neoštar snimak. Ima li rešenja Sem ljubavi za stvarna čudovišta?
Trezna halucinacija. Na stolu Lampa i mapa tvoga zavičaja, Mapa nigdine crtana po meri Nedoživljenog, što nas tako spaja u istiniti savez, parabolu: Iste smo krvi.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Sinko, ja sam ti dao soveta; ako se po njemu ne uzvladaš, sam ćeš biti kriv. A ti, gizdušo, čuvaj tvoga muža, i baci te vraške tvoje rumane, zašto od nji ne možeš se najesti, a to je najnužnije, znaš li?
(Čita dalje.) „Znaj da Marija kao utučena ide. Ne ubijaj sreću toj devojki, nego svrši, kad si joj obećao. A što se tvoga imena tiče, moram se smejati; golić si i po sebi, šta će ti jošt titula na to? Tvoj iskreni Pabić.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Zašto me nećeš da biješ, bako? To mi je nešto sumnjivo jako.“ „Zbog tvoga srca, dobra i meka, dok obnoć ideš nebeskim putom. Ne boj se, nije podvala neka! Neću te više taknuti prutom.
Na obali, u vrbiku gustom, tražio sam osame i mira i gledao jedne oči drage izgubljene u dnu tvoga vira. Utopljen u snove zlatotkane vodio sam svate u Hašane.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
z Pa i ovaj spomen, gde zamišljen stojim, Jeste nemi svedok o viteškoj sili... Među carstva tvoga grobnicama tvojim Mi smo beležili.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sad je to priča u gradu budala, tada su poginula cara dva! Na večeru s caricom sela je trava, a put tvoj i tvoga polja, ko zna? OPET TO Na pričešću su bili lenji, Turci ih napadoše još u crkvi! Pa sada kreni s njima u odlučni boj.
Ima li skloništa iza tvoga brega, ili u knjizi tvojoj, večnoj kao žetva? 4 Molim se za one što se tebi mole rasuti međ stenjem i burama molim se za
aleksandrijskom glasu ti koji si kleo zmijske trbušine za tebe stvari loše ne stoje pamte se čak i neki citati iz tvoga venca. .. ...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ja zaglednu bolje da se uverim da ne zabušava, pa ga dovati za telećak... — E, oca ti tvoga, pravo za telećak! — smeje se potporučnik. — Pa mislio čovek da mu je tu srce! — kaže podnarednik Živojin.
— zapita neke vojnike ordonans. — Ko pita? — začu se glas iz rupe. — Ja, gospodine poručniče. — Ko „ja“, oca ti tvoga... — Ordonans iz bataljona... Iz mračne zemunice zapahnu me zadah zemlje pomešan sa mirisom rakije.
Počeh da oklevam, jer može naići moj drug... — Videće tvoga konja, pa će i on svratiti — misli logično baba. Spustih bure niz stepenice, pa ga otkotrljah iza kuće, obazirući se
Oni se zglednuše. — Ovaj, pa što nisi tražio odsustvo da prisustvuješ sahrani tvoga oca? — Pojma nemam... Kako... otac! — uzviknuh preneražen.
Ja zaćutah. — Razumej, mi smo sada u ratu, gine se na sve strane, poginućemo možda i mi. Otadžbina je preča od tvoga oca. Žalim... ali ne može. Na svoje mesto! Već po navici odgovorih: „Razumem!
zanesen, da nisam ni mogao da razmišljam o ranijim rečima komandantovim, kad mi je strogo rekao: „otadžbina je preča od tvoga oca“. Ali svejedno. Stegao sam objavu i potrčao na stanicu da uhvatim voz. Pričala mi je mati da je otac presvisnuo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Stoj, smrdibubo!... Umeš da činiš pakosti, a posle bežiš kao strina... Evo kako se bojim tvoga šarabatanja, evo gledaj... Ministrov potpis...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
si ti mučio Od đeteta malenoga; Ni sirotnu đecu tvoju Bez nastave i nauke, Bez celiva i grljenja I bez svakog dobra tvoga. 95. S jadom sam ti na dvor došla, jad je mene! Da obidem bona tebe, bore dome! I da pitam jadna tebe!
Kuća ti je pokleknula, A šljeme se prelomilo, Na ploču se naslonilo, Kamen sestri s kraja tvoga! Kad pred rodsku kuću dođem, Kad pogledam na prozore: Tri prozora tri gavrana!
ti, kujundžija Janko, Da ti pošljem malenu paricu: Sakuj meni v’jence i oboce, A što tebi od toga ostane — Potkuj tvoga dobra konja vranca, Neka ti je među braćom fala!“ 106. Pasla moma jelenke, Na vodu ih navraća.
Pod njom Mara da je lepše nema, Car je prosi, Mara se ponosi: “Neću, care, života mi moga, Neću, care, za Lazara tvoga, U Lazara do tri mane kažu: Prva mana: Lazar brata nema, Druga mana: Lazar sestru nema, Treća mana: Lazar majku
— Oj junače, moje jarko sunce! Nit’ sam rasla na bor gledajući, Ni na jelu tanku ponositu, Nit’ na tvoga brata najmlađega; Već sam mlada prema tebi rasla. 157. Čuješ devojko, čuješ lepoto!
160. Bosioče, sitna tvoga lada, Od nedelje ja ne vido draga, U nedelju u zelenoj bašti Svaku sam mu stopu prebrojala, I u stopu neven zasadila.
200. Djevojka je dragom poručila: “Čuj, dragane, odoh za drugoga, Za drugoga, za jarana tvoga! Odnesoh ti grlo negrljeno I bijelo lice neljubljeno. Je l’ ti žao, žalosna ti majka?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Survaću te u ponor poniženja, tvojom ću plavom kosom brisati čizme, i bičem ću te naterati na ljubav! A kad se nauživam tvoga tela, baciću te pijanoj vojničkoj rulji, neka se krvavi vojnici naslađuju ostacima tvog devičanstva!
GINA: Zbog Dnjepra se nisi treznio nedelju dana! Ko da imaš vodenicu na Dnjepru! BLAGOJE: Sit sam ja tvoga zvocanja, i to odavno! I nisam ja dete, da mi se uvek popuje! GINA: Kad se naliješ tom rakištinom, nisi ni čovek!
Nešto sušiš na suncu, nešto na promaji, nešto na mesečini... I svi od tvoga bilja ozdravljaju! DROBAC: Nisam ja travar! SOFIJA: Otkud onda znaš sva ta imena? DROBAC: A otkud ti znaš?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
narodu; idi i, na ponos oca svoga, na dobro upotrebi slobodu, a ne zaboravi da je tu zemlju orosila i moja krv, krv oca tvoga, kao što je vekovima rosila plemenita krv viteških i slavnih pradedova tvojih...
Čudna mi čuda, jedno oko! Šta će ti oči kad ima ko za nas gleda i vodi nas sreći? Valjda ćemo zbog tvoga oka i čičine noge napustiti ovo plemenito preduzeće. — Laže čiča! Laže čiča, pretvara se samo da se vrati!
— govori jedan. — More, mi i ne kukasmo mnogo, ali Talb se dere kao magarac... — reče drugi. — A, eto ti tvoga Talba, a juče ga hoćete da predsedava na zboru! — E, pa ko ga znao!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Oslepiću od bleska tvoga, zaneću se čarima tvojim... Okrećem lice od tebe, berbo vinogradska, ne smem te više gledati, ni tebe, divna, čarobna
»Bože moj, ta to će biti život!... Ideš iz škole ljutit i sumoran, a na pragu te čeka ljupko i dobro lice tvoga druga, s koga čisto čitaš da je gotovo da deli s tobom sve što te snađe.
— Pero, pričaj štogod, da ne zaspimo. Za tvoga duga učiteljevanja, valj’da si doživeo štogod zanimljivo... neobično... — The...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nek vidi i drugi vajdu od njega!« Pa ako, učo, ko od toga tvoga naroda ne omasti brke kod mene, — baš zaista ga, beli, neće koštati ni parića!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Šta očekuješ od mene? Ništa od tvoga sna, večita spavalice! Prestrašena, stara mašina pojuri niz šine noći, Brzo, kao da lista dosadne neke stranice!
Rakić, Milan - PESME
Samo, ko dve sestre u bezglasnom plaču, Dve su duše naše u milošti srele. I ja sam gospodar tvoj i tvoga tela, Ko despoti stari vladam tobom sada, Sam napajam usta sa svih tvojih vrela I sva nežnost tvoja samo na me pada.
ne mogoh dati'', — Ja bih tužna srca i pognuta čela Rek̓o bolnu tajnu što me davno kolje: ''Ja znam dobro, Bože, mane tvoga dela, No ništa ne mogu zamisliti bolje.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
sjediš na prestol nebesni te mogućim zažižeš pogledom sva svijetla kola u prostoru; ti, koji si razvijâ prašinu ispod tvoga trona svijetloga i nazvâ je tvojim mirovima, te si prašak svaki oživio, nasijâ ga umnijem sjemenom; ti, te knjigu
Ne pušt', Bajo, živa đavoljega; neka svati ne bŷde planine bez pitanja tvoga al' Limova. IZLAZI MUSTAJ-KADIJA I MOLI MOMČAD DA NE POJU ONAKE PJESNE POKRAJ SAKUPA CRNOGORSKOGA, DA NE BUDE OD
SESTRA BATRIĆEVA Kuda si mi uletio, moj sokole, od divnoga jata tvoga, brate rano? Da l' nevjerne ne zna Turke, Bog ih kleo! e će tebe prevariti? divna glavo!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Neću i ne mogu da, kad odem do njega, a on da se na mene iskolačuje: „Šta ti, mori, kriješ onoga tvoga?... Zar ja ne znam i ne čujem šta on radi, gde se lunja i koliko troši. Glavu ću mu kao vrapcu otkinuti.
Pandurović, Sima - PESME
U POLA SEDAM Boginji Probudiše me k’o rubin crveni Zraci večernjeg sunca. Pola sedam... Čas odlaska tvoga došao je meni Tužan k’o ova jesen koju gledam. Prespavao sam poslednje trenutke Boravka tvoga ovde. Pola sedam...
Čas odlaska tvoga došao je meni Tužan k’o ova jesen koju gledam. Prespavao sam poslednje trenutke Boravka tvoga ovde. Pola sedam...
Možda čedne čase vedrog devičanstva Koji u dnu tvoga srca uvek žive, Ideale davne, ili perspektive Drugoga života kroz večna prostranstva.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Primorja, Zete i Hercegovine, krštene duše tu nema, koja te ne ljubi, koja ne čezne za tvojim blagoslovom a ne drhti od tvoga proklestva. Svak bi rado život svoj za tebe dao, a sa svim tim...“ „Sa svim tim ne slušaju mene no — nečastivoga.
To je nju vezivalo, a mimo to ništa drugo. Ako ona i otac joj pristaju, neka pođe za tvoga sina, to se po sebi razumije. Ako li neće, nagnati je nema se razloga...
Sve jade što podnesosmo od našega djetinjstva pa do tvoga polaska, da je te sve jade zbiti ujedno, oni bi bili ništa prema onima koje trpim otkako primih tvoje pismo iz Kotora.
Evo mi danas kaza što je učinio za tebe i da ti mogu pisati. Pismo će moje, s njegovim zajedno, stići u Kotor na tvoga prijatelja Adolfa B* koga se i ja sjećam.
“ blažaše ga serdar, pa da prevrne govor na drugo, zapita: „Ama kako veliš da je taj čovjek iz tvoga mjesta, a ne zbori onijem jezikom što nalikuje našemu, kao što si ti s početka zborio?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— A počem ti to znadeš, draga? — E, kad god moj čovjek u mehanu dođe, tvoga zateče!). Stihovane, mahom deseteračke poslovice srećemo kao tvorevine koje su posebne pojave (Na očima kapidžije
— Kazao Arnautin konju kad ga je konj udario u koleno, a on konja iz pištolja u čelo. Dok ja gledam moj rep, a ti tvoga sina grob, nema pravog prijateljstva među nama.
A zmija mu odgovori iz rupe: „Možemo se pomiriti, ali dok ja gledam moj rep, a ti tvoga sina grob, dotle pravog prijateljstva među nama biti ne može“. E, lijo, sad si dolijala!
Ispod tvoga visokoga i jakoga šljemena iznosio dvadeset i četiri sretnja šjemena, tvojim volovima orao, a tvoji sinovi sijali.
Gajdašu, crkô od rakije, već su mi uši od tvoga piskanja i dudanja oglušile: na jedno ne čujem nimalo, a na drugo i što čujem, ne hajem!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe | svoje, onda ćoso reče: „Ajde, sinko! da umijesimo kolač od tvoga brašna.“ Dijete jednako drži u pameti, što mu je otac kazao, da ne melje u vodenici, đe nađe ćosu; ali sad već misli:
kome Bog tome i svi sveti; hodi ovamo evo tvoga blaga.” Pa mu da sve što je god doneo na galiji, i da mu kćer svoju te se oženi njome. 8. AŽDAJA I CAREV SIN.
” Car se na to nasmeja pa joj reče: „Daću ja za tvoga sina devojku, ako načini ćupriju od moga dvora do svoga od bisera i dragoga kamenja.
” pa joj pripovedi kako je stradala, kako je muž prokleo i kako ide po svetu te ga traži, „pa sam” veli „došla pitati tvoga sina, ne bi li mi mogao on zanjga što kazati, nije li ga gde video, jer on preko svega sveta prelazi.
” Jednom on ukrade pušku i otide u lov. Kad dođe u šumu, onaj ovan sa zlatnom vunom iziđe i predanj, pa mu reče: „Tvoga sam oca ubio, pa ću i te82 be.” A on se upla- | ši pa rekne: „Pomozi Bože!” i nategne pušku te ubije ovna.
” A on je zapita: „A čija si ti?” Ona mu odgovori: „Ja sam tvoga brata sreća. Onda se on ražljuti pa joj reče: | „A da gde je moja sreća?
Nego kad si se zakanio i toliko si se trudio, kazaću ti kako ćeš se pomoći. Ima u tvoga brata kći Milica; ona je sretna kao i otac joj.
da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kadgođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je najmilije.” Car joj ovo odobri i potpiše.
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe svoje, onda ćoso reče: „Hajde, sinko, da umijesimo kolač od tvoga brašna!” dijete jednako drži u pameti što mu je otac kazao da ne melje u vode- | nici đe nađe ćosa, ali sad već
Carevi, zetovi njegovi, vele mu: „Nemoj, poginućeš zaista sad ako odeš, jer života ti drugog nema osim onoga tvoga od Boga.“ Ali carević neće za to da čuje.
“ A on joj odgovori: „Teško svuda bez prijatelja, moja majko! ostavio sam ih prijateljima tvoga muža i moga pokojnog oca.“ 15. KAFA I NjEZINO CRNILO.
Sveti Sava - SABRANA DELA
starosti moje, ,sine, reči moje pazi, ka mojim, pak, rečima priklanjaj svoje uho, i da ne oskudevaju istočnici života tvoga, sačuvaj ih u svom srcu, jer život su svima koji ih nađu.
(Priče 4, 20-5, 2) ,Čuvaj, sine, zakon oca tvoga, ne odbaci pouke matere tvoje'. (Priče 1, 8) ,Sine moj, sada poslušaj mene i blažen bićeš, jer blažen je muž koji
spasenje tvoje, i neka poda ti umesto zemaljskog blagodat i milost i carstvo nebesko, i neka ispravi put života tvoga, kojim ranije od mene poteče, imajući nerazdvojnu sa sobom, ovde i tamo, moju, ako i grešnu molitvu!
i čeda i sve zemaljske krasote, izašav u Goru Svetu s anđelima Bogu služiš, moli se Hristu neprestano za tvoritelje tvoga spomena!
No ti mi podaj krepost i znanje, reč i razum da ti od tvoga tvoje prinesem, od bogatstva dobra dobrotu tvoju, jer sve to nađe i venčav prečasnu glavu svoju dobi željeno, svetilnik
krasote i u Goru Svetu izašav s anđelima Bogu služiš, oče Simeone, ne prestaj moliti se Hristu Bogu za tvoritelje tvoga spomena!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
se vratim na moje prvo govorenje, valja mi na tvoja dva punkta odgovoriti, jedan, što si šaleći se rekao za prsi druga tvoga, a drugi, u kom žališ što si zlo tvoju | mladost proveo.
kako je tvoja u dve-u tri reči molitva bogu slatka i blagoprijatna, kad ti pošteno i pravedno živiš i s[a] znojem lica tvoga [h]raniš, čada tvoja!
Iz sve ove knjige bog govori k svim ljudma: „Poznaj, človeče, tvorca tvoga, tvorca večnoga i jedinoga, pravednoga i milostivoga.
A on bi mi odgovorio: „Prvo, što si odveć rano počeo, pak črez dugo vreme će ti se omraziti, a drugo, iz tvoga sklonjenija k čitanju. Nećeš ti vavek žitija čitati; omraziće ti se jedanput; počećeš i druge pametnije knjige čitati.
sednu ručati, ovi razgovor učini mitropolit mojemu starcu: „Eto ti, oče igumne, ja ispuni[h] tvoju volju: hirotonisa[h] tvoga maloga [H]opovca na dijakonsgvo. No, vi svi upamtite moju reč.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Nemilostivi Rkalina nastavi: — To si ti sve znâ, ali ti nama ne viruješ, nego si se upija u tvoga Kušmelja. — Ja nisam znâ to! — Jesi, jesi! Jesenas smo ti kazali sve potanko.
— Da bog sačuva i od tvoga govora! — prekide ga Bakonja ljutito. — Šta sve drobiš, a... — E, dijače, sinovče, nisi ni ti svu mudros posukâ žlicom!
Oćeš li ti to obećati starome popi, starom prijatelju tvoga strica? Ja bi te i sad poveo, pa bilo i nasilu da nije tako sa fra-Brnom kao što si mi kazao. Dakle, dijete?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Prazan sam i beo kao dno krečane. Najzad, crni svete, evo tvoga belca! Međ rebrima smet mi snežno granje zida. Iz mozga niz ždrelo usov leda klizi.
UMESTO DA U SVILU LAKU Umesto da u svilu laku Oblačim tvoga tela plamen Ja zaodevam hladnu raku U neprozirni teški kamen.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A meni su prerovske lopuže razbile gusle. Iako sam ti sluga, imam dušu. uz gusle sam opevao zimošnju bunu i rođenje tvoga naslednika. I ti si mi razbio gusle. Sad je red da mi platiš, gazda. Ja sam slavuj, iako sam sluga.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Đ. Jakšić XIII KAD SE SETIM Kad se setim, mila dušo, Rumenila lica tvoga, Tad ne pijem druga vina, Nego samo crvenoga.
Zora će nas razgoniti brzo, Al' će ostat' iz cveća, iz bila, Čista duša oko tvoje duše, Čisto milje oko tvoga milja“. J.
„Prigrli ova jata blagodatna!... I kada jednom dođe smrti doba, Naša će suza na kam tvoga groba Kanuti toplo k'o kap sunca zlatna...“ I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti, i sobu mi zari...
B. Nikolajević CXXXIX TRIJUMF VENERE „U ime Večnoga...“ (1-2) 2 Dođi, o dođi! U preslatkoj noći, Skriven tamom od tvoga pogleda, Govoriću ti o večitoj moći Života, i o sreći zemnih čeda, Što mogu smrt da plodnošću pobede.
I reč'ma punim tajnog, nejasnoga, I nesvesnoga - svest ću ti zaneti. Pa ti, sakriven od pogleda tvoga, U ime Večnog nevinost uzeti. Sv.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
O svevišnji tvorče nepostižni! U čovjeka iskra bespredjelnog uma tvoga ogleda se sv'jetla, ka svod jedan od tvoje palate što s' ogleda u pučinu našu; dan ti svjetlost krune pokazuje,
Što je jarost besmrtnoga tvorca na zlo tvoje toliko ražeglo? Pričaj meni tužnu tvoju sudbu! Ah, strašnoga tvoga padenija! Ah, užasa što smrtne postiže! Tužnoga smo mučenija žertva rad pogubnog toga prestuplenja.
“ „Visoka me volja naznačila za angela tvoga hranitelja: od dužnosti svete ne odstupam, kolik' zraka od sv'jetloga sunca; ti kako si krug zemni prešao, usku
Sva besmrtna vide namjerenja, tražiš uzrok tvoga padenija. Svud ću tebe kud hoćeš voditi; ja žalosnu vašu znadem sudbu.“ „Ah, božestvo tvorcem naznačeno!
Mračni vladac ada nesitoga i zatočnik iz raja prognani da su mogli, besamrtni dusi, tvoga plana postić veličestvo, ada ime bi vječno ostalo ništožnošću nijemom zasuto, smrt bi na grob njegov očajala; ne bi
istočnika malop „Tu ti sjedi i vode se napij sa bistroga toga istočnika; ona će ti upravo otkriti strašnu sudbu tvoga padenija!“ To izreče i hitro poleće u svijetle svoje legione, ka zvijezda s zapada k istoku.
O preblagi, tihi učitelju, slatka li je sveta bistra voda s istočnika tvoga besmrtnoga! Od tvoga su sv'jetloga pogleda uplašene mrake iščeznule, od tvoga su hoda sveštenoga bogohulni srušeni
O preblagi, tihi učitelju, slatka li je sveta bistra voda s istočnika tvoga besmrtnoga! Od tvoga su sv'jetloga pogleda uplašene mrake iščeznule, od tvoga su hoda sveštenoga bogohulni srušeni oltari; voskresenjem
Od tvoga su sv'jetloga pogleda uplašene mrake iščeznule, od tvoga su hoda sveštenoga bogohulni srušeni oltari; voskresenjem smrt si porazio, nebo tvojom hvalom odjekuje, zemlja slavi
Popa, Vasko - KORA
čaja u šolji Rđa što se hvata Na rubovima našega smeha Zmija sklupčana u dnu ogledala Da li ću moći da te sklonim Iz tvoga lica u moje Evo ga treća je senka U našoj izmišljenoj šetnji Neočekivani ponor Između naših reči Kopita što tutnje Pod
grlu mrtvih stubova lupaju Istrčali smo iz grudi 14 Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U slepom našem stanu Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Nežne preko praga prešle Ruku
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Ako mi, kralju, dozvoljavaš“, reče Erazistratos, „da ja, kao odgovorni čuvar tvoga blaga, kažem svoje mišljenje o proceduri koju treba ovde primeniti, predložio bih da, pre svega, konfiskujemo pravnim
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Molim te, ostani hrabar, postojan, čvrst, izdrži, podnesi sve i za moju ljubav, za ljubav brata tvoga koji te obožava. Posle smo se smirili. On je ćutao i pušio duboko ozbiljan, blag i lep.
naže i šaputaše mi promuklim glasom na uvo: Samo pazi ovo što ću ti reći: Kad jednog lepog dana čuješ da je nestalo tvoga pobratima Nikole Glišića, nemoj se čuditi.
biće tu, evo ovako, zaklopiti oči, zakopaće me u zemlju, duboko dole, i ti moraš baciti zemlje na sanduk, na mene, na tvoga tatu, bar nekoliko pregršta, tako se valja, i više nećeš imati oca. Šta ćeš posle, jadni, jadni moj Bane, šta ćeš posle?
„Ti si kreten!“ „Ko kreten, boga ti tvoga, planem ja i uhvatim se za glavu da ne poludim, ja sam genije, ja sam zvezda, bio sam novinar, sad sam arhivar prve
Gde si, Dušane, kruno carska, da vidiš sokolove tvoje sive? Da li znadeš da nam je carstvo veće i od tvoga.“ Počeo je Jaćim i sa trotoara već da silazi, barjacima raznim da pritrčava pa da ih celiva, dečicu da grli, bodri i
Priznaj, dakle; jer ne treba da se varaš i da misliš da sud, osim tvoga priznanja, nema i drugih sredstava pomoću kojih će doći do materijalne istine...
To je bio smisao tvoga života, to je bila sva tvoja ambicija, to je bio tvoj ideal i on bi to ostao da si ma koliko živeo.
I tu kao pomaman, sasvim pomahnitao, đipa Srećko: — Vasiću, šta gledaš, boga ti tvoga? U pomoć Milošu! — Šta je? Šta ti je, Srećko? — priskače Iketa. — Šta, šta mi je? Izdajico! Kurvo! Izgiboše naši....
Zagledaj dobro. Taj čovek, sav jedan ljuti okršaj, sa licem mirnijim od sna tvoga maloga bića, od tople noći pune mirisa lišća! Zagledaj dobro.
“ Gledam ja izlog: „Vidim, rekoh, vidim dobro.“ I veli mi jedan: „Gledaj, veli, kroz prozor, eno ti idola, sunašca, tvoga anđela, božice tvoje.“ „Ko, kažem ja, gde, zašto?“ i trljam oči, ne vidim, neću da vidim, a moram i gledam.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Evo ti deset dukata. Moramo uskoro opet na posao, jer nisam još svima našim ljudima dao, a ljudi traže. Samo iz tvoga sela traže pet kuća: Stojići, Ilija, Nikola, Jovo...
— Daj mi one pare što si uzeo za stoku i ječam. — Kako ? Nije, braćo, nije Boga mi!.... Nema... — Šta nema ... ti tvoga! — viknu Đurica.
Pretio mi je da će me ubiti... — Jesi li ga pitao zašto me ubija ? — Jesam. Veli da su te obrlatili jataci iz tvoga sela, pa svu zaradu ti odnosiš, a nama i njemu daješ samo po nekoliko dukata.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad sveti Petar čuje, dođe k starom pa reče: — Starče, proteklo je vrijeme tvoga života. Sad treba telo u zemlju, a duša u raj.
— pa joj pripovedi kako je stradala, kako je muž prokleo i kako ide po svetu te ga traži — pa sam, veli, došla pitati tvoga sina, ne bi li mi mogao on za njega što kazati, nije li ga gde video, jer on preko svega sveta prelazi.
Carevi, zetovi njegovi, vele mu: — Nemoj, poginućeš zaista sad ako odeš, jer života ti drugog nema osim onoga tvoga od boga. Ali carević neće za to da čuje.
Na to će lija: — Ja znam gdje je tvoj trs. Evo sad baš dolazim odanlen, i od onoga cara što je ukrao tvoga oca trs. To ti je barem lako. Nego, znaš ti što, pobratime?
Idi, ukini mi tu jabuku, donesi mi je: ti meni jabuku, a ja tebi tvoga oca trs. To čuvši, ode on od cara. Kad došao do lisice, ali zlo!
Jednom on ukrade pušku i otide u lov. Kad dođe u šumi, onaj ovan sa zlatnom vunom iziđe i preda nj, pa mu reče: — Tvoga sam oca ubio, pa ću i tebe. A on se uplaši pa rekne: — Pomozi, bože! — i nategne pušku te ubije ovna.
— E, moj dragi veziroviću, da se ti napiješ ove čudotvorne vode, kao ovo i ja, vidio bi i ti tvoga! Vezirović se začudi kakva je to ta čudotvorna voda, te zamoli slugu da mu dâ da se i on napije; ali mu sluga
— Dakako da je gotov, ali nije za tebe, — veli mu Tarigora, — nego za mene i moje društvo. — O, tebe mi i tvoga mi društva, — naruga se starac, skoči na Tarigoru te ga dobro izlevuša, pa ga strpa poda se te sjede na njega kao na
te spasi tičiće koji su sad u gnijezdu, i koji bi trebali za koji dan da izlete, pa te eto srećna cijeloga tvoga vijeka.
A on je zapita: — A čija si ti? Ona mu odgovori: — Ja sam tvoga brata sreća. Onda se on ražljuti, pa joj reče: — A da gde je moja sreća?
Nego kad si se zakanio i toliko si se trudio, kazaću ti kako ćeš se pomoći. Ima u tvoga brata kći Milica; ona je sretna kao i otac joj.
A zmija mu odgovori iz rupe. — Možemo se pomiriti, ali dok ja gledam moj rep, a ti tvoga sina grob, dotle pravog prijateljstva među nama biti ne može.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ta ljubav stara, kao duh bez glasa, Povede me žurno tamo, do tvog stana: Na prozoru nađoh sliku tvoga stasa, Kao znak ljubavi i ranijih dana. Došao sam kući.
maglina sama Iz zanosa i u snima mojim, To obličje prostrano k'o tama, Kao jutro sa zracima svojim — Padalo je ispred tvoga stasa, Ispred mene, pokrivalo dvoje, I širilo vidik našeg spasa, Da se dvoje tek u njemu spoje.
S osmehom možda, il' s uzdahom mekim Baciću pogled poslednji za sobom. POD PROZOROM I sinoć sam bio pored tvoga stana.
I ja sam se kret'o laganim ,korakom Kao čuvar mrtvih kroz aleju njinu. Bojažljivo priđoh do prozora tvoga: Modra, bleda svetlost na zavese pala. Inače svud pusto, svud nigde nikoga, Samo preko lišća noć je uzdah slala.
K'o da neko ide? Mis'o moju preli krv mi uzrujana. Ja bežati počeh. Da l' me kogod vide? I sinoć sam bio pored tvoga stana.
O, ne tuguj za mnom. Lili, o ne brini. Dobro mi je, lako na ovome putu. Oblak s tvoga čela odagnaj i skini, I srećnog me sanjaj u svom divnom kutu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sava položio ruku na moju glavu i, okrenuvši se k njoj, rekao: “Kćeri Dijada, škola u Idvoru uskoro će biti tesna za tvoga sina. Neka onda pođe u svet, gde će naći više duhovne hrane za svoju dušu željnu znanja”.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Daro, dete, evo ti se zaklinjem, ubiću ga! DARA: Koga, zaboga? ŽIVKA: Onoga tvoga! DARA: Ali zašto? ŽIVKA: Zamisli, usudio se da tera sprdnju sa mnom.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Vujani n bolno je zagrli, ovlaživši je nelažnim suzama: — O, sestro, koliko bi bila srećna da moj sin leži mesto tvoga Jablana!.. Da Bog da majka ni jednoga kod kuće ne zatekla ako je ovo laž!.. A razume te što ne kukaš.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Umákô bih šećer u med Da ti bude slatka hrana; Purpur, svila i kadiva Za tebe bi bila tkana. Oko tvoga zlatnog trona Podigô bih đulisade. Na šest hata arabiskih Vozila bi s’ kroz livade.
— Koja vajda od uzdaha, Nad mogilom tvoga praha? Jeste vajda od uzdaha, Ako nije vetar samo, Ako srpskim uzdasima Tvoj amanet usisamo; Ako suze roda tvoga
Jeste vajda od uzdaha, Ako nije vetar samo, Ako srpskim uzdasima Tvoj amanet usisamo; Ako suze roda tvoga Budu rosa složne svesti, Prvi cvetak iz tvog groba Biće cvetak blagovesti; Ako tugu, jadnicu nam, Tvoja misô
svesti, Prvi cvetak iz tvog groba Biće cvetak blagovesti; Ako tugu, jadnicu nam, Tvoja misô očeliči, Zatočnici tvoga duha Prizrenu će skoro stići I na polju kosovskome Dignut’ spomen Bardu svome.
“ Mnogim će Kliona studit’ vrlo strogo — Za tebe će reći: počeo je mnogo! Al’ sa groba tvoga pesnik skida veo, A grob veli: Avaj, ja sam više hteo, Tek sam hteo mnogo — Ali nisam mnogô...
Podlost nađe najamnika kleta, Podlost tebe ukide sa sveta; Beše jača od kršna ti tela... Al’ sad dršće od tvoga opela. Zašto podlost, kad te ubit’ smela, Zašto dršće od tvoga opela?
Al’ sad dršće od tvoga opela. Zašto podlost, kad te ubit’ smela, Zašto dršće od tvoga opela? Jer sve što se u svesnike broji, Sve to danas gologlavo stoji.
svakom je zimzelena trava, Iz svakoga svetlost prosijava, Svetlost snažna duha naprednoga — Najnovija sja sa groba tvoga, Girfilde! »Starmali« 1881.
“ A bogataš svega ima — Al’ milosti samo nema. „Daj mi samo mrve one Što sa stola padnu tvoga!“ A bogatiš ima toga, Al’ je srca kamenoga. Neću dalje...
Ko te ne bi dikom zvao, Slavu ti odavô! Ko se ne bi zanosio Bleskom duha tvoga, Tekelijo Savo! Budi java tvojih snova Od tvojih sinova!
je ovaj golem, punan blagoslova, — I Srbin ne pamti ovakvih darova; Dostojan je velja žara ti i sjaja, Dostojan je tvoga novog zavičaja.
A njegova zverska ne gasi se žeđa, — Sad ti većem dere i kožu sa leđa. Žena ti klekla pred dušmana tvoga, Leleču ti deca kod njegovih vrata; Zalud ga preklinju: „Oh, imaš li Boga!“ — „Šta će mi Boga? — Meni treba zlata!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
VASILIJE: Slatka majstorice... FEMA (uvati ga za ruku): Marš iz moje kuće, traži majstorice kod tvoga oca, a ne kod noblesa. Uh! (Najedanput ga pusti.) Uh!
Miljković, Branko - PESME
vrhu Lovćena s čelom punim sunca, tamo gde ne postoji vreme, gde jedna svetlost žuta negde u visini čuva otisak tvoga lica. Čoveče tajno feniks je jedina istinska ptica.
EURIDIKU I Na ukletoj obali od dana dužoj, gde su slavuji svi mrtvi, gde je pre mene crveni čelik bio, gorki sam ukus tvoga odsustva osetio u ustima.
Sričem fosil tvoga imena u suši Vere i lažnog rasta lažnoj duši, Jer i da te nema, praznina u kojoj Zamišljasmo te, ipak, nikad ne
Daj mi da vidim svršetak tvog leta Mir tvoga kretanja što mi nemir snio I nepokretnost moja kad sam mrtav bio Sam u svom srcu bez munje i cveta.
uzvodno Hoćeš li zagristi tamni vrt U plodu koji te lažnom gozbom kinji (Sat otkucava Sunce zaverenicima Nečitke ptice Tvoga rukopisa) Rečima se završava pustinja Slepoća je bela i okrugla, suprotna noći Pred bezbožnom gomilom Mudrost i
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Je l’ s osmeha tvoga lica, Il’ s vedrine duše moje, — Nek je vedro svud po svetu, Pa ma otkud, svejedno je. Nije tuga moja druga, Sto
Zora će nas brzo sa nje stresti, Al’ će ostat’ ispod cveća, bilja, Lepše cveće, duša tvoje duše, Čisto milje oko tvoga milja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
štampao sonet u slavu Beograda: Kod ostanaka tvoga zlatnog veka, U zidinama i sad gorostasnim I predelima neizmerno krasnim, Gdi ašikuje s' Savom Dunav reka, — Kad čujem
Pavle Solarić MLADEN I MILOJE Mladen Teb', Miloje, sve saleće mladež rad pjesana. Mladež ljubi: umiljat je glas tvoga gortana.
se ljubi, sve zagrlja, za drugo ne mari; Poj tainstva čijeg nibud zavjeta ljubnoga, Hoćeš moga, sad izberi, ili voliš tvoga. Miloje Obeć'o sam, zaljubljeni, pjesnu sam vam dužan, — Čovek ničij, svoga slova valja da je sužan.
Prisustvija tvoga na me sila je tolika, K'o materi svega, zemlji, sunce, neba dika. Kako holmi u Danice vzigravaju žaru, Tako u tvog ja
Kako holmi u Danice vzigravaju žaru, Tako u tvog ja pogleda vosijavam daru. Smjeh na licu i prijazan svega struka tvoga Netljena je, do dna serca, pažit oka moga; Gledeći te, ja utapam u plameno more, K'o što trepte kada sunce oolistava
Duha tvoga blagovonom uhaniju nema Ni što gora, ni dolina, ni što polje sprema; Podobni mu ostrov nema uhanijem cv'jeta, divni sost
1814. Sima Milutinović Sarajlija NEPOZNATOJ (U Skeli pod Vidinom smišljena) Čudna momo, Vlahinjo! Tvoga lica bijelog I srdašca vesela U svem kolu ne bješe.
Kao sjajno, veliko zdanije negda, Što sruši vremena zlost; Tako života tvoga sudba Podiže nemu žalost. No ti ni studen osećao nisi, Prepeku sunca, ni znoj, Od svake svetske oprošten bure
Jakšić, Đura - JELISAVETA
LEONARDO: Do tebe stoji, svetla gospođo! Ako nam tvoje nema pomoći, Detinjstva tvoga ljuljku zlaćenu Lubardama će dušman videla, Sin Arabije, besno rinuti U mutan pesak mora sinjega.
JELISAVETA: (čita): „I kunem ti se mojim prorokom Da hoću krvlju tvoga naroda, Pučine morske penu bojiti...“ Gle bezbožnika! Krvnika! Turčina! Kuda ga vodi smelost svirepa?
Kraljevske moći znakom svakojim: S krunom, porfirom i sa grbovi — Udvornika i dvora duždevskog, Detinjstva tvoga sjajne prošlosti — Sa pokornošću vašeg pokora, Ljubeći ženi meku ručicu — Preminule te sećô radosti; Al’ ’vako —
KNEZ ĐURĐE: Kako?... Zar i Radoš?... JELISAVETA: Radoš i on — obojica se Sa buntovničkim srcem podižu, S prestola tvoga da te obore... Il’ još ne vidiš? E, Đurđe! Đurđe!... KNEZ ĐURĐE: Da nisi anđô — ja bih verovô.
RADOŠ: Pa onda, kneže, neću pitati Za Šulovića i za Mićića — Premda i oni mesto imaju U mudrom zboru tvoga saveta, — Ali po želji Ivan-begovoj: Ne sme se ništa važno rešiti Bez brata tvoga mlađeg, Staniše. — Pa gde su oni?.
i oni mesto imaju U mudrom zboru tvoga saveta, — Ali po želji Ivan-begovoj: Ne sme se ništa važno rešiti Bez brata tvoga mlađeg, Staniše. — Pa gde su oni?... Gde je Staniša?... Il’ ga u tebe neko opada?... KNEZ ĐURĐE: „Opada...
A ja?... Ja sam sirota jedno tražila: Preobraz sjajni tvoga obraza — Blagodarnost sam samo iskala Kojim si Veneciji dugovô — Ili joj nisi time dugovô?...
KNEZ ĐURĐE: Jesam — I isplatiću joj sve Najskupljom krvlju moga naroda.. JELISAVETA: Tvoga naroda?... Zar ne i mog?... Zar sam tuđinka?... Oh, bože moj! U ovoj zemlji, zemlji prokletoj! Jest, tuđinka sam!
kolibe, nigde plamena, Nigde klisure, nigde kamena, Sve se u sinje more stvorilo — Široko more naše nesreće — A tvoga dvora tvrdoj zidini Burnoga sanka mašta svemoćna U času prvom svoga stvaranja Nesrećan oblik dade galije...
JELISAVETA: Znam — To su grobovi, Ti dvora tvoga mračni svodovi Studenog gnezda, gada memlinog Što se iz mraka rađa zemljinog. (Jelisaveta odlazi.
(Biju se) BOŠKO: Ti ćeš nas služit. Otrovom tvoga daha nesnosnog Pod kazanom ćeš oganj piriti, Gde ćeš iskusit muke večite, Slušajuć jauk tvoje Svetlosti, Cvokotat
Jaoh, gospode!... zar tako brzo Svemoćne draži pogled čudesan Sa beznačaja velom žalosnim Promisla tvoga menja desnica?... JELISAVETA: Moj otac, he! On rubinima i ne trguje — Bogat je strašno...
Bojić, Milutin - PESME
Kad s bogova se budu venci sprali, Ostaće, kao san na tiče milo, Zvuk tvoga mladog srca što je bilo Po svojoj volji i po svojoj vlasti.
U tvoj se drhtaj nenadno uvlače Osmesi njeni fini, kô ton jada Tih osmeha je moja duša rada. Zrače, željan sam tvoga zagrljaja, Jer dršćeš prepun purpurnoga praha, Mirisa njenog osmeha i daha, Sav oko mene hoću da se sviješ.
Samo tvoj da sam, i sav da se svijem I da me oči tvoje vode raju, U kut gde boli i uzdasi staju: Iz tvoga oka da utehu pijem.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ŽIKA: E, jesi čuo, baš si ti nekakav neučtiv čovek! Vidiš da se dva činovnika razgovaraju, a ti tvoga Josifa iz Trbušnice.
Dete jedno od kile mesa pa ga čekaš devet meseci, a ti bi hteo da ti tvoga grmalja iz Trbušnice dam za tri dana. Ti misliš pravda – to je tako, uzbere se kao zrela kruška.
Jakšić, Đura - PESME
Presudi, silna, da l’ živet može U takvom igu nesrećni rod?... Izginućemo!.. „Pa izginite!“ Podsmeha tvoga gordi je zbor. „I ginućemo, ginuti slavio — Il’ mačem preseć Gordijev čvor!
Nastasijević, Momčilo - PESME
(PESMA ANĐELA SA HOROM) Reče Bog, kad svane dan, Cvet jedan biće rascvetan. Divni cvet iz tvoga stabla Ispuniće miris blag, Narode sve i ceo svet Na vjek dahom života. Aliluja!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ovaj uze i, jedući, veli mu: — Može biti da je ova porcija što je jedemo baš od tvoga pršuta, darovana gospodaru, — od tvoga ili od tvoga brata, to je svejedno!
uze i, jedući, veli mu: — Može biti da je ova porcija što je jedemo baš od tvoga pršuta, darovana gospodaru, — od tvoga ili od tvoga brata, to je svejedno! — I nadoda: —Gospodar što ne može u kući da potroši, dade svome krčmaru da proda.
veli mu: — Može biti da je ova porcija što je jedemo baš od tvoga pršuta, darovana gospodaru, — od tvoga ili od tvoga brata, to je svejedno! — I nadoda: —Gospodar što ne može u kući da potroši, dade svome krčmaru da proda.
—Što je korist kad nemam poroda? — odgovori ona, očito tom mišlju zaokupljena. — Ah, nazvati se majkom tvoga djeteta, Rade! — I, iznebuha, uhvati ga za glavu i prisloni je na svoja njedra... i ljubi ga gdje dohvati ...
Ha, ha! Mogao bi uzeti mi tvoga vola, što si mi ga dao na izor, uzmi ga! —A kuću, zemlje, livade? — ljuti se Petar. —I to je meni fuk!
— Dakle: Ante Čole — tri nadnice. Mladić se zamisli i reče: —Čini mi se tri i po. —Ne znam, sinko, neću tvoga! Zabiližim kako mi sin reče. U kući je; zovni ga.
— reče Ivo k'o za se, i u— isti čas os jeti suze u očima.— Možebit', — ponovi, — ali tebe neću nigda zaboraviti; dah tvoga prostoga života, tvoja besvjesna ljubav i naše noći pratiće me do smrti; sve je to u meni ostalo. .. — Ti ne plačeš?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prohor, drugi tvoj sluga, prigovara mi kako sam od tvoga hrama načinio stecište svakojakog truleža i otpadaka. Oprosti mu, Bože, jer ne razume.
Volim li ja svoje bližnje po tvom nauku? Sledim li te? Pitam te da li i pored toga moje reči dopiru do tvoga sluha? Ima li nade za mene?
Tri godine sam, Gospode, probdeo da načinim nešto svojom rukom što bi bilo dostojno tvoga imena, a evo sada mi, uz mesečinu koja se probija kroz krošnje staroga hrasta, tvoja krastača balavi svojom groznom
uz mesečinu koja se probija kroz krošnje staroga hrasta, tvoja krastača balavi svojom groznom sluzavom trbušinom lik tvoga raspetog sina. Svuda okolo je trnje, samo joj je ovde na mojim grudima fino. Zašto me i ti ismejavaš, Gospode?
utoli u njoj glad i požudu, ili je bar upravi ka drugom muškarcu, ali molim te, Svevišnji, samo dalje od njega, Doroteja, tvoga sluge.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ja znam šta budna snevaš u tihe, zvezdane noći, Kad s oka tvoga beži detinjski, vedri san, I čije ime s plašnjom spominješ u samoći, I zašto s tugom čekaš praznično svetli dan.
MOJOJ MUZI S nebesne visine svoje, kô svetli đenije mira, Ti si mi pružila liru. I kolebljivi duh Prènu se od glasa tvoga, i gordo potrese lira Moj očarani sluh.
1893. II MOME GARIKU Gariče, mani zanos drag, Silazi s tvoga trona, Nek drven skiptar nosi vrag I krunu od kartona!
življah u duši tvojoj, I lice nebesno moje, Tvoj večni ideal, evo, ovaploćen je sada, Ideal, što bićem tvojim bez tvoga pristanka vlada.
I ti ćeš umreti sada, Jer ja sam čarobni leptir, a ti si čaura bio. Jest, ti ćeš umreti sada... Sav poziv života tvoga Svršen je s rađanjem mojim, po volji samoga Boga; Ali će Rimljani sutra s divljenjem gledati mene Kô obraz vrline čedne, kô
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
usprotivih se ja, „poleteti tom brzinom znači smrviti i spržiti se, pretvoriti se, u neku ruku, u sadržinu ovog tvoga vol-o-vana.“ On se malo namršti na ono jelo, obrisa usne, ispi čašicu, pa nastavi: „I to će se izbeći!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Da ti konja tvoga jašem, Da bos tapkaš pored mene, Da ti britki ja mač pašem, Baka prelu da t' priđene, Da t' osedlam k'o paripa: Da viš
s Bogom o Mati!...“ Tvoga života (ako l' se zbije) Svijeća da se ugasi prije, Tužnijem srcem, plačevnim okom, Uzdahom čestim, ćutnom
Kadiveni dolamicu Obukla ti od miline, Išarala meke grudi, Ravna polja i doline. Pa kada je u samoći Tvoga srca želju čula, Mirisom te duše svoje U milosti zadahnula…“ I još dete mekim glasom Tužnoj gori zborit poče; Al'
Stanković, Borisav - TAŠANA
Treba! Otkada ja mislim da treba sve da ti kažem. Ne boj se ti mene, i ne gledaj u meni svoga nekadašnjega Stanka, tvoga druga, tvoga komšiju, koji je tebe tobože voleo i zbog tebe u svet otumarao.
Ne boj se ti mene, i ne gledaj u meni svoga nekadašnjega Stanka, tvoga druga, tvoga komšiju, koji je tebe tobože voleo i zbog tebe u svet otumarao.
(Mironu): Oh, dedo, i sad kada se setim onoga tvoga: da, kad sam ti ruku ljubio, da sam mislio da je to ruka sina moga čivčije, a ne ruka moga sveštenika, duhovnika, Boga
U veče, u mojoj ćeliji, sâm ja, preda mnom tvoje jelo, čaša tvoga najboljeg vina. Moj sluga, klisar, pred vratima, uzdisao bi željno i zavidno, što on nema toliko jelo i piće, dok ja
Jer, onako sam, u noći, kada bih se dobro najeo, dobro napio i to još od tvoga jela, tvoga pića, (sebi zanosno): oh, ne možda, nego sigurno, sigurno, osećaji, želje, uspomene, nadvladale bi me.
Jer, onako sam, u noći, kada bih se dobro najeo, dobro napio i to još od tvoga jela, tvoga pića, (sebi zanosno): oh, ne možda, nego sigurno, sigurno, osećaji, želje, uspomene, nadvladale bi me.
Sad baš čaršijom idu sa tvojom decom hadži Rista i otac ti, Mladen. I hadži Rista tvoga starijega dečka obgrlio u naručje, a jednako se okreće kako bi svi videli koliko on tvoju decu voli.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Što me odmêraš? Ako sad ne razumeš, razumećeš kasnije kakav je bio život tvoga oca. — Uzbuđenim glasom je šaptao: — Ja sam, znaš, kao pljuvačka: gde je pala, tu ostaje; svako je obilazi, i metla je
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Lepši jeste onaj spomen kad posred naroda mnoga ljupka sjajnost slova tvoga udivljenja diže spomen. Lepši jeste onaj spomen kad bistrotom uma tvoga, kad revnostju duha tvoga rodu svome dižeš
Lepši jeste onaj spomen kad bistrotom uma tvoga, kad revnostju duha tvoga rodu svome dižeš spomen. Nek se spomen tvoj ogleda u spomenu milog roda, nek cvet cvetu
Lepši jeste onaj spomen kad bistrotom uma tvoga, kad revnostju duha tvoga rodu svome dižeš spomen. Nek se spomen tvoj ogleda u spomenu milog roda, nek cvet cvetu ljupkost doda, tako opšti venac
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
Trojeručice KALENIĆ Otkuda moje oči Na licu tvome Anđele brate Boje sviću Na ivici zaborava Tuđe senke ne daju Munju tvoga mača U korice da vratim Boje zru Na lakoj grani vremena Otuda tvoj inat lepi U uglu usana mojih Anđele brate Boje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A? — razvika se Luka. — Čekaj, čekaj, sada ćeš ti videti tvoj zakon i tvoga boga — govorio je Luka sav crven u licu. Trgovac mahnu glavom, i žurno pođe izlazu. — Ordonans, zadrži ga! — Nazad!
! — Stariji sam, imam pravo da naredim. A zar ti ne bi poslušao tvoga starešinu, kad bi ti tako što naredio. — E, bogumi, nikad ni dovijek!
Rano izjutra budi me poručnik Đaja, i kaže: Bogati, Dragoslave, spavaš kao top. Ispalili smo za vreme tvoga spavanja oko pedeset metaka, a ti ni „repom“ da mrdneš.
— Daj mi tri. — Jeste li videli?... Jednu auf!... Ha!... Ha! — Opa, đoko! Sad ćeš videti tvoga boga... O... o... o!... Ne verujem! Leži kec... Ajd sad kralj... Aha... Održ!...
O... o... o!... Ne verujem! Leži kec... Ajd sad kralj... Aha... Održ!... Oćeš ljudski, sveca ti tvoga, pa me i drugi put prati. Oho... ho, baš su slatke tvoje pare. — A, ljudi... a, čovek umre! protestuje Kosta.
Petrović, Rastko - PESME
Ta opekotina, taj otisak ti ruke mi drag i danas bi mi evo bio trag, Do kolevke mi pune krvi, Do porekla mi tvoga mesa samo ne ove oči, ne ove oči patnje. Gle, besa! Materice, ja bih da zderem sa tebe tu patnju! Pariz, 1922.
ma gde, ne usuđujući se da osvrnemo glave, I uvek pred sobom vidimo košulje tvoje plave, A azur nikad više, Ni čeljust tvoga dlana nikad više; Želudcem zar svojim žuđasmo Za voćno tvoje truljenje i pad; Uz tajnu tela kad zagrizosmo u okean, Taj
biti ravan Znati jednu jedinu stvar i njome znati sve I za vratima čekah krišom rođaj ti večno slavan I jedino rad tvoga lika žrtvovah one sne Ceo dan ostah skriven ukočeno motreći ti hod Potom bih noću besneo divlje, vikao zvučne reči I
biti ravan, Znati jednu jedinu stvar i njome znati sve: I za vratima skriven čekah rođaj ti večno slavan, I jedino rad tvoga lika žrtvovah one Sne.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Pa, dobro! — nasmeja se prezrivo. — Moja treća želja je srce tvoga psa! Izvadi i daj mi ga! Nije ono vrednije od svirale i mača. Šta se trzaš?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ne sme... Neće... Ne može«... KOŠTANA Neću! Ne mogu! Kod tebe! Zar samo kod tebe? i samo hadžiju, oca tvoga i majku tvoju da dvorim i da služim? Da pred njima klečim i noge da im perem?
Šantić, Aleksa - PESME
Prigrli ova jata blagodatna! I kada jednom dođe smrti doba, Naša će suza na kam tvoga groba Kanuti toplo ko kap sunca zlatna''... I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti i sobu mi zâri...
1912. LjUBAVNE PESME GRIVNA 1 Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu! Nek' se niže, ružo b'jela, Oko tvoga grla b'jela, Pa kad skočiš, sele laka, Neka čini, cika, caka, Cika, caka! Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu!
Ti zatrepta, mila, naga, I u vodu sva se skupi... U ljiljane lica tvoga Purpurna se vatra upi... I dok leptir kružio te Kô vodeni cvijet MIO, Ja, dršćući kao trska, Pod vrbom sam
Lešino gnjila rascrvana srca, Sa tvoga smrada trag bogova smrdi. Plodovi tvoji zlatni su kumiri, Izdajstvo misli, torture, sindžiri, Guba i porod
Sve gorom i gorom Grozeći mukom, led je ljuti pao I svojom tvrdom okiva me korom. Proljeća tvoga gdje je pozdrav mio I klik orlova na svijetloj besi? Vaj, ja bih topla zagrljaja htio... ...Hladno je, hladno...
Pita ko te uze, O, ko te trže sa mojijeh grudi... Žedan sam... Tvoga izvora bih pio, No svuda samo smrzle bare desi', Vaj, ja bih vihor tvoje duše htio... ... Hladno je, hladno...
I bi mi kô da me pokri S beharom široka grana: Nada mnom ti si bila Sva topla i nasmijana... Iz tvoga osmjeha slatka I žarka kô smiraj sam Po meni bijele ruže Ko snježni padoše pram.
No ne, take usne, taki Sjaj čarobni oka tvoga, Tako slatko dete nije Delo žara pesničkoga. Vasiliske i vampire, I aždaje, čuda stara, Te zle zveri
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Veli njemu Miloš Vojinović: „Čuvaj, care, ti gospodstva tvoga! Ako mene do nevolje bude, ja ću lasno koplje okrenuti; ako li mi ne bude nevolje, doneti ga mogu i ovako“.
Ako bog da te poznaš Roksandu, daću tebe zemlju Skenderiju u državu za života tvoga“. Ode Miloš niz polje široko. Kada dođe đe stoje đevojke, zbaci s glave bugarsku šubaru, skide s leđa bugar–kabanicu,
Jug-Bogdane, ljubimo ti svilenoga skuta i desnicu tvoju bilu ruku, nu potrudi čudo i gospodstvo, i povedi mila zeta tvoga, nu dovedi Strahinića bana u dvorove i u kuće naše, da mi neku poštu učinimo“. Svakom Juže hatar navršuje.
sablju, ni u tvoje koplje otrovano; Turčinu ćeš na planinu doći, hoćeš doći, al' ćeš grdno proći: kod oruža i kod konja tvoga živa će te u ruke fatiti, hoće tvoje salomiti ruke, živu će ti oči izvaditi“.
Ne ideš li sa polja Kosova? Ne viđe li čestitoga kneza, gospodara i moga i tvoga?“ Al' besjedi Vladeta vojvoda: „Oj, boga mi, carice Milice, ta ja idem sa polja Kosova, al' ne viđeh čestitoga
On izdade čestitoga kneza, gospodara i moga i tvoga“. 21 SLUGA MILUTIN Dolećeše dva vrana gavrana od Kosova polja širokoga, i padoše na bijelu kulu, baš na kulu
A besedi Kraljeviću Marko: „Ostan' me se, Turčine prokleti! Mene nije do streljanja tvoga, već evo me teška bolest našla, teška bolest srdobolja ljuta, ni konja se držati ne mogu, a kamoli da se nadsteljujem!
ruku do ramena: „Eto sada, Novače kovaču, da ne kuješ ni bolje ni gore; a naj tebe stotinu dukata, te se rani za života tvoga“. Dade njemu stotinu dukata, pa posjede Šarca od mejdana, ode pravo u primorje ravno; sve se skita, a za Musu pita.
tvoja: prvo dobro — sablju navaliju, koja seče drvlje i kamenje, drvo, kamen i studeno gvožđe; drugo dobro — ždrala konja tvoga, koji konjic može preletiti zasobice i po dva bedena; treće dobro — tvoju ljubu vernu“.
neće bez Jelice, baš tvoje sestrice; a ču li me, bolestan Dojčine, ja ne mogu ljubit Arapina, ču li, brate, za života tvoga!“ Tada reče bolani Dojčine: „Hej, Solune, ognjem sagoreo!
“ Pisnu Anđa kako luta guja: „Gospodaru, bolani Dojčine, bog ubio tvoga pobratima! On ne kuje konja veresijom, no on ište moje oči crne — da ih ljubi dok mu potkov platiš; ja ne mogu nalbante
on ište moje oči crne — da ih ljubi dok mu potkov platiš; ja ne mogu nalbante ljubiti ta, Dojčnne, za života tvoga!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
se očima, zašto moje oči nisu svakad gledale do gospoda Boga; vode suzne ne iskapaše za moj greh oči moje; zakona tvoga nisam dobro spažao!
grešniku; ama odstavi od mene tvoje bijanje, za mnogo blagi vladiko Hriste, te već me i nesta od čestoga snažna boja tvoga! Bojim se, grešnik, da dotle ne uzmlaćen budu, dok mi se i jama ne izrije.
To li ti je carska stolica tvoga oca Davida, Isuse moj!... Ama žiznodavče, proznajem tvoju volju štarad si ti na visini, sred sveta ovoga na drvetu
Posle tvoje smrti da ne ostajem živa, to želim! A tu ću i ostati kod tvoga groba da moje nadanje, a tvoje uskrsnuće skoro vidim.
našu, i kako si pređe u moru vrejuštomu jeziki iz oblaka gorućom kamenom krupom potopila, tako i sade proli gnjev sina tvoga i tvoj na jezike koji te ne poznaju ni počituju!
Krvotočiva ona žena kad se je prikojasila za skut sina tvoga, i taki prestade joj teći krv od nje. Tako i kade se dokosne naša krvoprolitna zemlja tvome omoforu, taki će na njoj
UZALUDNI BEG OD LjUBAVI I kuda znam begati, kud li se podeti i sakriti ispred tvoga duha? Ako da se ispenjem na nebo, ti si sâm tamo gore; da ako li silezem dole pod zemlju, u dubine Adove, — i tamo si ti.
Ja tebe prosim da dođeš na moj izvor, a ti mene, kako neznana, iz daleka umorna putnika iz tvoga studenca napoj. Daj ti piti meni piće svoje, i od mene prihvati moje.
PRAZNO MORE Tafra i blaga je u tvome domu. Gledajući nas oskudnih, Nemoj zatvoriti od nas Srdca tvoga! Milosrđu, otvori nam svoja vrata Zašto mi na ovom velikom i širokom Prazdnom moru U svojoj tugi ginemo.
Uši imaš, poslušaj mobu našu, i pregni k nama tvoje uho. Ruke imaš, da ih pružiš na podavanje. Ušla si na veselje tvoga gospodina, ama i naše si veselje, ti sama u našoj griži.
A poviše tvoga dužno je tebi, to što si zaslužio i poslovao gažeći ti blato te ćerpič praveći, i plaću za to imati. Kad se s tuđoverce
Pak nam i to zabranjuješ, i došao si ovamo pređe vremena i pre suda da nas na muke mećeš. Pređe tvoga groznoga suda da tako plaho padnemo u tvoje ruke, bojimo se od toga.