Upotreba reči tvoja u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ruka joj je drhtala, sva je strepela od razdraženosti. — Oteše mi te, grlice moja! — I opet sam tvoja! — protepa Stojna i brzo se pusti iz kola, bojeći se da ne posrne.

— Sad idi, — reče starac, zadovoljan, — a kad bude vreme, dođi, i ja ću ti je dati... Ničija neće biti do tvoja... Milisav ga poljubi u ruku, pa ode...

Onaj koji nema brata, sa celim se svetom bratimi... Eto, ti nemaš dece, pa su sva deca tvoja... Učitelju pođoše suze na oči: — Ali, jednoga mi uzeše...

Obradović, Dositej - BASNE

„Ta pričekaj, prijatelju, 'odi, posedi malo, sad će čast biti gotova!” „Načast ti tvoja čast; časti se s kim si se i dosad častio”, odgovori pametni bik, pak ode svojim putem.

„Čemerna mi |tvoja pomoć”, — počne se tužiti na kupinu, — „bolje bi mi bilo da sam pala nego što sam od tebe pomoći iskala. Meni kukavnoj!

Upamtimo dakle mudroga Isusa Siraha reči: „Pomišljaj poslednjaja tvoja i vo vjeki ne sogrješiši.” Ove stihe upamtio sam iz detinjstva odnekud; lepi su, neka ih pridodam ovde: Čto libo

” „Šta to reče, jađan! Lancem za vrat? Dakle načast ti tvoja gospodska hrana, ja se tome nisam naučio.” Naravoučenije Ko bi rad u jednom opštestvu što dobro uživati, potreba mu

A onom drugom šta veli? „Vosprijal jesi blagaja tvoja v životje tvojem”. A da što mi radimo? Mi, koji nismo kadri ni ljude često prevariti, hoćemo sveznajućega boga da

(Isokrat k Dimoniku) A Isus Sirah veli: „Ašče uzriši premudra, utrenjuj k njemu, i stepeni stez jego da tret noga tvoja.

Zato, dakle, predraga junoste, uči se, vrazumljavaj se i umudravaj se; ali u isto vreme sva tvoja nauka, razum i mudrost, iste tvoje igre i zabave neka su neotlučno svezane i sojedinjene s česnostiju i s

A bez toga, koliko je ona lepša, toliko gore za te! Moja niti je lepa niti šarena kao tvoja, no ništa manje svaki mi čas glava na koncu visi, a radi šta? Radi kože!

147 Lisica i tigar „O, da mi je tvoja snaga i brzost,” — reče lisica tigru — „vesma bi mi drago bilo!” — „A zar za moju šarenu kožu ne mariš?

Gril: Ćuti ti! Moja je pamet sad bolja nego tvoja, jer ja volim onde živiti i onako kako je meni bolje. Vidiš li ti ovo blato što tebi smrdi i na koje se ti gadiš, ovo

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

2. Dao kapu praviti, nemao je na šta staviti! Žena ti mesila prašinu, kišino testo! Bežali od tebe tvoja kosa, tvoje meso! Zalud bradu iznad potopa dizao! Koliko ti mukama treba, toliko disao! z.

Koliko ti mukama treba, toliko disao! z. Na svim ti putevima oklopnici osvanuli! Ujahali u tvoja žita! u tvoju postelju! u tvoju crkvu! Sve tvoje digli na tebe! Sve hajke na tvoj trag! Sva zla na tvoja dobra!

u tvoju postelju! u tvoju crkvu! Sve tvoje digli na tebe! Sve hajke na tvoj trag! Sva zla na tvoja dobra! Al dok ti nož ne podigneš sva zla ti ništa ne mogla! 4. Ako u tuđem oku Nisi sunce ugasio!

Nemaš pojma šta se dešava, ti nisi u tom kolu; a to je tvoja glava među njima na stolu. Ne znaš da l će ti glavu na panj, il će te s lađe, u džaku.

Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula. Tvoja glava, il ruka, šta je sad palo na vagu? Ne znaš, ne vidiš, ne čuješ, sve se to radi u mraku.

katance, brave i vrata, braću u kazanu olova koje ključa, sve što su bezbrojne ruke zaključale, neka nam Tvoja treća ruka otključa!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ne vidiš li kako tvoga age gori han? Sad samo dok ustanem pa uzmem ugarak s vatre i dunem u streju, pa će i tvoja kuća onako goreti, a ti idi dahijama!” — Na to Vesa rekne: „Brate, ja hoću, no ne znam našto će to izaći”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Ovako ću ja njih drukčije malo da šišam!... Samo ti budi pametan. A već treća para tvoja i božija! — Hvala, gospodine! — zahvali Đuko pridignuv se malo i mašiv se za kapu. — A već za to ne beri brigu.

Barem dok se ti ne udaš... A posle kako bude. — Zar, bolan, odista hoćeš da odeš? — Bogami, Radojka, odista. — A tvoja kuća? — Kuću sam zatvorio mrtvim kocem. Bolje nek zaraste u zovu i koprivu kad ne mogu biti veseo u njoj!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Njegov miris neka Te seća Tvoje otadžbine, neka Te seća onih zanosnih priča o junaštvu i požrtvovanju kojima Te je Tvoja srpska majka u detinjstvu zapajala.

Vidi se da su razmaženi!... Vele da im se umiljavaš zato da bi im se lakše na dušu popeo... Vele da je tvoja čovečnost prema ovom narodu samo laž!... Vele: on je Turčin, a Turčin je Srbinu dušmanin!... Vele...

— jeknu Lazar. Marinko se stade ceriti: — Bogme, dijete, pa i glave, ja!... Šta se mene tiče tvoja glava, ja čuvam svoju!... Kad bih ja sad tebe pustio, kud bih onda?... Misliš Kruška ne bi doznao?...

krvcom obojimo I mejdane stare podnovimo; Rok neđelja, mejdan poneđeljnik, A utornik da kukaju majke: Ali moja al̓ tvoja, Alile!... Taman on utanačio, taman se razigraše srca hajdučka, taman se sve pretvorilo u uvo, a ču se lavež...

Gleda ga otvoreno, slobodno. Kao da mu vele ti pogledi: ja ti verujem!... ti si pošten čovek!... I biću tvoja, samo tvoja!... Samo nas grob može rastaviti, a više niko. On ce zagledao, zablenuo...

Gleda ga otvoreno, slobodno. Kao da mu vele ti pogledi: ja ti verujem!... ti si pošten čovek!... I biću tvoja, samo tvoja!... Samo nas grob može rastaviti, a više niko. On ce zagledao, zablenuo... duša mu se stapala s njenom dušom...

Pa još kad je tu starost, kad je jedna noga u grobu, kad se svakog trenutka očekuje smrtni čas — a krv tvoja i srce tvoje bludi po dubravama, prezajući od svakog šušnja, a ti nemaš ni nade da ćeš ga videti — onda je strašno!...

— Ne, nisam ja... — I ne šali se!... Pedeset godina ja sam tvoj drug. Ja sam te slušala, ja sam bila tvoja senka!... Ali sad, ako mi budeš branio da čedo svoje pomenem — ja ću ti se protiviti... neću te poslušati!...

Pop pogleda novac. — To je dukat? — reče. — Ako. — Molitva je cvancik. — Ali ja ti dajem dukat... Tvoja će mu molitva pomoći! — Bog će njemu pomoći! — reče ozbiljno popa. — Uzmi, popo, nek ti je alal! Pop odmahnu glavom.

Okrete se, ojađenik, narodu pa stade besediti... E, što jest — jest, dragi aga; da to ne beše tvoja volja, i ja bih se zaplakao! — A narod? — More, rastuži se!... Beše im žao jednog od prvih ljudi.

Pre bi od kamena reč izmamio nego od njega!... Bolje je da se mi držimo Ivana. On je čovek poštovan i viđen. Lazar je tvoja senka. On će za tobom i u vatru i u vodu. A Ivan mu je otac, a otac voli svoje dete, on će za njega sve učiniti...

„Blago tebi, meseče! — mislio je on. — Ti sad sve vidiš i sve znaš... Što li nisam nešto zraka tvoja pa da se vijnem u visine i da se spustim u nizine da vidim moje...” Pa kao nastade neka zbrka.

Dučić, Jovan - PESME

I zašto ne osta tvoja knjiga mala Kô grob siromaha, grob bez istorije, Kog u svetom miru oskrvnula nije Ni bezbožna grdnja, ni bestidna

Mir je nem i leden. Sama bdi madona. Tako neutešna tvoja ljubav. Ona Bdi u duši i sad, očajno, bez cilja: A bleda joj ruka i sad blagosilja.

Senka je tvoja dan što zari, A ja te tragam u čas svaki: O bože uvek nejednaki, I drukčiji u svakoj stvari! Hoćeš da saznam duhom

VEČE Mre potonja svetlost i postaje smeđa, Oktobarsko sunce gasne iza huma... A tvoja je duša puna bolnog šuma, Teška suza stala u dnu tamnih veđa.

Jer kako je prazno naše srce, kada Nema u životu da oplače ništa. Tvoj bol beše izvor sve tvoje čistote; On je tvoja mladost, lepota, i tajna; Ne prokuni trenut koji ti sve ote: Samo si u patnji postala beskrajna.

I cela istkana iz sunčanih niti, Kao krupno jedro stojiš, nedogledna. Hoćeš li ostati ili proći? Kuda Ide tvoja brazda? Kakvo seme klija Putem tvog triumfa? I da li je svuda Samo tamni bezdan gde tvoj far zasija?

ti živiš u meni; Da budeš osećaj i san ti se sazda; Ne tražim na putu tvoj lik naslućeni — Daleko van tebe ide tvoja brazda.

Tvoj je dah da seme ne smrzne u njivi; Tvoja ljubav da bi bilo pobožnosti; Tvoja ravnodušnost, da može da živi Gordost očajanja i gorki čar zlosti.

Tvoj je dah da seme ne smrzne u njivi; Tvoja ljubav da bi bilo pobožnosti; Tvoja ravnodušnost, da može da živi Gordost očajanja i gorki čar zlosti.

Ostaj nedostižna, nema i daleka — Jer je san o sreći viši nego sreća. Budi bespovratna, kao mladost; neka Tvoja sen i eho budu sve što seća.

Kroz tamnu je pustoš moje krilo seklo, Gde sad sja tvoj pokret i tvoja reč zari; I kao da svemu ti beše poreklo, Sunce što mi otkri mesto sviju stvari.

I kao po vetru lako perje ptičje, U tebi se kreću svetovi i bića: Život nije drugo do tvoje naličje, Tvoja druga bitnost sav trijumf razvića.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ta ti, ti si video dosta očiju iz kojih su sevale malo oštrije strele, ali tvoja pariska uštirkana košulja čuvala je tvoje nežno srce.” Oh, bože, šta to sve vredi?

— graknuše seljaci. — Ne govori tako, ako boga znaš! Aksentije Smiljanić istače se naprijed: — Ako je tvoja volja, popo, i tvoj blagoslov, da uzmemo dobru ženu dadilju, ili da ga damo kakoj babinjari da ga prihrani dok ne uzmogne

Mara odmah pritrča, pa vladiku u ruku, a on nju u čelo. — Tvoja? — pita vladika — Božja, pa moja! — reče pop. — Da je živa i zdrava! — reče vladika milujući dijete.

Imam i ja neku crkavicu koju sam za školu odredio, a — veli — ne znam bolje prilike od ove. — Oče vladiko, starija je tvoja i pametnija od moje. Samo još da vidim šta će selo reći. A u selu ko smije reći što protiv vladičine volje i riječi?

Ona okrete glavu od mene: — Mišo, šta radimo mi? — Ništa rđavo, dete moje. — Mišo, — reče ona stidljivo — što bi tvoja mati... Mene preseče. — Ćuti! — rekoh joj. Mora biti da sam izgledao i suviše ozbiljan.

Kad sam ja svršio, kad sam patetično odeklamovao valjda deseti put: „Ana, promisli se! Ne ja, ne moja, nego tvoja sreća, tvoje spokojstvo. Reci samo, ako misliš da pri svem tom naš brak ne bi imao negda, možda, posledica...

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A, boga mi, danas, danas... — E, tek štogođ! A šta ti sebe sravnjavaš sa šnjim? Njegova konštrukcija i tvoja — i bijaše! — E, nije nego još nešto... Konštrukcija! A znaš li ti, Sido, da su mršave nilske krave pojele debele?!

kol’ko vam treba, i kol’ko vam je bog dao. Znamo mi to. Namiris’o je Nića još sa sokaka. Sve mu golica nos ova tvoja silna salamura. Zar ja ne znam, zar ne znam — k’o jedna vlast — da si pre tri nedelje zakl’o dva, pa k’o Englezi debeli.

Pa k’o što sam te naučio. Ne popuštaj što zaceniš. Sad je tvoja berba. Samo..., — opominje ga Nića prstom, — ćutkac! Nikom da se nisi šalio da kažeš da sam te ja naučio.

— E, kad ti u Roždaniku piše — govori birtašica, a navlači na dasku drugu šlingovanu suknju — onda je to tvoja sudbina... a ja nisam znala. E, onda možeš skakati... — Eh, znam ja da bi vama bilo srce na mestu tek ondak!...

pa di sam samo pogled’o, bilo je cigurno moje; i kako sam se mogo oženiti! — Znam, čula sam za tvoja čuda i pokore! Čula sam šta su te koštale one čizme i one kacabajke onim Madžaricama u Kun-Sent-Martonu što su ti svu

— Nije; râno — veli joj gđa Persa, probajući ga prstima — nije oštar, nego je tvoja koža na licu zdravo haglih, pa čerez toga. — A našto ti to? — pita je Pera. — Eh, nemoj mi se mešati u naše poslove!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Koja Naza? — poče on natmureno da mumla i da se skuplja onako gô pod onom svojom ponjavom i košuljom. — Pa tvoja žena. — A! — poče on kao da se dosećuje — umre ona. Još otkada je umrla. — Kako? gde je umrla?

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Oh, dođi mi, dođi, jer će se inače moj život prekratiti . . . Ostajem tvoja do groba — J-ka — No, to je lisica! Šta je meni pisala, a šta tebi sad piše. Ne trebam je!

To je osnov. Inače, ja ću sve izraditi, a ti ćeš samo prepisati i sudu predati. — Amin, nek bude volja tvoja. Ja ću se po tom vladati, a preča mi gospoga Mica, neg' Alka, koju ja kao jurat nisam hteo za ženu. Punctum!

— Nek traži koga hoće; što veći, skuplji. Svilokosić sleže ramenima. — Nek bude volja tvoja, Marko, tebi sam obavezan. Konferencija svršena.

Prva ljubav nikad se ne ugasi. Vrat’ se, vrat’ se srcu mom, raširenim rukama te iščekujem. — Tvoja negdašnja, ali verna nesuđenica Alka, udova Ćirković, roždena ot Rogozić”.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

koje ti najvoliš, molim da me one uteše, ali i one plaču sa mnom, jer ih ni ovoga jutra nisu grizla tvoja muška, rujna i topla usta. Dođi, oh dođi, oni te čekaju, tvoji divni crveni cvetići.

Pa kidam i cepam sve sa sebe, gledam svoje golo telo i kao luda tražim, vrištim, hoću tvoje poljupce, tvoja gusta. Oh, daj mi tvoja usta! Bože smiluj mi se!

Oh, daj mi tvoja usta! Bože smiluj mi se! Vijem se kao crv, previjam, štipam, onesvestim se, a taj zanos, ta groznica, ta strast...

Oh, zašto si me dodirnuo? Neka je proklet onaj trenutak kad si mi prvi put prsa pritisnuo, kad me je prvi put tvoja ruka obuhvatila. Zašto si me dodirnuo?

Onda sam brzo preletela očima preko celog pisma, jer sam htela odmah da saznam njegovu sadržinu. Kao i sva tvoja pisma ono je bilo iskreno, prosto i divno sastavljeno, u njemu je vrila i kipila sva snaga i sva nežnost tvojih osećanja.

Užas! Pa to bi značilo raskid sa životom, raskid sa srcem, raskid sa krvlju. Nikad Natašice! Ne postoje više dve duše: tvoja i moja. Neko tajanstveno tkivo isplelo je svega jednu: našu dušu. Nikad Natašice!

Pojmiš li me, mili? Ponekad mi je izgledalo da je ona tvoja slika u mojoj svesti samo plod moje fantazije i da može biti, oh Bože, nepostoji ni taj front dole gde zamišljamo da

u beskrajnoj daljini i tamo, na horizontu, sastavljaju s nebom, izgledalo mi je: kao da si ta beskrajna daljina ti, da je tvoja duša neodeljivi deo one daljine. Za mene ti si bio izgubio svu realnost i da mi se opet povratiš trebalo mi je...

Pa posle, sećaš se kad ono ja zapevam, da se sve trese, sećaš li se? E onda ja sebi kažem: 'ajde Mile, Boga ti, gl'aj tvoja posla pandurska i ne trabunjaj koješta.

Afrika

— N. se nasmeja: — Zamislite crnca koji vas pita: „Ko je vi?“ i vi Mu odgovorite: „Beli duhovi koji žele da tvoja koza polomi noge, da tvoj krov padne pod težinom pantera, da se kroz tvoj prag provuče piton.

glas objašnjava da je grijon pevao: „Ti si čovek, ti si beo, ti si dobar, ti si hrabar; znaš šta treba, šta ne treba, tvoja je cela zemlja, tvoj je vrhovni fetiš. Ti si tako visok da si viši od sviju nas!

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Da si voziš na četiri konji, da ti služi katanu? Suči rukavu, kukavico, pa čuvaj tvoja kuća, ako misliš da imaš leba i sol. JUCA: Kad ste me prosili, vi niste tako govorili. JANjA: Što sum govorio?

(Petru.) Esi skupio onu đubru sos pijacu? PETAR: Aa? JANjA (jače): Esi skupio onu đibru? PETAR: Kakvu tužbu? JANjA: Tvoja prokleta uveta! (Viče.) More đubru, đubru, đubru! PETAR: Ubru, ubru! Što ne govoriš ljudski, nego se ačiš?

E, e, e, kala!... Tim, tim, tim!... Pošten čovek! Kala, kala. (Pogledi u Jucu.) Dušo Juco, idi u tvoja soba, imam jedna mala špekulacija. JUCA (odlazi). POZORIJE 3. KIR JANjA i PETAR JANjA: Tu ti pismu dao kir Dimu?

A ko e šuškio na moja vrata? JUCA: Zaboga, u sobi nije bilo nikoga! JANjA: Nikoga, prokleto kost, samo tebe! Nemaš tvoja kujna, kao gazdarica, nego da si skitaš po sobu? JUCA: Zaboga valjda znam šta mi je poso? JANjA: Alopu!

Šta ćiš ti da radis? JUCA: Ima se šta raditi. JANjA: Da sediš ovde, da se ne makniš: da čuvaš tvoja kuća, znaiš? Kad muž idi po svoja posla, dobru gazdaricu treba da vodi viršoft... Razumiš što sum kazo?

Kad muž idi po svoja posla, dobru gazdaricu treba da vodi viršoft... Razumiš što sum kazo? Da si ne makniš od tvoja soba. Sad ćim ja da dođim. POZORJE 6. MIŠIĆ i BIVŠI JANjA: (U! Prokleto posla! Sad ne smim da idim!

Što ći štafirung, ua veliko gospodsko, ne treba tra, tra, tra na svadba. Uzmiš tvoja mlada sos malo aljinu, ti jedosen o teos; pak idiš u tvoja kuća i glediš tvoja špekulacija kao pošten čoveku.

Uzmiš tvoja mlada sos malo aljinu, ti jedosen o teos; pak idiš u tvoja kuća i glediš tvoja špekulacija kao pošten čoveku. DIMA: Ama kraksite tin Katica, da vidimo oći da pođi.

Uzmiš tvoja mlada sos malo aljinu, ti jedosen o teos; pak idiš u tvoja kuća i glediš tvoja špekulacija kao pošten čoveku. DIMA: Ama kraksite tin Katica, da vidimo oći da pođi. JANjA: Što oći, što neći?

JANjA (razrogači se): Pusto široko, visoko! Imaš, more, pametu u tvoja glava? JUCA: Prikladno pitanje! JANjA. Ti nemaš pametu u glava, ti imaš u glavu đubru!

Doći kir Dimu, išti svoja obligacija, što ćiš da mu daš? Da ti baci u procesu da izgubiš tvoja kuća. Oho, oho! Stani, Janja!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

„Ana će da ti kaže, serdce! Ti znaš da je ta tvoja Rosija daleko, a da su u mene sitna deca. Ali, ja sam, da se ide. Ako imaš čvrstu nadeždu da se treba dohvatiti

Ona je stara i zla, nije dobra i mirna, kao tvoja mati. On se onda zaplaka, što je Goša zla. Kad su, zatim, stigli kući dedinoj, bio se malo uzverio od babe.

E ne bi ga, kaže, dalje trpljeo, da zna da će mu se Đinđa isprositi u Pavla. „Pazi šta ti kažem! Tvoja smrt, Pajo, imaće hiljadu uzroka!“ Zatim uze svoj trikorn sa stola i iziđe, snuždeno, na vrata.

Pusti nek laje prota. Ja ću da ti kažem, šta je volja Božija. Volja Božija je, naša ljubva, prema tebi, i tvoja ljubva, za Petra.

A ti kukaš! I ja se, go, osiromašio, reših da krenem, da mi tvoja mati ne tropari. Nađoh se sa braćom ovde u pomrčini, u nadi, da će bolje biti – a viču bogat sam zet. Pa ćutim!

Teodosije - ŽITIJA

A pošto je Bog hteo da se dogodi onako kako žele roditelji tvoji i velmože vaše i braća tvoja, ko sam ja da tako nešto i pomislim! Bolje bi mi bilo da se i ne vratim ocu tvome.

Gledajući ka prepodobnome svome ocu, kao da je živ, reče: „Blažena je, blagi, tvoja neizmenljiva ljubav prema deci, oče sveti!

Čime ću ti vratiti za sva dobra tvoja? Iznemože mi um, tvojom dobrotom zadivljen. Da te dostojno hvalim i pevam ne mogu.

I opet prizvavši mnoge sebi u pomoć, jedva ga je mogao ubediti, tako da on reče protu: — Volja Gospodnja, oče! Tvoja zapovest neka se izvrši na nama!

“ Prišavši ka časnome grobu svoga prepodobnog oca, u noći nasamo reče mu: — Evo svi mi, narod tvoj i deca tvoja koju ti je dao Bog, u tvojoj crkvi sabrani čekamo tvoje otačaske darove.

Pomozi mi, Gospode Bože moj, i spasi me po milosti tvojoj̓ da se javi neizmerno silna ruka tvoja i da zapreti onima koji se na me podižu, da vidi neprijatelj moj sramotu svoju i da se postidi, i ruku svoju da položi

Ili da mi ne reče Avraam, ili još tačnije — Bog Avraamov: „Dobra si tvoja u životu tvome primio“. Sećaše se i prvoga svoga raspetoga života u Svetoj Gori, ropskoga služenja sa smernošću,

prepodobni oče, previdi ako i ima koji greh prema Bogu i koja neposlušnost prema tebi od dece tvoje, i učinićeš da tvoja sveta raka osenjivana Duhom Svetim toči miro sada kao i ranije, i njime pomazavši uzveselićeš decu i narod svoj, da

Pošto su bila pozvana bratija prepodobnoga, reče car: — Oci moji i bratija tvoja svi su časni i sveti, ali nisam u njih toliko uveren da su dostojni tolike visine čina i apostolske stolice, nego tebe

Gospode Bože moj, na koga se uzdah rastavljajući se od svetih svojih i izlazeći iz Svete Gore: ako je na meni volja tvoja dobra, molitvama prečiste svoje Matere i tvojega ugodnika Simeona, oca mojega, ne ostavi me da se zbog ovoga u

Koliko je moćna meni milost tvoja, Gospodine, koliko si me zavolevši odlikovao, Bože moj, milosti moja! Neka je blagosloveno ime tvoje na vekove

Živ Gospod i živa duša tvoja, ja to učiniti neću, niti ću te napustiti. Bog tvoj, Bog moj, i tamo kud ideš da se naseliš idem i ja s tobom, i kako

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Tošo, luđi si od svakog miša, glup si kao sam Žućo, šašav si kao slanina koja sama ulijeće u tvoja usta! Dok sam tako sam sebe grdio, eto ti opet nekoga. Bila su to dva zeca. Poznao sam ih po glasu.

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

bićeš ličnost negativna, rugobice moja dnvna! a tvoja će jadna majka celog veka da se vajka! JEDNOG ZMAJA KRAJA Jednome zmaju dosadi da živ, jer mu je život bio

Nušić, Branislav - POKOJNIK

(Smeje se.) Detinjasto, zar ne? NOVAKOVIĆ: Pa ipak, godi mi ta tvoja detinjarija. Zbogom, dušice! RINA (grleći ga, prati ga do vrata): Još nešto.

ANTA: Ta krivokletstva, sedam lažnih uverenja, četiri advokata i nasledstvo. Pogledaj ti u ta tvoja uputstva, pa vidi šta tamo piše za takve slučajeve?

SPASOJE: To što si preskočen, nemoj da računaš mnogo; ako se sručimo, sručićemo se svi, a i tebi tvoja godina ne gine. ANTA (trgne se): Opet ti! Pa, majku mu, zar ne možeš jedanput da se otkačiš od te godine!

Evo šta: ovo je moja greda i ja molim da mi se vrati. Zakon kao zakon, nema gde pa veli: tvoja je greda, uzmi je! Ali šta će bii ako je na toj gredi nazidana kuća, zar zato da bi ti dobio jednu gredu treba da se

ANTA: Pa jeste... ali ovaj... ako se on opet tamo kroz tri godine javi? SPASOJE: U tome slučaju tvoja godina ne gine.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Jadna tvoja majka! - još u pidžami, jer je kao i svi direktori išao nešto kasnije na posao, očuh mi je prilazio s licem kao da je

- Ti uvek gledaš ljude iz najcrnjeg mogućeg ugla! To je tvoja nesreća, Slobodane! - mama odloži košulju na kojoj je popravljala ogrlicu i stavi mi ruke oko vrata.

- Znala sam da Vesnina mama nije istovremeno i tvoja mama, ali nisam pretpostavljala da imaš i očuha! - stajala je i gledala me i u tome kako me je gledala pokroviteljski i

- Taj neće ni da se uspravimo! - Pa šta onda? Što dižeš toliku galamu? Ta žena tu, je li to tvoja maćeha? - približila mi se tako da sam njen vreo i vlažan dah osećao na obrazu i vratu.

- Čega dosta? - uhvatio sam je za lakat i okrenuo prema sebi. - Kibicovanja! Ako sam ja tvoja devojka, nije red da očima gutaš druge. - Ne druge. Ona mi je drugarica iz razreda. Zove se Neda. Najbolji je đak.

Nešto slično tvrdi i gospodin tvoj otac. Profesore ne brojim: oni za svakog drugog svog đaka to tvrde. Tvoja majka veruje da ćeš već nešto biti. To, uostalom, veruju sve majke. A ti? Šta ti veruješ? — Zaboga, Rašida!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ti znaš kako sam se oženio, valjda si čuo. — Čuo sam. Tvoja Soka je bila u varoši najlepša devojka, momci su se za nju grabili, ali mati, namrštena udovica, gledala je kao zenicu

— Ti si, Sofro, junak, — reče Čamča, — ti se sad ne boj putovati u ovim predelima, tvoje ime i tvoja kontrafa od zla će te sačuvati; to će se čak čuti i u Poljskoj, doći će sve to u novine, tvoje opisanije, a tvoju

— Sedi, moj Šamika. — Vidiš onu kontrafu? To je bila tvoja mati. Šamika plače. — Ja sam najviše izgubio, nemam gazdarice. Oženi se jedared.

— Šta može kazati? I drugima je mati umrla, pa su se oženili. Samo gledaj da dobiješ takvu kao što je tvoja mati bila. — Al’ za ovaj mah ne mogu se ženiti; voleo bi’ malko putovati, pa kad se vratim. — A kuda bi putovao?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Žena tvoja s červmi istljeti budet. I gorkost duše tvoje proide. Za dolgi tvoj život tek tvoji potomci obresti budut vo noći blagoz

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

U Vukovom Rječniku pod „glota“ stoji: „1. (u C. G.) panpress, 2. čeljad, tj. žene i djeca, familia: đe je tvoja glota?...; ne mari glota za jednoga skota. 3. nekako đubre u žitu...

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

dotakneš nekoga od svojih drugova koji beže od tebe kao od šuge, bilo koga od njih, čim ga dodirneš, bićeš manje sam — tvoja sramota i tvoja osamljenost, bolest tvoga siromaštva manje će da te peče, podelićeš je sa drugima...

od svojih drugova koji beže od tebe kao od šuge, bilo koga od njih, čim ga dodirneš, bićeš manje sam — tvoja sramota i tvoja osamljenost, bolest tvoga siromaštva manje će da te peče, podelićeš je sa drugima...

Budiš se u nečijoj ohlađenoj sobi u tuđem krevetu za izdavanje, u kome je možda neko umro. Voda u čaši zaleđena! Tvoja haljina prebačena preko stolice vlažna. Pukla ti je žica na poslednjoj čarapi i otpao blokej sa desne cipele.

Koliko mu je samo puta nameštala noćne vožnje od trideset hiljada! —Tvoja mala? —Moja. —Kako je samo slatka! Suzi, dođi da vidiš Makijevu ćerku — pravo luče!

– Ni prošli put. Ni pretprošli! Ni onaj tamo... Slučajno, decu tvoja kuća uopšte ne zanima. Letuju pod šatorima kao probisveti, samo neće kod tebe. A znaš li zašto?

– Mislim da si se malo udaljila od teme... Počela si da govoriš o vikendici. – Opet ta tvoja lažna superiornost! Gadiš mi se, da znaš!

Čovek poče da prazni pepeljare. – To je bila tvoja ideja! — reče, igrajući se vatrom. – Ostavi me na miru! — kazala je, igrajući se ledom.

– Oh, tvoj anglosaksonski smisao za humor! — uzdahnu žena i otpi novi gutljaj votke. – Oh, tvoja uobičajena depresija posle gostiju! — reče on.

– upita žena i sama odgovori: — Jer si počeo da se gojiš! A kada je u pitanju tvoja patološka narcisoidnost, nema stvari koje se ne bi odrekao! Želiš da po svaku cenu ostaneš vitak!

Matavulj, Simo - USKOK

— reče on i skide kalpak. Mrgud nastavi: — Ti lijepo znaš, sinovče, da je tvoja radost i naša radost, da je tvoja žalost i naša, da, kao što nam se ne bi dosadilo uz tebe se veseliti, tako nam nije

— reče on i skide kalpak. Mrgud nastavi: — Ti lijepo znaš, sinovče, da je tvoja radost i naša radost, da je tvoja žalost i naša, da, kao što nam se ne bi dosadilo uz tebe se veseliti, tako nam nije dojadilo ni uz tebe tugovati, a

Pred ulaskom u dvorište zateče Milicu, koja ga očevidno čekaše. Ona mu reče: — A gdje si već? Tvoja te je kuća željna! Janko se zagleda u nju, lice joj bješe blijedo, grudi joj se talasahu.

— Dakle, hoće li biti jela za dvadeset ljudi, osim nas domaćih? — Biće! Vladika se obrnu arhimandritu: — Kako je tvoja noga, Janaćije? — Kad je ovako hladna studen, ne muči me kao kad je vlaga! — Kad je vlaga spolja, treba da rečeš!

Ovo je tvoja mjesečna plata! Idi, sinko, i provedi se lijepo u svatovima!... Bješe već mrak kad se Janko i Krcun uputiše gornjim

pun iskustva i pouzdanja u sebe, što god uradiš moći ćeš biti zadovoljan i ponosit, jer će se u tvojoj svijesti ogledati tvoja djela, podstaknuta slobodnom, muškom voljom slobodna čovjeka.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

A mi, ponosni, nesalomljivi, koračali smo s tobom, zajedno, jer mi smo deo tebe, tvoja deca, Republiko... ... Ali danas, u dane sreće, dok tiho veče miluje usnule vrbe, seti se njihovih pokliča, njihovih

Sremac, Stevan - PROZA

Tek dok ja razdrešim bisage, ’oće mnogo šta da čuje svet. ’Oću da potražim stupce od nekih novina. — The, to je tvoja stvar — veli mu šef. — Pa će i gospodin Todor, šef, da se malo proslavi. Znam i neke njegove, znaš, onake stvari...

Dosta jedna! — Ne treba vaša žena. — Ali meni treba tvoja, Švabo. Ali Švaba se nije ljutio. Po nekim nama nepoznatim zakonima koji u vasioni vladaju, nekako se jedan drugom

« podpodvikne mu tek gospoja Kaja, pa dohvati lonac s vrućom vodom, a Jova bež’ iz kujne. »Nisam ja tvoja šefovica!« A Jova se onda baci na posao koji i priliči jednom domaćinu.

Čiji si bio barjaktar, blago meni? — Bio sam burski... — E? Baš burski... — Boga mi, burski, tata! Pitaj decu! — Tvoja sreća! — reče vrteći glavom ali odobrovoljeno otac. — A da si bio engleski — ja bi’ ti sad tu drugu zdravu prebio!

Radičević, Branko - PESME

Crna Goro, gnezdo sokolova! Da tvrde su ponosne ti stene, Čeda tvoja tvrđa nego stene, Stena stenu goni do nebesa, Tvoja slava još više nebesa.

Da tvrde su ponosne ti stene, Čeda tvoja tvrđa nego stene, Stena stenu goni do nebesa, Tvoja slava još više nebesa.

Bože veli, čudna dela tvoja! Ali gledaj kud ćeš, glavo moja, Jer ako te to jerje dovati, Oćeš bogme grko oplakati.

studenu, Na grob vojnov telo naklonila, Oko krsta ruke obavila, Prošâ život, prošâ jad i bolja — A moj Bože, budi tvoja volja, Ja se tebi i čudim i divim, Primi mrtve, ma ja idem živim.

5. Kad u kolu drugi klonu, Tvoja noga jošte plete, Kad im perja jurve tonu, Tvoja perja gordo lete, Ljupko miga pogled tvoj — Blago meni, da si moj!

5. Kad u kolu drugi klonu, Tvoja noga jošte plete, Kad im perja jurve tonu, Tvoja perja gordo lete, Ljupko miga pogled tvoj — Blago meni, da si moj! 6.

se žari, I tebi misli s tim da blagodari; O ne mož' biti, ne mož' nikad ovo, Jer slabačko je vrlo peva slovo. Tvoja dobra, kao sunca svet, Moji pevi, kâ mirisni cvet; Sunce sjaje, sunce život šalje, Cvetak miri, ali ništa dalje.

Dete slabo momkom ojačalo, Momka žarke peve poslušalo: „O, lepa peva!“ reče pun vesela; „O, pevaj dalje!“ tvoja beše želja. I dalje, brate, tada sam pevao, Tebe mlada živa zabavljao.

O kad bi, kad bi rasterao tad I golemi moga srca jad! O kad bi samo sveta tvoja sila Donijela meni brata mila! (marta 1846) (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) Pevam danju, pevam noću, Pevam, sele, što

Oh, udari gromom sada, Sada, Bože, il' nikada. Šta zapali srce moje? Oči tvoje. Šta razgore ognja pusta? Tvoja usta. ........... slatke muke? Tvoje ruke. O skupi, sunce, skupi strele, O danče, al' si ladan.

Aha, o dragi sine, ti si! Odma se, mili, znade či si. Umilna ćut mi dira grudi, Odavnašnje se onde budi. Široka tvoja snažna pleća, Za otečestvo kakva sreća! Ti oćeš njemu oto biti, U vragu kao i ja riti.

Sve zdrave vidim, srce drugo šta će? Ti noći bliske sjajana tavnino, Na zemlju krasnos(t) tvoja doći ka(d) će? Tavnina dođe, odo drage kući, I moje srce telo mi je pući. 44.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Jednog dana ti si je i vidio, realnu, ovozemaljsku, ostvario se tvoj strašan san, tvoja mora. Tih istih godina, ja sam, slučajem, izbjegao tvoju sudbinu, ali, evo, ima neko doba kako me, za mojim radnim

— Pa sjediš pored njega i neka te tvoja tuga poduzme, a on te gleda i samo što ne kaže: ostavi, bolan, Petrače, daj ti da mi po jednu zapalimo. Ih!

— Jok, brate, baš nikad — tvrdi djed, iako mu nije sasvim jasno šta ga to bradonja, u stvari, pita. — A zar tvoja pokojna žena nije ponekad uzdisala i tebi se požalila na nešto iz dana svoje mladosti?

Unjiri se Sava u zatamnjeno svečevo lice i sažaljivo promrsi: — A šta meni i treba tvoja pomoć kad se predraga noćca na zemlju spusti?

— Ta ovaka je granata, bolan, raznijela čitavu moju pojatu, nije ni slamke ostalo. Ej, pojata je to, nije tvoja ciganska čerga! — Bože moj, što ti je seljak — oteže kalajdžija mirno, sanjalački, kao da čita iz knjige.

— Niko te nije gonio da se s tim tvojim rajthoznama natrtiš pred Grupu armija E. Još je sva tvoja sreća što si tur podašio kožom.

— Oho, Sajane, ode ti u pjesnike — iznenadi se komandant. — U pjesnike! — graknu Džakan. — To je nekad bila tvoja zanimacija. Moli ti boga da ja ne dunem u četnike, u bandu. — Eno ga sad!

— A mene je, vidiš, maćeha kroz iglene uši progonila, matere ni zapamtio nijesam. Ova tvoja, ako je i budalasta, bar je na sigurno mjesto ostavila.

Šta ćemo s tobom? — Gledaj ti druge, a za mene je lako. Sjedaj bez brige u ta tvoja kola, pa svršavaj poslove. — E, Stevo, nevoljo moja, u ratu mi je lako s tobom bilo.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Za svagda! Pa sad nek vidi kolko će je koštati njena gospoština! JUSUF: Tu gospoštinu izmišlja tvoja sirotinja. Ali da ti kažem jednu stvar.

Stalno ga nešto bockaju. Te nemoj ovo, te ne smeš ono, te ovo nije tvoja stvar, te o tome treba mi da kažemo, o onom nisi smeo bez pitanja. Stalno neke trzavice.

Nemaš pojma šta se dešava, Ti nisi u tom kolu; a to je tvoja glava među njima na stolu. Ne znaš da l će ti glavu na panj, il će te s lađe, u džaku.

Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula. Tvoja glava, il ruka, šta je sad palo na vagu? Ne znaš, ne vidiš, ne čuješ, sve se to radi u mraku.

Zato tebi sad valja Imotski kadija. Nemoj da se lažemo, kad znamo! Ti i tvoja politika! Ali kaži mi šta ti misliš da činiš sudnjega dana, kad i zrno gorušičino donesu da bude izmoreno?

Sad mu je stalo i do Hasanage! Sad se i za njega brineš? Da od Hasanage ne napravim budalu? To li je tvoja briga? Ne tičete me se ni ti, ni aga, ni kadija, hoću da svratim, da se s detetom oprostim A posle čini kako si

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

san mladosti i sreće! Hajde da snevamo: Bili smo komšije. Tvoja majka samo tebe, moja majka samo mene imađahu. Bašte naše behu razdvojene potokom, preko koga se prelazilo na

Bašte naše behu razdvojene potokom, preko koga se prelazilo na nameštane, oveće, kamenove. Tvoja mala kućica, skoro zidana, prizemna i mestimice okrečena, skrivaše se u dnu bašte i od nje se viđaše samo krov sa novim

A ti beše uvek, od sviju komšijskih devojčica najbolje i najlepše obučena. Tvoja majka iđaše jednako u seljačkom odelu, ali tebe kićaše i gizdaše kao najbogatiju. Kakva li beše tada!

Plave, velike oči oborila si dole i nogom biraš na koji ćeš kamen stati. Tvoja uska nedra i još tanji pas previjaju se čas na levu, čas na desnu stranu.

A ti? Beše svakog dana kod nas. Tvoja te majka uvek ostavljaše idući na rad da sediš kod nas, ne trčiš i viješ se po ulicama i čaršiji!

Ti si bila živa, brza, hitra, a tvoja mati povučena, suva, uvek se sklanjala i bila u brizi. Izgledaše da je ništa ne interesuje, da ništa ne vidi i gleda do

I tako ja, ti, one, svi mi, neosetno zbližismo se i postadosmo jedna kuća. Ako tvoja mati što dobro umesi, ona donosi nama.

U tom dođe sa rada tvoja mati. Ulazi ona tiho, ponizno, sa prekrštenim rukama, noseći pod pazuhom ostatak od svoga ručka. — ’Bro veče!

Priča ona, a tvoja majka sluša je željno, klima joj u povlad, a na licu joj se vidi zadovoljstvo što moja mati to njoj priča i govori.

Posle se ti probudiš i onda večeramo. Tvoja mati donese što god od vaše kuće, a i s onim što mi imamo, večeramo zajedno.

Naročiti momak to odnese na groblje. Tvoja mati dođe, i, da ne bi izgledalo da ona hoće da ide u društvu s njom, traži od nje štogod da joj ponese.

Za Božić, Uskrs po čitave dane ostajala bi ti kod nas pomažući materi. A tvoja mati kao i pre. Uveče bi došla sa nadnice kući, a ujutru, rano, išla na rad.

Kostić, Laza - PESME

Tako su i prosci Tvoji: — ko da bira ko da broji? — Koga takne Tvoja ruka, oko Tvoje kog prosuka, biće vredan toga struka, toga lica, toga guka, tih milina i tih muka, biće vredan, kako

ta nad je sve što narod ima mlad, u nadu tom i tvoja nam je sen. Paklenih strasti rajski care ti, razredi strasti golem komešaj u narodu što malom ovom vri: s visine svoje

Al' to je valjda tvoja tragičnost? Što za života htede prezreti, osudili te na to po smrti! Nasmeši se porugljivo: „Ta da, već znam šta

Hanaan je jedno groblje, tvoja majka jadno roblje!” tako dalek zbori glas. A čuje li tog pozdrava, tog pozdrava smrtnih strava, izrailjskom rodu glava?

Budimo ga! Kamo sprava? Kamo ostra slepila? A ti, ćerko, ne stoj tuna, ucena je tvoja puna: svetla kruna Askaluna za tebe se spremila! Živo, sinci, kamo klinci? kamo ostra slepila?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

— pa izvadi uši i njima ih pokaže. Onaj najmlađi ćuti. Poče ga mehandžija pitati: — Bogme, momče, tvoja su braća junaci, a da čujemo jesi li i ti štogođ učinio od junaštva?

Onda joj se baba stane umiljavati: — A zašto tako daleko ideš? Kaži mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih radila od miline, sve bih ono mesto ljubila.

Onda joj se baba stane umiljavati: — A zašto tako daleko ideš? Kaži mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih radila od miline, sve bih ono mesto ljubila.

i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i žena i devojaka da možeš naseliti čitavo carstvo; onde su i tvoja braća. Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi.

Onda on u radosti i u čudu reče carskome sinu: — Kad si ti mene ovako obradovao i ja ću tebe obradovati: ona tvoja obadva brata kod mene su u životu, oni se nisu umeli vladati tako mudro kao ti, nego su bili počeli na me osecati se,

kako će se ovo jesti? — Lijepo — odgovori tica, — s mukom kao što su se do sada mučili ova tvoja dva sina i šćer, i pokaj se, što si na veliku božju pravdu smakao svoju ženu a njihovu mater; ovo su tvoja đeca, a na

mučili ova tvoja dva sina i šćer, i pokaj se, što si na veliku božju pravdu smakao svoju ženu a njihovu mater; ovo su tvoja đeca, a na mjesto njih tvoja prokleta mater podmetnula troje mačadi.

i šćer, i pokaj se, što si na veliku božju pravdu smakao svoju ženu a njihovu mater; ovo su tvoja đeca, a na mjesto njih tvoja prokleta mater podmetnula troje mačadi.

Nemoj od mene kriti, kad ja sve znam. Moj sinko, ti plačeš zato što si gladan; tvoja zla maćija ne da ti jesti, jer hoće da te šundra; ali ne boj se, neće joj to poći za rukom, jer, pomoću božjom,

Onda se on ražljuti pa joj reče: — A da gde je moja sreća? Devojka mu odgovori: — Tvoja je sreća daleko od tebe. — A mogu li je naći? zapita on, a ona mu odgovori: — Možeš, potraži je.

Onda joj on reče: — A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: — Ja sam tvoja sreća. Kad on to čuje stade se busati: — I ti li si moja sreća, bog te ubio! Ko tebe meni dade?

Ovi mu odgovori okle je i kako ga je šćer naučila. — A šćer tvoja od koga se naučila? — upita car, a siromah odgovori: — Bog je nju umudrio i naša jadna siromaština.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

(Odlazi.) MAKSIM: Plače li i tvoja, kume, kad ne može da ti doskoči? KUM: Plače; nego onda ne ide ona napolje, nego ja.

NIKOLA: Šta je, brate, pobogu? MAKSIM: Šta je? Imam ženu — ne ženu, nego lopova, pustaiju, arambašu. NIKOLA: Tvoja žena pustaija? MAKSIM: Ne pustaija, to je malo; ubica. NIKOLA: Kakva nesreća! Šta je učinila?

NIKOLA: Idi, idi, ja mislim bogzna šta je učinila; a ono koješta. MAKSIM: Kaži mi, tako ti boga, vitla li tvoja kojekud? NIKOLA: To ne; ali, ako oćeš da znaš, volio bi da je i takva. MAKSIM: E gle, šta ovaj budali!

„Oštrija“ — dođi ovoj mojoj, pak će ti presesti i oštrina i ljutina. NIKOLA: Ako ćeš upravo, tvoja je jedna žena, koja se može svakom dopasti. MAKSIM: Na primer.

LjUBA: Da doneseš gefrorenes. VUČKO: Hm!. LjUBA: Šta je „hm“? VUČKO: Da se troše pare. LjUBA: To tvoja briga nije. Idi, kad ti kažem. VUČKO: Lepo, lepo. (Odlazi.) STANIJA: Dobro se momče vidi. LjUBA: Dobro vraga.

) LjUBA: Zbogom. PIJADA (Staniji): Sluzbenica ponizna. (Stanija ne odgovara ništa, i Pijada lagano Ljubi.) Tvoja se majka nesto srdi na mene. LjUBA: E, što se ima srditi. — Majka, kaže ti Pijada zbogom.

Pa i glas je lep, nije: ,,ua, ua!“ ka vaše. LjUBA: Nama su opet vaše ružne. STANIJA: Što? Ružne? Što je tvoja majka pevala, to je ružno? Ej, lele Stano! LjUBA: Kaži mi, majka, zašto ste i vi pevale ljubovne pesme?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Taki da mi drugu devojku nađeš, a ovu marš iz kuće! TRIFIĆ: Kako je tvoja volja. SULTANA (krivi se): Kako je tvoja volja, kako je tvoja volja! Misliš ja ne vidim kako ti reči idu.

Taki da mi drugu devojku nađeš, a ovu marš iz kuće! TRIFIĆ: Kako je tvoja volja. SULTANA (krivi se): Kako je tvoja volja, kako je tvoja volja! Misliš ja ne vidim kako ti reči idu. TRIFIĆ: Ti svašta naopako tolkuješ. SULTANA: Naopako?

TRIFIĆ: Kako je tvoja volja. SULTANA (krivi se): Kako je tvoja volja, kako je tvoja volja! Misliš ja ne vidim kako ti reči idu. TRIFIĆ: Ti svašta naopako tolkuješ. SULTANA: Naopako? Lepo!

Moj brajko, drugojače je junake Sreta natpio, a ne kao ti što si; ali sreća tvoja što ja moram čizme da svršim. Neka, neka, biće vreme, vidićemo ko je junak; sreća tvoja velika što danas moraju čizme

Neka, neka, biće vreme, vidićemo ko je junak; sreća tvoja velika što danas moraju čizme biti gotove. (Smotri Sultanu u postelji.) A gle ove?

Sad će ti pući glava na četvoro! SRETA: More Pelo, koji ti je vrag? SULTANA: Tvoja je mati bila Pela, a ne ja. Moje je pleme blagorodno, a nije iz đubreta postalo kao tvoje.

Ta ti znaš, onako kao juče. SULTANA: Ta razumeš li srpski, ne razumeo dabogda nikoga, ja nisam tvoja žena. Sam je pakao morao moga nesrećnog muža naučiti da me tebi u ruke preda. Ali će ga skupo ova šala stati.

SRETA: A znaš li ti da žena treba da bojitsja svojega muža? SULTANA: Ja sam ti sto puti kazala da nisam tvoja žena. SRETA: Ja znam da si ti naša gospođa, zašto je đavo ušo u tebe kao i u nju.

SULTANA: Orjatine, ti se smeš meni protiviti, ne vidiš da sam ja tvoja gospođa? STEVAN: Sad ćedu mi jošt i čizmašice biti gospođe.

SULTANA: Majstorica ti bila mati, pa te lebom ranila. Ja sam tvoja gosjgođa. STEVAN: Idi pa spavaj, bolje će biti; nek ti malo iziđe iz glave bokal.

STEVAN: A nisi, samo si od juče mamurna. SULTANA: Sad će ti pući glava! STEVAN: Bre, sreća je tvoja što ja s majstor Sretom dobro živim, a sad bi ti pokazao na koga ti zamanjuješ.

(Trifiću.) Lepo ti stoji, napustio si me da me sluge tuku. TRIFIĆ: Draga moja, šta ćeš ti ovde? SULTANA: Ja sam tvoja žena. TRIFIĆ: Ti moja žena nisi! SULTANA: Šta, zaboga, gdi sam ja? Pomagajte! (Tuče se po glavi.

Lalić, Ivan V. - PISMO

(20. V 1989) 4 JEDNOROG P ustoš u meni tvoje je imanje; Tvoja je ona ograda bez kuće, Na tebe glasi tapija, a ključ je Od kapije u tvoje nepostanje.

Oprosti mi, i učini da sraste Sa svojom košću kost, sa stablom grana; u srebro ću da skujem svoje kraste, Da slava tvoja bude moja rana; Oprosti prestup moje prolaznosti Koja se čudu kao pravdi nada, Oprosti mojoj kosti, mojoj zlosti, Ali

(8. VI 1989) PIETA Srce je Majke srce Bogomajke Tin Položila sam obe uske šake Pod tvoja pleća, pridigla polako, Pokretom koji na kretnju se seća Kad sam te prepovijala; pomakla Iz vodoravne ravnoteže,

Položila sam obe uske šake Pod tvoja pleća, pridigla polako; I zauvek smo skamenjeni tako. (19. II 1992) PISMO Vinčansko pismo, žig u ilovači, Glineni

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Neću ni za koga da navijam. Sistem — neutralna Švajcarska! — I ti to nazivaš životom? Drugi muževi ... — Tvoja je greška što se nisi udala za nekog smrdljivog malograđanina koji će da tanca oko tebe celog života! Ja moram da radim!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

(Grizu se, žderu sile mrkline.) Alatke hvata živost, lakoća. Prašniče zemni, radosno ratkaj: bašta je tvoja vinograd voća. Kratku, i krepku, molitvu satkaj. Čuvaran budi, bića mi trako. Ne znaj za reči nikud ni kako.

Zapravo grm si koji s nizine brda nadraste, skupiv u krošnju odeždu zemsku, nebesku nošnju. Pazuha Tvoja otave dve su. Množi rukavce ruku ti reka. Kosko, što dižeš bunu u mesu, mirnoj dubini svetog porekla?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

3. BATIĆ, PREĐAŠNjI MARKO; Baš kako valja! Jes čuo, Batiću, ja sam tebi Jelicu obećao, i ona je tvoja. Ali ako želiš da dobro živite, ne daj joj nipošto da ove vraške knjige čita. BATIĆ: Ja ću gledati da se slažem s njome.

(Prospe ú po astalu.) MARKO: Šta? MITA (tajno Aleksi): Eto ti tvoja špekulacija! BATIĆ: Svuda sam lopova tražio, i jošt ga jednako moje sluge traže, no badava.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Pusto je na sve strane ... Tužno se jutro nad vodom rađa. Kud li je tvoja otišla laća, junački kapetane?! III U kuli staroj fenjer gori, plamen se žuti sa tamom bori, na more baca zračak.

Sa punim loncem i masnim brkom čekaću na te, požuri trkom. Nežno te grli medena lica i pozdrav šalje tvoja Lisica.“ Jež se veseli: „Na gozbu, veli, tu šale nema, hajd da se sprema.

Nek perje petla krasi tvoj dom, kokoš nek sedi u loncu tvom! Guskino krilo lepeza tvoja, a jastuk meki patkica koja. Živela večno u miru, sreći, nikada lavež ne čula pseći.

! Koliba tvoja prava je baba, krov ti je truo, prostirka slaba. Štenara to je, tesna, i gluva, sigurno u njoj imaš i buva!

TRI PISMA UNUKINO PISMO Ovo ti piše, dok sunce oblak zlati unuka tvoja, dedice nepoznati. U selu živiš, daleko — kažu ljudi — u samu zoru vredni te petlić budi.

Jesu li čiste boje? Na kraju, deda, mnogo ti pozdrava šalje, želi ti sreću, radost i tako dalje unuka tvoja, izdanak tvoje krvi Bajina Bašta Osnovna razred prvi.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— I pilići koje Ferera očekuje biće već kokoši, — dodaje šaleći se devojka. „Ti takođe, mislim u sebi, bićeš mati, tvoja jedinstvena večerašnja svežina biće samo uspomena. Našto se onda vraćati!“ — Doći ću, sigurno ću doći.

— O, Pedro! — Šta bi? — Kako Ana? Mislim da te čeka, Pedro. — Kao i tebe tvoja Sagrera. — Koja Sagrera? — Hajde. Ona s kojom ćeš se oženiti, načiniti sina. — Zaista? Koliko vi sve znate!

— To je bila stroga žena, tvoja mati. — Stroga? Strašna. Kada je sanjam samo, skočim. Nisam nikada razumeo zašto je bila takva.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

RAZGOVOR MALE SRBADIJE S OTADžBINOM Otadžbino, majko moja, I dedova mojih slavni', Dokle stižu krila tvoja I pitome tvoje ravni? Pokaži im međe svoje, Tvoje gore, reke tvoje.

Otadžbino, majko moja, Što je tužno lice tvoje? Zašto hrabra deca tvoja Suzom kvase lice svoje? Kakav bol im muči grudi, I duboki uzdah budi?

„Prihvatite luč slobode Usred ove ropske tame; A stariji nek vas vode Gde ginuti vala za me: Knjiga, to je luča tvoja, Srbadijo, nado moja!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

dlanu i sa svojim prstima ostaješ u većini među mnogima sam iz dana u dan dat tamo gde se znaci skupe i zbiju tvoja je soba opšti stan predsoblje povratka u potpuno znanje koje vodi unutra duboko na osetljive strune i čudna

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

VIDA: Pa, pravo da ti kažem, Proko, mi se baš svi i čudimo što se tvoja Gina toliko ubi plačući. GINA: Zato, ako hoćeš da znaš, što iskreno žalim, a ne kao vi. SARKA: A što pa kao mi?

SIMKA: A znaš šta ja njemu kažem, velim mu: Kao da mi je od srca otpala. AGATON: Gospode, gospode, velika su dela tvoja! DANICA (u nemogućnosti je da se odbrani, jer je za sve vreme jedno od drugoga otima i grli): Ali, molim vas!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— A ti, dronjo jedan — obrati se Tasi — samo mi iziđi sutra pred komandanta takav! — Kao da se priseti: — To je bila tvoja dužnost, naredniče, da primetiš... — Razumem!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

ne, makar ne imali prave ljubavi, ali makar poštovanja — onda će ti, brate, i pisar i tvoja slačajša prva ljubav ohladiti... Ovo se nigde u svetu ne dešava... A s tobom što bude: od premeštaja neće ništa gore.

— More, vidim ja sve: ti bi se i sad smatrao za najsrećnijega, kad bi ona pristala da bude tvoja žena, a?... I Velja ga pogleda tako, kao da bi hteo naći potvrdu svojim rečima na njegovu licu..

— Eto, moja!... moja!... je li?... Doveka! — Tvoja!... prošapta Ljubica i uzdahnu gorko, izvijajući se polagano iz njegovih ruku, kojima je beše obavio i stegao kao

On pritrča i uze je za rame. — Treba se dogovoriti... Danas-sutra... ovih dana moramo ići na ispit... trebaće tvoja krštenica... Pa posle... — Sve to ti sam smisli i spremi šta treba, mene nemoj pitati ni za što...

— A ovo je, bez sumnje, tvoja draga polovina i glava kuće, nastavi on, rukujući se sa Ljubicom, — jer ti prijatelju, ne možeš biti glava kuće, nasmeja

— Hoćeš?... Propusti ga napred... pa onako s leđa... nožem, pirni ga... Samo da te niko ne vidi. Pa ću biti tvoja!... Tvoja, razumeš li ? Hoćeš ?...

Propusti ga napred... pa onako s leđa... nožem, pirni ga... Samo da te niko ne vidi. Pa ću biti tvoja!... Tvoja, razumeš li ? Hoćeš ?...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

63. Muči ne plači, dušo devojko, Tvoja će majka većma plakati, Većma plakati, tebe žaliti, Kad tvoje druge na vodu pođu, A lepe Ruže na vodi nema, Ni

“ 67. Mlad mladoženja, ružo rumena! Predadosmo ti struk ruzmarina; Ako uvene struk ruzmarina, Tvoja sramota, naša greota; Često zalivaj struk ruzmarina, Da ne uvene struk ruzmarina. 68.

96. Moj Jovane, orlomane, A kamo te, ne bilo te! Šta učini i uradi, Kako će ti kuća tvoja I žalosna braća tvoja? Što salomi braći krila I cijelu bratstvu tvome?

96. Moj Jovane, orlomane, A kamo te, ne bilo te! Šta učini i uradi, Kako će ti kuća tvoja I žalosna braća tvoja? Što salomi braći krila I cijelu bratstvu tvome?

Jel’ ti tvrda moja desna ruka?“ Mara njemu tiho odgovara: “Vjeruj Jovo, i srce i dušo! Draža mi je, dragi, tvoja duša, Nego moja sva četiri brata; Mekša mi je tvoja desna ruka, Neg’ četiri najmekša jastuka.“ 108.

Draža mi je, dragi, tvoja duša, Nego moja sva četiri brata; Mekša mi je tvoja desna ruka, Neg’ četiri najmekša jastuka.“ 108. Oči moje, kud ste pogledale? Srce moje, šta si požuđelo?

“ “Ostavljam te mojoj majci i tvojoj!“ “Šta će meni moja majka i tvoja, Kad ja nemam tebe, dragi, kraj sebe?“ 131.

“ 151. “Oj devojko, dušo moja, Čim mirišu njedra tvoja? Ili dunjom, il’ nerančom, Ili smiljem, il’ bosiljem?“ “Oj Boga mi, mlad junače, Moja nedra ne mirišu Niti dunjom,

“ Al’ govori Radonja sa konja: “Ne budali, Jagodina majko, Nije tvoja nejaka Jagoda, Svu noć mi je na ruci prespala, Desnu mi je pretištila ruku.“ 164. “Kraju, kraju, moj mrnaru!

“ Moma prsten uzimala, na prst natiče: “Oću tebe, i tvoj prsten, i ja sam tvoja.“ 207. Višnjičica rod rodila, Od roda se podlomila, Nema niko da je bere, Nego momče i devojče; Stidnje momče,

Što ti sa mnom ne besediš, Usta medena? — Ja bi s tobom besedila, Ne smem od majke. — A gdi ti je tvoja majka? Ne bilo ti je! — Eno mi je u gradini Gdi neven bere; Uvenulo njeno srce, K’o što je moje!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ja mislim... FILIP: Aaa! Ti to, što ti se muti po glavi, nazivaš mišljenje? Mišljenje? Sa takvom glavom, kao što je tvoja? Ti veruješ da je to, što prolazi kroz tvoju glavu, neko mišljenje?

BLAGOJE: To nećeš doživeti! GINA: Krpa ostaje krpa! Nisi ti ništa drugo, do jedna obična krpa, žedna rakije! I ta tvoja cvećka od glumice! Moći će da te privija! Da te privija na svoje žive rane! Da te privija, ko rakijavu oblogu!

Kamo sreće da nisam! SOFIJA: Progledao? DROBAC: Kad sam te viđeo jutros... Kad me ta tvoja kosa jutros dotakla... SOFIJA: Pa to si ti naleteo kad sam se vraćala? DROBAC: Ko da si mi skinula krv sa očiju!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Jednako ćarlija kao dalek vrt tragom mojim senka moja, puna žita i neba vedra, vrela kao jedra nedra tvoja. I dok mi se noću prepliću na ruci gole žene, i zvuci krvavih nakita strašnih, teške svile i listovi prašni, čim pred

Kao dve suze, kad naporedo kanu, sa naboranog lica. Na vodi su nas čekale lađe. Tvoja ode prva. Moja je obilazila ostrva. Sedeo sam poguran i crn, pust, kao Mesečeva senka.

Nadamnom miriše u oblacima sivim šuma tvoja fruška, od tamjana kadionica srebrnih. I dok zvezde gasi vetar lipa ja se smrti divim.

Mrtva si mi gola. Koža me tvoja puna tankih žila seti kako sred razvalina poprskanih muškom krvlju već hiljade godina zmije puze na žene mramorne.

Tužno je ići čak do poljana. 1912. POBEDI Videh tvoja kola od krvavog zlata, zasuta ružama i ženama golim. U moru modrih telesa preli me plačem starim robova, satrapa,

Pobedila su deca i razbojnici. Pobedila je smrt. Pobedila je slast. Jednu nikad ne vukoše tvoja kola: čast. KUGA Niki Bartuloviću Svejedno rodiš li sina ili kćer u slavu pokoljenja.

Na pepelu krvavom Crne Gore nije dosta gorka slast nove zore no ti što si očuvao čast. Misliš da su stene dedovina tvoja. Lovćen da daje stene za pazar. Ti...

Tebi su naši boli sitni mravi. Ti biser suza naših bacaš u prah. Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi, u koju se mlad i veseo zagledah.

Niko i ništa. Ti, međutim, sjaš, i sad, kroz san moj tavni, kroz bezbroj suza naših, večan, u mrak, i prah. Krv tvoja ko rosa pala je na ravni, ko nekad, da hladi tolikih samrtnički dah.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

obučena, s naslonjenom glavom na sto, zanese san; a kao da čuh neki strašan, demonski glas sa zlobnim kikotom: „To je tvoja otadžbina!... Ha, ha, ha, ha!...

Kad se sve to srećno svrši i otkloni se najteža prepona, predsednik uze slišavati opozicionare. — Šta je tvoja uloga? — pita prvog. — Moja je uloga da interpelišem vladu što se državne pare troše uludo.

— Sedi! — reče predsednik zadovoljan. — Kakva je tvoja uloga? — pita drugog. — Ja imam da interpelišem vladu što su neki činovnici dobili velike položaje preko reda i imaju

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Poslaću ti ja ozdo magacinku. A ti, vojniče! obrte se on Ljubiši, — kakva je tvoja puška? Ljubiša obori oči, pa promuca: — Tss... tek onako... moći će podneti...

— Iziđi na breg, pa zasviraj na sve četiri strane. Tvoja će se želja ispuniti. Starca nestade, u sobi se opet navuče gusta pomrčina, ali u ruci mi ostade hladna dugačka truba.

— O gospođo, dobro došli! — viknu Milan prilazeći im. — Šta?... A, gle... vidiš ja moje dočekah, a tvoja majka, gde je ona? — More, nevolja je... Iskočio beogradski voz, pa će biti zadocnjenje. — A-a!...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: E, baš dobro! Prikucaj ti to lepo na tvoja vrata, da te lakše nađu tvoje mušterije! IVKOVIĆ: Hvala bogu te je stiglo.

PAVKA: Prvo i prvo, ako si se isprosila, on ti nije još muž, a drugo, i da ti je muž, ne bi mu tvoja odbrana ništa pomogla da bude poslanik. DANICA: Pa biće on poslanik i bez moje odbrane. PAVKA: E, a ko ti to kaže?

MLADEN: Pa to, nema više... a jes', jutros je nešto ulazila i gazdarica. SEKULIĆ (Jevremu): Uha, pa to cela tvoja kuća ode u opoziciju! JEVREM: Ama, nije, nego žensko, znaš kako je, mora svuda da zaviri.

A i ti, Spiro, što si se kog đavola smrznuo? Trči, brate, po kući kao da je tvoja kuća. Zovite Pavku, Danicu. Zovite ih neka upale sveće na prozore! (Odjure i Spira i Mladen.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

A to je moj mal što ga arčim, a narodnja ni para jedna neće tu otići! Moj mal, učo, jakako! — Tvoja »svojina«, hoćeš valjda da mi kažeš?! — reče Sreta sarkastično.

— Jok! U kamarile ja ne idem! Moja noga neće tamo kročiti! Ja ostajem uz narod; naši se putevi dele! — Sad... tvoja volja, učitelju! — veli Milisav. — Tek, ja ka’ velim: lepo bi bilo da si ti ondena s nama.

A, gospodin-učitelj, eli ubavo zborim? He, he! — reče pa se stade lupati kažiprstom po desnom slepom oku. — Drugo tvoja nauka, a drugo moja praktika! Hehe! Baška tvoje znanje, baška moje umenje! — Slavno si se setio! — veli mu Sreten.

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

hilandarskoj, veru bo vasprijeh vadovičju prinesašuju ti dve cete, Gospodi, siše i az sije prinesoh nedostojnaja raba tvoja, o Vladičice, Jefimija monahi, dašti gospodina mi ćesara Vojihne, ležeštago zde, nekogda že despotica...

hilandarske, jer primih veru udovičinu što ti prinese dve cete, Gospode, te tako i ja prinesoh ovo, nedostojna raba tvoja, o Vladičice, Jefimija monahinja, kći gospodina mi kesara Vojihne, koji leži ovde, negda despotica.

Pečalem bo mnozem saprežena sut vazljubljenaja ti čeda, jadušti bo hleb ih vazdvigoše na njih kov velik i tvoja blaga va zabit postaviše o mučeniče.

ubedi Teodore, poimi Merkurija i Prokopija i 40 mučenik sevastijskih ne ostavi, va njihže mučeniji vojujut čeda tvoja vazljubljena, knez Stefan i Vlk, prosi podati im se ot Boga pomošti, pridi ubo na pomošt našu ideže ašte jesi.

I svima nam je potrebna pomoć tvoja, te se molimo moli se zajedničkom Vladiki za voljena ti čeda i za sve koji im sa ljubavlju I verom služe.

Tugom su mnogom združena voljena ti čeda, jer oni što jedoše hleb njihov podigoše na njih bunu veliku i tvoja dobra u zaborav staviše, o mučeniče.

ubedi Teodore, uzmi Merkurija i Prokopija i četrdeset sevastijskih mučenika ne ostavi, u čijem mučeništvu vojuju čeda tvoja voljena, knez Stefan i Vuk, moli da im se poda od Boga pomoć, dođi, dakle, u pomoć našu, ma gde da si.

Rakić, Milan - PESME

ISKRENA PESMA O sklopi usne, ne govori, ćuti, Ostavi misli nek se bujno roje, I reč nek tvoja ničim ne pomuti Bezmerno silne osećaje moje.

Telo ti je u filigranu ljuska Kroz koju blista krotka duša tvoja, Iz očiju tih bistrih blagost pljuska, Vrlinama ti već ne znam ni broja; Al̓ znam: za dušu tamnica je uska Ti prekrasna

gospodar tvoj i tvoga tela, Ko despoti stari vladam tobom sada, Sam napajam usta sa svih tvojih vrela I sva nežnost tvoja samo na me pada.

Pomeni me u molitvama, mila, I ja ću znati u časove tame, Kad opet grune nečastiva sila, Da dobra duša tvoja pazi na me...

pun pobožnog straha, Posrćem, klecam, dokle me privlače, Ko provalija tamna i duboka, I dok strasnim prelivima mrače, Tvoja dva crna neumitna oka... SENTIMENTALNA PESMA Po mesecu ti šaljem uzdah jedan, Po tom u čežnji bratu.

Pa ipak si svakog dana nova meni, Uvek nova, uvek tako čudno druga, I nikada slična jučeranjoj ženi. Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene Raznovrsnim sjajem, mirisom, i bojom.

— Daj mi usta tvoja, daj mogućnost tajnu Da, živ, zaboravim da sam živ, da svuda Vidim samo sreću i dobrotu krajnu, Da spokojan budem i

Daj mi usta tvoja, daj mogućnost tajnu! Jer osećam stalno raspadanje bića, I dok pokraj mene mre priroda mlada, Nečujno, u samom početku

Ali dirnuti rukom nije smeo Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo Pod kojim leži kosa tvoja gusta.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Crni dane, a crna sudbino! O kukavno Srpstvo ugašeno, zla nadživjeh tvoja svakolika, a s najgorim hoću da se borim! Da, kad glavu razdrobiš tijelu, u mučenju izdišu členovi...

Sve je ovo nekakva nauka! Bez momčadi ove te su ovđe šest putah je jošt ov'liko doma; njina sila, to je tvoja sila. Dokle Turci sve njih savladaju, mnoge će se bule ocrniti; borbi našoj kraja biti neće do istrage turske ali naše.

Veličastvo viteške ti duše nadmašuje besmrtne podvige divne Sparte i velikog Rima; sva viteštva njina blistatelna tvoja gorda mišca pomračuje. Šta Leonid oće i Scevola kad Obilić stane na poprište?

Reče Hamza Mićunović-Vuku: „Ja sam bolji, čuj, Vlaše, od tebe, bolja mi je vjera nego tvoja! Hata jašem, britku sablju pašem, kapetan sam od careva grada, u njem vladam od trista godinah; đed mi ga je na sablju

“ Dok Grbičić meni poprišapta: „Nemoj takve govorit riječi, ne smije se ovde pravo zborit. Tvoja sreća — ne razumješe te“.

po bedemu od Travnika, Bog ga kleo! Glave bratske poznat nećeš, nama prazno! ere su ih nagrdili, nevjernici! Kud će tvoja mlada ljuba, kuku njojzi! dvoje đece tvoje ludo, siročadi? Što će jadni đed ti Bajko, moj Batriću, koji te je odnjivio?

Mrtvu glavu ne diže iz groba ni prekova bistra džeferdara. Zdravo tvoja glava na ramena, ti ćeš pušku drugu nabaviti, a u ruke Mandušića Vuka biće svaka puška ubojita!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

— A eto i tvoja glava! — I od besa, pića, udarajući se po glavi i vratu, zaždio bi onda čak do kapije, da bi se isto tako opet otuda

I Arsa sedi kod kuće, uz ognjište, ali zato tvoja glava i otide! I sad tako, eto! Ja, tako! Na pitanja i prekore ostalih, kako treba da ide tamo, u kuću, da se nađe,

Pandurović, Sima - PESME

Ja o njima sanjam. A tvoja se pesma Razleže za suncem što nas sobom zvaše: „More, nasred sela šarena česma Tečaše, ago, tečaše...

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Ti lijepo znaš što si ti nama, naša perjanica i naša dika, a što smo mi tebi, tvoja krv! Bog dragi zna, a i ti, jesu li tvoji jadi i naši jadi! Ama nećemo tako!

Treći je bio brkonjin brat, a oba podalji rođaci Pejovi. „Pogledaj, serdaru, rekoh, ovakijeh zmajeva pedeset, braća su tvoja!

“ „Gospodaru, oba mi svijeta, zlo nijesam tražio niti ga želio! Tvoja sablja a moja glava. Radiji sam da moja glava umiri svađu, nego da radi nje izgubi ih se još...

„Znamo, znamo... Nije teško ni zubima natući kad je šta, a za te ima, Bogu fala! Prostrana je tvoja inorija, a dočekuju te svuda...!“ reče mali pa mignu značajno na pecivo.

Ne znam što više, niti imam vremena. Zbogom, moj dragi brate. Tvoja sestra Elvira.“ „Jadna!“ rekoše ženske, kad Janko dovrši. On pokri lice rukama, pa ostade tako.

Sitnice! Ja te poznajem dobro. Ti si momak prikladan, a časnik si, dakle, plemić. Može biti stotinu drugijeh razloga, tvoja poštena i osjetljiva duša nagnala bi te da mi izneseš.

u prostome narodu nema svagdašnjega imena, što momka nagoni da djevojku pita: „O djevojko dušo moja, čim mirišu njedra tvoja“, jer tome mirisu nema slična među cvijećem.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

S tijem se ponosio ko soko visinom, riba dubinom, zec brzinom i vidra mudrinom! S tobom se braća ponosila! Tvoja se sreća rodila, zvezdama sjajnim rosila! Uzor bio čojstva i junaštva! U srebro ti se okovala!

(zakletva devojke). Onako mi živjelo što je od moga srca palo! Sutrašnji dan ne dočekao! Tako zgrčen na tvoja vrata ne dolazio! Tako magareću glavu ne nosio! Tako mahnit po gori ne skakao! Tako me braća ne izdala!

16 Pitao aga čipčiju: — Koliko krava nosi mjeseci tele? — Onoliko, moj zlatni aga, koliko je tebe nosila tvoja majka rametli-Hanuma. 5. O KRALjEVIĆU MARKU 1 Pitali Kraljevića Marka: — Kako postade taki junak?

— Oni te pod oružjem umre, a još ga nije dušmanskom krvlju omrsio. 7 Pitali Crnogorku: — Poginuše li ono oba tvoja sina? — Zato sam ih i rodila. 8 Pitali Crnogorca na ispovjesti: — Jesi li prepostio sve petke i srijede u godini?

Prije tebe nego majku tvoju: San u bešu, a nesan pod bešu! Tvoja beša na moru kovana; Kovale je do tri kujundžije: Jedan kuje, drugi pozlaćuje, Treći gradi od zlata jabuke, Potkića

10 Iš, paune zlatopere! Ne šetukaj, ne zagučaj, Ne šoboći, ne klopoći! Spušti tvoja zlatna perja, A raširi đuzel repa, Uljez’ lako u odaju: Kril’ma Jovu lada čini, Da on spava u ladini!

— Tvoja ćerka buvetina, Tvoja kuća lokvetina: Kćer ti nisam ni prosio, Samo sam se našalio?“ 11 Kad se ženi vrabac podunava

— Tvoja ćerka buvetina, Tvoja kuća lokvetina: Kćer ti nisam ni prosio, Samo sam se našalio?“ 11 Kad se ženi vrabac podunavac, Zaprosio sjenicu

dva kâ i dva prvijenca; dva kâ i dva djevera: jedan dobar i pošten, kâ tvoj otac; a kćerca bila dobra i poštena kao i tvoja majka!

, a u drugi dom uljegla u bolji čas! Da bog da, moja kćerce, da ti kreši i reuši (tj. raste i napreduje) svaka tvoja rabota, kako voda o Božiću, a list i trava o Đurđevu-dne! I da ti svaki tvoj brat i prijatelj zavidi pa dobro!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Pa to tvoja žena! i ti mogao s njom živiti! I opet došao da je izvadiš! Ta ja sam u tu rupu upao prije toliko vremena, pa mi je iz

što mi je nijesi dao izvaditi iz rupe.“ — „Šta naopako! izišla tvoja žena!“ poviče đavo, pa skoči iz careve kćeri, i uteče čak u sinje more, i više se nikad ne vrati među ljude. II.

Onda Ero brže bolje otrči kadiji: „Čestiti efendija! tvoja krava ubola moju kravu.“ — „Pa ko je kriv, more! je li je ko naćerao?“ — „Nije niko, nego se pobole same.“ — „E!

” Onda joj se baba stane umiljavati: „A za što tako daleko ideš? Kaži mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih radila od miline, sve bih ono mesto ljubila.

” Onda joj se baba stane umiljavati: „A za što tako daleko ideš? Kaži mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih radila od miline, sve bih ono mesto ljubila.

i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i žena i devojaka, da možeš naseliti čitavo carstvo; onde su i tvoja braća.” Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi.

Kad tako prođe dvadeset godina onda zmija dođe i progovori materi: „Ja sam ona tvoja zmijica što si me rodila pa sam od tebe u travu pobegla; sad sam, majko, došla k tebi da mi prosiš u cara devojku te

Onda se on ražljuti pa joj reče: | „A da gde je moja sreća?” Devojka mu odgovori: „Tvoja je sreća daleko od tebe.” „A mogu li je naći?” zapita on, a ona mu odgovori: „Možeš, potraži je.

” Onda joj on reče: „A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka?” A ona mu odgovori: „Ja sam tvoja sreća”. Kad on to čuje stane se busati: „I ti li si moja sreća, Bog te ubio! Ko tebe meni dade?

Ko ono uze, ubio ga živi Bog!” Starac mu na to rekne: „Ono su tvoja braća ukrala; kako su činili onako su i prošli. Nego mi kazuj šta si drugo video?

Ovi mu odgovori okle je i kako ga je šćer naučila. „A šćer tvoja od koga se naučila?” upita car, a siromah odgovori: „Bog je nju umudrio i naša jadna siromaština:” Tada mu car dade

carev sin koji se bješe zarekao da se ne će oženiti dotlen doklen gođ u snu ne vidi đevojku koja će mu reći: „Ja sam tvoja, ja ću ti biti sretnja i rodiću ti sina sa sjajnom zvijezdom na čelu.

Sveti Sava - SABRANA DELA

2, 4) ne ostavi mene poginuti! Jer znam da je milost tvoja velika na meni i sada molim te, Vladiko, daj mi ovaj put okončati! I ovo rekavši, posla po bogodarovane mu sinove.

Ne skreći ni desno ni levo, jer desne puteve zna Bog, a razvraćeni su oni koji su s leva. Ti, pak, prava čini učenja tvoja, a hođenje tvoje u miru da bude.

Pesma četvrta [Irmos] Čuh, Gospode, promisla tvojeg tajnu, razumeh dela tvoja i proslavih tvoje božastvo. Potocima, oče Simeone, suza tvojih duševne strasti omio jesi, božastveno postade Duha

Pesma deveta Zadivi se, dakle, nebo i zemlja i užasnuše se svi krajevi što se Bog ljudima javi u telu i utroba tvoja šira je od nebesa, stoga te, Bogorodice, činonačelstva anđela i ljudi veličaju!

Danas radosno crkva tvoja poštuje življenje tvoje i prinosi ti veselo pojanje okupljajući duhovna tvoja čeda, radosne slavitelje tvoje, miomirisno,

Danas radosno crkva tvoja poštuje življenje tvoje i prinosi ti veselo pojanje okupljajući duhovna tvoja čeda, radosne slavitelje tvoje, miomirisno, blagodatno tvoja grobnica veseleći tvoje sinove koji ti ispred

tvoje i prinosi ti veselo pojanje okupljajući duhovna tvoja čeda, radosne slavitelje tvoje, miomirisno, blagodatno tvoja grobnica veseleći tvoje sinove koji ti ispred stoje spominjući, prepodobni, anđeoski tvoj život, darovanu ti svetlost i

Vapije ti hvalno tvoja svečasna Velika lavra, žitelja te i graditelja i otačastvoljupca imajući, mudri, i hvaleći se poje neprestano: Molimo te,

Jer David reče: „Tvoj je dan, i tvoja je noć.“ (Ps. 73, 16) Samo ti ne ostavljaj pravilo svoje, nego psaltir za dan i noć da ispuniš, i milost Gospodnja

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Na tavanu miševi, u zidovima miševi, ispod patosa, u sanducima, pod krevetom! Žao ti da platiš malo mišomora! Tvoja kafana, tvoja stvar! Al moje radno mesto, oću da bude čisto i ispeglano A ne da se presecam svaki čas!

Žao ti da platiš malo mišomora! Tvoja kafana, tvoja stvar! Al moje radno mesto, oću da bude čisto i ispeglano A ne da se presecam svaki čas!

Sve do poslednjeg dugmeta! Pogledajte! STAVRA: Šta vredi, ne vidim! Nije to tvoja greška! VILOTIJEVIĆ: Ako ih ne vidi niko osim mene, ispašće da sa mnom nešto nije u redu...

Cmiljo, naspide nešto duplo! CMILjA: Šta ćeš? GOSPAVA: Duplovaču! I ne samo tvoja kafančina, nego sve! Oš da ti navedem primer? Uzmi Mileta. Zašto, na primer, taj Mile ide na skupove?

GOSPAVA: A kad se zagledaš malo bolje, šta viri? Iz mišje rupe rep đavolji! CMILjA: A di ti je ona tvoja prekrasna brazletna? GOSPAVA: Brazletna? IKONIJA: Uzo joj voskar dudari monogram!

Stanković, Borisav - JOVČA

MARIJA Ne kažem ništa. Samo nije lepo. Ako meni nisu svi jedno, nisam im mati, tebi su svi jedno. Svi su tvoja deca.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

I pre nego se vratim na moje prvo govorenje, valja mi na tvoja dva punkta odgovoriti, jedan, što si šaleći se rekao za prsi druga tvoga, a drugi, u kom žališ što si zlo tvoju |

Moj hristjanine, da ti znaš kako je tvoja u dve-u tri reči molitva bogu slatka i blagoprijatna, kad ti pošteno i pravedno živiš i s[a] znojem lica tvoga

tri reči molitva bogu slatka i blagoprijatna, kad ti pošteno i pravedno živiš i s[a] znojem lica tvoga [h]raniš, čada tvoja! Koliko li je bogougodna kratka molitva vernoga soldata koji ide za otečestvo svoje i za cara svoga krv svoju proliti!

Izgube ti moja žitija, lavsaik i otačnik sve poštenje. Od toga časa — zbogom [H]opovo i sva tvoja krasota. Gdi učenija nejma, ni latinskoga jezika, tu nejma ni života.

Svemogući, preblagi višnji tvorče, smiluj se na stvorenija tvoja i take premudre i čelovekoljubne cesare i cesarice proizvodi češće na svet, koji će svu Evropu, Serbiju, Bosnu i

Preblagi i večni bože, kako i otkud to u ljudma biva da ista ljubov tvoja slatka i večna, koja bi im morala služiti za sojuz sveštenejšega srodstva, vernejšega društva i serdečnejše preslatke

bi im morala služiti za sojuz sveštenejšega srodstva, vernejšega društva i serdečnejše preslatke ljubovi, ta ista ljubov tvoja, koju ljudi krivo razumevaući i zloupotrebljavajući, služi im na razdeljenije i ljutu mrzost?

Ljubimi drug moj, ja se ne bi[h] usudio kom drugom krome tebi ovako dugačko pisati pismo. Nežnost tvoja k meni poznata mi je i uveren sam da ćeš ti baš tako rado ovo čitati kako je mnom rado napisano.

A u ovakim opstojateljstvam ja za druge molitve neću da znam razve „Blagi premudri sozdatelju bože, budi sveta tvoja volja! Ako dopustiš da se utopim, primi u milost i u otečeska tvoja nedra dušu moju! „Nisi ni to govorio veli mi.

Ako dopustiš da se utopim, primi u milost i u otečeska tvoja nedra dušu moju! „Nisi ni to govorio veli mi. | Molim ga da me se prođe: „Što ću ja s bogom govoriti?

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Dakle, razumija si sve, pa sad ga vodi! Čuće mu za zdravlje tvoja braća vratri, a ni sv. Vrani neće biti lako, jer će ga oguliti, ako bude mogâ, kâ što će i pravo imati!

A ti znaš ko me naveja da se skitam po noći, da gledam kako se tvoja muka krade! A ja ne bi nikad sam na tu misâ došâ, nikad!... Dakle, smilujte se bože i sveti Vrane, menika grišniku!

Brne se uzdrhta. — Kako ti možeš suditi kad i ne znaš šta je pisma? — Ne valja zrno boba, ni ta niti ijedna tvoja pisma! To kažu i pametniji od meneka, samo šta ti neće u oči da reku. Jeto i fra-Dume... — Šta ja? Šta sam ja rekâ?

— Zašta? — Da, zašta? Šta ti je učinija oni čovik, ono dite, oni drugi čovik fratar i tvoja žena? — Ništa, pri bogu; nisam ni poznavâ one ljude. Niko mi ništa od njih nije bio kriv. — Ma kako to?

— Ma na šta sve tolike pripreme i ta tvoja zebnja? — Zato što bi mogla učiniti štagod od sebeka. Nemojte se smijati. I juče je dolazila na voz i sidila više od

je Čagljina, razumije se, iskazao u jednoj zdravici, u kojoj privuče pažnju dujovu ova izreka: „A da velika bogoljubnos tvoja sveže malo i daleko Zvrljevo sa ovim bogatim i plemenitim selom, to je po sridi naše dite Jozica, koje tvoja bogoljubnos

bogoljubnos tvoja sveže malo i daleko Zvrljevo sa ovim bogatim i plemenitim selom, to je po sridi naše dite Jozica, koje tvoja bogoljubnos može usrićiti.“ — Šta je to? — Zapita Bakonja namršteno... — Kazujte čisto i jasno kako to da razumim.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Glupi te umorio lov Po polju i po dobu. I sve dok živi u dubu Bezglasni tihi crv Neka se i tvoja krv Povuče u muk. A trubu Mladosti nek zatrube Drugi za druge i grube. O vrati se o vrati.

A trubu Mladosti nek zatrube Drugi za druge i grube. O vrati se o vrati. Lomi se već tvoja trska Na vetru. I kiša prska Po golom mesu što pati. BUKET Karanfil, crvenkast kao stid, Otvara slatku laticu sećanja.

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Simka je dobra žena — reče Vukašin. — dobra je za tebe i mog oca. — Nije ti lepa? Đorđe jeknu. — Čija je tvoja izabranica? — čvor je Aćimovo lice. Vukašin teško izgovori: — Tošićeva ćerka. — Tošićeva ćerka?! Naprednjaka Tošića?

Udari pesnicom o sofru. Posuđe zveknu. Podiže se i zaljulja u gustoj tami: — Čuj me, Vukašine... ova kuća nije više tvoja. Vidim li te, narediću slugama da te isteraju na sokak... U testamentu, napisaću ga odmah posle praznika...

Njoj klonu glava: sećanje na oblačenje košulje i prošlo veče ponovo je zabole. — Postala si gazdarica... — Tvoja sluškinja — šapnu ona. Đorđe je ne ču i nastavi: — ...Osilila si se, pa hoćeš i s jedinim bratom da me posvađaš.

Vidiš li kako ova moja pati? Čula me! štrecnu Nikolu, pa brzo reče: — Kad bi sve žene živele kao tvoja ćerka, Boga ne bi ni bilo. — Jadan li joj je život. Satreće je Đorđe. A sutra je praznik. — Šapći, čujem ja dobro.

Meni je ovde dobro. Gubi se odavde! — Pomozi joj. Dok je živa, paliće ti sveću na grobu. A ti znaš kakva je tvoja duša: ribica u krvi! Ne možeš da umreš s njom. Pomisli samo... — Napolje, stara kujo, napolje, kad naređujem!

Jedna nas majka rodila i sad ovako. Ti znaš, na svetu bližeg od tebe nemam. Ionako će sve tvoje biti. Tvoja će deca... Ja sam, brate, najveći mučenik. Bolje je da me ubiješ... Vukašinu drhti ruka. Jedva se potpisa.

A ti si galamio po zborovima i čitao novine. Ima pravo Vukašin. Lepo ti je tvoj školovan sin rekao šta je tvoja stranka i tvoja politika. Hajdučija, galama, podvaljivanje glupim seljacima. Jeste.“ „Umukni!

Ima pravo Vukašin. Lepo ti je tvoj školovan sin rekao šta je tvoja stranka i tvoja politika. Hajdučija, galama, podvaljivanje glupim seljacima. Jeste.“ „Umukni!“ „Svi ste vi lopovi i kurjaci.

Iz mraka se uvukao u odžakliju, seo u ćošak i zatražio večeru. ’Je li ova Aćimova mlada?’ pitao je žene. ’To je tvoja snaja’, obrecnu se moja mati. Bilo ga je stid i nije dozvolio da mu tvoja majka poljubi ruku.

’ pitao je žene. ’To je tvoja snaja’, obrecnu se moja mati. Bilo ga je stid i nije dozvolio da mu tvoja majka poljubi ruku. Čim je večerao, otišao je u vodenicu. U vodenici je i umro.“ Mesec se rasekao na prozoru.

“ Tako mu je poručila mati. „Nešto je mnogo sitan“, rekao je čim ga je video, a radovao se. „Kad je tvoja žena od tanke japije. Ona Ti, sinko, neće kuću napuniti. Već na prvom pa se prekinula. A moraš da imaš čopor sinova.

ti još noćas usadio u glavu, pa da se ne umiljavaš oko njih, ne trčiš im u naručja i ne miluješ obrazima njihove brade. Tvoja mati jauče i krvari noćas, a ti ćeš, možda, biti nesreća, nepravda i mržnja na zemlji.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Gle, kakav si! — nasmeja se prijatelju prijatelju. — Gle, koliki su ti rogovi, ah, hah! — A kolika je tvoja repina? — odseče ismejani ljutito, pa tresnu prijatelja preko lica. Ovaj ga zgrabi za rogove. Pljas, tras! Poče tuča.

— Imam li i ja crnu prugu na leđima? — upita iznenada. — Naravno da je imaš. Prelepa je, je li i moja takva? — Tvoja je grozna, i grozno je biti riba, glupa riba u glupom moru! — progunđa Plačko. Svet morskog dna bio mu je odvratan.

— Nije potrebno ići tako daleko! — Crvenokosa se osmehnu. — Tvoja sreća nije ni na vrhu sveta, ni na dnu mora! — A gde je? — Sam ćeš otkriti!

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

A ja pijem, pevam, plačem, Od žalosti, od milina, Pa kad pođem, ja posrnem, Od ljubavi - i od vina. Al' s prozora tvoja majka Gleda, pa se osmehiva, - „Ne smejte se, draga gospo, Tom je vaša ćerka kriva!“ J.

Jabuka ćuti ka' nojca ista... Tvoja je dika zvezdica mala, Što tiho, lako nebom se njija; Nojca naiđe - zlato se mrači Al' tvoja zvezda sve ljupče sija! M.

Tvoja je dika zvezdica mala, Što tiho, lako nebom se njija; Nojca naiđe - zlato se mrači Al' tvoja zvezda sve ljupče sija! M.

Zar i ti noćnik, i ti bekrija? Al' to je valjda tvoja tragičnost: Što za života htede prezreti Osudili te na to po smrti!

O sklopi usne, ne miči se, ćuti! Ostavi misli, nek' se bujno roje, I reč nek' tvoja ničim ne pomuti Bezmerno silne osećaje moje.

J. Dučić LXXIII VEČE Mre potonja svetlost i postaje smeđa; Oktobarsko sunce gasne iza huma; A tvoja je duša puna bolnog šuma, Teška suza stala u dnu tamnih veđa; Dok u tvome vrtu dan očajno tinja; u tamnoj se senci

I zašto ne osta tvoja knjiga mala K'o grob siromaha, grob bez istorije, Kog u svetom miru oskvrnila nije Ni bezbožna grdnja ni bestidna hvala!

Ona ga u nebo diže, dajuć' mu krioca svoja... Muzo! Hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. V. Ilić XCVIII VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet.

Ali dirnuti rukom nije hteo Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo, Pod kojim leži kosa tvoja gusta.

Gde mi se sakri, ljubavi moja, Radosti moja, tako kratka? Oh, kud se sakri, jer znam da nije Iščezla nije duša tvoja! „Je li u ruži, te tako miriše? Il' je u tankom maglinom pramu, Što na njoj počiva?

Kao stara pesma u dobu kankana. I dok hodiš kroza šibu zlobnog smeha Oreolom tebe ozarava seta. To je tvoja nadmoć nad kalugom greha, Ta snažna lepota netaknutog cveta. Devičanstvo večno, o duboka tugo!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

„Ja sam tvoja iskra besamrtna, - reče meni svijetla ideja - vodiću te k vječnome ognjištu od kojeg sam i ja izlećela; već tegotni

Velji jesi, tvorče i Gospodi, i čudna su tvorenija tvoja, veličestvu tvome kraja nejma! Plan nebesah premudrost je vječna svojom vještom rukom sočinila: svekolike nebesne

„Sad si, mislim, sasvijem dovoljan i duša se obodrila tvoja - reče meni krasni žitelj neba - kada ti je tvorac dopuštio da mu prestol svijetli pogledaš i prelesti raja

“ „Svjetilniče, pravdom okrunjeni! - Gavril reče ocu prevječnome - pravila su tvoja osveštana, njihovijem premudrim poretkom plan se krasi neba i nebesah.

Popa, Vasko - KORA

osmeh Na raskrsnici Poljubac naš pregažen Ruku sam ti dao Ti je ne osećaš Praznina te je zagrlila Po trgovima Suza tvoja traži Moje oči Uveče se dan moj mrtav S mrtvim danom tvojim sastane Samo u snu Istim predelima hodamo 23 Bez tvojih

oči zaklapam Idem Od jedne slepoočnice do druge Gde si 25 Patos sam žut U praznoj sobi u kojoj sediš Samo da me tvoja senka uteši I stepenište sam drveno Kojim iz sobe na ulicu silaziš Samo da se sa senkom tvojom poigram Lišće sam

sam suvo Duž ulica kojim prolaziš Da tvoju senku čujem I stena sam naga kraj druma Kojim se udaljuješ Da me tvoja senka odene 26 U ovoj noći bez jutra Ko je ta svetiljka sa ugla Pogledom me tvojim obavija I prati do našeg oslepelog

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„O svemu si ti, Demokrite, razmišljao dublje i temeljnije no iko drugi. Za mene su tvoja učenja pravo otkrovenje. Ja sam ih dobro razumeo i prihvatio, samo u jednoj stvari ne mogu da se saglasim sa tvojim

Ali ga iz tog razmišljanja trgoše drugi - kralj Hijeron pozva ga k sebi. „Treba mi, dragi rođače, tvoj savet i tvoja pomoć“, reče mu. „Stojim ti, gospodaru, na raspoloženju glavom i rukama“.

se sa njime saglasi, a opat isprazni svoju čašu, pa kukaše dalje: „O, moj dragi Monte Kasino, niko se više ne osvrće na tvoja izdanja! Dela naših crkvenih filozofa dolaze u zaborav, jer se svi sada interesuju samo za spise krivobožaca“.

Lavoazije se obratio svome služitelju: „Dragi Maselo! Nije li to bilo veselo kada smo tvoja pluća uključili u hemisku aparaturu?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Molim te: ti, kao pravnik, kao čovek od zakona, znaš i sam koliko je beznačajna, neznatna ova tvoja krivica. A TI SI je toliko naduvao!

Greške kao što je tvoja, uostalom, dešavaju se svuda, svakoga dana, svakoga časa, na celom frontu, gde svi protestuju ali svi i dalje, kao i

— Ali ti zaboravljaš istorijsku nužnost, ja te samo slušam i čudim se. — To je lažna svetinja, ta tvoja istorijska nužnost, nju na stranu, to je veliko pitanje.

Gde si bio toga dana?... Ali neka, ajd’ kaži nam prvo ko te je uveo u „trojku“, koja je tvoja „kopča“? A pomućeni pogled Petronija Svilara bludeo je nesvesno na pisaćem stolu islednikovom pretrpanom raznim

Ima puno faza u tom procesu. To je, zaista, zanimljivo, čudno, divno. Bogami, bogami, i grobnica te tvoja čeka, skoro si je opravio, pa za koga? Za sebe samoga! A šta si ti mislio, za drugog? Ne, nego za sebe samog!

— I tebe se ništa ne tiče što se tvoja žena vratila kući posle tebe? — pitala ga je nemirno gospođa Leđenski izvlačeći iglu iz šešira prema ogledalu.

Ja skočih i upitah ko je, ali u isti mah onaj neko pade na moje grudi. „Slobodna sam, slobodna sam, tvoja sam, spašću te“, govorio je i grlio me tako snažno da mi je taj zagrljaj, najprisniji i najtopliji, svedočio o

JAGNjE Verovatno je da se već slegla tvoja humka. Ne raspoznaje se, možda, ni tvoje ime na malom drvenom krstiću kojim su tvoji drugovi što su te voleli

koji je, po pričanju svih koji su ga poznavali, bio savestan i vrlo vredan, ali si razumevao da je ono čime raspolaže tvoja majka vrlo malo i da je potrebno da je ti sa svoje strane što pre pomogneš.

To je bio smisao tvoga života, to je bila sva tvoja ambicija, to je bio tvoj ideal i on bi to ostao da si ma koliko živeo.

ti tvoje starešine ranije govorile ti si momentalno zaboravio, ti ih, uostalom, kako valja nikad i nisi mogao razumeti. Tvoja je puška ostala neogaravljena, tvoj bajonet neokrvavljen; i jednog trenutka dok si ti usplahireno tražio zaklon od smrti

te se trese ona njegova seda i do silava bela bradurina, mršte mu se nakostrešene veđe, mrda čalma: „Čuj Milošu, čuj, i tvoja će tako.“ A Miloš sve manji: „Znam pašo, odavno je moja u torbi.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

„Ma'ni! To je metafizika!” Ili, kad su htjeli da budu ofenzivniji: „To je nekakva, tvoja, metafizika!” A meni se, naprotiv, činilo da to nije ni moja ni metafizika, već da je takvo poimanje čisto instinktivno

Isključivi umjetnik... Kamo sreće da si samo bio malo solidniji, malo ozbiljniji, pa da ti ta ista tvoja umjetnička narav nije praktično postala zaprekom i za sam tvoj dalji umjetnički razvoj...

Znam, i propatio si dosta. Ali, nije li tome, bar dijelom, bila kriva i neka tvoja ljubav prema patnji? Nisi li svoj, katkad lucidni duh upotrebljavao samo kao badalj kojim si u sebi podjarivao i mrcvario

Nije li te zavodila na krive zaključke naprosto tvoja ljubomorna zakopčanost u pogledu vlastitih intimnih stvari i tvoja diskretnost, čak tvoje užasavanje od tuđih intimnosti

Nije li te zavodila na krive zaključke naprosto tvoja ljubomorna zakopčanost u pogledu vlastitih intimnih stvari i tvoja diskretnost, čak tvoje užasavanje od tuđih intimnosti i povjerljivosti?

Nije li te varala tvoja pubertetska sramežljivost i tvoje lako crvenjenje? I nije li ono što si uvijek s tako puritanskom stidljivošću dlanovima

koliko ti je patnje i bola zbog toga ostalo neušteđeno? i za koliko je veća tvoja ranjivost zato što nije, kao kornjača svojim oklopom, zaštićena štitom jedne velike mržnje?

— Ne, nije to realističnost, nije to smisao za stvarnost, dragi moj! To je najobičniji vulgarni empirizam, naprosto tvoja nesposobnost da ma koji problem teoretski shvatiš ! — He, što ćemo!...

A to najbolje čovjek može da sam izvrši. Uostalom, možda je ti, sasvim izuzetno uopće i nemaš. — A koja je tvoja Mama-Jumba? — Oh! Ja ih pak imam toliko da ih je teško i nabrojiti!...

A tad bih opet pomislio: „Sad ti se čini da si ovim priznanjem čak i preplatio! Iskrenost je neka tvoja univerzalna valuta kojom sve podmiruješ!” Pa bih osjetio potrebu da joj i to priznam.

— Petre! — Oj! — odazove se ne osvrćući se. — Ta tvoja glava ne dopušta nikakve dvojbe u vrijednost opipljivoga, je li? — A zašto bi je dopuštala?

— Nisi tome kriv ti, tome je kriva tvoja priroda, — nastojala je da me unekoliko opravda Dolores. — Ne, Dolores. Nemoj biti preblaga.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Šta ćeš, gospodin-Mito, prostota!... — Gledaj, more, da ne naiđeš još na kakve svoje čakšire... da nije i njih tvoja domaćica donela na dar — odgovori mu pisar i zacenu se od smeja. — E toga nema...

— Pa nije ti, bolan, još ni stigô ovaj kukuruz. Još se nije ni zapurenjačio... Kad stigne tvoja njiva, stići će i moja, pa ću ti dati. Đurica razumede šta se radi.

Samo znam jedno: treba dobro otvoriti oči... Ča-Vujo, povući ćemo se klipka, pa ili moja ili tvoja glava!...« »Da se predam, veli, vlasti« — stade opet misliti. — »Ali kako ?... Recimo ja odem i kažem...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

oklen je i šta je doživio — ovako kao ja vama pa mu najposlije reče: — Čestiti gospodaru, mene je bog dosada čuvao, a tvoja kći koliko je meni mila toliko sam i ja njoj, nego da nam i ti dadeš dovu pa da se uzmemo.

Onda joj se baba stane umiljavati: — A zašto tako daleko ideš? Kaži mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih uradila od miline, sve bih ono mesto ljubila.

Onda joj se baba stane umiljavati: — A zašto tako daleko ideš? Kaži mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih uradila od miline, sve bih ono mesto ljubila.

i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih i žena i devojaka, da možeš naseliti čitavo carstvo; onde su i tvoja braća. Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi.

— pa izvadi uši i njima ih pokaže. Onaj najmlađi ćuti. Poče ga mehandžija pitati: — Bogme, momče, tvoja su braća junaci, a da čujemo jesi li i ti štogođ učinio od junaštva?

Straža će te uhvatiti i odvesti pred cara, i tvoja glava ode s ramena dolje. On jedva dočeka te riječi, ostavi teta-liju, i začas eto ga pod jabukom.

Ja ću živjeti i dalje, a tvoja će glava s ramena. Teta ostade na istom mjestu i čekaće ga, a on ode. Došao do kreveta, spazi djevojku gdje spava u

Tome se začudi car, pa će reći djevojci: — Kaži ti meni što je sva tvoja kosa od zlata, samo jedna dlaka žuta kao u lisice? Kaže mu djevojka: — Kad je samo jedna žuta, ispukni i tu jednu.

čeka te, a ti iz moga repa izvuci jednu žutu dlaku, pa je potpali: ja ću ti se stvoriti u zlatu jabuku ljepšu nego je i tvoja. Prevariću i tu cara, i eto me začas za tobom.

Sad zbogom ti. A na rastanku da ti kažem još i ovo: tvoja su oba brata ubita, a ti sad idi kući, ali dobro pazi, nigdje na putu nemoj jesti mesa, jer čim komadić mesa zagrizeš,

Jesam li ti rekla da ne iješ na putu do kuće mesa, jer će te ubiti, a ti me opet nisi poslušao? Sad se žuri kući, tvoja su te rođena braća ubila, i kad dođeš kući, najstariji brat će se ženiti s tvojom djevojkom.

Evo ti prosjačko odijelo, obuci ga, i pokaži se djevojci, i ona će biti tvoja. To reče lija i nestade je. A on obuče prosjačko odijelo, i eto ga kući.

Petković, Vladislav Dis - PESME

uvi tkaninom ljubavnih boja, Gde si uvek koračala ponosna, gorda i laka, Gde si verovala i gde se podigla propast tvoja, Ostavila je trag na groblju humka i tvoja raka.

koračala ponosna, gorda i laka, Gde si verovala i gde se podigla propast tvoja, Ostavila je trag na groblju humka i tvoja raka.

NA OČEVOM GROBU Gospođici R. G. Oče, evo opet mene. Tvoja cura traži tebe: Sad je bolna, naglo vene: Ne poznaje danas sebe. Otkad nisam bila ovde! Svetlo cveće već mraz dene!

Otkad nisam bila ovde! Svetlo cveće već mraz dene! Ja sam jedva došla dovde. Tvoja cura naglo vene. Htela sam ti reći samo... Ah, al' suza guši, davi! Kako ti je, oče, tamo? Tvoju curu što ostavi?

Nema čemu da se nada. Ah, večno bih bila s tobom! Je l' da i sad tražiš mene? Sreća mi je s tvojim grobom; Tvoja cura naglo vene.

Pojava tvoja pričaše mi kako Patiš, zajedno s pogledom ti holim: Ja sam te gled'o i zanesen tako Šaptao da te k'o smrt svoju volim.

O ljudi! ljudi!... Ao moje drago! Ovamo bura neće da se stiša. Je l' topla zemlja, grli li te blago Grobnica tvoja? Mene bije kiša, Oblaci, vidik.

O nisam znao da sa svojim grobom Ja nosim sreću i sastanak s tobom. Postelja tvoja, gle, kako je meka, K'o tvoja kosa. Oh, zašto me guše Još vrele suze? Zar ih ovde ima?

O nisam znao da sa svojim grobom Ja nosim sreću i sastanak s tobom. Postelja tvoja, gle, kako je meka, K'o tvoja kosa. Oh, zašto me guše Još vrele suze? Zar ih ovde ima? Zar zemlja suze, zar sve ne uzima? I mokro svuda!

I tvoja slika, kao zvezda sreće, Prilazi meni: i ja vidim tebe Daleko, svuda; i znajući gde će Toliki život, ja zavolim sebe.

Meni ništa tada poznato ne beše: Ni samoća tvoja, tvoj život u stravi, Ni molitva s usni koje se ne smeše, Ništa, k'o ni cveće jorgovana plavi', Od kojih si sama

Otići će borba. I doći će sni I ljubav i radost pod tvoja okrilja, Moj zavičaj nege, gde mi odmor spi. Još nam duše mogu da drhte od milja, Lepote, što pruža daljina i san: Da se

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

— Nešto joj krivo... Ali ne smeta, naći ćemo joj posla... —E, da, — veli Lazo, — biće ona tvoja desna ruka! —Nije ona za me, — govori Spasoje kao u šali. — A i ne mari za me: vidiš da neće da zbori...

Gledaj Jovana Milivojeva do njega!... Gladni, goli. Domalo i ti ćeš ogoleti, a ko će te narediti k'o tvoja majka?.. . Nemaš ni preobuke... —Pošalji mi je po kumu!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

vremenima“ pradrevnoga hromog vuka iz Vučje soli, za koja pesnik kaže: I urlam u tvoju slavu Kao u velika Zelena tvoja vremena, ogleda se ovo „malo zeleno drvo“ iz tek objavljene „Velegradske pesme“: Kaže mi onomad moja žena Za koju bih

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: To nisi morao ni da pitaš. ČEDA: Kako da nisam morao? Zar tebi ništa nije saopštila tvoja majka? DARA: Jeste, pa šta? ČEDA: I je l' ti kazala da treba da postaneš gospođa Nikaraguovica?

DARA: A kad moraš na put? ČEDA: Šta ja znam kako je tvoja majka naredila! Možda će mi se u toku današnjeg dana narediti da sutra krenem.

Možda će mi se u toku današnjeg dana narediti da sutra krenem. Sve zavisi od naređenja koje je izdala tvoja majka. DARA: Najzad, svejedno, neka je i sutra, ja ću biti gotova. ČEDA: Pa zar si ti odista rešila da ideš sa mnom?

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Vidi se da si šenula od pameti! — Ali ne i od obraza, gospodaru! Rekoh ti pred ljudima. Moja je besa tvrda a ne kao tvoja, viteže. Zbogom!.. Ona pođe put sela. Arnauti odmah vešto okružiše domaćina.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Jednom slikom anđela prikaži, U kome se rajsko milje skriva; Drugom slikom đavola obnaži, Kako tvoja mašta ga primniva.

Daj ti, Bože, dobru sreću I zakrilje od svih zala — Al’ da j’ živa tvoja majka, Grozno bi se zaplakala. »Bosanska Vila« 1889.

Rečima se ne kazuje Kako tebe grlja vila: Rečima se ne kazuje Što je tvoja duša snila. Rečima se ne kazuje Kako si nam mio bio; Rečima se ne kazuje Kako si nas ucvelio.

Lekovito se ori tvoj muški srpski glas, Na tvoja usta zbori Srbije drage spas. I to me k tebi vuče iz moga zlobola, — I ja bih čisto hteo sokolit’ sokola.

Srbija j’ samosvojna, podesna j’ njiva ta, I tvoja reč će možda istrebit’ seme zla, — Al’ šta ću, bolan, ovde, kako ću, šta ću ja!...

suze roda tvoga Budu rosa složne svesti, Prvi cvetak iz tvog groba Biće cvetak blagovesti; Ako tugu, jadnicu nam, Tvoja misô očeliči, Zatočnici tvoga duha Prizrenu će skoro stići I na polju kosovskome Dignut’ spomen Bardu svome.

kobna (Pa još kad je gledam sa gledišta grobna), I šta je porfir, ta rumena čoja Na kojoj se ni krv ne poznaje tvoja, Jer je jedna boja; I šta je skiptar, ma nad pȍlom sveta, I onda kad mu ni mravak ne smeta?

“ I dok god se glasak ove zvezde sluša Donde će s’ i tvoja blagosiljat’ duša. Jest, čovek si bio, te i na visini Sačuvô si cvetak srca u svežini, (Taj se cvetak rado u dolini

Oj, Petefi, retki stvore, Gladovô si za života, (Tvoja nije to sramota). Ti si tako vešto znao Naslikati sliku gorku, Kako j’ duši kad s nepravde Um poludi; To je bilo

»Neven« 1881. MALO PROSJAČE (Uz sliku) Oh, šta li si ti još kriva, Ti nevino čedo milo? Da je majka tvoja živa, Znam da ne bi tako bilo.

Ostvarena j’ misô tvoja, Misô divna i golema: Među nama biće veze, A daljine nema, nema. Razumeće listak sveži Svaku žilu svojeg stabla,

Zamirisa tamjan, Slovenstvom se širi, — Nije tamjan, nije, tvoja duša miri, Južni srpski cvete, trgnut s Crnih Gora, Presađen u vrte ruskog carskog dvora! »Starmali« 1889.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Sad je sve drugojače: prokleta moda jako je obvladala. Tvoja se baba, bog da joj dušu oprosti, u venčanoj aljini saranila, a od kape joj i sad srebrna dugmeta na svečanoj ćurdiji

Koji me šegrtom nazove, onaj je propao od moje gospođe majstorice. MITAR: Tvoja je majstorica sasvim poludila. JOVAN: Dosta je i bila pametna. MITAR: Pa kud je sad otišla?

EVICA: Ah, moj Vaso! Ti me nećeš moći uzeti. VASILIJE: Zašto, gdi me je tvoja mati oterala? O, to je ništa, ona će se lako povratiti, poznajem ja njeno dobro srce.

RUŽIČIĆ (razrogači se): O, Apolo, gdi je tvoja sila, da pretvoriš oporočitelnicu u kravu! SARA: Gledajte vi, mon frer, da se usrećite; slušajte moj sovet, mon frer,

Kako izgleda, da vidim. VASILIJE: Ne znaš, ona plavetna artija što sam ti je dao u majstor Mitrovoj kući, kad nas je tvoja mati zatekla. EVICA: A, to je kod mene u burmutici. Čekaj, sad ću ti doneti. (Otide.

POZORIJE 7. RUŽIČIĆ, EVICA EVICA: Službenica ponizna, svetli gospodin filozof. RUŽIČIĆ: Mir tebje, Heleno, očesa tvoja zvjezdonosno bleščat.

RUŽIČIĆ: Rozičiću, ti dosjagneš bezčisleni vjeki, Proslavivsja meždu čelovjeki, Slava tvoja ostanet do konca, Spodobivsja lavrovago vjenca. JOVAN: Veselo, svatovi! MITAR: Vidiš, Femo, kako ti se slavi kuća.

Miljković, Branko - PESME

Rođenje je jedina nada. Vidim smele mostove preko kojih nema ko da prođe. Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo, kruta gde provejava smrt i ljubav ne spasava.

Ptico uzidana u mozak i zid koju nikad nije upoznao vid koju je sluh našo u prostorima šumnim, u našem uhu tvoja se smrt zače. O kamena ptico nek te noć oplače zvezdama vrelim zvezdama nerazumnim.

Divno praznoverje što izmišljaš krila Oslepljenom vazduhu u toj sažetosti, Tvoja je mladost pre svih mladosti bila I ostala na zidu ko slika milosti. O sretna mladost koja proći neće!

Ti me zgušnjavaš na mestu gde padoh, Iza poslednje misli poslednja nado! Tvoja čula sebe osluškuju, svoju Nestvarnost, svoju beskrajnu uspomenu; Tvoja praznina svet i zvezde krenu U čudno poimanje

Tvoja čula sebe osluškuju, svoju Nestvarnost, svoju beskrajnu uspomenu; Tvoja praznina svet i zvezde krenu U čudno poimanje tvog duha u Broju.

A tvoja milost puteve odvodi U ružičnjake jasne, sestro krina, Izmenjena zvezdama odsutnim u vodi Nad kojom lebdi njezina dubina.

se tobom kune Tužna posestrimo čemera i bune Jetkih mudraca s izmišljena brega Tvoje je srce u drugima ti samo pevaš I tvoja ih praznina sve više očarava Oproštena im oporost dosneva Tvoje je srce u drugima dok pevaš O iskri iskrenoj koja

ih svojim navikama i potrebama Koristim se njihovim zaboravom V Ja znam tvoj koren Ali iz kojeg zrna senka tvoja niče Biljna lepoto dugo nevidljiva u semenci udaljena Našla si pod zemljom moju glavu bez tela što sanja istinski

Tvoj san bez tela, bez noći noć, pridev je čistog sunca pun pohvale. To što te vidim je l moja il tvoja moć? Prozirna ogrado koju sjaj savlada, pusta providnosti koje me strah hvata, tvoj cvet je jedini zvezda iznad

Prozirna ogrado koju sjaj savlada, pusta providnosti koje me strah hvata, tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada, tvoja uzaludnost od čistoga zlata! Svet nestaje polako, tužni svet.

znanjima Pticama zaljubljenim u sonet i ćirilicu U vatri — noć Izaći iz sna Al poneti i blago Kad sanjaš noć je tvoja sluškinja I govorim ti kao što ptica leti kroz lišenost Ko ljubi opasnost ljubi izgubljeno vreme i plamen Slučaj živi u

Petrović, Rastko - AFRIKA

— N. se nasmeja: — Zamislite crnca koji vas pita: „Ko je vi?“ i vi Mu odgovorite: „Beli duhovi koji žele da tvoja koza polomi noge, da tvoj krov padne pod težinom pantera, da se kroz tvoj prag provuče piton.

glas objašnjava da je grijon pevao: „Ti si čovek, ti si beo, ti si dobar, ti si hrabar; znaš šta treba, šta ne treba, tvoja je cela zemlja, tvoj je vrhovni fetiš. Ti si tako visok da si viši od sviju nas!

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

“ PRVI TURČIN: Pravi jaramaz đaur! ĆERIM: Zar na carevoj zemlji takim jezikom raja govori?... Efendum džanum, tvoja je krivica što se toliko uhasio!... HASAN: Javaš!... Javaš!... A, eno, kanda, Glavaš dolazi?

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Otac prota prvo je posmatrao ceo prizor, pa onda reče: »Propast tvoja od tebe, Sione! Propala generacija! Iskvario se naš svet, gospodine, omekšao, prolukavio se, prošeretio se, beži, neće

— Ne rugaj ce veri, bezbožniče — reče kroz nos popa, pa ode dalje. — Pa kako će tvoja molitva pomoći vojsci, kad ni mojoj levči ne može da pomogne. Sablju paši, moj popo, ne boje se Čerkezi petrahilja.

koliko će nagrđenih trupova i teških ranjenika, ostavljenih na bojištu sa razdrobljenim kostima u lokvama krvi, orositi tvoja večernja rosa i uviti tama ove noći; koliko će usana koje na domu čekaju vreli, slatki poljupci, puni nege, ljubavi i

Je li, ti ne vidiš ništa u onim razvučenim, od predsmrtnog užasa nakaženim crtama? Ali ja, ja, tvoja duševna unutrašnjost, vidim i razgovetno čitam u onim crtama neizmeran bol za ostavljenim ognjištem, za milom porodicom,

Za ranu ne mari. Zavlačio sam prs' — nije duboka. — Ali, čoveče, ti ni puške nemaš. Vidiš da ta tvoja krntija nije sad nizašto. — Ja, izdade nevjernica u najtvrđu muku.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

HHHІH Nakićeni tvoji svati, Tebe kiti tvoja mati, — A šta će ti vojno dati? Prosuo bih pesme svoje, Što mi srce sada poje, U nedarce tvoje.

Ti si onda dete bila, Ja te nisam ni poznavô, Kad sam snio cvetak neki, Cvetak koj’ sam obožavô. Onaj cvetak — tvoja slika, Onaj miris — duša j’ čista, — Ne srdi se, janje moje, Kad ti kažem: ti si ista.

IX Kad sam bio na tvom grobu Zamirisa mir bosiljka, A meni se priču glasak: „Šta mi radi moja Smiljka?“ Tvoja Smiljka, sirotanka, Još ne može nogom stati, A otac je zborit’ uči — Prva reč joj biće: Mati!

Brzo ode cvet za cvetom, — Ona prva suza tvoja Stvorila je more suza, U kom tone duša moja. XV U grob, u grob spuštaju je. Život moj, i moje sve.

A kad zaspiš, ona šapće: „Spavaj, spavaj, žrtvo moja, Odmori se na mom krilu, Čuva tebe tuga tvoja!“ A kad svane zora bela, Klikće kao soko sivi, Ona ti se prva javi: „Dobro jutro, još smo živi!

Mirno kuca srce moje, Kô u hramu svete zbilje. — Što mirišeš, pesmo moja, Kao tamjan bosilje? „Ne miriše tvoja pesma, — To je miris rajska cveća, To j’ blizina dveju duša, Kojih-no se sinak seća.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Nije mi ništa. — Sad... ja te ne primoravam, ali te savetujem... — Hoću da idem i ja. — Dobro, tvoja volja... Da vam izložim sada način našega napada.

— Radoslav mu zapuši usta. Bora se otrže i još jače razvika: — Igline uši, sunce im njino. Jer pozadina, ta tvoja pozadina... laže, izmišlja... nevine ljude tera na robiju... strelja!

Bez te karte ne možeš da dobiješ ni hleb, ni duvan, ni ugalj... — Je li to ta tvoja nevolja? — unese mu se u lice Luka. — Između ostaloga, naravno, i to. Ručao sam bez hleba.

Sutra, biću tvoja mala ženica. Au revoir! Dragiša je oborio glavu i zaćutao. Onda je uzdahnuo duboko i dohvatio se za glavu.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Ah, Serbije prebjedna! Gdje nadežda tvoja? Rizi s mene njekoji moji razderaše, i nagu me deržavnim na sram objaviše; sebi slave tražeći, mene udručajut, samo čto

Ni podobna tvom licu nije karmin boja, rubin-usna ružicu prevoshodi tvoja, belo telo — belilo, obrvice — mastilo, čelo — zračni dan; dični stas međ ženama k'o što je međ granama visoki jablan.

Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Bosna, sestra tvoja, na tebe gleda, I ne želi tebi nikakova vreda. Ko tebe nenavidi, ne boji se Boga, Od kojega tebi ide pomoć mnoga.

sladost, rosu zlatnog v'jeka; Gortanu mom med i saća nisu takve slasti, Slađi nije nježni pokoj nego tihe strasti. Tvoja, Vido, objatija, Vido, tvoje lono, Tvoje blago sercu mome serce kad je sklono, Ja sam viši od careva, ja prezirem

Jovan Pačić SNU Sne! o, mirne, vlažne, tavnomračne noći, Bolnim snagodavni, blažajši sine! Tvoja slast nam čini sve da zlo nas mine, Hoćeš li mi kadgod jadnom ti pomoći?

Marica? Prilip? Ah, sva bedna zemlja opšti plačevni je grob. Srpski rode, prekidaj Grozne suze prolivati: Mrtva leži tvoja mati, Tvoja slava, tvoja dika.

Ah, sva bedna zemlja opšti plačevni je grob. Srpski rode, prekidaj Grozne suze prolivati: Mrtva leži tvoja mati, Tvoja slava, tvoja dika. Crni slovi neizgladni Na grobu joj natpis reži: „Ovde Srpstva majka leži, Od sinova ubijena. 14.

Srpski rode, prekidaj Grozne suze prolivati: Mrtva leži tvoja mati, Tvoja slava, tvoja dika. Crni slovi neizgladni Na grobu joj natpis reži: „Ovde Srpstva majka leži, Od sinova ubijena. 14.

to biti, Car gospodu na večeru svu zove, Pa zlatnom čašom uze vince piti I napija pred svima reči ove: „O Bože! Tvoja milost da nas štiti I ukloni neverstva tajne rove, A u zdravlje Miloša, zeta moga, Koj’ misli izdat mene, cara svoga.

Svaka praznost: bila pa i nije! Al’ tvoja je k’o gromovna strela Koja dušu i srce potresa, Pa i silu života iz grudi; Kano vijor u oluji strašnoj Iz korena

Kaži, bože, šta je pravo, Koja li je volja tvoja.” Natucalo mlado momče Sa natuckom izabranim. Pa govori mlado momče: „Daj mi ruku, Cvet-devojče, I pravo je i

“ Preslavna Serbije, kaja ž’ jemu dari vozdasi s boljari, otvješčaj na sije? „Vikentij Joanovič, za toliki tvoja trudi mnoga ljeta budi!

Jakšić, Đura - JELISAVETA

LEONARDO: Možda i tako mislim. Ali se danas čisto radujem Što bolju sreću nisi imala. — Nesreća tvoja, svetla gospođo!... Venecijancima sreću donosi!... JELISAVETA: Moja nesreća?...

“ Razumela sam sve, — Leonardo, sve! I ovako ćeš dužda pozdravit: „Kći tvoja, dužde, kći krvi tvoje, Venecijanski vazduh sisajuć Upoznata je s srcem čovečjim. — I Venecija će biti spasena!

Bez boja duša da ga zaboli... Jok! Eno, bio sam sa mladićima, Sa kojima se Zeta ponosi, A dođe ona tvoja budala — Pas stari — sâm kô što se, U času svoga ludog zanosa, S podsmehom nekim vešto krstio.... JELISAVETA: Vujo?

RADOŠ: A ja ti sumnjah i o tazbini — Oprosti, kneže! Ma Latini su!... KNEZ ĐURĐE: Sad su nam braća. A kći je njina tvoja gospođa!... VL. VAVILA: Bog da je živi! RADOŠ (za sebe): Al’ ne da bude moja gospođa!... SVI: Bog da je poživi!

— Al’ još si dosta blag! KNEZ ĐURĐE: Ja dosta blag? JELISAVETA: I suviše; U mojoj ruci da je tvoja vlast, He, Đurđe! KNEZ ĐURĐE: Pa šta bi, jagnje, ti, Ti tako blaga, krotke naravi?

STANIŠA: A uvreda? MIRA: Mene ražali.... STANIŠA: Mene raspali — Al’ evo braća tvoja, moji drugovi... (Bogdan, Boško i Stanojlo.) BOŠKO: Uteče! BOGDAN: I neranjen. STANOJLO: I nesahranjen.

JELISAVETA: Ja ću kleti. KNEZ ĐURĐE: Oh, kuni, ženo, kuni, proklinji! Tvoja je kletva zemlji blagoslov!... JELISAVETA: Blagoslov kletva?.... A suza mi je smrt?...

JELISAVETA: Pa da l’ sam ikada Njino prognanstvo potraživala? Ne, Đurđe, nisam!... To nikad nisam ja! Tvoja je mudrost i samoljublje — Oprostićeš mi tome izrazu — Raspudila im groznu zaveru, Protivu tebe što su podigli...

orkan mrazno pozdravlja — Tvog uma, ženo, čedo pakosno Uzburkalo je besne valove — A valovi su ona plemena Kojima tvoja slatka nemilost Progoni brata, oca, drugove — To su valovi, što zasad krišom, Al’ grozno viču: „Osveta!...

— JELISAVETA: Samo ne tvrda volja, Ne muška reč!... KNEZ ĐURĐE: „Volja i reč?...“ Ta moja volja beše tvoja reč, Tvoj osmeh, suza, kletva, uzdisaj, Il’ samog miga ona tajna vest Uvek mi beše oštra zapovest...

Zapali sunce! Mrak! Ponoć! San! U Veneciji svakad je dan... Puštaj me! Idem!... Ko, starče? Ja?.. Tvoja te kći progonila!... (Jelisaveta na jedna vrata, knez Đurđe, vladika i ostali na druga vrata izlaze.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

ne gine ti oku dvije rakije popiti, pa onda kô kakva švapska gerenalina među Majdance, te čini, kaže, kako te pamet tvoja uči! A samo, veli, dami nije brade, ja bi' išô, ama ne merem s bradom.

Braćo, Asan-beg će na manastir! — uzdahnu David, pa se okrenu meni: — Junače i branitelju ove naše svete ćabe, tvoja glava prva će pasti.

Ima paligrapa, dupli', kabasti' paligrapa, jazo! Jadna li ti i prežalosna majka tvoja! Zar izjesti čitavu njivu kuruza, pa ne zasladiti s paligrapom, e to bi bilo Bogu plakati! Sudac: Ko je to?!

„Uvijek se 'vališ: ja ovo, ja ono; pametan sam, učevan sam, znam zakon! Jadna ti tvoja nauka i znanje!“ „Čekaj, ženo, nauči me, slušaću te. U koji ti misliš sud da bi trebalo ili?

„Zar si udovicu oženio?...“ Sudac: Vas se dvojica ne razumijete. Mene ćeš ti bolje razumjeti. Je li te ta tvoja žena, na ime sadašnja, oženila kao udovica ili kao djevojka? Valjda sad razumiješ?

Kako će mene moja rođena žena oženiti?! Pisarčić (napreže se ozbiljno da razjasni Davidu): Je li ta tvoja žena, na ime koju sad imaš, je li, pitamo te, bila prije oženita? David: Žena oženita?!

) Žena oženita! Ama, zar se u vašoj zemlji žene žene? Sudac (dugo razmišlja): Koliko je stara ta tvoja žena? David: Pa ima jedno trideset godina s jedne strane, a... Pisarčić: No, mlada je još.

Čuj-de, jazo! 'Oćeš još malo kuruza, jazo? Jazo! Jazo, bolan, što ne govoriš?! Jadna li ti i prežalosna majka tvoja! Ima, ima i za tebe zakona u 'voj zemlji; nemoj misliti da nema!

Bojić, Milutin - PESME

— — ''O, razbludna tajno, što ne osta tajna? Zar i ti morade rasvetljena biti? Aj, u nedra tvoja mračna i beskrajna Sav bol svoga ništa najslađe je skriti.

Celovom bi jednim spržila me cela, Ispila svu mladost i drhtanje soka, Dok bi tvoja dojka ledena i bela Golicala groblje mog sprženog oka.

I u svojoj sobi vidim te svu golu, Sediš iznad Sata i brojiš minute, Senka tvoja igra preda mnom na stolu, Gde čitave 'rpe početaka ćute.

Ja bivam nema i bezvoljna lutka Iznad koje se niz oblaka jati, A pati Što krv će tvoja u nju da se utka. Čujem reč njinu kô vlastitu grižu, U zvezdama ih vidim kad se rode; Čelične, one do kosti mi stižu

Snio sam te lepu, ali danas, jao! Razrivena zjape tvoja gorda nedra. Sa hramova tvojih pesma nije vedra A na tvoje čelo crn je sumor pao.

Te noći to sam samo reći znao. Pa ipak ja sam samo san ti dao, A mislio sam celog sebe dati. V Ja čitam danas tvoja pisma draga Iz kojih topla naivnost se smeje I čedna ljubav, koju mladost greje.

I toplo mi je u tom predvečerju, Dok stupa pozna jesen u paperju: To tvoja duša šumi i miriše. H U tebi mi je mladost pogrebena, Sunčana jutra, podnevno plamenje, Ljubavi čedne poslednje

Oproštaj će doći kô presuda grozna. (1917) XXXIX Zašto kad me tvoja reč gorko zaboli I kada kroz tebe sve u meni plače, Privlače me tebi sve više i jače Neki nepojamni talasi i tmoli?

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE: Imaš li ti kakvog Đoku u familiji? ANĐA (domišljajući se): Nemam! JEROTIJE: E, ako ti nemaš, tvoja ćerka ima. ANĐA: Ama, šta govoriš, boga ti? JEROTIJE: Ne govorim ja, Anđo, on govori, on! ANĐA: Ama, ko?

ANĐA (čita dalje): „Postupiću tačno po uputstvima koja si mi u njemu izložila”. JEROTIJE: Divota! Tvoja ćerka šalje uputstva!

” JEROTIJE (prestravi se): Šta da pritisne? ANĐA (nastavlja): „Poljubac na tvoja usta”. JEROTIJE: Čudo ne kaže: da udarim pečat na tvoj raspis. ANĐA (završava čitanje): „Tvoj do groba verni Đoka.

MILADIN: Ja velim, gospodin-Žiko, da ti učiniš tvoje, a... ja već znam moje. Ima, znaš, ona tvoja hartija kod mene... ŽIKA: Uh, majku mu, i jest velika stvar.

SPASA, MILADIN (jednoglasno): Tako je, gospodin-Vićo! BOKA: Molim vas, ja sam kazao da je to moja tajna. VIĆA: Pa tvoja, dabome da je tvoja! Ali sad, kad smo te ulovili, sad je naša. Piši ti samo, gospodine Milisave, kako sam ti kazao.

BOKA: Molim vas, ja sam kazao da je to moja tajna. VIĆA: Pa tvoja, dabome da je tvoja! Ali sad, kad smo te ulovili, sad je naša. Piši ti samo, gospodine Milisave, kako sam ti kazao.

KAPETAN: Gle, gle, privatne stvari. A što hoćeš da baciš državu u vazduh, je l' i to tvoja privatna stvar? Sve ovo mora da se pročita. BOKA: Ali, molim vas...

Ako već mora biti, pročitajte ga vi sami! KAPETAN: A, ne! Ovako, javno! Nemam ja s tobom ništa pa da nasamo čitam tvoja pisma. Ovako javno, svi da čuju. Ne slušaj ga, gospodine Vićo, nego čitaj! Slušajte!

Jakšić, Đura - PESME

Zar na moje staro rame Pada ruka usijana? Je l’ to ljubav, je li šala, Te je tvoja ruka mala Na ramenu sedog starca Zadrhtala, zatreptala? Il’ si došla, zluradice, Da me varkaš, da me jediš?

“ tvrdiš, mlada, Puna jada, puna nada — Ali ljubav sedom starcu Veruj, dušo, teško pada... Uvele su grudi moje, Tvoja ljubav — vatra živa — Pa se bojim, starac sedi, Od plamena i goriva. 1875.

Nastasijević, Momčilo - PESME

2 I molim ti se, urvina tvojih kroz ponor bistra me provedi, u meni da se nebesa tvoja oglednu. 3 I vetri tvoji da krše me zemlji, pregiblju, snezi na meni prezime.

JUTRO 1 Ljubicu, smerni cvet, pokropi rosom zora. A neljubljenoj san darova plav. 2 Što bosa tvoja noga razbija rosu, lepojko? Jeza se niz travku sliva, zaboleće te glava.

Ah! Prevario si me, ti si Saul. NARICALjKA ŽENA IZRAILjSKIH (Davidov plač) Gilboa! Gilboa! Gazela tvoja, Izrailju, propala je na brdima! Kako su pali, najjači, Izrailjci?

Bio si moja sreća, prijatelju, brate moj. I ti si me voleo, Jonatane, više no svoju dušu. Ljubav je tvoja prevazilazila i ljubav žena. O Jonatane, Kako su najhrabriji, tamo, popadali? Zašto je naša slava morala da podlegne?

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Uvek bele čarape, čista košulja na njemu. Ofiksane cipele. Svako jutro, kada ga vidim, diram ga, pitam: »More, ona tvoja baba nešto se provrednela?

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

počela označavati dar, poklon uopšte (»Tvoja j. neće poginuti. Kad ko koga za što moli.« Vuk, Posl., 6318. V. i RJA ѕ. v.). Da se j.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Neće zadugo, vjera ti je; kad se ono nauči bjeakati, niko već ne ustavi... A vi to znate... Tvoja je Cvijeta, Pavle, vjeruj ti ovome brku, — i uhvati se za nj.

—Ne valja ti, — odsječe rubač uozbiljivši se— ja je gonim po zakonu, a ti me tuži gdje hoćeš! Možeš, ako je tvoja... Traži putem zakona.. . — Ima on svojih ovaca, — opazi Ilija, — pravo je da njih odagnaš...

Znao si da je moja krava, nisi mario goniti je... Mogli smo kao braća... —Neka, bolan, znam ja što si ti i tvoja pitoma besjeda! Kakova braća? Gori si ti po mene od ikakva dušmanina ... — Ostavimo to! Eto, neka bude kako ti hoćeš .

—Ostavite! — mumlja još stari Ante. —Jadan nima zub'! — pecnu ga Cirilo. —Čekaj, čekaj, doć' će i tvoja ura! — odgovori mirno starac. — Da radimo! A vidite što pijemo, — i nakrene bukaricom— sama brsata!

— Počeja si opet jadat', — skoro osorno javi se žena mu. — Ko je uzročan? Tvoja luda pamet! —Ča vam je! — odazva se za oca Marija. Ivo pogleda na djevojku.

— Nije mi milo! . — Ča pobogu!. — presječe ga otac u čudu. Ne znaš ih pričekati? A ča si onda učio? Nije nego tvoja linost! Valja ih pričekati. Poj prida nje, — reče mirnije, — a ja ću javiti popu i meštru! — Zašto dolaze?

— Možebit', — ponovi, — ali tebe neću nigda zaboraviti; dah tvoga prostoga života, tvoja besvjesna ljubav i naše noći pratiće me do smrti; sve je to u meni ostalo. .. — Ti ne plačeš?

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

svojom rukom što bi bilo dostojno tvoga imena, a evo sada mi, uz mesečinu koja se probija kroz krošnje staroga hrasta, tvoja krastača balavi svojom groznom sluzavom trbušinom lik tvoga raspetog sina.

Rekao mi je da bi me vrlo rado obesio o najvišu kulu, ali neće, čeka gospodara Lauša da se vrati. Osim toga, kaže, tvoja bi mrcina suviše smrdela, podavio bi mi tim smradom ove čestite ljude.

Ilić, Vojislav J. - PESME

3ašto tuži cura bajna? 1882. NA DRINI Kroz tučna polja i pitome ravni, Srditim tokom, u nedogled tavni, Ti širiš tvoja šuštajuća krila, O, Drino, vodo mila!

Muzo, hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. 1888. OPROŠTAJ SA ŠAJKAŠKOM Ravna šajkaša polja, ostajte zbogom i dalje, Rastanka našeg kuca poslednji, evo, čas...

Na rudinu pusti hata, Kucnimo se ja i ti; Još ne tutnji sa Karpata, Još pustara tvoja spi. Đeram se umorno sagô, a orô lagano kruži; Sunce je na zrenik stalo i vreo trepti zrak..

1890. U SPOMENICU PRIJATELjU J. M. M. H. U času radosti slatke, il' gorke žalosti svoje, Kad duša tvoja strepi, kô burom dirnut cvet, Ukrasi gordošću sebe. Za radost i bole tvoje Da ne zna ovaj hladni i burni ovaj svet.

I slutiće večno. Učenik Na ovome polju Nek sloboda moja sahranjena spava, Jer Istina tvoja potčini mi volju, A dušu mi, evo, strahom ispunjava.

I jednog dana vila ta, Nevino ovo dete, Prezreće redom blaga sva Za kankan i balete. I kruna tvoja s čela tvog Talijom, dragi, samom Prezrena biće dana tog, Zajedno s našom dramom.

1888. IZ BELEŽNIKA 1. Slobodna zemljo, po kojoj se krećem, Slaviću tebe uvek, kô i sada, I tvoja polja, okićena cvećem, Gde pasu tvoja sviloruna stada.

Slobodna zemljo, po kojoj se krećem, Slaviću tebe uvek, kô i sada, I tvoja polja, okićena cvećem, Gde pasu tvoja sviloruna stada.

Biću tvoja.“ Pan Ljubecki diže oči I pogleda konja vrana, Pa na konja hitro skoči, A na drugog mlada pana. I u jedno isto doba Sa

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Nauka ti je dala - govorio sam sam sebi - sretstvo u ruke da gledaš u budućnost naše Zemlje, ali tvoja vlastita sudbina potpuno ti je skrivena.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Pa te tvoja dobra majka Danas lepo opremila. Kadiveni dolamicu Obukla ti od miline, Išarala meke grudi, Ravna polja i doline.

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Plače.) Ja li, tvoja majka, tebi to u inat učinih? TAŠANA (obesne se o nju, plače, gura glavu u nedra): Nano, nano!

STANA (ne dajući mu da uđe, zaklanjajući ga na vratima, blago): Tvoja, tvoja, Paraputo. Samo zašto ne ideš u kujnu, i tamo će ti dati da jedeš i piješ.

STANA (ne dajući mu da uđe, zaklanjajući ga na vratima, blago): Tvoja, tvoja, Paraputo. Samo zašto ne ideš u kujnu, i tamo će ti dati da jedeš i piješ.

Sedi! Sad će Stana doneti. (Da skrene razgovor): Eto baš pre neki dan bila je kod mene Lena (sedne), tvoja sestra. I ne znaš koliko mi se hvalila tobom.

hadžije, kad bi im za to kazao, jedva bi dočekali da oni prilože; a ja bih voleo da samo ti priložiš, da to bude samo tvoja zadužbina. Mislim na one slepce, kljaste, bogalje, sulude, što ih toliko po varoši ima...

I kad bi mogla ti to da podigneš, da to bude samo tvoja zadužbina, samo tvoje ime da nosi, samo tvoja slika da se drži! To bih ja voleo.

I kad bi mogla ti to da podigneš, da to bude samo tvoja zadužbina, samo tvoje ime da nosi, samo tvoja slika da se drži! To bih ja voleo.

Zar ti je toliko teško? A mi, ja, sestra tvoja, i svi, toliko ti zavidimo što si tako veliki postao, što te svi, sva varoš toliko poštuje.

Bože moj, dedo, ta ja znam šta je to bol, samoća, pustoš, šta je to kad je čovek sam zatvoren. I evo, ja sam sva tvoja ne kao žena, već kao sestra, kći. I ako ti to čini dobro, ublažava bol, kad god zaželiš, dođi i sedi, dokle ti hoćeš.

Ali, kad je poljubih, oh! odmah osetih kako mi njena usta nisu slatka kao što bi tvoja možda bila. TAŠANA (uznemireno, uplašeno, zvera da ko ne čuje): Ćuti! Ćuti!

Znam da bi boljka, glava, brzo prešla, kad bih ležao i odmarao se na tvome krilu. TAŠANA (više za sebe): Crna tvoja majka i sestra! SAROŠ (ganuto): Zašto spominješ moju majku i sestru?

) AHMET BEG (veselo): O Saroše, Saroše. Gde si bre, Saroše? Naše kuće opusteše bez tebe. Toliko teferiče pravismo, a tvoja pesma ne ču se tamo, kod nas. SAROŠ Ne pevam ja po porudžbini, po ćefu vašem.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

je majstor Kosta izašao, a onaj govornik tiho zapeva: Oj Kostice, tugo moja, Šta će tebi deca dvoja, Kad ne mogu biti tvoja. Tačno je osetio majstor Kosta moć šora, i da ne može ni od dalje od šora.

” — „Šta ti je, Kosta? ja u šali, a ti... — „I za šalu treba pameti.”— „Ma, lepo ja tebi govorim da je Rista tvoja krv“ — „Idi, lezi, i ne pravi bez nužde zemljotres!” Rista je bio po liku i stasu sušta mati.

Traži ili veću platu, ili više brašna. Gospa Nola ga mirno premeri, pa će reći: „Sam sebe jedeš, Kosta, i tvoja Kata samu sebe jede. Dve zloće, znam vas, i zna vas sva okolina.

Je l' nas vidiš! Oca mog danas neguje tvoja salašarka i tvoja forinta; ja stigoh u zemlju u kojoj humka ni kamička nema...

Je l' nas vidiš! Oca mog danas neguje tvoja salašarka i tvoja forinta; ja stigoh u zemlju u kojoj humka ni kamička nema... veruj mi, Todore, dolazilo mi je da s pameti siđem...

Odlutala i moja keruša, i nema je da se vrati. — Tvoja keruša, budi bez brige, tamo je iza porte gde su i kerovi, i doći će kad ogladni.

— Pogledaj ga dobro, Julice: po liku, čista i jasna baba Talijanka, tvoja mati; a na tebe je tih i poslušan, i opet nekako svojevoljan i odlučan... Nemoj, Bato, mačku ljubiti i plajvaze lizati!

je do pre godinu dana slao svaka dva meseca sramnu depešu; a ti, otmeni gospodin, saopštavaš mi sad da je u mome džepu tvoja čast. — Skoro šapatom gospa Nola dovrši: — Dokle tako, dokle ću još moći tako?...

Srbo sine, čuvaj sebe i čuvaj sve... Mnogo šta je kod nas uzavrelo... pazi, dete moje, preklinjem se ja, Nana tvoja, znaš ti dobro, kad para digne zaklopac, onda je već...

Ne govori ništa, jer nemaš šta da govoriš.. Ostavi me na miru, videćemo tvoja obećanja i tvoj rad, kad nas bude troje na brizi i na računu. Rodio se sin. Zdravo, lepo dete.

Tvoje roditelje ljudi uzimaju za primer porodice radne i napredne. Čika Jovinu vedrinu spominju ljudi i deca. Tvoja mati važi kao uzor kućanice. Baba moja tek zaokupila moju mater: „Jednako po komšiluku oštriš jezik.

Oca mi je žao. On je čovek sur i mrk, i teško snosi sirotinju. Niti je pesnik, niti ima moć adaptacije... Ako majka tvoja može njemu da stvori ma najmanju zaradu, koliko da stari sebe lično ponekad uteši, ja ću te, Pavle, ukoliko se to može,

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Sto iljada pušaka, topova i mačeva kod tebe će biti malo zvrcanje kukuruza. Tvoja će ruka više Turaka odseći, makar da ji nigda nećeš viditi, nego Kraljeviću Marko.

lepotica ne zadržavajući ga dugo u nedoumjeniju, ovako, iskašljavši se najpre, započne perorirati: »Neznani junače, tvoja je sudbina već celoj varoši poznata. OD 20.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

prsten vidika Poslednja jabuka sunca Zografe Dokle tvoj pogled dopire Čuješ li konjicu noći Alah il ilalah Kičica tvoja ne drhti Boje se tvoje ne plaše Bliži se konjica noći Alah il ilalah Zografe Šta li vidiš na dnu noći Zlatno i

šta sad čudo Izjednačilo si nas sa sobom S prazninom u svom praznom zubu trovaču S kusom svojom večnošću Je li to sva tvoja tajna Zašto nam sad u očne duplje bežiš Zašto tamom sikćeš i grozom palacaš Zar je to sve što umeš Ne cvokoćemo mi

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

— Tako je, Živko! — oduševio bi se profesor i, beležeći mu peticu, dodao bi: Tvoje lice sv'jetlo na divanu, Tvoja sablja sjekla na megdanu! Ali to što je Živku bilo moguće nije nama ostalima.

Ona bono reče: — Onda nikad neću biti tvoja! — Ti moraš biti moja, pa ako ne na ovome a ono na onome svetu! — uzviknuh ja ove reči koje sam nekoliko dana ranije

— Pa, brate, država te je školovala pa je pravo da ti ona i plati to tvoje školovanje. Ne misliš valjda da ova tvoja diploma ima kakvu vrednost za založnu banku ili, možda, da predstavlja kakvu vrednost koja bi se mogla na berzi

— Trebalo bi, ali, znaš kako je, mnogi se izvuku. I obično se izvuku oni koji napišu rđavu pesmu. — A tvoja je pesma bila dobra? — Sve sudije prvostepenog suda i sudije kasacije tvrde da je dobra. — A koliko su te osudili?

Al' ne zna se, nego kako se desi, jer svaki metak ne pogađa. Tvoja je dužnost da pogineš; ako ne pogineš, ti nisi kriv!

Ne vredi ti ništa tvoja univerzitetska diploma, niti ti ona daje prava da načiniš kakav krupniji korak, već moraš da ideš uporedo, korak u

Ostavi, bre Pajo, da nam čitaš tvoja karlovačka jektenija, ovde je reč o drugom nečem. – Ja sam samo hteo... – htede da se pravda Paja Adamov.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Ko drugome jamu kopa sam u nju pada... Kipislcauf! Hajd, da vidimo prvo tvoja leđa. — Ama, pobratime, molim te, izvoli ti prvi... I kretoše jedan za drugim, poštapajući se. Tek se čuje: „O-ho!

u roku od dva časa... Na!... Ne gutam ja, pope, glavić od mašine... A-ja! — Ne znam ja ništa. To je tvoja stvar. — Pa moraš da odgovoriš! — dobaci neko. — Bože sačuvaj... Upravo odgovoriću ali ne na prvo, drugo, treće...

Petrović, Rastko - PESME

Tebe po gorama vukao, uvodio u sve manastire. Da daš život za one gore! ta opija me lepota tvoja, I šume gore hrastova i grebeni ti zahvaljuju.

O ta zar za dobre one gore otputova negda misao tvoja! Oznojeni skidali bismo ukorak šešire: Nikada nisi, Gijome, video čvrste naše manastire.

rosa pašće moja misao po tebi I na usta crvena ljubiću te, Sve dok pijana gori odbegla ne bi: Gde uz hrastova srca tvoja moje srce zalistaće; Čuj, dragi, sa Dvine trube ječe, Ribari se spremaju, Čuj, dragi!

da govori - vrlo usrdno, kao da se kaje za svoju sumnjičavost; što pak laganija, jedva dotičući ga se, leži mu tvoja ruka na ramenu, on je još uvek uzbuđen i bolan, ali ga beskrajna nežnost obuzima prema tvom prijateljstvu - ne oseća se

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

strane ponora uspravlja kupinova vreža, preskače preko ponora, dolazi do dečakovih nogu, i kaže: — Požuri, Vedrane! Tvoja se stena na vlasi kose drži! S mravinjakom u naručju dečak zakorači na vrežu i pređe preko nje bezbedno kao preko mosta.

— Tvoja je služba završena! — Sunčeva majka tače ženino rame. — Možeš ići.. — od dodira ruke Sunčeve majke žena oseti kako, naj

Ustuknu Zlatokosa korak unazad, ali izusti: — Tvoja svirala! Niz leđa prisutnih skliznuše žmarci. Vetar se zaustavi u granju. Ni reka više nije tekla.

— topnu Starac ljutito nogom, ali se Sofronije i ne pomače s mesta. — Ukrao si mi najlepšu lubenicu! — Nije to tvoja lubenica! — odvrati Sofronije mirno. — Pogledaj! — Pa, i pogledaću!

Varalica ispljunu kartu i pljesnu rukom: — Dobio sam! — Vidim! — obori glavu orlušina. — Ili je sreća, ili je tvoja veština tako htela! Na čast ti! Mene još niko nije prevario.

Postoji Zaboravljeni Grad, u njemu Zamak, a u Zamku tvoja sreća. Da bi do nje došao — moraš pronaći ključ koji i Grad i Zamak otključava.

— Video sam sve zvezde! — podiže Mesec vrh obrve. — Kako da znam koja je tvoja? — Moja je najnežnija, najlomnija. — Misliš na onu kojoj u grudima nešto kuca?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Izgore me, Šano, mori, tvoja lepotinja, Tvoja lepotinja, tvoja krasotinja, — Oh lele, lele, izgoreh za tebe. VASKA (zadržava Kocanu, golicajući je i

Izgore me, Šano, mori, tvoja lepotinja, Tvoja lepotinja, tvoja krasotinja, — Oh lele, lele, izgoreh za tebe. VASKA (zadržava Kocanu, golicajući je i štipajući):

Izgore me, Šano, mori, tvoja lepotinja, Tvoja lepotinja, tvoja krasotinja, — Oh lele, lele, izgoreh za tebe. VASKA (zadržava Kocanu, golicajući je i štipajući): Ovamo ti!

Dolazi Arsa. ARSA (zdraveći se): O, hadžija, Hristos voskrese i srećan ti dan! TOMA (prekida ga gnevno): Eto ti tvoja Srbija! A za vreme Husejin-paše takve su se na četiri konja čerečile. A sad? Ciganima carstvo došlo!

Nego kao veliš: »stari gazda star je, umreće, a mi mladoga da čuvamo«. A, to li? MAGDA Oh, gazdo, zar ja? Ja! Magda tvoja... TOMA »Magda moja, vodenica moja«... Pa kad je sve moje, šta će ovo ovde? (Marku): Pušku!

Ali ne znaš je ti. Stara je to pesma. U moje doba, kad ja beh mlad, tad se ona mnogo pevala. Tvoja majka, Salče, pevala mi je. (Salčetu): A, Salče? SALČE (zadovoljna): Koju, gazda?

POLICAJA (ponizno uplašeno Mitki): Gazdo, hajde! MITKA Čekaj, bre! POLICAJA Noć ide. MITKA Tvoja će noć da s’mne, a moja ne. Čekaj! POLICAJA (sa ostalima se povlači).

Šantić, Aleksa - PESME

Od bisera, alemova: Ovaj darak onaj dade, Što pred tvojim sjajem pade, I što sniva bez pokoja Do dva mila oka tvoja! Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu!

Srebrn talas o hrid golu Rasipô se meko, mekše; Ja na tvoja njedra bacih Struk vrijeska i melekše. Ti zatrepta, mila, naga, I u vodu sva se skupi...

Samo moje oči da gledaju u te, Samo moje sve dubine i sve kute Da lepota tvoja osiplje i greje. 1923. ELEGIJE MOJA NOĆI Moja noći, kada ćeš mi proći? — Nikad! Moja zoro, kada ćeš mi doći?

spomen negdanje milošte Kao mlado sunce svu mu dušu grije, I ja snova čujem zveket tvojih grivna, Po licu me tiče tvoja kosa divna, Dok mjesec kroz vrbu čisto srebro lije... Kiseljak, 11. jula 1903.

I slušam kako širom rodnih strana Radošću zvoni sa gusala struna, Dok se u zlatu vaskrsnijeh dana Sa nebom ljubi tvoja gorda kruna. 1911. OTADžBINO, GDJE SI? S njedara tvojih davno nisam brao Nijedne ruže...

Moj pogled lutao je Po moru svilena klasja, Kad tvoja mila mi slika U punoj radosti zasja. U tvoje rasute kose, uz jedan mirisni dah, Večernji purpur je padô Ko crven i

4 Kada gledam oči tvoje, Sav bol i jad minu ti'o; No kad ljubim usne tvoje, Ja sam posve zdrav i čio. Kad na tvoja nedra panem, Raj nada mnom počne sjati; No kad rečeš: ''Ja te ljubim!'' Moram gorko zaplakati.

13 Ne kuni se, samo ljubi, Laž je kletva žena svije', Tvoja reč je slatka, ali Tvoj poljubac slađi mi je! On mi u te veru stvara, Reč je prazni šum i para.

On mi u te veru stvara, Reč je prazni šum i para. O kuni se, samo kuni, Sve verujem što ćeš reći! Ja na tvoja nedra padam I verujem u svoj sreći: Ljubićeš me nad sva blaga, Večno i još duže, draga.

O draga, oka sjajna i mila, O cvete zao i mio, Tvoja je kletva u redu bila, Ujed je suvišan bio. 53 Ja stojim na vrhu brega I čeznem sentimentalno.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

“ Kralj, ga kune, car ga blagosilja: „Kume Marko, bog ti pomogao! Tvoje lice sv'jetlo na divanu! Tvoja sablja sjekla na mejdanu! Nada te se ne našlo junaka! Ime ti se svuda spominjalo, dok je sunca i dok je mjeseca!

Mijailo: po đevojku kada tebe drago, svata kupi koliko ti drago; samo te je kralju pozdravio: da ne vodiš dva sestrića tvoja, dva sestrića, dva Vojinovića; u liću su teške pijanice, a u kavzi ljute kavgadžije: opiće se, zametnuće kavgu, pak je

plač odgovara: „A moj brate, vojvoda Momčilo, kako ću ti puštit krpu platna, kad je meni snaha Vidosava, moja snaha, tvoja nevjernica, savezala kose za direke?

“ Kralj ga kune, car ga blagosilja: „Kume Marko, bog ti pomogao! Tvoje lice sv'jetlo na divanu! Tvoja sablja sjekla na majdanu! Nada te se ne našlo junaka! Ime ti se svuda spominjalo, dok je sunca i dok je mjeseca!

Što s' tolike svate potrudio i tolike konje pomorio? Nit' je tvoja, ni moja devojka, već sokola Kraljevića Marka!“ Pavle ćuti, ništa ne govori, veće jezdi napred pred svatovi.

Morô te je kogod naučiti, veće kazuj ko te naučio?“ Odgovara sirota devojka: „Mili kume, Kraljeviću Marko, tvoja me je sablja naučila!

“ Tad se Marko na nju nasmejao, pa je njojzi tijo besedio: „Sreća tvoja, lepoto devojko, što se nisi jabuke mašila, il' jabuke, il' prstena zlatna; vera moja tako mi pomogla, obe bi ti

li je ljuba zarobljena: „No moj taste, stari Jug-Bogdane, iako je moja danas ljuba, ljuba moja, al̓ je šćera tvoja: sramota je i mene i tebe; no moj taste; starac Jug-Bogdane, misliš li me mrtva požaliti, požali me dok sam u životu.

dijelih megdan sa Turčinom, o moj taste, stari Jug-Bogdane, onda mene ljuba obranila, ljuba moja, mila šćera tvoja, — ne šće mene, pomože Turčinu“.

na Kosovu crkvu, ne vodi joj temelj od mermera, već od čiste svile i skerleta, pa pričesti i naredi vojsku: sva će tvoja izginuti vojska, ti ćeš, kneže, s njome poginuti!

naći u špagu l̓jepu od svile mahramu, u mahrami, gospoće, stotinu zlatn̓jeh dukata, ku je vezla mahramu jedinica ćerca tvoja; dukate mi ponesi ti milosnoj ćeri svojoj, od mene je pozdravi, od tebe joj drago reci, mojoj vjerenici: L̓jepo te

“ A besedi Kraljeviću Marko: „O Turčine, živ' te bog ubio! Bud me bratiš, što mi ženu daješ! Mene tvoja žena ne trebuje, u nas nije kano u Turaka, — snašica je kano i sestrica; ja na domu imam ljubu vernu, plemenitu Jelicu

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

glupa Napraviću osam rupa Nem razloga da te lažem Ko pitu ću da te smažem Imam koltove od srebra Da ti bušim tvoja rebra Mogu stati pa birati Kuda ću te prosvirati Žao mi je jadnog metka Jer si ružan kao četka PONAŠAM SE

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Gospodin Paprika sinu poput munje na dječaka podnoseći mu pod nos patrljak od pruta. — Je li ovo ta tvoja šiba, a? — Pa to je samo polovina moje šibe — zbunjeno dočeka Stric. — Dobićeš polovinu i ti i onaj tvoj drug!

Samo je malo potegnem za jezik, a ona se rastoroče. — Je l' takva i tvoja Lunja? — Ih, đavo je odnio, dabogda crkla! — pocrvenje Stric i još jače natuče šešir. Ne mogu očima da je vidim.

— Odlazi odatle! — povika Stric s grana. — Neću! — E, ni ja neću da siđem, šta mi možete ti i tvoja ružna kujetina. — Ja i Žuja pričekaćemo. — A ja neću da siđem ni za sto godina! — inati se Stric.

Jedini Nikolica napući usne. — Ih, da mi žensko dođe u logor! — A tvoja Žuja? Valjda mi je ona neki muškarac! — zajedljivo dočeka Stric.

— Hajde ti prvi — poče da zateže Mačak. — Pa ti si se otimao da prvi uđeš, ti si otkrio pećinu, lampa je tvoja. — A ti si naš komandant — prekide ga Mačak. — Ti treba svuda da si prvi.

— Hej, unuče, kako bi bilo da te sad malčice isprašim? Eno, vatra se već ugasila. — Ali nije tvoja zadata riječ! — dočeka Stric kao iz puške. — Ti uvijek držiš obećanja. — He-he, tako je — složi se djed.

Znamo, Jovanče, da si to bio ti. Nemirna tvoja duša povukla te je jednog nedeljnog jutra do tajanstvene pećine, prema mirnoj vodi neispitanog podzemnog jezera.

Popravljao je razbijenu školsku tablu, računaljku, veliki šestar i naravno globus, kuglu zemaljsku. — Šuplja ta tvoja Zemlja — čudio se Stric.

— Evo ti, momče, za tvoja istraživanja po pećini. Gledao je pažljivo u dječaka, a onda zamišljeno dodade: — Ne bi bilo loše imati tako mlada i

— E, sad se najzad smiri, stara, glupa i prazna boco! — povika poljar. — Tvoja pamet sad se preselila u naše mudre glave.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Mnoga tvoja, bogati čoveče, leta misleća Učiniše ti ciglu jednu noć I to ne celu ni do svanuća; Nego tako reče ti Bog: Ove noći

I ti, meseče, skutaj svoje sjanje, jerno moja već zraka zahodi pod zemlju u grob! ... Da kud se podenu tvoja lepota, pokrasnija od svih ljudskih sinova, kamo li su tvoje bistrougledne, jasne oči, kojeno bezdnu vodenu presušuju!

Ako bih i kano ptica s krilma rano odletio čak za more, u koje tamo pustoline skriti se, al' i onde će me doseći tvoja ruka i naći me, i tvoja će me desnica zadržati i premestiti s mesta.

s krilma rano odletio čak za more, u koje tamo pustoline skriti se, al' i onde će me doseći tvoja ruka i naći me, i tvoja će me desnica zadržati i premestiti s mesta.

Na to odgovor mu dadoše bogovi i rekoše mu: »Ako ti, kralju Kodrus, na tom boju padneš te pogineš, to tvoja vojska, onako srdita rad tvoje smrti, nadvladaće onu drugu vojsku i razbit će ih.

učinio; al' je došao ti drug tvoj nejači za tobom, kome si što zlom nahudio; uzdahnuo je do boga na te, u tome ti je tvoja se sveća utrnula.

Dao si siromašku hleba, žitca li, al' si — boj se — pohuđega zaneo, oštetio, njivu preorao, livadu pokosio, tvoja li je marva potrla i pogazila; neveštijem trgovcu put si mu presekao, dobrotvora odgovorio, hleb si mu preoteo; za

hleb si mu preoteo; za jedno sporečenje, ja li za malo duga, siromaha si u tamnicu zatvorio, — u tomu ti je sva tvoja podužbina se razvijala i otišla je u vetar...

u tom razgovor i potešivanje ako ne knjižno svetovanje i nauk, da si o svemu hitlen, vešt, mudar i osvestan, sam ti i tvoja ti čeljad jednako?

A čuvati se mnogo vinopića, više rane rakije! U mudrosti Solomonovoj ovako se piše: »Sine, otvoraj ti tvoja usta božijim slovima i o svemu zdravo i pravo sudi.

Ne o jednom hlebu živi se čovek. Što li se svetuješ o tuđoj kakvoj smrti, a ne gledaš gde tvoja za vratom ti čameći stoji i zgodu motri! Pre nevolje se od zla leči. Dokle na tihom vremenu plavaš dotle lađu čuvaj.

Prestani već od toga; dosta je bilo reči. Eto već moje su se reči kako mi se svidi za to sve dokonale s tobom, tvoja je već utroba eto nesmeštenoga nigde u sebi gle smestila ako ti i ne bi u volju na to bilo! Gde je tu je već.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Aaa, Mado, — rekao bi kad je sretne — kude ti je ubavinja tvoja? — E, hadžijo, — odgovara mu ona — prođe si naše!... — Prođe, Mado!

“ — „Pa šta kaže još?“ — „Kaže da joj izgledaš gord, i veli: Šta čekaš? Valjda se još nije ta srećna, ta tvoja buduća, rodila? Ili, veli, valjda tražiš mnogo para!“ — „Zdravlja ti? To baš kaže?“ — „Ama, molim te, ni reči!

Gde se premenjuvaš, lele, Zone, u tvoja gradina; gde se premenjuvaš, Zone, u svilena riza, u svilena riza, lele, Zone, u čiček-anterija!