Obradović, Dositej - BASNE
Veli joj orao: „Sedi ti s mirom, i hodaj tako ponisko kako si i dosad, bolje će za te biti; zašto složenije tvojega tela nije za visinu načinjeno.“ Neđe ova ono šta je za nju, nego sve dosađuje moleći.
Uđi u radost Gospodina tvojega!“ Razumnom služi zlato njegovo, a nerazuman i bedak drkće pred njim kao pred žestokim gospodinom i ljutim mučiteljem, i ne
tvoga sa zlonaravijem i nepristojnim postupkom ne naružio i ne oskvernio; a ti, kći moja, što bi s česnostiju života tvojega i s krasotom narava tvojih nedostatak krasnoličija prikrila i nadoknadila.
predraga junoste, čuvaj se da se iz mladosti ovoj zlobi ne predaš i ne obikneš, ako ljubiš sebe i blagopolučije života tvojega, ne samo večnoga, no baš i ovoga vremenoga.
A pritom, da njih njihov posao na polju ne drži, malo bi oni tu, ili baš nimalo, za atar tvojega cvrkanja stajali. Vidiš li ti onoga pastira, koji i sam lepo frulom svira, sljedovatelno u muziki i pojanju se razumeva.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ali to nije pametno... — Ja ga od istine mrzim! — To znam... Ha! A kaži ti meni ima li u tvojega baba para? – Ima. – Znaš li gdje mu stoje pare? – Znam. U starom vajatu, u jednom sanduku. – Jesu li pod ključem?
Sve ustalo na njih kao na bijelu vranu. Sve se sklanja od doma tvojega kao da u njemu čuma mori... Na Stankovu dušu kao da planina pade... Jadni njegovi roditelji!
Teodosije - ŽITIJA
i u Gospodu provešću te do Svete Gore, kamo želiš stići, samo neka bude konja da me nosi, da bismo mogli pobeći od oca tvojega.
Teško meni, to mi nije zgodno ni reći, ali se bojim oca tvojega, pa ću te povesti silom. Takvu sam zapovest i primio. A mladić, videvši neumoljivost vojvode i nesalomljivu vernost
Ako li lak prezreš moje peči, nikako se ne nadaj da ćeš me za života tvojega tamo videti. Božji mir i ljubav svetih otaca pustinjaka, rekao bih — i molitva mene grešnoga, u Hristu Isusu neka je sa
Usliši me slugu tvojega i ne prezri moljenja mojega, za što se tebi, Bogu svome, prilježno molim! Pošalji presvetoga tvoga Duha i obnovi kosti
molio, pade na kolena i poče moliti milost od svemogućeg Boga, govoreći: „Svedržitelju, predobri Gospode, usliši slugu tvojega koji ti se svagda i opet sada moli.
Rosu blagodati svetoga ti Duha na izmučene, postom sasušene kosti tebe radi, na raba Tvojega, oca mojega, izlivši, mirom ih obnovi i učini da iskipe.
Jer videše oči moje spasene tvoje, kojim si i posle smrti proslavio slugu tvojega, oca mojega, pred licem sviju naroda u ovim krajevima, svetlosti na otkrovenje naše, da tobom poznaju da smo i mi
naše, da tobom poznaju da smo i mi istinske tvoje sluge i verni poklonici Trojice i na slavu tvojemu otačastvu naroda tvojega, novog Izrailja. Ko da se ne divi tvome velikom milosrđu? Slava tebi, Bože, slava tebi!
I da ti se poklone sinovi oca tvojega, i neka ruke tvoje budu na plećima neprijatelja tvojih, i bićeš gospodar bratu tvojemu.
Bože, Spasitelju moj, poslušaj uzdah moj i prikloni uho tvoje ka moljenju sluge tvojega, pošalji tvoga presvetoga Duha i obnovi mošti raba tvojega, oca mojega.
moj, poslušaj uzdah moj i prikloni uho tvoje ka moljenju sluge tvojega, pošalji tvoga presvetoga Duha i obnovi mošti raba tvojega, oca mojega. Da kao što si na istoku u Svetoj Gori u zemlji tuđoj, tako i ovde još više na zapadu u zemlji otača.
ostavi mene na radost neprijatelju mojemu, molitvama prečiste tvoje Matere i prisnodeve Marije, i svetoga oca našega, tvojega ugodnika Simeona, kojim si nam pokazao da poznamo tebe, isti niti život; molitvama njegovim pogledaj na mene grešnoga
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Žao mi je moje muke. — Pa na mlađima svet ostaje. — Tebi je lako reći: „I ninje odpuštaješi raba tvojega”, al šta ću ja? — Ta i Šamika nije tako omatorio da se ne može ženiti.
іmponere) — ulivati poštovanje, divljenje; praviti utisak i ninje otpuštaješi raba tvojega (crkvslov.) — „I sada otpusti slugu svoga“ іn іnfіnіtum (lat.) — u beskraj inkasirati (ital.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
spremom svoje kćeri stavi šipak, izgovarajući sledeću basmu: „Koliko je ćerce u ovome šipku zrna, onoliko od tvojega srca bilo sinova i unučadi, i da ih nakon sebe žive i sretne ostaviš.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA JERES Blagorazumevanje molim za jeres što se širi u predelima carstva tvojega da svet tek od nje postoji, za jeretika što tvrdi da pre njega Nije bilo požara ni vulkana, ni mesečina, ni sunaca, ni
Matavulj, Simo - USKOK
“ A kad ubilac odgovori: „Ne znam“, kako mu Gospod reče: „Šta učini! glas krvi brata tvojega viče sa zemlje k meni. I zato da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvoga iz ruke
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Ja bi(h) ti bio namah, po prijatiju tvojega pisma, otpisao, da nisam sudio za bolje čekati da prođe vreme plača i setovanja, vreme glada i uvi vikanja, jednim
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A vrabac mu odgovori: — Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri šibljike; podseci one tri šibljike pa udri njima po korenu; odmah će
moje mi brade, nije pravo ni ti da moju livadu paseš; a znaš, bolan, da ja sijeno gonim za moje konje, jer ti imaš tvojega agu, a u turskoj živiš zemlji pa ne smiješ, bolan, tako slobodno kao Turčin živjeti.
se okotio tvoj kotao, — odgovori seljanin — i evo sam ti ždrijebe od njega donio, jer je u mene ždrijeban i došao, a ja tvojega neću. — Bravo, bravo! — odgovori trgovac — po tome se vidi da si čovjek pošten, fala ti!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Snaha njemu tiho odgovara: “N’jesam rasla bora gledajući, Već tvojega brata čekajući!“ 76. Šta se beli gore na planini: Da l’ je inje, da l’ belo kovilje?
“ Njoj govori momče neženjeno: “Ljubio b’ te, lepoto devojko! Ali ne smem od brata tvojega: U tebe je bratac kavgadžija, Kudgod ide, on zameće kavgu.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
rabu tvoju, niti me jarošću tvojom, Vladiko, obliči u čas dolaska mojega, niti me gnevom tvojim kazni u dan dolaska tvojega, jer pređe suda tvojega, Gospode, osuđena sam savešću mojom, nijedne nade spasenja nema u meni ako milosrđe tvoje ne
tvojom, Vladiko, obliči u čas dolaska mojega, niti me gnevom tvojim kazni u dan dolaska tvojega, jer pređe suda tvojega, Gospode, osuđena sam savešću mojom, nijedne nade spasenja nema u meni ako milosrđe tvoje ne pobedi mnoštvo bezakonja
Rakić, Milan - PESME
tvojim kucala još tada, I u mučne čase narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se sećam tebe i tvojega doma, Despotice srpska s kaluđerskim velom!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Izlaz k nama, časa ne počasi, na tvojega krilata halata! Ne zaborav' sablje i miždraka i tvojega biča paklenoga, jer su Vlasi uši podignuli, da okupiš stoku u
Izlaz k nama, časa ne počasi, na tvojega krilata halata! Ne zaborav' sablje i miždraka i tvojega biča paklenoga, jer su Vlasi uši podignuli, da okupiš stoku u torinu.
SVAT CRNOGORAC Đe si, Marko, nagnuta delijo? Iako si turska pridvorica, al' si opet naša perjanica. Pojaš', Marko, tvojega Šarina, od oružja ništa ne uzimaj do tvojega teška šestoperca; njim Aliju zgodi među pleća, pa mu na čast Prorok i
Iako si turska pridvorica, al' si opet naša perjanica. Pojaš', Marko, tvojega Šarina, od oružja ništa ne uzimaj do tvojega teška šestoperca; njim Aliju zgodi među pleća, pa mu na čast Prorok i hurije!
Mrcino nam krunu ne upušti kad padiši stade pod vilice, kada dinu zagazi u čorbu. Sad te viđu na tvojega Ždrala đe razgoniš kod šatora Turke. Što će biti, ko će ugoditi?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A vrabac mu odgovori: „Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri šibljike; podseci one tri šibljike, pa udri njima po korenu; odmah će
se okotio tvoj kotao“ odgovori seljanin, „i evo sam ti ždrijebe od njega donio, jer je u mene ždrijeban i došao, a ja tvojega ne ću.“ „Bravo! bravo!“ odgovori trgovac, „po tome se vidi, da si čovjek pošten, fala ti!
Sveti Sava - SABRANA DELA
Pesma peta Irmos Zašto me odgurnu od lica tvojega, svetlosti nazahodiva? Pokrila me je tama tuđine, jadnog, nego obrati me, ka svetlosti zapovesti tvojih pute moje
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
jedan narod koji svaku stvar meri, sudi i rasuždava sledujući pravilam zdravago razuma, ja ne bi[h] imao ništa protiv tvojega pisanija reći, budući da sam i sâm toga mnjenija da samo oni narodi mogu se nadati da ćedu blagopolučniji postati koji,
” Zil[ošij]: „Kaži mi koje je namerenije tvojega pisanja, po kom se nadati možeš da ćedu tvoji jedinoplemenici moći poznati da ,ti bez svakog pristrastija i interesa
Ćosić, Dobrica - KORENI
Moliću se Gospodu i dale za tebe, dete, jer svetovna dela tvojega svekra Aćima i muža ti Đorđa nisu do sada bila Bogu ugodna...
Da imam kućicu, pa ću opet da budem tvoj sluga. I moja žena i moja deca, svi će biti verne sluge tvojega sina. Obećaj mi... — plače. — Daću ti! Samo me pusti. Beži! Mijat zajauka od radosti.
Istinu da zborim, nije To radi pouke i tvojega vladanja. Živeo sam koliko je potrebno da pameću steknem: nijedna pouka ne važi za one koji dolaze posle nas.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I u mučne čase narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se sećam tebe i tvojega doma, Despotice srpska s kaluđerskim velom!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
- arhangela oba jednoglasno - čudo da nas u kristalne stupce te krajnosti dvije ne smrzoše kod tvojega trona presv'jetloga - premoguće tvoje božestveno i sljepota duha Satanina! Ko da s tobom, oče, silu mjeri?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A vrabac mu odgovori: — Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri šibljike; podseci one tri šibljike, pa udri njima po korenu; odmah će
Nijesam ja ovaki vazda bio; no neka ti na um pane na nekadašnje naše ćosanje, pak se spomeni đegođ tvojega staroga kitonje. A ona: — Pričekaj me tu, sad ću doći, učini mi se da me zazva dolje na livadi galonja.
se okotio tvoj kotao, — odgovori seljanin — i evo sam ti ždrijebe od njega donio, jer je u mene ždrijeban i došao, a ja tvojega neću. — Bravo, bravo! — odgovori trgovac — po tome se vidi da si čovjek pošten, fala ti.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
“ Rekao sam to u potoku ispod kuće, kad sam je napuštao, i tu sam zakopao pređašnjega Deli–Papaza, tvojega staroga i manito– ga protu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— već s' o tuđe otimate carstvo? A ti striče, despote Uglješa, malo l' ti je despotstva tvojega? Malo l' ti je, — ostalo ti pusto! — već s' o tuđe otimate carstvo?
— već s' o tuđe otimate carstvo? A ti striče, vojevoda Gojko, malo l' ti je vojvodstva tvojega? Malo l' ti je, — ostalo ti pusto! — već s' o tuđe otimate carstvo? Vidite li, bog vas ne vidio!
li, bane, ne znali te jadi, da sam sade na Goleč-planini, da te vidim u carevoj vojsci, poznao bih tebe i đogina, i tvojega hrta Karamana, koga voliš nego dobra đoga? Znaš li, bane od malene Banjske?
Da ćeš sade sablju povaditi, da ćeš pola vojske pogubiti, nevjere ti učiniti neću, ni tvojega ljeba pogaziti: iako sam bio u tamnici, dosta si me vinom napojio, bijelijem ljebom naranio, a često se sunca
Ako bog da te rane izvidam, čestitu ću tebe ostaviti i tvojega brata Mustaf'-agu“. Ode cura dvoru bijelome, te kazuje bratu Mustaf'-agi: „O moj brate, aga Mustaf'-aga, dobila sam
u tiho jezero, te izvadi sivoga sokola, pa on pita sivoga sokola: „Kako ti je, moj sivi sokole, kako ti je bez krila tvojega?“ Soko njemu piskom odgovara: „Meni jeste bez krila mojega kao bratu jednom bez drugoga“.
No mi pruži desnu tvoju ruku, i zadaj mi božu vjeru tvrdu za Maksima, za tvojega sina, da Maksimu žao ne učiniš, na veselju đe ga sad poturaš, od mene ti boža vjera tvrda: prevešću ti snahu preko
“ Veli njemu Janković Stojane: „Mene jeste opravio babo da ti kažem od njega pozdravlje: da izvedeš tvojega Alila na biljegu njemu, na megdana, da sabljama megdan podijele“.
mi Turci učinili, u travi me pjana pritisnuli, sad se hoću darivat sa šurom; već ti jaši vranca od mejdana, a daj meni tvojega đogata, pobolji je malo od vrančića, da ja idem šuri u sretanje“.
Udijeli tucaku junaku a za zdravlje tvojijeh sinova, i tvojega bana gospodara, — tako ti ga gospod sačuvao britke sablje Anđelića Vuka, da s’ ne sretne il’ sustigne s njime!
munja iz mutna oblaka; pa on meni jeste govorio: „Udijeli, gospo banovice, a za zdravlje tvojijeh sinova, i tvojega bana gospodara, — tako ti ga gospod sačuvao britke sablje Anđelića Vuka, da s’ ne sretne il’ sustigne s njime!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Jevdokijo, crna druške Jevdo, tvojega ti Manču, ete, turiše u novine!... — tim rečima je pozdravi jedno jutro komšika njena, Taska. — Tugo-o-o!
O, bož’ke, kol’ku mi čes’ čine i davaju devojčiki, a sve zaradi tvojega Manču! Ubavo si vidim, demek, zašto je toj! Preko čaršiju trče, ta da me u ruke celuju, „Živo-zdravo“ mi reknu...
dodade: — Ako iskaš, Jevdo, ete, sve da ti ga zberem jedan dan na kup u amam, ta da gledaš i seiriš i biraš, ete, za tvojega Manču, pa da ti, kako i men’, dođe žal i krivo što nesi ti Manča! — Ih, — graknuše neke — što je brljivo!
Čuja sam, — a ubavo razbra’ — reče, jučerke na noć, kude neke belosvetske frajlice, reče, poju si pesnu za tvojega Mitanču, poju si: Koj ti kupi kondurice?
Sag mladoženje, ete, spremaju boščaluke, a devojke jok!... Kakva je ovo vera, vikam? Ela ovamke da vidiš tvojega jevropejskog „galanterista“! — Lelee, tugoo! — uzviknu Jevda sva preplašena. — Crna Perso, što ti se odi dete napraji!