Obradović, Dositej - BASNE
” „Ne budi ti žao, gospo maco,“ — reče joj papagal — „među mojim i tvojim glasom valja daje kakva nibud raznost | i otličnost, kad tebe niko rado ne sluša da maučeš, a mene koliko više govorim
— „Kako te tu popovi nađu, zaklaće te na žertvu bogovom. „Volim“ — odgovori jagnje — „bogovom žertva biti, nego tvojim krovožažduštim čeljustima hrana”.
Ja ti od sve|ga srca dobro želim, kako tebi tako i tvojim prasićem.” „Hvala ti lepo”, — odgovori krmača — „na tvom dobroželaniju; ali kako sam se ja i dodad prasila bez
| 132 Čvrčak i slavuj „Ne ponosi se već toliko s tvojim pojanjem!”— rekne čvrčak slavuju — „jer ti ja mogu pokazati tolike koji i mene po vas celi dan baš tako pado slušaju
Dok tog njega ti s tvojim pojanjem k sebi ne privučeš, i ne učiniš ga da ostavi frulu svoju, i da tebe s udovoljstvom i s uslaždenijem zadugo
Ti često mene u tvojim basnama spominješ, barem napiši da sam i ja kadgod što pametno rekao i učinio!“ Na to mu Ezop smejući se odgovori:
odgovori rad i veseo sultan — „bre 'oću se sav kako me vidiš zagnjuriti; samo pamti da mi unapredak ne dolaziš na oči s tvojim na|ravoučenijem govoreći mi da je moj život kratak, ako si rad da ne ograjišeš”.
iz grada, dođe u jedan lug za nagledati sestricu svoju, i reče joj: „Prestani već tužeći i sjetujući za Itom, sinom tvojim, i pređi u grad k nami; onde ćeš barem gospodi i gospođama pojati, a ovde kome poješ, kom li slatkim tvojim uslaždavaš
sinom tvojim, i pređi u grad k nami; onde ćeš barem gospodi i gospođama pojati, a ovde kome poješ, kom li slatkim tvojim uslaždavaš glasom, van do koga seoskog pastira i prostu pastirku, koji nisu za taku muziku?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Meni se čini da ćemo moći popa i kmeta zavaditi! — Kako?! — Ne pitaj me dalje! Evo ti velim: pošao sam tvojim tragom! I neću se pred tobom obrukati, ma me glave stalo!... Meni je stalo za tim da mi ti veruješ!
On opet mirno odgovori: — Nisam. — Jesi! — Nisam. — Jesi, kad ja velim! — Manj da ti učinim ljubav, pa da pođem po tvojim rečima. Ali ja nisam jatak, i Crna Bara nema hajdučkih jataka!...
Je li tako? — Pa šta sam skrivio? — upita Kruška. — Zavađao si narod. — Jok ja. — Jesi. — Sad sam u tvojim rukama — možeš me natjerati da priznam, ali nijesam. Sve je bježalo od mene.
Hvala ti na hlebu i soli!... Ali... ja ne mislim tako!... Ovde si ti starešina. Ovaj je ovde pod tvojim okriljem — neka nosi danas glavu... Ali sutra, prekosutra, do moga izdisaja — on je moj!... Zbogom!...
Ja ne znam, ali ovi su naši deca kad vele: „Oprostiti mu treba!...” Kome?... Zar zlikovcu?... Pa ti mu tvojim oproštajem daješ prava da i dalje zlo čini!... Ne, ne!... Bog neka prašta, a čovek neka se sveti!... Voda je žuborila.
Kaži im da sam te za njima poslao! Oroz kvrcnu... Lazara probi znoj... — Zakleo sam se pred tvojim ocem i poštenim starcima da ću se tvojom glavom triput koturnuti!... I to ću učiniti ovog časa!... Stoj!...
Evo, ja sam spremna da stanem pred lice božje!... Mahni oštrim nožem tvojim, te učini volju božju!... Pa se pridiže na ruke, koje su drhtale od nemoći...
Dučić, Jovan - PESME
Duboke li su putem tim, Gospode, tvoje provale! Busije s bleskom kraljevskim, Zlatne me čaše trovale. Suncima tvojim opijen, Sjajem nebeskih ravnica, Ne znah za tvoju zamku, sen, Dno tvojih gnusnih tamnica.
Vodi li put naš k tebi, da li vodi? Kraj i početak — je li to sve jedno? Ko pečate ti čuva nepovredno, Ko tvojim strašnim granicama hodi? Jesmo li kao u iskonske sate Nalik na tvoje obličje i danas?
BOGU Nikad se nisam na te bacio kamenom, Niti u svome duhu tvoj sjaj odricao; I svoj put pređoh ceo sa tvojim znamenom, Svugde sam tebe zvao i svud te klicao.
S bolom pred noge tvoje svagda se predao, Samo za tvojim žiškom sledio putanju. A od tebe se nikad nisam odvajao, Stoga i ne beh samac u dnu svih osama...
Prvi put izašla pred oči čoveka Držeći dve dojke u rukama dvema — I oglasila se kroz mrak prve zore Krvožednim tvojim kikotom; dok vruća Luč sunca spavaše u sutonu gore, U naporu bolnom prvoga svanuća.
Tebe pogledaše oči sviju stvari; Tvoj stav uze ljiljan u velikom vrtu; Sunce da u tvojim kosama zažari; Bledi mramor zahte tvoju čudnu crtu.
II I sva tvojim glasom prozboriše vrela; More uze sjajnu gipkost tvoje puti; Tvoj pokret sva polja valovna i zrela; I tvoj glas sva
Cveće uze boju tvojim otrovima; I sjaj tvog osmeha uze blesak maja: Tvoja je lepota u stvarima svima, Tvoj kobni čar nema imena ni kraja.
Kuda su prošli svi trofeji S vojskama tvojim smelima, Sad stoje sluge i lakeji Svi s oborenim čelima. Za tvoju Slavu, svetli Care, Care nad trima morima!
Za tvoju Slavu, svetli Care, Care nad trima morima! Zli žreci danas pričest kvare; Guba je u svim torima... Nad tvojim carstvom mrak se širi, Vetrovi crni duvaju: Sad našu savest brane žbiri, Lupeži blago čuvaju.
I mesto mleka, krv su sisali, U stradanjima tvojim dugima. Tvoje su svetlo ime brisali, Da ne znaš ko si među drugima.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Skoro će i nova, pa gde ćeš je? A tek se on izdrači na nju: — Jesi li ti gladna, ili ti je čega malo? Novci su u tvojim rukama, pa kad ti nestane, a ti kaži! A u moj se posao ne pleći! Pokunji se mati pa ćuti.
Dajte meni dijete i Ikoniju, dok je ono još za sise! Paziću ga kao svoje! — Ako je s tvojim blagoslovom, popo, ja velim tako je dobro — reče kmet. — Neka je s božjim blagoslovom! Ikonija se vrati u sobu.
Kum Ninko pogleda u sunce koje se pomoli. — Osvaja dan, — reče — ja velim, u ime boga i s tvojim blagoslovom, kume, da se krećemo. Ikonija s crvenim očima utače se: — Spava još dijete! To bješe prepona.
Pa i posle tolikog ćutanja ipak nemam ništa o čemu bih ti mogao pisati. Poslednjim tvojim pismom uveravaš me da iz mojih pripovedaka s Anom nećeš izvoditi nikakih zaključaka i tražiš samo da ti sve natanko
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Koješta mu i odgovaraj! — obrecnu se gđa Sida. — »Koješta pita«... Koješta sam se i ja nekad s tvojim tátom razgovarala; pa, fala bogu, eto, šta nam danas fali!? Da se nismo koješta razgovarali, ne bi se ni uzeli!...
— Po-poljubite se! »I poljubimo se«, — citira gđa Persa, sva zelena od jeda. — O, poljubio se ti s tvojim pokojnim tátom Averkijem što tamo na duvaru visi! — Ali, Persida, čekaj, čekaj, molim te. — »Čekaj!« Šta da čekam?
— Pomirili se i poljubili! Miri se ti s tvojim dékom, mamaljugo banacka (Gospoja Persina je starina iz Bačke), al’ ja se bome ne mirim!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
otvorila vrata, obuhvatila pogledom celu sobu pa sam ga primetila na velikom stolu, u belom velikom omotaču i sa onim tvojim finim, svojstvenim rukopisom, mili Aleksije.
one mahnite osećajnosti vređao, da te uverim kako ti nisam pisao samo zato, što se u pismu ništa ne može reći, da pred tvojim nogama razmrskam ovo mračno čelo večnih dvoumica.
Teodosije - ŽITIJA
Bolje bi mi bilo da se i ne vratim ocu tvome. Zato te molim, gospodaru moj, sve takvo iz glave izbacivši pođi s nama, tvojim slugama, veseleći se, da ugasiš plamen roditelja tvojih, čija si srca zapalio svojim odlaskom u tuđinu, a ujedno i
Molili su ga da se moli za njih: „Dom naš je u tvojim rukama, duše naše i mi svi smo“, kažu, „u tvojoj volji.“ Jer njegove dobrodetelji i roditelje zadivljuju, i mnogo ga
Ko sam ja, nedostojni, da si me svetim tvojim molitvama ka Bogu udostojio da nebeski i sveti njegovi anđeli dođu k meni, i tvojom pojavom da ovako meni govore, i da
Da i ovaj tvoj napod na zapadu, videvši tvoju milost koja je na nama, i zadivljen tvojim darovima, istinskije tebi, istinitom Hristu, mislenom istoku, Bogu i suncu pravde kojeg sad mi među njima propovedamo,
velikom radošću ono što se događa posredništvom svetoga, udivljeni klicahu: — Veliki si, Gospode, i čudesan u delima tvojim! Slava ti! I pošto je bivao veliki metež sa plačem, nemoguće je bilo i svetome da svrši svetu službu.
pokazao da poznamo tebe, isti niti život; molitvama njegovim pogledaj na mene grešnoga koji se u tebe uzdam, da sudom tvojim pravednim rasudiš raspru moju. Jer evo, vazložiše na me zlo za dobro i mržnju za ljubav.
Ne prezri onoga koji te ljubi, dolaskom tvojim uzveseli dušu moju!“ A ovaj hristoljubac ne hoteći se odvojiti od anđelskih srodnika, Božjih ugodnika, prepodobnih
k nama, bogoljubljeni, i prepodobnome svome ocu više od svih rođenih od njega, ne bi li Vladika Gospod naš Isus Hristos tvojim dolaskom milostivo prosvetlio lice svoje k nama i tvojim molitvama zapovedio prepodobnom ocu našem Simeonu da Duhom
rođenih od njega, ne bi li Vladika Gospod naš Isus Hristos tvojim dolaskom milostivo prosvetlio lice svoje k nama i tvojim molitvama zapovedio prepodobnom ocu našem Simeonu da Duhom Svetim toči sveto miro iz svojih svetih moštiju, i da nas
A posla s njim mnogo zlata na potrebu svetome svome bratu, a dade mu i staklenicu novoizlivenoga mira, govoreći: — Tvojim svetim molitvama od oca našega, i više — od Boga darovano nam, primi ovo od nas kao svoje, i moli se za nas Gospodu!
Usrdno umoli one koji dolaze k nama od brata mojega, kralja srpskoga, da nas posete sa tvojim pismom, poučavajući da nas uteše.
Jer ti si tada i sada i na Vekove isti. Sve je tebi moguće, nemoguće ti nije ništa. U rukama su tvojim duše i disanje svakoga stvorenja. Jer ti život sadržiš i smrću vladaš, i osim tebe nema koji spasava.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Zbog toga on oprezno napomenu: — Molim te, lakše malo s tim tvojim noktima, strah me je! — A i ti, dragi prijatelju, ne mrdaj mnogo njuškicom ispred mog nosa, jer, znaš kako je, mogu se
Matavulj, Simo - USKOK
Zdrav si mi! Uskok odgovori: — Hvala ti od sveg srca, kneže. Ja sam mnogo dirnut tvojim dočekom i tvojim riječima. Iako sam mlad, sa mnom je bilo svakojakih čuda, ali sumnjam da sam kadgod bio ovako
Zdrav si mi! Uskok odgovori: — Hvala ti od sveg srca, kneže. Ja sam mnogo dirnut tvojim dočekom i tvojim riječima. Iako sam mlad, sa mnom je bilo svakojakih čuda, ali sumnjam da sam kadgod bio ovako iznenađen, ovako uzrujan
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
) MUŽ: Mani se cmakanja, molim te! ŽENA: I dva golupčeta da ispečem. (Poljubi ga.) MUŽ: Ali, molim te i s tim tvojim ljubljenjem. ŽENA: Ja te milujem. MUŽ: Sad ja nemam druga posla nego da stojim da me miluješ.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ljudi koji rade i tvojim radom upravljaju, ljudi koji su rat ratu objavili, a od imena svoga grada učinili sinonim mira, ljudi koji će za svoju
Radičević, Branko - PESME
Osim druga ovde svega, Mene stvori iz ničega, Duom tvojim ti podunu, U meneka dušu sunu. A u dušu dade žare, Dade meni lepe dare, Moje duše žarki poji — To su, Bože, dari
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
tekao i tekao, a ti, benašu jedan i goveče božje, vječito mislio da čvrsto stojiš na jednom mjestu i da je sve u tvojim rukama.
i glasno misli: — Doći ću ja pred svetog Petra, a on će brže-bolje iz Ladice svoj tefter: deder, stari, šta je s onim tvojim Radojicom? Kako šta je, rođo? Preslišaj ti njega, čati ko iz knjige, milina slušati. — Hm, Radojica!
— Niko te nije gonio da se s tim tvojim rajthoznama natrtiš pred Grupu armija E. Još je sva tvoja sreća što si tur podašio kožom.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Poslo mi Alah kolevku punu svetlosti... Jabuko moja... Mojoj dojci toplo u tvojim ustima kao grešniku u milosti Alahovoj... Brate! Kuran kaže da ga dve godine dojim!
Plače, đurđevak... Bez tvojih suza majka sirotica, suzama tvojim Stambol ceo da kupi... Vidiš li šta su od nas učinili? Da se nagnu nad kolevku, da se postide...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ti dolaziš tiho, na prstima i, zastajkujući, pitaš me: — Šta ti je, Kojo? — Ništa. — Pa ne ljuti se, što? — A u tvojim plavim i čistim očima toliko je iskrenog saučešća i tuge što sam ja ljut, da ja odmah omekšam i otpočnem da se s tobom
I onda, kreštav, jak, suv glas Ciganke Salče zapeva pod tvojim prozorom kad te drugarice počeše oblačiti. Dahire, ćemaneta zaječaše, uzdigoše se i počeše pištati po obasjanim i
Sve što se može, to ću ja da učinim, samo tebe da obasjam i uznesem... Ah, da znaš kako mi duša gori za tvojim dahom, kako grudi strasno dišu za tvojim nedrima?... Dođi u moju baštu, naberi cveće, nakiti se njime.
Ah, da znaš kako mi duša gori za tvojim dahom, kako grudi strasno dišu za tvojim nedrima?... Dođi u moju baštu, naberi cveće, nakiti se njime.
Kostić, Laza - PESME
I htedoh ti ga reći, al' reč mi zastade, s poljupcima se tvojim na usti' sastade. A poljubac se svija sve jedan do drugog, rumena, zračna zmija života rumenog.
uvučenom srpskom zastavom u mađistratu novosadskom Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, zar već u tvojim bojama spava crvena krvca i krvca plava? O čemu snivaš kad se ne njijaš?
borio toliku ko je strast pokorio: al' žešći za te mora biti stan, nezamišljen još, neslućen, neznan: taj stan ti je u tvojim delima; u tome carstvu vladalac si sam, okružen sediš svetiteljima, junacima besmrtnih svojih dram.
U srca tvoga svet taj izvrgnut besmrtna duša uzede ti put; u tome svetu, tvojim delima, u carstvu tome vladalac si sam, okružen sediš svetiteljima, junacima besmrtnih tvojih dram.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A zmaj mu odgovori: — Da si ti pod mojim kolenima kao ja što sam pod tvojim, ja bih znao šta bih radio. Onda mu Stojša reče: — Ja tebi neću ništa, — pa ga pusti.
Car ga onda upita: — A da kako? A Solomun mu odgovori: — Ja sam već u tvojim rukama; sveži me pa izvedi na polje iza grada te me pogubi na vidiku, pa prije nego me pogubiš, zapovjedi da se tri
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Juče si psovao što ne šijem. MAKSIM: Da ga vrag nosi i s tvojim poslom i s tvojim redom! SOFIJA: Oćeš da dam drugome da šije? MAKSIM: Dabogme! Kod vas dve, da plaćam jošt.
SOFIJA: Juče si psovao što ne šijem. MAKSIM: Da ga vrag nosi i s tvojim poslom i s tvojim redom! SOFIJA: Oćeš da dam drugome da šije? MAKSIM: Dabogme! Kod vas dve, da plaćam jošt. SOFIJA: Tako i ja kažem.
JEVREM: No, Makso, sad pod priklad! MAKSIM: Šta si me ti opet zaopucao s tvojim eksercirom: oćeš da je sasvim pokvariš. JEVREM: Sofija ima najbolju konduitu.
MAKSIM: Povoljno, što idem neispavan kao pijan. SOFIJA: E, Bože, koliko si puta ostao s tvojim društvom duže nego sinoć. MAKSIM: Bar je moje društvo. SOFIJA: Valjda si i noćas imao koga poznatog.
MAKSIM: Meni peva sreća. SOFIJA: Eto vas trojica, pa ni jedan nije zadovoljan. Kako si ti, seko, s tvojim zadovoljna? MAGA: Moj Nika, istina, katkad psuje, ali je opet vrlo dobar.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Šta srljaš u sobu kao goveče? Šta ćeš sa mnom? STEVAN: Vi ste kazali da se upregnu konji. SULTANA: Vozi se ti s tvojim dedom sad pod noć.
TRIFIĆ: Opet počinješ. SULTANA: Idi, molim te, idi da te ne vidim, harsuzine! Ukrao si mi tri godine života s tvojim postupkom. TRIFIĆ (gledi je žalostivo): Ej, moja Sultano, ej, moja Sultano! (Najedanput otide.
Lalić, Ivan V. - PISMO
A u tvom veku moje ubrzanje Usklađuje se s tvojim nepokretom, U aporiji koju ne zna Zenon. A leto brojim pedeset i peto, U čilenju, u ovom ostrašćenom, Dok bivam jači,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Bože, ko sve danas ne putuje u inostranstvo! — počinje ona. Kad se samo setim onih divnih vremena kada sam s tvojim dedom, pokojnim Gavrilom, Bog da mu dušu prosti, putovala preko Fijume i Abacije u Veronu ...
— mrmljao je matori ni za šta niste! Pogledaj: sve sam sitniš! Stvarno, koliko ti ono beše godina? — Osamnaest ... U tvojim godinama meni je već bilo dvadeset i tri!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Tako? A ima li u tim tvojim rumanma kako se gotovi ručak, kako treba biti dobra gazdarica i red u kući držati? JELICA: A, to je sasvim gemajn, to
MARKO: Jes čula ti, gizdušo, nemoj ti meni mozak zavrtati s tim tvojim princezama. Nisam ni ja nikakav princ ni kralj, pak sam, fala bogu, lepo s tvojom materom živio.
JELICA: Ja sam njega mojom lepotom tako opčinila kao Sikharda Genoveva. MARKO: Vraška devojko, i s tim tvojim knjigama! 2. MITA, PREĐAŠNjI MITA: Gospodin baron su ovde svoju šnupntiklu zaboravili. JELICA: Šnupntiklu?!
MARKO: Jes’ čula, devojko, ja sam tebi sto redi kazao da ćeš ti meni glave doći s tim tvojim rumanma. Više da te nisam vidio s tim knjigama, razumeš li? JELICA: O, tatice, a kako ću se unterhaltovati?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Lijane, kaži: šta ću da radim? Da vjeru dadem riječima tvojim? Pšenicu želim dušu da sladim, samo se torbe i zuba bojim. Iskreno reci, prikane moj, misliš li mene u lonac svoj ?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Nemo me lomiti. — Ja mirom vazduh pojim, Mirišem ljudima; A onako bi sveo Na tvojim grudima! MLADOST Raskošnog proleća kras Leptirak obleće mali I pije medenu slast, I, blažen, Gospoda hvali.
sloboda mila, I ja ću stojati vedar, gde sada pogružen stojim, I naš će or'o beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim. VEKOVNI STRAŽAR Kod proseka drevnog grada, Gde s tutnjavom Vardar stiže, K'o ogromne razvaline. Pod nebo se stenje diže.
z Pa i ovaj spomen, gde zamišljen stojim, Jeste nemi svedok o viteškoj sili... Među carstva tvoga grobnicama tvojim Mi smo beležili. 4 Ni crni kiparis, ni zelena trava Tvoju svetu humku ne pokriva sobom, Dojčine-viteže!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
jutro što otkriva sužnje sapete tvrdinom tela i samokletvom, raduju se okovani kad im se stanac suzi na prostor određen tvojim migom — raduju se kćeri u ruglu, potomstvo pod igom, svanula je majka očinstvu, i sin svemu bivstvu.
Z Ime ti je neznano, štedro širinom sveta, no kako da se živi s tvojim darom na koji je svako lakom, sa Primerom koji gali, a posle je sporenje s kvarom'?
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Gubitak, nego! SARKA (Gini koja se zaplakala): Dosta, boga ti, prija-Gino, sa tim tvojim plačem. 'Ajde tamo na parastosu što si plakala, bilo je sveta, pa je i red da neko u ime familije plače; ali zašto
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
učini krst i tada do nas dopre kao neki tajanstveni podzemni glas: — Blagosloven jesi Gospodi naučimja opravdanijem tvojim. Vojnici skidoše kape, prekrstiše se i, kao po komandi, digoše se svi. Kao bedem, ostadoše na nasipu u stavu mirno...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A veliš posle... sigurno ? Nemoj da me prevariš!... osmehnu se on usiljeno. — Znaš da sam posle u tvojim rukama. Možeš što hoćeš sa mnom... — Dobro, idi ti sad, skloni se gde, dok ja njega izvedem. Do mraka ću se vratiti.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kad ti sjutra ispred dvora prođem, I provedem kićene svatove, Na tvom konju i na tvom kavadu, I pod tvojim zlaćenim prstenom, — Ti ćeš, dragi, stati pa gledati.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Prvi put izgovorih: Serbia. Porođajem u tuđini, pod zamrzlim snegom, hraniše me tvojim glasom, slabošću i negom. Spustiše me u nemoć detinjstva, da te volim i brigom, za Tobom, za ceo život, obolim.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Nećemo, vala, ne boj se. Gde je još bilo mutavo komišanje! — Tako, Anđo, blago meni; de ti komanduj noćas tvojim vojnicima i 'nako si desetarovica. — 'Oću, vala, ne beri brige; samo ti sedi tako da ne mo'š u nas gledati....
Oslepiću od bleska tvoga, zaneću se čarima tvojim... Okrećem lice od tebe, berbo vinogradska, ne smem te više gledati, ni tebe, divna, čarobna seoska jeseni...
Zar ni straža, koja po celu noć bdi na Palatinskom Bregu...« A jedan mu s katedre odgovara: »U tvojim godinama on je (podrazumeva se profesor istorije) bio na Liceju, a ti ponavljaš šesti razred...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
otići ću njemu pa ću mu reći: deder, daj kantar da izmerimo to tvoje narodno poverenje, pa da ga se ti, brate, pred tvojim biračima odrečeš u korist gazda-Jevrema Prokića. Eto, tako se to radi! JEVREM: Gle, molim te!
IVKOVIĆ: Pa jes', moj govor je sam uleteo u tvoj džep! JEVREM: Zet si mi, mogu da se poslužim tvojim govorom; ako te je žao mogu i ja tebi napisati jedan pa da ti vratim zajam. IVKOVIĆ: Hvala!
IVKOVIĆ: Hvala! Piši ti sa tvojim ljudima paškvile. JEVREM: Drugom to da kažeš, jesi čuo... IVKOVIĆ: Ja tebi kažem, a ti reci onom kome treba!
(Ode.) VII PREĐAŠNjI, bez MLADENA JEVREM (Pavki): Jesi li čula sad tvojim rođenim ušima? PAVKA: Čula! SPIRINICA: Iju, rođena ćerka pa da glasa protivu oca.
Govorite jasno: s kim prekinuo? Šta prekinuo? SPIRINICA (pokazuje rukom na Ivkovićevu sobu): S ovim tvojim! SPIRA: Sa gospodinom Ivkovićem! DANICA (prestravljeno): Kako prekinuo? SPIRA: Tako, otkazao mu kvartir.
Poverenje koje smo ti mi, tvoji birači, danas ovako sjajno manifestovali, opravdaćeš jedino radom tvojim u skupštini, radom koji na prvom mestu treba da posvedoči tvoju i našu ljubav prema otadžbini! Živeo! Živeo!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ti, Petre, samo ideš i kalemiš i mlatiš se s voćarstvom; ti, Radosave, opet sa tvojim svilenim bubama; ti Jovane, sa ručnim radom u osnovnoj školi; ti Milenko s kovanlukom, ’oćeš tu da se nabereš meda; ti
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
o Hriste moj, i ne otrini mene, rabu svoju, ni jarostiju tvojeju, Vladiko, obliči mene va čas ishoda mojego, ni gnevom tvojim pokaži mene va dan prišastvija tvojego, prežde bo suda tvojego, Gospodi, osuždena jesam savestiju mojeju, ni jedina
moj, i ne odgurni mene, rabu tvoju, niti me jarošću tvojom, Vladiko, obliči u čas dolaska mojega, niti me gnevom tvojim kazni u dan dolaska tvojega, jer pređe suda tvojega, Gospode, osuđena sam savešću mojom, nijedne nade spasenja nema u
I ninja ne va zabvenije postavi vazljubljenaja ti čeda ihže sirih ostavil jesi prešastvijem tvojim, tebe bo upraznivšu se va nebesnaja veselija večna, mnogi skrbi i bolezni obješe vazljubljenaja ti čeda i va mnozeh
Sada ne predaj zaboravu voljena ti čeda koja si sirota ostavio prelaskom tvojim, jer otkako si ti u nebeskom veselju večnom, mnoge brige i stradanja obuzeše voljena ti čeda i u mnogim mukama život
Rakić, Milan - PESME
PRIZIV Pomeni me u molitvama tvojim Kad sunce pada za daleke gore. Jer znaj da mene kobne misli more, I da se, kao slabo dete, bojim.
Vekovi su prošli i zaborav pada, A još ovaj narod kao nekad grca, I meni se čini da su naša srca U grudima tvojim kucala još tada, I u mučne čase narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se sećam tebe i tvojega
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nad svijetlim tvojim grobom zloba grdna bljuva tmuše, al' nebesnu silnu zraku što ć' ugasit tvoje duše? Plačne, grdne pomrčine — mogu l'
zažižeš pogledom sva svijetla kola u prostoru; ti, koji si razvijâ prašinu ispod tvoga trona svijetloga i nazvâ je tvojim mirovima, te si prašak svaki oživio, nasijâ ga umnijem sjemenom; ti, te knjigu držiš mirobitnu, u koju su sudbe
Pandurović, Sima - PESME
U haljinama tvojim i u kosi Pustiću prošli život da nam mine; Pustiću večnost da nas tako nosi Neznanom kraju, bledoliki krine.
Neću umreti u vlazi i studi, U grobu tvome, u memli i smradu, Već s tvojim cvećem, i da ne probudi Nikad svest nagon životu, i nadu.
Al’ plavom noći, kada duše traže Utehu u miru što s visina dođe, — Duh slobode, pored oružane straže, Nevidljivo tvojim ulicama prođe; Odlazi na stare bedeme, i stane Gledajući vidik u nadi i slutnji, Osluškuje dugo, dokle zora svane,
umorne duše, bez sreće i nade, U nemirnom snu se rastaju od sveta Sramote i ropstva, moj ponosni Grade, Duh slobode tvojim ulicama šeta.
NAŠA PESMA Kad oblaci sumnje nečujno prelete Tvojim umnim čelom, ili uzdah pirne Sa usana lednih — senka tamne sete Ovlada u meni i dušu mi dirne.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Koliko je Crne Gore, Primorja, Zete i Hercegovine, krštene duše tu nema, koja te ne ljubi, koja ne čezne za tvojim blagoslovom a ne drhti od tvoga proklestva. Svak bi rado život svoj za tebe dao, a sa svim tim...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dičio se s tvojim porodom kao Danica na vedru nebu, i kitio slavom i ponosom kao gora s Đurđevdanom, a perivoj s ružom i bosiljem,
Ispod tvoga visokoga i jakoga šljemena iznosio dvadeset i četiri sretnja šjemena, tvojim volovima orao, a tvoji sinovi sijali.
Momak: Ako ti je, draga, odnila stare, nove ti je basamake ostavila u tvojim džepovima, spletene od svile i ibrišima, kada god hoćeš, ti mi sići moreš.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A zmaj mu odgovori: „Da si ti pod mojim kolenima kao ja što sam pod tvojim, ja bih znao šta bih radio.” Onda mu Stojša reče: „Ja tebi ne ću ništa,” pa ga pusti.
baci desnu ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim de | tetom.” Ali car niti što vidi ni čuje. Sutradan ona da carici zlatnu preslicu sa zlatnim povesmom i zlatnim
baci desnu ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom.” Kad bude ujutru, straža pripovedi caru kako već dve noći ona žena s njime spava, i jednako viče da prebaci
prebaci ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom.” A car kad to čuje, odmah ruku preko nje prebaci, i onaj čas počne se ona truditi, i rodi mu muško čedo
Car ga onda upita: „A da kako?” A Solomun mu odgovori: „Ja sam već u tvojim rukama; sveži me pa izvedi na polje iza grada te me pogubi na vidiku, pa prije nego me pogubiš, zapovjedi da se tri
Sveti Sava - SABRANA DELA
Zbog toga, pripadam ka prečasnim nogama tvojim klanjajući se, ne bih li ja, nepopravljiv, zbog tvojih prečasnih molitava, neko malo dobio olakšanje u strašni onaj
bi prestajao govoriti, bolima i trudom i suzama svojim upravljao si na veru istinitu stado ti kao drvo napajano učenjem tvojim, diviše se anđeli, čudiše se ljudi, užasnuše se demoni nad trpljenjem tvojim, Simeone blaženi, moli za spasene!
istinitu stado ti kao drvo napajano učenjem tvojim, diviše se anđeli, čudiše se ljudi, užasnuše se demoni nad trpljenjem tvojim, Simeone blaženi, moli za spasene!
Telo tvojim boleznima, prepodobni, vrlinama zreo procveta klas, od koga se napajaju ljubavlju božastvena ti čeda koja ti bažastveni
javi se, miro istače grobnica moštiju tvojih, bogonosni Simeone, moli Hrista Boga da grehova praštanje poda štovateljima tvojim! Pesma četvrta [Irmos] Čuh, Gospode, promisla tvojeg tajnu, razumeh dela tvoja i proslavih tvoje božastvo.
poznaniče moj, koji se zajedno nasladismo u domu Božijem, čedo moje slatko, Spiridone, moli Boga za nas, ne bih li tvojim molitvama oproštaj grehova dobio.
bude, mir i domu tvom božastvenom, mir i svima koji rabotaju domu Svetoga Simeona, mir i svim igumanima zajedničarima tvojim, i poklonjenje im tvorim preko tebe, čedo moje.
A pojasićem se opaši, da je uvek o bedrima tvojim, jer sam ga polagao na Grob, krstić i pojasić. I takvu sam molitvu stvorio, da bi dao Bog da bi se tako svaki
Onda tu u prilježnosti svojoj pomeni i mene grešnoga monaha Savu, da se tvojim savršenstvom moj nedostatak ispuni. Jer ja grešnu prepisah ovaj psaltir, hvaleći bodar i dugotrpeljiv život svetih
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Spominjem se da bi[h] je često nahodio gorko plačući; i kad bi[h] je pitao zašto plače, „Za ocem tvojim” — odgovorila bi mi.
A navlastito, ako te gdi kaluđeri u’vate, teško tvojim leđˋma! Nemoj reći da ti nisam kazao. Ali ništa, s prebijeni leđi dobiti čest da se srpski Sokrat nazoveš, opet mnogo
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
NAD VELIKIM SIVIM PREDELOM O, grade, gde sam živeo Po suterenima, na balkonima, Smejao se, plakao, siveo Pod tvojim nebom, plafonima. Tu smo se tužno ljubili U senkama, po klupama. Tu su me veselo ubili I bacali po rupama.
Umesto da sa tobom plivam I ronim, prskam tvoje lice: Za mramorom se tvojim skrivam. U tamnu ploču zurim nice. I stojim ispod lipe tvoje, Samcit, umesto da smo dvoje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ni orah. Ženskima je to posao. Plaćaju im samo oni kojima su prazni i glava i čakšire. Jesi li me razumeo? To nema u tvojim knjigama.“ Vukašin je samo stisnuo usne i klimnuo glavom. Danas bi, sigurno, sve drukčije bilo. A nekada...
„A da ti ne pričam sve ono ostalo što ludi ne znaju o tebi“, dodao je. „3ar ja moram na tvojim rukama da umrem? Da znate, i ti i Vukašin, da ću da poživim koliko mi treba da celo imanje potrošim.
Ne čuje ni odgovor. „Sad je svršeno s Tvojim Aćimom“, kaže Tošić. A Andra, Vukašinov učitelj, rekao mu: „Ni o kraljevoj ženidbi nije se toliko pričalo.
“ „Do koga je krivica?“ „Do muža ti, Đorđa. Noć je, nemamo šta da se lažemo.“ „Otkud Ti to znaš? Sramota, u tvojim godinama...“ „Ti bi i sama morala da znaš. Ne valjam se ja s njim petnaest godina po krevetu. Ne mogu da zaspim od vas.
„Kolika obuća tebi treba, a? Bos ćeš i po snegu da ideš. Svet se čudi tvojim nožurdama. Obuvaj, moraš, pare sam dao!“ Đorđe se klati nad posteljom a na zidu pored kreveta njegova senka je bokal s
Dačići će biti tvoji nadničari i sluge. A razlika je između vas samo u prezimenu. Istinu zborim. Tola će da umre u tvojim oborima, kraj nekog korita, rasterujući svinjama što se goje vrane i vrapce.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Noći! Ne toni skoro u morske struje; Ja ljubim Pod tvojim okriljem blagim; Zlato mi spava na ruci, Draga mi spava, sklopila je oči... Produži vlast, noći čarobna!
ih spaziš u daljini Gdje jure s mržnjom i kliktanjem svojim Pusti da i ja prije spazim samrt Neg' tuđi poljub na usnama tvojim! J.Dučić LXIII MOJA NOĆI... Moja noći, kada ćeš mi proći? - Nikad! Moja zoro, kada ćeš mi doći? - Nikad!
Vekovi su prošli, i zaborav pada; A još narod ovaj, kao nekad, grca; I meni se čini da su naša srca U grudima tvojim kucala još tada.
sloboda mila; I ja ću stajati vedar gde sada pogružen stojim, I naš će or'o beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim. V.
Nikada se tebe nagledao ne bi'! No da mi je jedno: da postanem valom Sinjega ti mora, pa pred tvojim žalom Da vječito šumim i da pjevam tebi, I da s tobom gledam na tvoj Lovćen plavi!
Jest, ja sam silno grešan prema Tebi, Ja nisam iš'o putem Tvojim svetim; Ja sam se samo starao o sebi, A nikad Tebe Majke da se setim!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
- mogući mu tvorac odgovara - al' prostora ne znaš značenije: prostor mrakah i prostor svjetlosti koje umom tvojim voobražaš - da se c'jela ova dva prostora u šar jedan zrakah svijetlijeh preobrate i pravilno sliju, i šar ovaj da
Popa, Vasko - KORA
ti podignem šator od svojih dlanova 3 Uznemirena šetaš Podočnjacima mojim Na nevidljivoj rešeci Pred usnama tvojim Nage reči mi zebu Otimamo trenutke Od bezobzirnih testera Ruke se tvoje tužno U moje ulivaju Vazduh je
našem prenoćilo 15 Ulice tvojih pogleda Nemaju kraja Laste iz tvojih zenica Na jug se ne sele Sa jasika u grudima tvojim Lišće ne opada Na nebu tvojih reči Sunce ne zalazi 16 Sijalicu dobru pališ U tuzi mojoj smeđoj Livadu mi
je ne osećaš Praznina te je zagrlila Po trgovima Suza tvoja traži Moje oči Uveče se dan moj mrtav S mrtvim danom tvojim sastane Samo u snu Istim predelima hodamo 23 Bez tvojih pogleda reka sam Koju su napustile obale Vetar me za ruku
kraj druma Kojim se udaljuješ Da me tvoja senka odene 26 U ovoj noći bez jutra Ko je ta svetiljka sa ugla Pogledom me tvojim obavija I prati do našeg oslepelog stana I svetli na pustim nasipima vena I ko je ta ptica Na napuklom nebu moga
oslepelog stana I svetli na pustim nasipima vena I ko je ta ptica Na napuklom nebu moga srca Jedina ptica Glasom me tvojim k sebi zove Jer ne ume bela Na zemlju da sleti 27 Među dlanovima Grejao sam ulicu Kojom si se vratila Glas ti je po
samovao Dižu se pred tobom Sa snežnih stolica 28 Pod očnim kapcima Spavaju ti ljubičice Pretvaram se sav u sunce Nad tvojim ružnim snom Otvaraš mi širom Sve prozore na čelu Berem za tebe bele Lokvanje iz moje krvi Daješ zeleno lišće Mome
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On se malo zamisli, pa zapita Demokrita: „Mogu li se koristiti tvojim gostoprimstvom još ovu noć?“ „O, kad bi hteo, moj dragi, da večno ostaneš ovde kod mene!“ „To, nažalost, ne mogu.
Ja sam ih dobro razumeo i prihvatio, samo u jednoj stvari ne mogu da se saglasim sa tvojim mišljenjem. Smem li ti to reći?“ „Kako da ne, dragi moj!
“ Aristotelu padne kamen sa srca. „A kako stoji, sinko, sa tvojim znanjem geometrije?“, zapita Platon. „Kako da ti kažem, učitelju?
Zato istinska kružna linija nije ono što si ti svojim rukama načinio ili tvojim čulima opazio, nego ono što si tvojim razumom shvatio i meni maločas tvojom definicijom saopštio.
Zato istinska kružna linija nije ono što si ti svojim rukama načinio ili tvojim čulima opazio, nego ono što si tvojim razumom shvatio i meni maločas tvojom definicijom saopštio. Krug, to je jedna ideja“. „Kako da to razumem?
ga darovaše, već još više zbog toga što mi se rodi dok ti živiš, jer se nadam da će se, vaspitan u tvojoj školi i pod tvojim rukovodstvom, pokazati dostojnim prestola koji ga očekuje“. Četiri godine bio je Aristoteles učitelj Aleksandrov.
mu sin, „da je prijateljski raspoložen prema tebi, da je u duši pošten čovek, ali on nije sposoban i nezavisan; on će o tvojim opitima morati da izvesti svoje starije, a oni će tek ispitati i odlučiti da li tvoji pronalasci mogu biti prihvaćeni“.
„Meternihu!“, uzviknuh radosno, „sa tvojim zvučnim imenom stupiću pred Kivijea“. Uđoh u Prirodnjački muzej sa puno samopouzdanja.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I dosta s tvojim kategorijama, nego gledaj tamo, eno, gledaj tamo. — Da, ali ja ne razumem, ja nikako ne razumem, ludo je to, nečovečno
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kad ne bi osjećao sažaljenja, ništa te u tome ne bi priječilo. U stvari, ti ga tvojim sažaljenjem vrijeđaš više nego ja nadimkom Glavonja. Samim tim, čitava se stvar preokrenula.
Njima će biti privlačno i zanimljivo ono isto što će muškarci smatrati, ili bar nazivati, tvojom slabošću i tvojim manjkom.
Ali stari nije upuštao: — A, molim te, što to znači, u tvojim ustima, „realno postojati”? Uvijek si pobijao taj pojam „realnog postojanja”, dokazivao njegovu apsurdnost, nemogućnost
Ipak, nije htio da s tim bude završena partija. — Eto, tako dakle stoji stvar s mojim bogom i s tvojim Bućkom. Kako vidiš — nadoda polušaljivo — nisam pretjeranih zahtjeva, uprav sam minimalista; tražim samo ravnopravnost,
Dok su ti god tetke bile u mjestu, stalno sam se kod njih raspitivao o tebi, o tvojim uspjesima. Kako sam željno tražio tvoje ime na stranicama starih novina koje bi mi tvoje tetke poslale, kako bi mi srce
— „Jest — znala bi nadometnuti Dolores s blagom šalom, — ali samo onda kad se tuđe zadovoljstvo podudara s tvojim”. — A odmah zatim pobojala bi se da me nije povrijedila. Pomišljao sam: ima pravo; možda je to opća muškaračka crta.
I vrelina zanosa oduzimala je svaku banalnost tvojim riječima. Govorio si: Ono zbog čega se u nekoga zaljubljujemo nisu njegova svojstva, kvaliteti, atributi, već njegov
A ako baš želiš znati što je to intelektualna koketerija, izvoli samo pogledati po intelektualcima u tvojim vlastitim redovima, pa ćeš nešto malo razumjeti.) Eto to sam — ali ništa više i ništa gore od toga!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Hajde da se nađemo s tvojim ljudima, pa da gledamo nekako sa njima, nećemo li se dogovoriti — reče mu ona. — Ama kažem ti, veli mi pop da niko to
zasad ćeš biti miran. Ali ti onaj pakosnik neće dati mira. — Zar Vujo ?... Šta on radi? — Sastajala sam se sa tvojim ljudima, išla sam i do njega. Zvao me da mu kažem gde si...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
sama s njim, stane mu govoriti: — Svetli care, sunce ogrejalo, baci desnu ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom. Ali car niti što vidi ni čuje.
i ne čuje kad ona stane vikati: — Svetli care, sunce ogrejalo, baci desnu ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom.
se učini kao da spava, a ona poviče: — Svetli care, sunce ogrejalo, prebaci ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom.
Car ga onda upita: — A da kako? A Solomun mu odgovori: — Ja sam već u tvojim rukama; sveži me pa izvedi na polje iza grada, te me pogubi na vidiku; pa prije nego me pogubiš, zapovijedi da se tri
— A da, moj dobri aga, pošto me posiječeš i pošto mi odleti duša u raj, mogu li ja kakvim tvojim marifetlukom, a po vašem ćitabu, poći doma da ono đečice odranim? — Jok ono; kako možeš, bolan, bez glave doma poći?
Petković, Vladislav Dis - PESME
živi u borbi sa ljudima i samim sobom, Gde bezazlena nevinost večito pati i strada, Vetar potresa ogolele grane nad tvojim grobom.
Ni Bogu se sad ne moli. Nema čemu da se nada. Ah, večno bih bila s tobom! Je l' da i sad tražiš mene? Sreća mi je s tvojim grobom; Tvoja cura naglo vene.
I kupim suze, ali kiša lije Na tužnu humku što te strašno krije. O moje ruke, što da nisu grobom Postale tvojim: na rukama ovim, U danu, noći, bez zemlje i stege, Ti bi trunula: sa mislima novim, Poljupcem, suzom, tvoje lice
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- Kosta, moj verni mužu, dovela sam ti sina tvog koga si voleo više od svog života i čije je ime bilo na tvojim usnama kada si poslednji put udahnuo život. Primi molitvu njegovu.
- Kosta, moj verni mužu, dovela sam ti sina tvog koga si voleo više od svog života i čije je ime bilo na tvojim usnama kada si poslednji put udahnuo život. Primi molitvu njegovu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Da znaš kakve paklene muke čekaju te, okorjeli grješniče, ne bi nikada rasrdio boga tvojim drskim bezbožnim djelima! — Znaj! — Oganj pakleni tako je žestok da ovaj naš nije nego njegov osjen!...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Dobro, dete, odnesi, boga ti, tu haljinu, metni je u orman. Čekaj, ponesi i šešir. (Skida.) I onako imam sa tvojim mužem da progovorim reč-dve. ČEDA: Vrlo dobro, i ja imam s vama da razgovorim reč-dve.
Napolje, bitango, vuci mi se ispred očiju!... RAKA (izlazeći): Zar sam ja lud da krham vilice sa tim tvojim engleskim jezikom!? (Ode.) ŽIVKA (učiteljici): Izvinite, gospođice, molim vas. Dođite vi sutra opet.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Niti ću bježati!.. Evo sad idem natrag u moje planine, pa neka sudbina presudi između mene i tebe sa tvojim saveznicima!.. Obuvajte se, đeco, i čizme ovamo!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Neka se rujna ruža Nikada ne uplete U bračni venac tvoj! Na grud’ma tvojim nikad Neka ne počine Veran ti drug! Priđe l’ ti srce koje, Nek priđe prazno što je, Baš ka’no i tvoje.
Paklene muke, otrovne, ljute Smeste se u te. Vreme sa blagim melemom svojim Zamaže zjâpe ranama tvojim. Al’ eto kresak, dim, Olovno zrnce s njim — I jedan gorak uzdisaj...
Rečima se ne kazuju Jadi, koje nosiš sobom... Da l’ bar kažu suze naše Nad preranim tvojim grobom? S Bogom, tiče milopojno! S Bogom, gòndže uzorito! S Bogom, srpski vrli sine, S Vogom, Mito!
Koja te muka šiba Da zvezde prebrajaš, A ne vidiš što j’ blizu Pred tvojim nogama?“ Ta brzopletna mudrost Nije propala, Svetu se dopala: Tala ismejaše A brzopletu rekoše: „Ti imaš prȁvo;
Eh, raduj se, raduj i ti, Crnogorska majko mila, Što nas nisi ojadila, Što te voli spas; Što se zdravljem tvojim vraća Nova zraka stara nada I u stare i u mlade, U sve, u sve nas.
Tebi cveće nije cvalo Kâ što nije ni tvom drugu. Da li praštaš ovom svetu Vašu muku, vašu tugu? Nad slabačkim tvojim telom Anđô smrti davno s’ vrzô; Ćuri te je srce vuklo, — Al’ što ode tako brzo?
na tenane, Kâ što briše Abukazem naše gotovane; Pak bih jošte poigrao od ushita sama, Kâ što igra mnogi krivac pod tvojim šibama.
si topla, dobra si hladna; Pred koga dođeš, ne dâ te nikom, U hladnom stanju divno te gledat’ Gde dršćeš, dršćeš — tvojim aspikom.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Taki mi se vuci ispred očiju, nemoj mi smraditi sobu s tvojim aljinama. VASILIJE: Slatka majstorice... FEMA (uvati ga za ruku): Marš iz moje kuće, traži majstorice kod tvoga oca,
Miljković, Branko - PESME
rukama i usnama od krvi videh videh videh čuh i padoh mrtav o Aheronte Aheronte sve strane sveta stiču se na tvojim obalama.
Zvezdama ranjen u snu lutaš. Sjajna ona ide tvojim tragom, al od sviju jedini je ne smeš videti. O sjaj na tebe njen dok pada nek je i sakriju Ti ćeš naći ulaz dva mutna
) Neizdvojen pojavom još niko nije Otkrio sebe, svete, u tvojim prizorima Vrati mi dan ako ga negde još ima Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se zmije.
ako nije radosna Ko nikad nije pohvalio tuđe srce Taj se predao na milost i nemilost rečima MORE ZA RADNIKE Dok se u tvojim stihovima dosađuju reči beznadežne i na smrt osuđene, ovo je more poema koja se ne ustručava.
Kada prelazim iz jedne tišine u drugu pod veliku senku sunca je li to drveće na tvojim obalama okoštali mlaz gorkoga soka, vodoskoci koji se bude izvan moga sna?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
SPASENIJA: U divljem strahu ja sam drhtala. GLAVAŠ: Onda?... A sad?... SPASENIJA: Sad? Sad sam na tvojim muškim grudima, Čujem ti srce, kako kucajuć, Junači živce svakom prstiću. Sad se ne plašim!...
tako se ne zvao imenom svetoga Porfirija, ako te uoči same mesopusne nedelje ne bacim u mutno Dunavo, pa neka onda raci tvojim poganim mesom pokladuju!... JANjA: ’Ma, ćuti, bedo!... Što si se, vraga, tako napsio?... PORFIRIJE: „Ćuti!“...
čudne novosti: Kô da si ti i Šeroglića, Posle, Prodana sa Đenadijem, Pa i ostalo roblje carevo U raznoj zgodi s tvojim momcima Iz tvrdog grada vešto ukrao?... GLAVAŠ: Hm!... Čuo je?...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
« Sad pogledaj ovo bledo nizamsko lice, što leži tu pred tvojim nogama. Je li, ti ne vidiš ništa u onim razvučenim, od predsmrtnog užasa nakaženim crtama?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Da s' živila v' vremja to kad su žertvovali, pred oltarem tvojim sto žertvi bi su dali. Daj mi ljubov tvoju dar, serce budet mi oltar, žertva budu sam.
Ah, možeš li, dragi, što zaželiti Što te neće ovde razveseliti? Di ćeš suvim, po kamenu, dragi, hoditi, S društvom tvojim lepe dame pod noć loviti, Bal, muziku, špacir preprovoditi?
Vidiš, skot kog' ljubi — poštenje mu daje. Ti Veneru tvoju, koja tebe želi, kako da ju tvojim jezikom ucveli? Ah, moj jezik, jezik, kako ću te kleti? Kakvu li si vredan kaštigu podneti? Reci: „Madam, prosti!
Vostani, Serbije! Vostani, carice! I daj čadom tvojim videt tvoje lice! Obrati serca ih i očesa na se, I daj njima čuti slatke tvoje glase. Vostani, Serbije!
Črni tvoji Zapleću me vlasi, Ljubov nežna svoju U prejaku mrežu, A pogledi tvojim U očesam ležu, Kojih jedan skorbi Moje sve ugasi: Lice belo tvoje Bolesnu mi dušu, Bolesno i srce Za tobom raspali.
Bliže li stupe k tebi, u visotu Uzlećeš od njih naviše; no opet Bleskom se tvojim rad osmeneš Natrag, da za tobom željno blude.
” A ti s tvojim varljivim laskanjem u večnoj nas zadržavaš čami, Da ozbiljski koračit ne smemo: Njive su nam zarasle u trnje, Divjakinje
Jakšić, Đura - JELISAVETA
LEONARDO: Hvala, Svetlosti! Ja odoh s tvojim pozdravom Ohrabrit srca žena mletačkih... (Leonardo odlazi.) JELISAVETA: (gledajući za njim): Žene ste svi!
Moj sine ranjeni! Al’ što ja pitam šta je, kako je, Kada mi rane tvoje kazuju, A svedoče mi suze obadve Što se u tvojim tamnim očima S životom mladim tužno praštaju ...Da smo propali!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
ja to sve i osjećam, ali mi ne daju pjevati o srećnim danima minula vremena, ali mi ne daju kukati nad opštim jadom tvojim. Narode moj zarobljeni i kukavna Otadžbino moja!
Bojić, Milutin - PESME
spava u tome koralu, Što čas bled, čas modar, čas krvlju preliven Čuva jedan sonet na dnu duše skriven: Na usnama tvojim spomeni se jate. Na njima odsvirah poljubaca skalu.
Nastasijević, Momčilo - PESME
I stopa gde prione mi, jara je ozdo, zapahne vrelo pluće. O, grobno li mi smrkava kostima tvojim svanuće. Oh, to je, i subote ovaj bat nedotrulu te razgara. I kosti, te do kostiju me opeku, gomila su žara.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zar ne nađe za svoga raba ništa lepše među tvojim stvorenjima, nego ovu ljigavu rugobu koja mi se, znaš, celog života gadila?
Jer šta će biti sa manastirom, svetilištem tvojim, ako se posle onog nečuvenog dela Prohorovog i ovo, još sramnije, dogodi?
Možda je tebi, sveti imenjače odozgo sa visina ceo taj prizor i bio lep i skladan i tvojim je uzvanicama na gozbi u lice udarilo krepko rumenilo od zadovoljstva što vide nevinu igru mladića, taj dokaz da je
Ilić, Vojislav J. - PESME
Večno će ti mirisati Sa mirisom prošlih dana, Sećaće te sviju snova, Što prosanja mladost rana. I u bolnim tvojim grudma Vaskrsnuće život novi, Oživeće premaleće, Stare želje, stari snovi.
sloboda mila, I ja ću stojati vedar gde sada pogružen stojim, I naš će orao beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim. 1889. SA FORUMA Čuj, sa foruma, eno, vika se radosno hori, Pred silnom svetinom rimskom to Tiverije zbori.
Gde sada zamišljen stojim, Od ranog detinjstva svoga ja sam, u duši svojoj, Bludio po istom kraju, po cvetnim poljima tvojim.
No ko veruje moru, na kome zamišljen stojim, Kad iznenada počne strašan i grozni boj? Šumi, O šumi more! U dubinama tvojim Ja duh ogledam svoj. 1889.
tvoje Ja življah u duši tvojoj, I lice nebesno moje, Tvoj večni ideal, evo, ovaploćen je sada, Ideal, što bićem tvojim bez tvoga pristanka vlada.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Marino Getaldiću, poštovani kolego! Ti mi nećeš zameriti, što ću se poslužiti slavnim tvojim imenom da mi se otvore vrata dvora na Hradšinu. Naš putni plan, draga prijateljice, smišljen je da ne može biti bolje.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Osim drugog ovde svega, Mene stvori iz ničega, Duhom tvojim ti podunu, U meneka dušu sunu. Hvala Bože na dar ovi. O pomozi, blagoslovi!
Stanković, Borisav - TAŠANA
— »Da je uzmem, Stano?« — »Uzmi je, gazda!« — velim. »Mnogo je lepa!« sam sebi odgovara. I tako s tobom, s tvojim imenom na ustima uspavljuje se, brzo navuče jorgane na glavu i zaspi.
Oh, vidiš? (Pristupa joj, nadnosi se nad njom): Evo ne drhtim, ne klecam od strasti za tvojim telom, već samo osećam kako bi mi tu, kod tebe, bilo sve moje: i sreća, i mir, pokoj, kuća...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Da ti je otac rentijer, pa da ti i bude da se zanosiš za tvojim Čivutima, i da radiš godinama jedan rad koji ja prosto ne razumem.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
krvi Sa osam tvojih lica Ne bojiš se nikoga Do roditelja gromovnika VELIKI GOSPODIN DUNAV Veliki gospodine Dunave U tvojim žilama teče Krv beloga grada Njemu za ljubav ustani na časak Iz svoje ljubavne postelje Uzjaši najvećeg šarana Probi
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
lepih želja i nakaznih stihova, u kojoj kipte „ah“ i „oh“ i u kojoj se ritmovi tako milozvučno slikuju na reči: mojim, tvojim, neću, sreću i rujna, bujna. Koliko sam puta bio već i zamočio pero, u mastilo, pa se ipak uzdržao.
Javiće se, verovatno, dotle i jedna ili dve knjige tvojih pesama, sa tvojim potpisom, ali će se javiti dotle i stotine hiljada akcija sa mojim potpisom.
ili dve knjige tvojih pesama, sa tvojim potpisom, ali će se javiti dotle i stotine hiljada akcija sa mojim potpisom. Tvojim će knjigama svaki dan padati cena, a mojim će akcijama rasti; tvoju će knjigu ceniti dvojica-trojica takvih kao što si
Tebe uzmu iz kuće u vojsku i ne daju tvojim roditeljima nikakav revers, a posle dve godine ili te vrate ili ne vrate, pa nikom ništa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— zavapi Dušan, pridržavajući se za suprotan krevet. — A-ha!... A sad, braćo... kipislcauf!... Dojadi mi sa tim tvojim: šta bi bilo ovo, šta bi bilo ono... — Hoće li, bre, davati večeru ovi Englezi? — zapita Živadin. — Jest, bogati!
Šantić, Aleksa - PESME
A u grivni biće slova Od bisera, alemova: Ovaj darak onaj dade, Što pred tvojim sjajem pade, I što sniva bez pokoja Do dva mila oka tvoja! Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu!
Al' zalud podvig, zalud svaka boja, Ne zna te ruka naslikati moja, — Ja dršćem, evo, pred ljepotam' tvojim... Dršćem i gorim kô žar sred ognjišta, I bacam kisto, jer ne vidim ništa — Ovako blizu kad pred suncem stojim.
Nikada se tebe nagledao ne bi'! No da mi je jedno: da postanem valom Sinjega ti mora, pa pred tvojim žalom Da vječito šumim i da pjevam tebi. I da s tobom gledam na tvoj Lovćen plavi!
Plodovi tvoji zlatni su kumiri, Izdajstvo misli, torture, sindžiri, Guba i porod gnojavijeh grudi. I ja se, evo, tvojim smradom trujem, I svoj nos stiskam i na tebe pljujem, Rugobo gnusna bez časti i ljudi. 1908. O BORE STARI...
Ja znam, ništa više za me nemaš tamo, Ali jednu želju ispuni mi samo: Pod granama tvojim o daj mi grob jedan. 1913. BALADA ''Kaži mi, dete, što si se pokrio Zemljom i travom? Zar ti hladno nije?
Pa ako voliš me, draga, Sve cveće nek je tvoje, I pod prozorom tvojim Nek hor slavuja poje. 3 Volio sam ružu, ljiljan, sunce jasno, Volio sam nekad zanosno i strasno; Sad ne volim
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ „Ne pitaj me, care poočime! Poznao sam sablju baba moga; da sam bog dô u tvojim rukama, i ti bi me 'vako ražljutio.“ Pa on usta i ode čadoru.
kod šatora prosikao, i da bi se ne bil maknul ispod britke sablje moje, moj čestiti care, bil bi tebe ja rasikal pred tvojim delijami“. Ali side car sileni sužnju svomu govoriti, sužnju nevoljnomu: „Kojoum smrtjom hoćeš ginut? Izberi si najvolenju!
smo učinili: onomad smo ubili Turčina, od Lijevna staroga Mal-agu, skinuli smo toke sa Mal-age, pa eto ih na prsima tvojim; a skinuli kovče i čakšire, pa eto ih na nogama tvojim; uzeli mu laka dževerdana, pa eto ga o ramenu tvome!
Mal-agu, skinuli smo toke sa Mal-age, pa eto ih na prsima tvojim; a skinuli kovče i čakšire, pa eto ih na nogama tvojim; uzeli mu laka dževerdana, pa eto ga o ramenu tvome!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ipak, nisi dolje sišao, bio si oprezan. Seoski lovci mogli su se uputiti za tvojim tragom i onda bi sve bilo otkriveno. Znamo, Jovanče, ti čekaš proljeće, pa da kreneš u istraživanje, u nove doživljaje.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
KANO GROB OTVORIH MOJE GRLO Ti si nebesni hlebac, — živi nas! Rekao si: raširi ti usta, i napuniću ti ih! Ispuni me tvojim darom! Ispunio si mi usta moja.
Ti, ušavši u mene, trnje svojim božastavnim ognjem u meni požeži, i zemlju pretilu s tvojim radenjem utiriši! Lepo seme u njoj zasej. Tako i naša ova zemlja izdaće ovoj porod.
« I hoće da nas potope te vode. Nego s tvojim predstateljstvom presveta devo, taj će potok preći naša duša. Ovih krvavih vremena, svagdar punih vojske i boja i
Premudra i mužastavna ženo, svagdašna devo, da bude ta luna, njino znamenje, pod tvojim nogami, i satri rogove Toj varvarskoj luni, kakono si satrla glavu pregrdomu kaganu, što je bio veliko digao svoje
Otrti ćeš i obrisati kaše krvave suze s tvojim omoforom! POHVALA RATOBORCIMA Raduj se Istoče i Zapade i sva severnja strano, rode i porode hristjanski i ratoborci po
Mana za jelo kano kiša s neba spadati će ti i iz kamena voda isticati i Amalik satrti se ne isto samo s oružjem tvojim, nego i pravednim rukama dižući ih gore krstato i Bogu se moleći ujedno. So toga svi neprijatelji uplašeni izpouticaće.
SLOVO POHVALNO KRSTU, VESNIKU KOPNA Raduj se, krste, plovećim tišino i pokrove! tvojim znamenjem svirepo i ričuće ukroćuje se more. Raduj se, krste, krmilara hitrosti!
Izbavi od njih gospodi grad sej dostojanija tvojego i ljude nazvane s tvojim svetim imenom!« Tako eto moljahu se svi ljudi plačno. Vide Kagan da on sam Carigrada ne može uzeti svojom silom.
I to se pazi, da ne kako tvojim pred nju dolaskom i s ugledom (kano Danila) ne prestraviš je plaho, il' je s govorom proneraziš da joj se duša i srdce
Ne osudi li starca s mučanjem? Kako ti kletvu izreče, ja tako potvrdih. Ne s tvojim li dokazivanjem izađe delo na videlo? Eda nerodilja Jelisaveta ne zatrudni?
O, angele, čudim se ja tvojim tim rečma gde mi začnuće ukazuješ i rođenje ne po zavičaju ljudskome, svrh nature. Nemožno mi se to svidi, potuhljene su
Suhoj trski ako se vatra prikuči, eda je neće sažeći? Baš ja tim tvojim maznim i šaljivim rečma ne mogu verovati. Zato čemu je što udesno, to ištem s dobrom voljom proznati.