Obradović, Dositej - BASNE
— „Te tako ti pravo deliš”, — reče mu onaj — „od tolikog blaga meni, bratu tvome, samo jednu pijastru?” — „Bre, uzmi, pak jošt ni piskac!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I dok me je dželat u konopce pleo šta sam to u tvome sjaju razumeo, pa ćutim pred ljudima što me hlebom goste i pred sudijama spremnim da oproste?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— „Mi knezovi u carevu i tvome izmetu (poslu) noge do kolena a ruke do lakata. Pa kad ćemo po carevim čaršijama od zulumćara ginuti, to podnositi
vojske, a mi ćemo svi ići, mi smo bili toliko godina u Vidinu, i znamo kako se lako uzeti može, mi ćemo ga uzeti i tvome sinu predati, a s time ti ćeš caru uslugu učiniti, da i tebe i nas bolje pomiluje”.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A ta slika, živa slika, kao da ga je mamila k sebi, kao da mu govori: Hodi k nama! Sladak je život u domu tvome!... Slatka je ruka materina; blagi su ukori staroga babe!... Hodi k nama! Sve će biti što ti duša zaželi.
— Kaži Marinku neka dođe. Marinko uđe, govoreći još s vrata: — Ja malo prisedoh da jednu, u tvome zdravljicu, popušim, čestiti efendija... A malo sam pijno i rakijice... — Ako, ako, Marinko!... Ti si moj, ako!...
— Hvala ti, Jelice!... Ali ja ti velim: niti će te ko terati, niti sme terati!... Kaži tvome taji: da si ti devojka Stanka hajduka, i da onaj koji te se takne, nikog svoga više zagrliti neće!... A ti...
Onda se opet okrete Stanku: — Dakle, ti si Stanko?... O, brate, loma si načinio! S kolena na koleno pričaće se o tvome junaštvu; i, kad pomenu tvoje ime, oni će kazati: to je onaj što puškom kolje!...
Onda poče govoriti o Lazarevoj krivici: — Da je to bio drugi koji Turčin — teško tvome Lazaru!... Misliš mario bi on!... On bi pustio Stanka da čini što mu duša želi. Još bi rekao: „Marim ja!
Ivan i Marinko okamenili se na mestu. Stanko pogleda Marinka, pa mu reče: — Pomozi tvome Kruški, veži ga!... I Marinko poslušno, kao snaša, priđe i stade vezivati Krušku. — Bolje stegni! Marinko priteže.
— Ja sad s tobom hoću da govorim!... Upamti, Ivane! I kad bih mogao da ti najstrašnije reči dobacim u lice na tvome poslednjem času, opet je to malo prema grehu koji si ti učinio! Ivan zaveza. On je video pred sobom razljućena risa.
Zbogom!... A prolazeći pored Ivana, pogleda ga mrko, tako da se ovome osekoše noge. — Teško tvome domu, Ivane Miraždžiću!... Hajduci se zdraviše sa Zavrzanom, Jovanom i Jovicom. Zavrzan se pravdao drugovima.
On s četom ode na Jadar, da Turke pričekuje. Stanko baci kapu uvis. — Gospode!... Hvala ti na tvome daru!... Nogiću!... Evo ti čete!... Vodi nas sve kuda ti duša želi... — A ... jok!...
Ja sam u duši uzvikivao: hvala ti, Gospode, na tvome daru!... — A sad?... — pitaše Čupić, a oči mu zakrvavile. — Sad... pobesnili!... Sad se spremaju da jurnu...
Dučić, Jovan - PESME
A tvoja je duša puna bolnog šuma, Teška suza stala u dnu tamnih veđa. Dok u tvome vrtu dan očajno tinja; U tamnoj se senci rasplakale česme; Šumi gora, kao rosa da rominja, A u tebi huje rime moje
pratnju na drumu; I moj trag na pesku, i moj sen na zidu; I kao što ljubav zrači jednom umu, Da svirepa mržnja svetli tvome vidu.
Ti ljubičicu pojiš u šumi skrovitu. I kaplju rose rađaš u žednoj latici. I sav je svod nebeski u tvome koritu, I sva zvezdana kola na tvojoj matici.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ti znaš mene. Tvoj verni Pobratim V PISMO N .... Ne znam kojim si putem načinio onakav zaključak u tvome poslednjem pismu: „Vi se obadvoje uzajamno volite. dok se poljubite, videćete da se ja ne varam.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pevaj, ludo, kad ti stari svat zapoveda!... Ej, pusto, što nisam ja na tvome mestu, ta pevala bi’ i da pustosvat želi — a kamol’ kad stari svat traži! — veli joj jedna.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Istina je, jesam. — Ne stidiš se? — Ne. — Je l' ti poznato da se baterija poslednjih dana otvoreno podsmeva tvome kukavičluku? — Može biti? — Pa? Hristić se trže i pođe da ga uhvati za ruku, ali ga Jurišić odgurnu.
A njoj, kad čuješ gde je, pošlji konopac da se obesi. I ti tvome tamburašu, i ja ću mojoj snaji. Svi nek' se obese. A posle su umukli, jer je put bio dug, a na stanicama se beskrajno
U istom trenutku žena s čovekom ispod ruke nađoše se pred njim. — Zmijo, grmnu Jurišić kad je ugleda, tu u tvome srcu, tu u sred tvoga srca nalazi se moj ključ. Ključ! Ključ taj, daj mi ga!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Eto ti, dugonjo, tvoje u tvoju Rosiju preselenije. Na tvome se preseleniju svršilo, u arište. Aha! Aha!“ Pavle im onda, kad stade na zemlju, reče da mu ništa nije, da je malo
Teodosije - ŽITIJA
zbog njega, i o pismu iparha svetogorskom protu, pa reče: — Poslani su i ljudi da te predadu nama i da te vratimo tvome gospodinu ocu.
A on: — Ne, gospodaru moj, ne počinji takve molbe ka meni, tvome rabu, što mi nije lako učiniti. .Jer vladar moj, Tvoj otac, smatrajući me za verna poslao me je radi ovoga.
Bolje bi mi bilo da se i ne vratim ocu tvome. Zato te molim, gospodaru moj, sve takvo iz glave izbacivši pođi s nama, tvojim slugama, veseleći se, da ugasiš plamen
se zbog mene, sine vazljubljeni, nego se raduj i veseli, jer evo po molbi tvojoj javio ti je Bog o meni, roditelju tvome. I ovom slavom koju na meni presvetlu vidiš obogati me svedobri prebogati Bog.
i kao što si na nebesima pred anđelima sluzi tvome, ocu mojemu, milost tvoju podario, proslavićeš ga čudesno, Gospode, i na zemlji pred ljudima, da i ja, nedostojni sluga
Ko je kadar da opiše sile tvoje, ili ko će stići da iskaže tvoju milost? Slava tvome milosrđu, slava tvojoj dobroti prema nama, za sve, doori Gospode, slava ti!
Ko da se ne divi tvome velikom milosrđu? Slava tebi, Bože, slava tebi!“ Prišavši svetome grobu svoga prepodobnog oca, i grleći ga celivaše, i
Ili da mi ne reče Avraam, ili još tačnije — Bog Avraamov: „Dobra si tvoja u životu tvome primio“. Sećaše se i prvoga svoga raspetoga života u Svetoj Gori, ropskoga služenja sa smernošću, mladićkoga stradanja,
I molitvom svetoga spase se bolni, i najedanput se isceli. Gospode Bože moj, slavim te i opevam ime tvoje, divim se tvome velikom čovekoljublju i brzome milo srđu, jer si divna dela sa svetima svojima učinio i činiš!
se kralju i na spasenje njegovo javi se, da se nije nimalo našlo da mu dadu: — I ne samo — reče — arhiepiskopu nego ni tvome Kraljevstvu nemamo više šta da donesemo! Kralj se ražalosti što nije imao da da što je sveti molio.
čovekoljupče, slava tebi, premilosrdni, slava tebi, blagoposlušljivi onima koji te istinom i verom prizivaju, slava tvome milosrđu što ci i mene grešnog poslušao!
Dovoljno je, Gospode, tvoje milosti koju si pokazao na meni rabu tvome, zapovedi opet svemoćnom rečju tvojom da se zaustavi grad koji pada!“ I odmah se s njegovom rečju zaustavi.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
tako ti tvoje mladine, ti putuješ po cijelome svijetu, pa u tvome putu viđaš i moga dragoga, naredi i odredi da se sad odmah bar imenom zovne’.
Dete čija se govorna kompetencija proverava mora nadušak da izgovori: „Moj otac tvome ocu zubi dubi, guvno potkopava.
Matavulj, Simo - USKOK
— A zašto ubici ne sudiše glavari? — Ono, suđeno mu je, gospodaru. Svi ga mičemo na dušu, po tvome zakoniku, nâko, reče serdar, da ga ubiju tvoji vojnici, da poslije njegovi ne traže krv od nas.
— Vazda poklanjao, imao zašto, imao odakle, katunski bane! A ja ti u tvome domu što manje trebao! Knez uđe u kuću, a medik, zadovoljan, osta pušeći.
A, valaj, kad bi htio i da raspitaš je li valjast i čojski! I onda da rečeš pošljednju riječ!“ „Valaj, rekoh mu, čast tvome đetiću, ali ja sam rekao pošljednju riječ, a o toj raboti već ne troši riječi, a naše kuće, ako hoćeš, mogu živjeti u
Sremac, Stevan - PROZA
— Zar ti meni to! Tvome Jovi! Vidiš li, more, onaj pištolj? Sad ću ti ga skresati u čelo! Ti mene znaš! Kad me na ovom stepenu vidiš — mani me!
Radičević, Branko - PESME
ne ljublja žarko, Još bi gledô tvoje sunce jarko, Slušô groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvojoj reci i tvome izviru — Mog života vir je na uviru!
noga svuda tebi gazi, Zelenilo ti oko svuda gledi, Zlaćano jutro odonuda lazi, Krasote svoje nimalo ne štedi; U tvome srcu sve to radost budi, U moji tužnu neveselost grudi 2.
Ona k njemu: „Gospodare, A tako ti slave stare, Koju danas pod oblaka Diže tvoja miška jaka, Ovo nosim mlada tvome Ja junaštvu golemome. Prosti, ćako, od onoga, Znadeš, uze ja staroga, A ti, dede ovu jednu!
“ Na ovo je junak Radivoje Malo lice razvedrio svoje; Jošte reče: „Ču li me, prijane, Tvome zlatu ja ne znajem mane; I što god je na svetu divote, Sve to ona za sebeka ote.
krilo, Još bi duže veselo trajao, Sunca tvoga zlaćana gledao Slušâ groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvome cveću i tvome izvoru — Mog života vir je na uvoru.
duže veselo trajao, Sunca tvoga zlaćana gledao Slušâ groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvome cveću i tvome izvoru — Mog života vir je na uvoru.
Svojom krvi ti i mlade rani, Rani, oče, i oda zla brani, Oni beu tvoja mila snaga, Tvoja, oče, dva kamena draga, Tvome srcu slatka uspomena, Što ti osta iz lepši vremena; Oni beu do dve zrake jasne Od sunašca što su ti ostale, Nebu
srcu slatka uspomena, Što ti osta iz lepši vremena; Oni beu do dve zrake jasne Od sunašca što su ti ostale, Nebu tvome do dve zvezde jasne, Da ti tamu u srcu razgale, Oče, oče, do dva vita bora, Kad ti jednom bude do umora.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGA: Ako ti se s koca smeje, smejaćeš se! JUSUF: Sad još i kolac! Ali o tvome razlogu ne vredi ni da se govori! Što da ti pričam kad znaš! Pa sam si jutros ženama vojnika zabranio da dolaze!
Kostić, Laza - PESME
POGREB Razbolela se ljubav u tvome draganu, razbolela se časkom i časkom izdânu. da vide kako mi je u tuzi velikoj, povešću sjajan pogreb umrloj jedinoj.
Al, koji je, u vraškom sjemenu, najžešći krvnik tvome plemenu? . . . . . . . . . . . . . . Na Lovćen-kapi zamagli se hram, oblačak nad njim, crni jedan pram, sijevnu munja
Zar se tako usta ljube što im zubi rodu tvome na razboju samrtnome samim škripom glave rube? Zar se tako želno-voljno obamire na toj ruci što ti sa nje sinoć vojno na
dopusti mi da te kosim, da te kosim, da te nosim, da pokažem tvome lavu što mu carsku dičiš glavu, iako te sa nje skosim, da je divan baš i osim!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad car Petar poruku cara Tatarina primi, odgovori po istome glasonoši caru Tatarinu i rekne: — Idi i kaži tvome caru da je moja kći umrla, nek traži u vilajetu drugu caricu, i da se bitke i ratovanja okani.
je i kako je, a mati kad čuje, o dgo nori mu: — Jesam li ti kazala, sinko, da će tebi ona puška doći glave kao i ocu tvome. Plačući tako momče i misleći šta će raditi i kuda će, da bi ga nestalo, iziđe iza sela i podobro se od njega udalji.
caru: — Kad si naumio, lasno ćeš me pogubiti; nego te molim da učiniš jednu milost prije nego me pogubiš, da nađeš u tvome carstvu tri čovjeka: jednoga siromaha koji ništa na svijetu nema, jednoga slijepca koji ništa ne vidi i jednoga bogalja
Lalić, Ivan V. - PISMO
U nedremanom oku kamere Još jedan snimak. Pomak namere Osmeh na licu tvom, u bezobrisu. (21. V 1989) 6 ZAVIČAJI U tvome zavičaju gde je ništa, Godišnja doba žive uporedo; U tri koraka ti ih mimogredom Prolaziš lako, ko knjigu da listaš.
Uljanice božja U sve nižoj noći, Bezrazložna milost Gorivo je tvoje; Zato kažem zdravo Zvezdo mora, nado, I pri tvome svetlu Sabiram račune — Godine sve kraće, Daljine sve bliže, A sve skuplje reči: Zvezdo, moli za nas. (5.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Čarobna šuma, ljepša od bašte, pripada slavnom narodu tvome, junaci tu su njegove mašte, nose ih ljudi u srcu svome. Tu ti se heroj zmaja ne boji, sa mačem spreman u noći
Javi se deda, tvome se pismu nadam. Iskreno reci: olovkom kako vladam? Vrede li čemu sličice ove moje? Voliš li cveće?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Tavno bledilo po čeocu tvome, K'o priznak smrti, širilo se svud, Valovi tuge u trenutku tome Burno su moju talasali grud.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Šta učini i uradi, Kako će ti kuća tvoja I žalosna braća tvoja? Što salomi braći krila I cijelu bratstvu tvome? Što se, bolan, ne obrnu, Na žalosnu majku tvoju I nevjestu dobro mladu I siročad tvoju malu?
198. Dušo Maro, da se ne varamo, Đe rečemo, da se sastanemo, Jal’ u mome, jal’ u tvome dvoru, Jal’ u bašči pod žutom narančom, Ćeno cvati čemin i ružica, Čemin s ružom lijepo miriše, Teško onom, ko za
Vila se loza ninova, Okolo grada Budima; Budila cara Lazara: “Ustani, care Lazare! Odvede drugi đevojku, Na tvome konju alatu, U tvome žutu kaftanu, I svilnu purli duaku!
Odvede drugi đevojku, Na tvome konju alatu, U tvome žutu kaftanu, I svilnu purli duaku!“ Govori care Lazare: “Neka je, nek se udaje, Kad prvo jutro ustala, Za Lazom
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tek Ti kad ideš, pođe bol, u hodu tvome, probuđenom kamenu, tajanstveni šum peska što tone, nečujan, na dno voda drhćućih.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Žito je moje, jer sam ga ja posejao, a tvome ocu unapred kiriju platio... — Kakvu kiriju!... Zar deset dinara za takvu njivu koja baca dvadeset krstina...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: Bože, Jevreme, pa govorim ti o tvome detetu! JEVREM: Otkud je gospa Marina moje dete? (Izvadio novine i razgleda.) PAVKA: Ama, ne ona, čoveče, nego...
već svaku stvar postavi na svoje mesTo, pa eto ti! PAVKA (krsti se): Čoveče božji, govoriš kao da nije reč o tvome detetu. JEVREM: Ama jeste, ali ne volim kad te detinjaste stvari padnu tako... kad čovek ima drugih briga.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Pjesna dobra spava u slijepca, pogled smeta misli i jeziku. Mož obisti kad što hoćeš pričat: kad pričanju tvome pokaže se stvar sasvijem protivna pred oči, slast i silu izgubi pričanje, um se smuti, a jezik zaplete, — češće ne
Pandurović, Sima - PESME
Prokapljuje. Noć. VREME Ja vidim, ti si najlepše jedinstvo Svih mojih snova od njinog postanja; Na licu tvome još sija detinjstvo, U očima jedan setan zrak saznanja.
Neću umreti u vlazi i studi, U grobu tvome, u memli i smradu, Već s tvojim cvećem, i da ne probudi Nikad svest nagon životu, i nadu.
Kada čedan osmeh, moje divno dete, Na tvome umilnom licu zatreperi, Kao sjaj u noći daleke planete, Moj se duh ozari u nadi i veri.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Amin!“ viknuše svi u jedan glas, da se gromor razlijegao na daleko. „Tako pomogao svakome tvome u svačemu!“ „Amin! — „Amin!“ Gubala te lijepa vjera Hristova, jevanđelje i pričest, ako si slagao.“ „Amin!
Tako jali ovako... Eto, povoljio sam ti o Ćurđevu dne! Što učinjeh, učineh po tvome nagovoru. Da te čujem i sad. Ko zna! Ako ne ušćeneš sad zboriti, ja te drugom neću slušati, znadi lijepo...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad te vidim u licu i struku, namah ću ti dovu proučiti i po tvome licu, dušo, puhnuti, da ja tebe nikad ureći neću. Čuješ li me, draga dušo moja, ja sam ti se umolio, otvori mi džama i
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
šta je i kako je, a mati kad čuje, odgovori mu: „Jesam li ti kazala, sinko, da će tebi ona puška doći glave kao i ocu tvome.
caru: „Kad si naumio, lasno ćeš me pogubiti; nego te molim, da učiniš jednu milost prije nego me pogubiš: da nađeš u tvome carstvu tri čovjeka: jednoga siromaha, koji ništa na svijetu nema; jednoga slijepa, koji ništa ne vidi i jednoga
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
SOBU 59 KRLETKA 60 NOVI POVRATAK 61 TI ODE PRE SVIH 62 U SNU TE NEMA 63 NE PRONESOŠE KROZ ŠPANIJU FLOR 64 SEDIM NA TVOME GROBU 65 TI SI MOJ ŽIVOT VIDELA IZ BLIZA 66 UMESTO DA U SVILU LAKU 67 ZAR SAD BAŠ 68 TAMNICA 69 PRIČINA 70 O KAKO
Prohujalog doba vir me celog guta. Kamena kućo pocrnela od groma S tragovima kiša, veka, vetra, boga, Na tvome dnu sam bez govora i doma. NA NEVSKOM PROSPEKTU Na Nevskom prospektu: kanali I most sa lavom kao stražom.
A vraćaju se s mišlju da je svet arena. I idu sada opet gradu tom Na zapušten tvoj hum, u prazni dom. SEDIM NA TVOME GROBU Sedim na tvome grobu satima Ko živi krst u zemlju zariti: O, tako, među mladim vlatima Stariti samo, tako,
I idu sada opet gradu tom Na zapušten tvoj hum, u prazni dom. SEDIM NA TVOME GROBU Sedim na tvome grobu satima Ko živi krst u zemlju zariti: O, tako, među mladim vlatima Stariti samo, tako, stariti!
Sedim za stolom i ne znam svog lika. Pred ogledalo zalud mi je stati: U tvome oku bila mi je slika. Već pola mojih stvari s tobom trule.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vukašin je sav skupljen i zgusnut u drhtaj koji će sam sebe da iskida. Ne mogu po tvome! Ne mogu se odreći Olge zato što je ćerka tvog političkog neprijatelja. Ne mogu!
Ja, živomukac, jedino noćas zavidim ocu tvome. Zavidim mu, ali ga ne mrzim. Vidim, godine stigoše čak i mržnju da mi posrču.
nekom prirodnom inatu, i velikim gazdama dešava, onda, Adame, nikad ne oprosti živomučeniku Nikoli što se mrtav ruga tvome jadu. Ali, sve se uzdam da nećeš, pa ti zato i pričam ovo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Niti pitaj, mlada, Da li se rodi odjek tvome glasu, I da l' ga naše gluho doba sada V'jencima svojim il' kamenjem zasu.
smeđa; Oktobarsko sunce gasne iza huma; A tvoja je duša puna bolnog šuma, Teška suza stala u dnu tamnih veđa; Dok u tvome vrtu dan očajno tinja; u tamnoj se senci rasplakale česme; Šumi gora, kao rosa da rominja; A u tebi huje rime moje pesme.
J. Dučić XCII 5 Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova. Noć svetla i plava... U tvome vrtu svaka ruža spava, Ladolež zasp'o na širokom panju.
Al' ne! Ne vidim od toga ni sena; Po tvome licu radost se razliva... I svršeno je! Ti si sada žena Prosta ti bila moja ljubav živa!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Velji jesi, tvorče i Gospodi, i čudna su tvorenija tvoja, veličestvu tvome kraja nejma! Plan nebesah premudrost je vječna svojom vještom rukom sočinila: svekolike nebesne ravnine pokrite su
tvorca otečesko blagoutrobije, - reče Gavril ocu besmrtnome - i na njine nebrojne likove zaždiće se žertva k tvome tronu, sve će tebi plamat priznanošću!“ „Načelniče gustijeh redovah, sjajno sunce među besmrtnima!
“ „Arhangele uma visokoga, ka duh jedan dovoljno se dižeš i čest tvome činiš stvoritelju, - mogući mu tvorac odgovara - al' prostora ne znaš značenije: prostor mrakah i prostor svjetlosti
Popa, Vasko - KORA
mutne Postelje i stolove Izlomljenih kostiju Podne na ruke nam palo I smrknulo se Otvorena raka na licu zemlje Na tvome na mome licu 8 Na raskrsnicama Podočnjaci dana Sreću nam se modri Ako okrenem glavu Sunce će s grane pasti Sahranila
čelu Berem za tebe bele Lokvanje iz moje krvi Daješ zeleno lišće Mome stablu od pepela 29 Ovo su ti usne Koje vraćam Tvome vratu Ovo mi je mesečina Koju skidam Sa ramena tvojih Izgubili smo se U nepreglednim šumama Našega sastanka U
tvojih Izgubili smo se U nepreglednim šumama Našega sastanka U dlanovima mojim Zalaze i sviću Jabučice tvoje U grlu tvome Pale se i gase Zvezde moje plahe Pronašli smo se Na zlatnoj visoravni Daleko u nama 30 Sa tela sumrak svlačim Dan mi
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ti nisi znao da kriviš ni državu ni društvo što se tako malo odužilo tvome ocu koji je, po pričanju svih koji su ga poznavali, bio savestan i vrlo vredan, ali si razumevao da je ono čime
To je bilo prvi put u tvome životu da ti osetiš sličan strah; pomisao da si mogao poginuti užasnula te je i ti si se prepao prilikom prve
male rane tekla krv tvojih mladih godina, a ti ležao na zemlji okrenut suncu koje se rađalo, dotle su tvoji drugovi na tvome izbezumljenom licu morali čitati očajan i jasan izraz: Jadna moja majko! 10. septembar 1916. ČUJU SE TOPOVI...
’Ajde da odgrnemo zavesu njegovog života da ti kažem, mila, ko je on. Ali i to danas razumeti nećeš, kao što i ja u tvome dobu razumeo nisam.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
je i kako je, a mati, kad čuje, odgovori mu: — Jesam li ti kazala, sinko, da će tebi ona puška doći glave kao i ocu tvome. Plačući tako momče i misleći šta će raditi i kuda će, da bi ga nestalo, iziđe iza sela i podobro se od njega udalji.
Ispriča joj sve što je od mladića čuo. Onda ingleska kraljica rekne sadrazanu: — Iđi tvome caru, pa mu kaži da je u mene mudrog Solomona blago.
caru: — Kad si naumio, lasno ćeš me pogubiti; nego te molim da učiniš jednu milost prije nego me pogubiš: da nađeš u tvome carstvu tri čovjeka: jednoga siromaha koji ništa na svijetu nema, jednoga slijepa koji ništa ne vidi, i jednoga bogalja
bog dalje čini, a kuvar mu odgovori: — Čestiti care, ja danas nijesam ništa okusio, i nije pravo da gladujem na divanu tvome, nego se molim da se meni i ovome drugu mome donese jedna zdjela mlijeka, i svakome po jedan simit i po kašika, pa kad
se molim da se meni i ovome drugu mome donese jedna zdjela mlijeka, i svakome po jedan simit i po kašika, pa kad se u tvome zdravlju najedemo, onda ćemo se siti i veseli nadgovarati i nadmudrivati.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ozbiljan lik ti sad preda me stupa Ozaren mišlju i životnom snagom; U tvome oku i duša se kupa, Ženska i čedna sa nežnošću blagom.
samo uzdah, Ili reči... “prazno li je...” Krst uboden, kuća nova, Tvome dragom već gotova; I inače sve se stiša; Još promiče, sipi kiša. I ta kiša otkud danas! Da l' to nebo plače za nas!...
” Ulaziš u sobu. Suze te već guše. A dva naša cveta iz četiri rata U tvome su krilu, obraze ti suše: “Mama zašto plačeš? Je l' pisao tata?
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
S tim da odužim dugove, a posle... ŽIVKA: Daro, kćeri, meni mrkne pred očima. Kaži tvome mužu neka kaže: da ili ne, inače ću ga gađati stolicom! DARA: Pa kaži, zaboga! ŽIVKA: Da ili ne? ČEDA: Da!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ANĐEO I ĐAVO (Od K. Sasa) Kralj doziva slikar-umetnika: „Dve mi slike izremeči kistom. Budu l’ slike kistu tvome dike, Obliću te i blagom i blistom.
U SVATOVI JEDNE SRPKINjE koja polažaše za tuđinca Daj ti, Bože, dobru sreću! — Ali svati tvoji ćute. I na tvome bledom čelu Oblaci se neki mute. Daj ti, Bože, dobru sreću — Al’ meni se teško diše.
I što sam čuo beše srcu mi uteha I želeo sam radu tvome uspeha. Čuo sam da si krenô najlepših želja list I da je zdrav i snažan i svetao i čist, — Dobacit’ ga ne moga ti
Venac će ovaj podarit’... kome? Viktore Igo, spomenu tvome! »Starmali« 1885. SPRAM MESECA U Pešti sam. Noć je tiha, Doba gluvo, doba nemo, (Čisto b’ rekô: doba slepo) — Ja
I ja tebe, vrli sine, Kad bih sada u pônoći Po imenu tvome viknô... Da te viknem, vrli tiću, Da te viknem: Petroviću!
To kandilce, omladino, Gleda tvoju metu, Raduje se svakom tvome Naprednijem letu. Omladino, srpska soja, Nado rodu svome, Šir’te krila, braćo moja, Letu naprednome!
Pokušaj jedared to u svome veku, U svetinji badnjoj zapaliti jelku; Taj običaj lepi, kô san neke vile, U tvome će domu opružiti žile, Primiće se taki, bez ikake sile, Na najveću radost dece tvoje mile.
Prijatelje ljubio si silno, Al’ ni za kim nisi išô slepo. Mnogi žale tvoje mile šale Što u društvu tvome često čuše, Al’ ja žalim, što svak’ nije znao Biser tvoje duše.
Ja osećam rane razderane, Kad ni tebe nema zador naš. — — — — — — — — — — — Slava tebi i imenu tvome! Tvoja dela večan su ti kras. Jadovanju korotnih Hrvata Pridružujem srb-bratinski vaj.
Da te vide tvoja braća Iz indiske zone, Ala bi se radovala Tom napretku tvome! A među tim dok se slava Tvoja tamo javi, Ja ti velim: „Ti slon nisi Već magarac pravi!“ »Starmali« 1881.
I baš da nisi po sebi divna, Divna bi bila po tvojem daru, I ja da nisam počeo tebi, Morô bih pevat’ tvome ajvaru.
Miljković, Branko - PESME
na nju od zaborava i prostora Neka Veliko Sazvežđe u smrti tvojoj zanoći o pusti žali i žalosna mora Koji su predeli u tvome srcu sada?
Trgovci časni što kupuju vatrom Iz tvojih ruku istinito blago Na tvome telu grad crtaju jatom Žrtvenih ždralova umiljatom snagom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RADAK: Mirno? ISAK: Kao kip! RADAK: I sad si kao kip: Na tvome licu kap ne ostade Od one krvi što nam kazuje Da život kuca još u grudima... Vuče!
Aja!... I sve baš da mora onako bit kao što ti zapovedaš!... Kao da si ti najpametniji! I kao da se niko neće tvome marifetluku dosetit!... E, lepo!... Sinoć smo ga i kojekako utopili, al’ de, kako ćeš ga večeras izvući?...
GLAVAŠ: Svejedno!... Turčin je! KOLEBAN (spolja): No primi lepo moju ponudu, Dok nije oganj cevi garave Na krovu tvome sveću užegô, Te ćeš kô tanka zmija pišteći, Kroz crven plamen glavu nositi!
Što ga vetrovi mora plamenog Po gustom dimu zaošijaju, I prašine se gore podižu, Postanka svoga plodnu utrobu U tvome nedru traže pakosnom... Jest, tu je pakô... Tu su grehovi! U tvome nedru, majko nesrećna!... Evo, pogledaj!
Jest, tu je pakô... Tu su grehovi! U tvome nedru, majko nesrećna!... Evo, pogledaj! (Pokazuje na Stanoja Glavaša.) Ta bleda glava, te hladne grudi Što ih kô
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
polje; koliko je samrtnih uzdaha na bojištu izumrlo sa izumiranjem tvojih zraka; koliko se suznih očiju zaklopilo pri tvome zalasku, da te nikad više ne vide; koliko će nagrđenih trupova i teških ranjenika, ostavljenih na bojištu sa
— Sasvim kao i pre, doktore. — No Černjajev i ne zna koliku je uslugu time meni učinio. Čik, dete, napadaj me sad u tvome »Starom oslobođenju« kao ordenliju!
odozgo... O, Aleksa, Aleksa, da verujem u biće đavola bih rekao da je đavo u tvome obliku došao da me kuša i da me na ove muke raspinje, useliv u me ovu užasnu sumnju...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kad uzmogne nogom stati, Kad nauči mater zvati, Dovešću je grobu tvome, Tu nek kaže: Mati, mati! Oh, kako će na te glase Crna guja jada moga Upiti se, stegnuti se Oko srca ranjenoga!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Mene interesuje samo jedno — umeša se Protić — reci ti meni kako smatraš rat? — Kao biološku pojavu. — Po tvome, dakle, rat je među ljudima neizbežan. — Po svemu izgleda da je tako. — Ja se sa time ne slažem.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
prenula, Da mati, ljuba zemlji budeš, Prirodo draga, s tim dičnim runom; O, mogu l’ tebe okom pogledati Ne diveć s’ tvome čudesnom sastavu; Može l’ što god lepše, može l’ Strojnije biti od tebe što god?
Na krilu tvome plodno tek osećam Obilni život; s čuvstvama sladosnim Na krilu tvome tok blaženstva Valja se ljupko po grudma m’ mladim,
Na krilu tvome plodno tek osećam Obilni život; s čuvstvama sladosnim Na krilu tvome tok blaženstva Valja se ljupko po grudma m’ mladim, I plodno drvo, laka i travčica Na krilu tvome ljubi me vesela; I
sladosnim Na krilu tvome tok blaženstva Valja se ljupko po grudma m’ mladim, I plodno drvo, laka i travčica Na krilu tvome ljubi me vesela; I potok mali, vižljav zefir S odzivom stvaraju strojne pesme.
Na narodne slave poprištu Diži ime i čest, delima, roda milog. I na tvome će stajati grobu potomaka noga, Grob nek’ ti zaslužnom spomenik sjajan bude.
Popović NA SMRT JEDNOG S UMA SIŠAVŠEG I ti već svrši, Aleksa bedni, Teški života put! O, kakve misli pri grobu tvome Bolno naprežu grud!
Bež’ s očiju, varalico kleta, Da za onim više ne ginemo Što na tvome gledasmo obliku! Nije šala za opsenom poći I sa vrlom sigrati se glavom, U svetu se zaboravit na se, A sve dublje
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Hajd’ idi, Vujo, drugi put Možda ću moći gatke slušati; Sad me ostavi! VUJO: Na časnome se krstu zaklinjah tvome ocu, pokojnome gospodaru Ivan-begu: da tebe, sina njegovoga, za života ostavit neću...
Bojić, Milutin - PESME
ženo, s očima od vatre, Strasna kao more, razbludna kô zmija, Tražiš moje hoću, da tvoj žar ga satre, I siktanju tvome moj grč bola prija.
'' XXI Svu tugu svoju u te bih da skrijem I da, drukčiji no što svi me znaju, Na tvome nedru, kô u rodnom kraju, Krišom od ljudi suze svoje lijem.
Jakšić, Đura - PESME
Ili listak iz gorice, Kad se vihor igra njima — Zatreperi u prsima. Pa, Kozače, brate mili, Kad otideš tvome kraju, Kozačkome zavičaju, I zatreseš balalajku, Pozdravi nam staru majku — Ukrajinu... 1876.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
uvek kad dođe kod njih pa vidi i njega, brata Mladenova, budućeg zeta, počne njoj da se tuži: — More, prijo, kaži onom tvome neka manje prolazi pored kapije, neka manje ovamo gleda. Ova moja ništa ne može. Vidi ga pa odmah glavu izgubi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prohora svoga raba želiš da saslušaš, hoćeš da saznaš ima li šta da ti kaže, on najneuspeliji i najbedniji u tvome ljudskom stadu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
To su, možda, reči koje kletvom zvone? O, koliko snova, nadanja i muka Zariveno leži u kamenju tvome, Što ih sruši smrti oružana ruka U danima slave, u pomamu svome! I ti jošte živiš!...
Tavno bledilo po čeocu tvome, Kô priznak smrti, širilo se svud, Valovi tuge u trenutku tome Burno su moju talasali grud.
I sad, u pozne dane, kad vetrić talase nija, I mirta sladosno šumi I Vesper na nebu sija, Na tvome jezeru plavom Čarobni stihovi I šume.
Vreme je izrilo bore po tvome čeocu tavnom I zlatne nestade kiše, I gromovnika s njome. Na oltar ljubavi tvoje Ni bakar ne pada više. 1890.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Rado bih još pričao o tebi, o tvome begstvu iz Rima posle smrti Cezarove, o tvojoj prebujnoj ljubavnoj vezi sa Mark Antonijem, o tvojoj tragičnoj smrti.
se osećao najsilnijim, ti si, i ne sluteći to, već bio osuđen na bolest, jer su se njeni nevidljivi mikrobi naselili u tvome telu. Malo je trebalo pa da ti mikropski kepeci nisu bili jači od tebe. Ovako nekako misli svaki bolesnik.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pa, Kozače, brate mili, Kad otideš tvome kraju, Kozačkome zavičaju, I zatreseš balalajku, Pozdravi nam staru majku Ukrajinu… (1876) O KOSIDBI MILORAD
Stanković, Borisav - TAŠANA
A ti, i bez nas opet nisi sama. Eto: sluge, momci, toliki svet. Da je druga na tvome mestu, bila bi srećna, ponosila bi se, a ti... (Potreseno): Bože, čedo! Bože, Tašana!
Pa, ako, ne daj Bože, umreš pre, da onda zbog te tvoje zadužbine nikome ne može padati u oči: zašto sam jednako na tvome grobu, i zašto tebi najviše činim pomene i parastose.
Znam da bi boljka, glava, brzo prešla, kad bih ležao i odmarao se na tvome krilu. TAŠANA (više za sebe): Crna tvoja majka i sestra! SAROŠ (ganuto): Zašto spominješ moju majku i sestru?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ti si već, fala bogu, sad veličak, i ja meni za dužnost vodim tebe u svet, tvome opredeleniju pustiti, jer kad je Velimir od dvanajst godina toliko učinio, šta ćeš ti učiniti moći od šesnajst.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
na oči I glavu ne izgubim I dok tebi sve tri ruke ne odseku Crna majko Trojeručice KALENIĆ Otkuda moje oči Na licu tvome Anđele brate Boje sviću Na ivici zaborava Tuđe senke ne daju Munju tvoga mača U korice da vratim Boje zru Na lakoj
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— odgovaram ja ushićen zadovoljstvom što me se profesor tako dobro seća. — A nađoh li ja kanda, na tvome pismenome zadatku, onu mastiljavu mrlju koju vi, đaci, krmačom nazivate? — Da, da!
Petrović, Rastko - PESME
Sunce, Sunce, ti ćeš umreti takođe. Raspašćeš se. Ništa to ne može sprečiti. Prisustvujem tvome trulenju. Ali ja te volim, prijatelju, jedini koji te voli, koji te žali, koji je bez ruku, pljujući krv, izašao da te
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Za njega nema leka, jer nema čoveka koji bi s izvora života doneo... gutljajčić tvome sinu. Uspravi se dečakova majka. — Gde je taj izvor? — upita, a Smrt se glasno nasmeja.
— Sa đubrišta! — nije propustila metla da stavi svoju primedbu, kad se sat gordo isprsi i reče: — Na tvome mestu ja bih ćutao, draga moja! Ako je neko visokog porekla on to ostaje i na đubrištu.
Šantić, Aleksa - PESME
i kukavno doba, Epoho mrla i rugobe trajne U dubokijem tamnicama groba, Gdje leže sunca i istine sjajne, U tvome moru blata razum grca, I nigdje kopna ni obala tvrdi'!
Opaljen gledaš u olovne dane, I nigdje sunca da se tebi javi, I boli tresu ranjene ti grane. U tvome vrhu u razdanak plavi Ne čujem više ptica pozdrav vreo, No jauk dugi što svu zemlju davi.
Vjetar je mrsio lako Po tvome njedru vlas, A za tobom je stizô Grličin topli glas. I dok je tonulo sunce Za dalek greben plavi, Ja vidjeh u
Ja sam to davno znao. Ta u snu videh te jednom, I noć ja mračnu videh U tvome srcu lednom, I videh kako ti srce izgriza zmija naga, I videh kako si bedna, beskrajno bedna, draga.
48 Žarko se leto smeje Sa jagodica tvoji'; U tvome srcu malom Studena zima stoji. No, moja draga, skoro To će se drukčije zbiti!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Strahin-bane, ti sokole srpski, tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe gođ dođeš vodi. Volim s tobom časno poginuti neg' ljubiti na sramotu Turke.
Strahin-bane, ti sokole srpski, tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe gođ dođeš vodi. Volim s tobom časno poginuti neg' ljubiti na sramotu Turke.
Banović Strahinja je onaj junak kome je turski derviš uputio laskave reči: Tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe gođ dođeš vodi.
Banović Strahinja je onaj junak kome je turski derviš uputio laskave reči: Tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe gođ dođeš vodi.
Tolike ti jabuke rodile u pitomu Nestopolju tvome!“ Bježi jadno momče Prijepoljče; dostiže ga Miloš na kulašu, te i njega kucnu šestopercem, sedam se je luta
Pa kad dođeš Prijepolju tvome, povali se među đevojkama đe s' oteo konja od Bugara!“ Pa okrenu konja za svatovi. Kad dođoše bijelu Leđanu, razapeše po
čula jedno čudno čudo — čula jesam, al' nisam viđela — da ti imaš konja Jabučila, Jabučila, konja krilatoga; ja ne viđeh tvome konju krila, te ne mogu mlada vjerovati, već se bojim hoćeš poginuti“.
“ A derviš mu pravo odgovara: „Strahin-bane, ti sokole srpski, tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe gođ dođeš vodi“.
“ A derviš mu pravo odgovara: „Strahin-bane, ti sokole srpski, tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe gođ dođeš vodi“.
Vala tebe na tvojoj zdravici, na zdravici i na daru tvome, al' ne vala na takvoj besjedi! Jer, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, niti ću kad
Al' besedi Vaistina sluga: „Draga seko, Stevanova ljubo, neću, seko, nevere činiti gospodaru i mome i tvome; jer ti nisi na zakletvi bila, kako nas je zaklinjao kneže, zaklinjao, proklinjao ljuto: „Ko je Srbin i srpskoga roda, I
Rđom kapô dok mu je kolena!“ Pa ja ne smem nevere činiti gospodaru i mome i tvome.“ Već ušeta u čardake gornje, pa probudi gospodara svoga: „Ustanite, dragi gospodaru, jeste nama putovati vreme“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
VELIKA GOSPA DOMAĆA Isteraj čoveče, napolje iz svoje kuće robinju ujedno i sa sinom njejzinim; ne može, znaj, u tvome mirazu domoostalac biti robinje sin, ujedno s gospodaričinim sinom kućanin.
Sažali se na njega o, čoveče, dobrokućanine dvorski! te mu podaj stan u tvome ti srdcu! MOLITVA ONOM, KO SE OGRĆE HALINOM SVETLOSTI On se odeva svetom ka mi s haljinom; da odene i nas!
Moj izbavitelju, oslobodi me od svake moje krivice. Grešnik — znam da je on u tvome telu rov izrio i iskopao, neka da bi pao u tu jamu što je učinio!
Tako i kade se dokosne naša krvoprolitna zemlja tvome omoforu, taki će na njoj prestati svako krvoprolivanje. Otrti ćeš i obrisati kaše krvave suze s tvojim omoforom!
Kakvim li očima mogu smotriti mi Boga pod telesnim pokrivačem? Koje li pesme ću ispojati tvome izlaženju štedre? POHVALA SVETOJ PETKI SRPSKOJ Jedni ljudi sebi vodu s medom za piće uslađuju, a ona je svoje piće s
PRAZNO MORE Tafra i blaga je u tvome domu. Gledajući nas oskudnih, Nemoj zatvoriti od nas Srdca tvoga! Milosrđu, otvori nam svoja vrata Zašto mi na ovom
Pamet je svakom čoveku gospodar i ona caruje. Da kad je ona slepa, čovek je u mraku. Vikati će »heju« u pomoć. Po tvome imenu, tako je i žitak tvoj. Mučno je to i tužno duvarovom bezdušnim govoriti.
U proleće podiži se, da zimi huzuriš. 1745. Budi gospodar tvome blagu a ne ono tebi. Svačem kraj ima. Kurjak što štetu čini, on si to svojom kožom plaća.
Nego li izdaj tvoju reč dobrohotivu angelu i najpače gospodu Bogu tvome. To ti svetli angel govori, poglavica nebesnoj vojski, svedok i nevestovođa nelaživ, dogovornik drag a ne kovlajdžija i
I što već devojka k angelu odgovara? Evo ja sam, reče, gospodinova sluškinja, da mi se to zbude po tvome izrečenju.« O, da čudna vrla glasa i radostljiva odgovora.
I ona tome sverova zato ovu reč i izgovori: Devojka Evo sam, raba gospodnja, budi mne po glagolu tvome! Da kad bi tako volja božija o meni, a ja ću poslužiti mu božastavnomu hotenju i volji, njegovoj blagosti.
Ta evo slavni car što ti za njega kazujem kroz ovu moju besedu, već ušao je u tebe i sedi u tvome crevu! Devojka Kade devojku nesaznatu braka celuješ i ne probaljivanoj devojki ništa s muškom stranom tako delo joj