Radičević, Branko - PESME
veselo nagnalo, Svirac svira, puške popucuju, Mome poju, momci podvikuju, Jošte malo, eto vinograda, Gledaj sada ubavoga rada: Beri, nosi, čas dole, čas gore, Momci klikću, a pesme se ore, „Živo, živo!
Ako gore, poginuti oću, Ako dole — sreće iznenada! Tu se setim našije odara I njiovog ubavoga sada, Sada, brate, ta nema mu para, Sve koprive narasle visoko Da s' ne more načuditi oko.
Ma zašto i gradi tude, Zaš na stene udri ude? Tamo de se dola vije, Ne bi l' bilo ugodnije? Sred seoca ubavoga Bilo b' drusta veseloga, Bilo b' šale, razgovora I ljubavna dogovora; Ali tako čudne ćudi Kao da se kloni ljudi.
Seče Raman i pogubi Raška I kraj njega ubavoga Draška, Dva blizanca rumena i bela, — Rano l' i je majka poželela; Jesenas se teli da ožene, Osta jadna majka bez
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Gledaj sada ubavoga rada: Beri, nosi, čas dole čas gore; Momci klikću, a pesme se ore: „Živo, živo!“ jedan drugog kori; Živo s' radi, al'