Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
ranu odneo (jerbo je sokolska nahija jošte politično pod Turcima) i on iz svoje dobre šešane nekoliko izbaci i jednoga ubi u šancu. Jedan povika od naši̓: „Aferim Gača!
A i starac malo je više valjao nego njegova puščica, ali prokleti ubi opakoga mudroga i preko mere hrabroga junaka, Katića Janka.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dok, ništa ti bog ne dade — grunu puška kroz jednu badžu, a moj se Uzlović prevrte, baš ni nogom ne mače!... — Ubi ga! — začudi se Pajo. — Ubi, dabome. Dogorčalo čoveku.
— Ubi ga! — začudi se Pajo. — Ubi, dabome. Dogorčalo čoveku. Nije to šala ostati sa sitnom decom — pod vedrim nebom, kao prosjak!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Razlomi mi se ona stara mati dvoreći ih. Pa još pas pita gde mi je žena?... Pre deset dana jedan gola ubi dete u Klenju — pa nikom ništa!... Vlaško pašče ubijeno, ko ti o tome vodi računa?
— Ne znam. Kako je istera, ona izide iz avlije, pa kao da u zemlju propade. Jadna snaša Kruna ubi se!... Lazaru dođe pa ne može da dahne. On je osećao kako mu se život uzima...
— Ne idi!... — N... ne idi!... Ubiće te! — Mene? Jok! — Ne idi!... Mal̓ mene ne ubi!!... Da nije bilo čiča Alekse, ti ne bi imao sina!... Strašna misao obuze Ivana.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A ovo sam držala na grudima, na one dve kaplje krvi, da ti ispratim najdraže mesto tvojih kao žar vrelih poljubaca. Ne ubi me! Čuvaj se! Znaj: ne smeš poginuti, jer si ti najvoljeniji čovek na svetu. Jest, čuvaj se!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A ti ne slušaš! Pa dograbi pištolj, i na mestu ubi rođenoga brata. Žena ubijenoga, koja je bila na senokosu, kad vide šta joj dever uradi, onog časa, povede decu i javi
Lepo je, kaže, sa Pejom živovala. Trunuće, pod zemljom, mlada, ali će trunuti, sa njom, i taj Garsuli, nakaza. Ubi ga njen rođeni. Ubi ga! Pamtiće Temišvar kad se Mahala ušoravala!
Trunuće, pod zemljom, mlada, ali će trunuti, sa njom, i taj Garsuli, nakaza. Ubi ga njen rođeni. Ubi ga! Pamtiće Temišvar kad se Mahala ušoravala!
Pa zar i taj kućer da mi uzme ona nakarada? Pavle joj očajno doviknu: Nesrećnice, Peja im ubi čoeka! Ona se na to još više beše pomamila. Poče da viče, tako, da se nadaleko čula: Ubi ga, kažeš? Ubi im čoeka?
Ona se na to još više beše pomamila. Poče da viče, tako, da se nadaleko čula: Ubi ga, kažeš? Ubi im čoeka? Ej hej, Pajo! A koliko oni ubiše našijeh, pa nikim ništa. Ubi, veliš? A oni?
Ona se na to još više beše pomamila. Poče da viče, tako, da se nadaleko čula: Ubi ga, kažeš? Ubi im čoeka? Ej hej, Pajo! A koliko oni ubiše našijeh, pa nikim ništa. Ubi, veliš? A oni?
Ubi im čoeka? Ej hej, Pajo! A koliko oni ubiše našijeh, pa nikim ništa. Ubi, veliš? A oni? Tolike nas na robiju, a druge među nama kuga.
glas, koji joj je te noći mrmljao, nemecki jaučući, kao od nekog bola: „Bodi me, bodi me dublje – do srca – raseci me, ubi me, da budem mrtva, da budem mrtva. Ti si divna! Ti si silna! Ti si što mi treba.
Teodosije - ŽITIJA
imenu, ako i zlouman, bejaše blagorodan, od bugarske strane carskoga roda, rođak Kalojana cara zagorskoga, koga, kažu, ubi sveti Dimitrije.
Simeona pomože nam, i bez konjske sile i snage ljudske, i bez ikakvog oružja, kao što evo vidite, protivnika vašega ubi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Kako? Đavolje! — reče starac. — Poginuo prošle nedelje... – Od čega? – Od kuršuma — reče starac. – Pa, ko ga ubi? – Švabo, a da ko će! Bio je januar 1972.
Matavulj, Simo - USKOK
I evo ja sam sebi sudim, da se prekine o mojoj krvi!“ Kad to izreče, ubi sâm sebe iz puške!... Još takvih, ponajviše strašnijeh događaja, pričahu vojnici.
Pogibija! Vladika preblijedi, te i on jedva izreče: — Šta bi, dijete? — Pogibe naš Ilija Dragov! Ubi ga Marko Matov Poček.
— U ručano doba. — A čiji si ti? — Ja sam Mićun Boškov, rođeni bratučed Ilin. — A zašto taj nesrećnik ubi Iliju? — Nizašto, gospodaru. Pozavadili se zbog potrice. — A zašto ubici ne sudiše glavari?
A, božja ti vjera, gospodaru, ako ga ne smakneš, biće velika pogibija, jer nam na pravdu božju ubi najboljega đetića. Vladika, đakon i Janko opotjeraše u kas; vojnici i momče ostadoše trčati za njima.
brastvenici u potaji spremaju da iznenade i obraduju kneza Draga glavom kojega Mušovića iz Nikšića, jer jedan od njih ubi Miluna. Janko se nije mogao zanositi tom osvetom, jer, najposlije, Milun je poginuo odvodeći plijen.
Krcun opali i obori jednoga do Mušovića, ali onaj visoki, gotovo u isti tren, opali na Krcuna i obori ga. Pero ubi i posječe visokog. Mušović, ispod konja, opali na Janka, a Janko mu sa dva udarca odrubi glavu.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Huj, kad pomislim da se poklade približuju, groznica me vata. OTAC: Ubi se, ako možeš. MATI: Kukavna devojka, osušila se od plača. OTAC: Šta znam.
Radičević, Branko - PESME
“ Pado, lupi o kamenje dole, Ni se ubi, ni me što zabole, Tom se čudi, al' ne mogo dugo, Jer za časak vide čudo drugo: Vika, jauk: „O pusti nas, pusti!
“ Ovo rekla pa noža spopala, U srce se živo udarila, Pa kraj dragog na zemljicu pala, — I ubi se od teške žalosti, Al' što znade, Bože mi oprosti!
bio zvuk, U njen kad ja unišô bija dom, Straovito me dirnuše tad uk Iz vedrog neba, kao strašni grom, Vesela moga ubi sav on puk, Iz korena se ljuljnu žitka strom; I da mu deblo nije bilo kamen, Ti reči bi ga prelomio plamen. 45.
Ti znaš da beše protiv moje volje. Ne glaj me tako, oh ubi me bolje!“ To reče mlada, skoro dušu dade, A Stojan skoči, pa je grlit stade: „Oh ti si opet, ti si mi jedina, Što
Ona ciči, — jao, Bože, Ni maći se baš ne može! 132. Da mož' ujest samo sada, Ali ni to Srbin ne da: To je ubi, ao jada, Ta pući će oda jeda!... Sikće opet, psuje, viče: „Ovakviče, onakviče!“ 133.
čeda Što sa strane u njeg' gleda, Sa lica mu tugu štije, Pa suzice roni tije, Koju uze da je ljubi, Pa i sebe i nju ubi. Oh tu njegov grdni jade!
Ti kerovi i te mačke, I te tamo suve tačke, I ti panji, te svet celi, Mora s' danas da veseli! Oh ubi me, ubi, ubi!
Ti kerovi i te mačke, I te tamo suve tačke, I ti panji, te svet celi, Mora s' danas da veseli! Oh ubi me, ubi, ubi!
Ti kerovi i te mačke, I te tamo suve tačke, I ti panji, te svet celi, Mora s' danas da veseli! Oh ubi me, ubi, ubi!
Tamo, tamo, kraj vrleti, Okle skok ga ubi kleti, Tamo leži on i spava, A nad njime samo trava. Bez popa je, bez opela On sa sveta očo bela; Samo jedna što
Od kamena do kamena Vila se je za njim, vila, Dok s' na srce ne savila Njemu, što joj skrivi jako, Što je ubi... no ma kako: Krivica je grdna bila, Ma s' i grdno osvetila. 12/12. 849.
skamenjeno, Još mu oko ukočeno, Još on glavu, još obara, Ma već tio progovara: „Ona mrtva, da, mrtva je, Da je ubi, istina je. Puna beše grea mera, Zaš me dalje on natera. Ona umre, a ja osta, Zar to ne bi jada dosta?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali nikad nije mogao da se ljudski obuče i odene. Da kažete: e je bio nemarljiv, nije. Ubi se on kicošeći i gladeći. Ali sve mu je ispadalo naopako i činilo ga smešnim.
— Kazuj... Ubiću te, ubiću te! Bar da te ne gledam takvog!... — Ubi me! Starac odskoči od njega. — Da te ubijem? I hoću, sad, evo!
— I dršćući, sagao se pred Stojanom, skinuo kapu, te mu se bela kosa rasula po vratu i ramenima. — Evo na. Ubi ti mene... Ti me ubi! — Grcao je starac, a ruke mu, pleća, glava, celo telo drhtalo je.
— Evo na. Ubi ti mene... Ti me ubi! — Grcao je starac, a ruke mu, pleća, glava, celo telo drhtalo je. Stojan, na sve gotov, spreman, samo ne na to —
To je jedilo momke. Naročito Mladena, crvena, visoka momka iz njene mahale, koji je čak ovamo došao radi nje i ubi se vodeći kolo i dajući bakšiša Ciganima.
Kostić, Laza - PESME
Žao beše starom kralju, Ramsenitu od Misira, što radošću prevelikom ubi ćerku, ubi sina. dok nališe samrtnikom sveta ulja i mirisa, izdahnô je već i stari kralj Ramsenit od Misira.
Žao beše starom kralju, Ramsenitu od Misira, što radošću prevelikom ubi ćerku, ubi sina. dok nališe samrtnikom sveta ulja i mirisa, izdahnô je već i stari kralj Ramsenit od Misira.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Druge godine baš u isto vreme ubi ga opet, pa treće, pak ga više nikad i ne ostavljaše. Seljak napusti vinograd, pa postade opet siromah kakav je bio i
— Eno ti je, — veli mu otac — pa je ubi kako ti god drago, kad ti srce i duša podnose, ja i onako ne bih mogao dići svoje ruke na tu našu hraniteljicu.
Meni i onako nema više ovdje života, nego ti lijepo mene ubi, pa me zakopaj, da me ne bi dušmani dirali mrtvu. Kad je ovaj vidio da ga se neće da okani, zapita je kako i čime
Ti si dosta jaki, a bog ti pomaže, jer ga se bojiš i jer ga štuješ i slušaš, pa idi i ubi onu zmiju šestokrilku, te spasi tičiće koji su sad u gnijezdu, i koji bi trebali za koji dan da izlete, pa te eto
onda mu tek pade na um da nije više gospodar vezene marame, te odmah udari magarca i zapovjedi oklopniku te ode, ubi onog putnika i donese mu je. Putovao je još neko vrijeme, pa napošljetku dođe i kući.
Onda carević reče: — Ubi me žalost, i ako od nje znaš lijeka kazuj ga, molim te! A pustinjik mu pruži jednu malu sviralu pa mu reče: — Ništa
Lovačku ti vjeru dajem, tebe ću osloboditi! Dotrča lovac te lisicu ubi puškom, a jazavca oprosti gvožđa i pusti ga na slobodu.
Ćosi već prevršilo meru, pa će viknuti: — A zašto ti, nesrećni sine, ubi moju majku? Ugursuz se stane iščuđavati, pa ga pita: — Ama, tako ti boga, zar je ono tvoja majka bila?
A da se nisi štogod naljutio, Ćoso? Ćosa se drne: — A da, nesrećo jedna, kako da se ni bih naljutio? Ubi mi kobilu i volove, ti si kriv što mi izgore kuća, ubi mi ženu, pa sad eto ubi mi i majku, pa još hoćeš da te držim —
Ubi mi kobilu i volove, ti si kriv što mi izgore kuća, ubi mi ženu, pa sad eto ubi mi i majku, pa još hoćeš da te držim — pa kako da se ne naljutim?
Ubi mi kobilu i volove, ti si kriv što mi izgore kuća, ubi mi ženu, pa sad eto ubi mi i majku, pa još hoćeš da te držim — pa kako da se ne naljutim? I još me pitaš jesam li se naljutio?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Ej, ludi Makso, budalasti Makso, slepi Makso, gdi za sto dukata oslepi, te se upropasti i ubi! JEVREM: Kuraž, junak, ako je i pobeđen, opet ne gubi duha; a blagorodan pobeditelj zna uvažavati padšeg neprijatelja.
LjUBA: Šta je majka? — Šta ti je? STANIJA: Ej, crna kjerko, što me ubi? LjUBA: Ali šta je? STANIJA: Opeko se. LjUBA (smeje se): Ta to nije vrelo, majka, nego je od leda.
NEŠA: Što je, majka? STANIJA: Što ti mene dovede u Beograd, što me ubi? NEŠA: Ama što je? STANIJA: Dojdo u rod, da vidim decu, šta najdo?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Oćeš i ti besniti kao ona, a? Skorpije i zmije što ste vi! (Udari je.) SULTANA: Jao, ubi me, ne dajte, zaboga, jao! POZORIJE 2. TRIFIĆ, PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Koj vrag, kakva je to vika?
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
VIDA: Pa, pravo da ti kažem, Proko, mi se baš svi i čudimo što se tvoja Gina toliko ubi plačući. GINA: Zato, ako hoćeš da znaš, što iskreno žalim, a ne kao vi. SARKA: A što pa kao mi?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Daj brže zavoj! — Skloni ruku, da vidim! Ali on pritisnuo glavu i ječi. — Jaoj, ubi me... — Ama, čim kukaš, nije te ubilo. Skloni ruku! — Viknu Trailo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ja kako, bratiću!... Čuj ti samo mene. Pa kad se on začudi i zapita kako i šta je, a ti opet: što me ubi i osramoti, Gospodaru, zašto onogaj ti tako jednoga tako reći svoga činovnika i podajnika, a?...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nikad nije tukao mog brata, ali ga je jednom, u ljutini, tresnuo tako o zid, da ga mal’ ne ubi. Kad bi moju mater, i mene, leti, pratio u banju, Mehadiju, trčkao bi iz vagona, po vodu, pred planinskim tunelima,
A renegata je bilo samo među imućnima. Ubi bene, ibi patria! Moj Temišvar bio je neka vrsta Elzasa i Lorena, ludila, kao u knjigama pompijera Baresa.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Eto gde stoji, a potegne ozgo ćeramida, ćok u glavu, pa ubi na mesto!” Pošle me u našu seosku bakalnicu, koja je bila odmah pred kućom, da kupim što za pet para, soli ili bibera,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Najzad se nađoše koji ga poznaše. — Madžarević! — uzviknu jedan. — Jes', on je, — potvrdiše drugi. — Ko ga ubi, kamo ga? — zapita kapetan. Izvedoše pred njega Ljubišu. Kapetan se veoma iznenadi. — A kamo onaj... kako'no...
što mu dadoh magacinku? Ljudi ćute, a Đokić saginje glavu i ćuška se među svet, samo da ga ne opaze. — Kako ga ubi, more? — pita kapetan Ljubišu. — Tse... tek onako...
stari sreski pisar, koji je sa praktikanturom otpočeo u A...u, pa dođe i do kapetanstva, e onda je ta vest ubi. Ona leže u postelju i bolova osam nedelja, no opet je Bog ne zaboravi, jer joj posle pokloni zdravlje i zdrav razum.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KAKO SE SASTAŠE S NjIMA, ZNADOŠE ŠTO JE. SESTRA SE BATRIĆEVA ZAGRLI S ĐEDOM BAJKOM (KNEZOM), UGRABI MU NOŽ IZA PASA I UBI SAMA SEBE; BAJKO SE PRENEMOGNE I PADE SPORED UNUKE MRTVE.
da ga mogu dobro osvetiti, kâ da bi ga iz groba dignuli! KNEZ JANKO Ada ova nesrećna nevjesta, te se danas ubi među nama, ljuće mi je na srce zavila no nesrećna glava Batrićeva. SERDAR JANKO Ne zbori nam, kneže, za te jade!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jer posle svakog njegovog ponovnog odlaska u Tursku, mati bi joj po nekoliko dana išla slomljena i ubi|jena, a to sve zato što je jedino ona sve znala.
Arsa, koji je pored svega straha ipak tamo virio i pazio, ču se kako viknu: — Ubi gazda gazdaricu! Sofka, ovamo u postelji, gotovo se obeznani, jer oseti da se nema više kuda, nema nade, spasa.
Jedva se držao na nogama. Sofka, užasnuta, vide kako mu ruke jednako idu po pojasu, pod miške gde se obično drži nož. Ubi je taj strah, da krv ne legne, te ne učini ono što je trebalo da učini: da Tomči ne dâ pare, već da se ona sama digne
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„A što vama šće da pucate?“ „Vaistinu nehotice. Puška se odape mome burazeru, sreća da ne ubi nikoga!“ odgovori brkonja. To bjehu: Radoje i brat mu, Petar i Marko, sinovci serdara Peja.
U toliko zar neko viđe sa dnu polja što bi, pa puče puška i viknu poklič: ha pogibe Bajica, ubi ga Donjokrajac! ha ko je momak!... U čas se sukobiše naši i njihovi...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Sve tri su se vode sastanule Ispod Senja grada bijeloga. Puče puška u sred Senja grada, Ubi cara u sred Carigrada!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
126. Trči trči trčuljak, visi visi visuljak; Boga moli trčuljak, da otpadne visuljak. 127. Ubi vola bivola, okrvavi dva dola. 128. Uđe kurjak u tor, ovcu uvati, pa kost izjede, a mesa se ne dotače. 129.
Kad to viđe carev sin, izvadi nož iza pasa, te sam sebe ubi, i oboje mrtvi na zemlju padoše. U ovi isti čas — Božja volja!
” A čoban: „Za nju je i bila.” Opet mu reče putnik: „Tvoj otac dođe te ubi onu kučku.” A čoban: „Ako su je ubili, to je i zaslužila. Opet putnik: „Pošto je ubiše, baciše je na bunište.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Latinski jezik, to je jezik; a ja, bedni durak, ni reči ne znam! „Kvis, kvid, kvomodo, ubi, | ubivis, ubikunkve”, to je zvečalo u mojim ušima slađe nego sirinsko pjenije; a ništa od svega toga ne znati!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Prvi utisak koji ona na mene učiniše ubi me u pojam. Najvećio od njih Kivije, pa onda njegovi zemljaci D’ Orbinji i Barand, zatim Švajcarci Agasis i Pikte, pa i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Čkonjo, idi smesta ubi ono pseto što urla gore! — Razuem, gos’ kapetane! I visok, nezgrapan Rudničanin, krivih nogu, zgrbavljenih ogromnih
Pomagajte, ubi se Laza. Laza se ubio!“ Pa kad je tako, pomislio sam čim sam se probudio, i kad i u takvoj prilici ni za koga nisam
Menica, to ti je bolje pušku pa se ubi. Prvo, veli, za interes moraš da se pobrineš, pa blanket menični da nabaviš, onda žirante da potražiš, pa prolongaciju
Iz kose mu curi krv, crno praznično odelo sve u prašini, opancima izgaženo. — Šta je ovo? — pita policija — ko ubi čoveka? — Narod, gospodine! — Kako narod? — Pa tako, narod, ljudi, vrljikama, svačim.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vidiš, i to se mora narediti, mora joj se nešto učiniti da drugi put to ne radi. I mene onda na reci u mal’ ne ubi !... Čudna je! ... Samo da je pobratim ne omrzne, da je ne može gledati. No, već ja ću to udesiti.
— A, evo, u grudi! ... — reče on, ugledavši krv na desnoj strani grudi. — Jadnica, sumnjam da će preboleti... Što ubi ovu devojku, nesrećniče ! — obrte se on Đurici. A Đurica gleda namršteno, prezrivo, u nepomičnu paćenicu.
— Kako ! ... Ko ga ubi? — viknu kapetan i ljutito sjaha s konja. — Pričaj šta je bilo, a vi vodite tu dvojicu gore, pa me čekajte. — Pandur...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A jelen će mu: — Nemoj, ako znaš za boga, nego ubi aždahu, ne bih li ja živ ostao. Mališa se stade misliti, misli, misli: e, da sada počne tući zmiju, može biti da će
Druge godine baš u isto vreme ubi ga opet, pa treće, pak ga više nikad i ne ostavljaše. Seljak napusti vinograd, pa postade opet siromah kakav je bio i
— Eno ti je, — veli mu otac — pa je ubi kako ti god drago, kad ti srce i duša podnose, ja i onako ne bih mogao dići svoje ruke na tu našu hraniteljicu.
Meni i onako nema više ovdje života, nego ti lijepo mene ubi, pa me zakopaj, da me ne bi dušmani dirali mrtvu. Kad je ovaj vidio da ga se neće da okani, zapita je kako i čim hoće
Ti si dosta jaki, a bog ti pomaže, jer ga se bojiš i jer ga štuješ i slušaš, pa idi i ubi onu zmiju šestokrilku, te spasi tičiće koji su sad u gnijezdu, i koji bi trebali za koji dan da izlete, pa te eto
Lovačku ti vjeru dajem, tebe ću osloboditi! Dotrča lovac, te lisicu ubi puškom, a jazavca oprosti gvožđa i pusti ga na slobodu.
A čoban: — Za nju je i bila. Opet mu putnik reče: — Tvoj otac dođe te ubi onu kučku. A čoban: — Ako su je ubili, to je i zaslužila. Opet putnik: — Pošto je ubiše, baciše je na bunište.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Izgleda dubina mraka da se gubi. Kakva mlada zvezda kao ptica prne, Podseti na svetlost koju borba ubi. Koje li je doba smrti i užasa? Dva prastara orla svoja jata vode.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Od nevolje, ne iz nekoga pustoga junaštva... Pa se otpočelo. Čekali su ga po zasedama, gađali. Grabili njegova stada, ubi– jali seljake. Zasukao i on rukave. Čekao i ubijao koliko je mogao.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
POZORIJE 6. EVICA (dođe lagano pak sedne) VASILIJE: Gdi je, Evice? EVICA: Ubi me! VASILIJE: Šta? EVICA: Ubi me! VASILIJE: Gdi je reškonta? EVICA: Izgubila sam. VASILIJE: Oh! (Sedne.
POZORIJE 6. EVICA (dođe lagano pak sedne) VASILIJE: Gdi je, Evice? EVICA: Ubi me! VASILIJE: Šta? EVICA: Ubi me! VASILIJE: Gdi je reškonta? EVICA: Izgubila sam. VASILIJE: Oh! (Sedne.) EVICA: Ah!... VASILIJE: Šta ću sad?...
Miljković, Branko - PESME
prilagodiš rečima Al nema takvog pesnika Ni imena potpuno slobodnog O gorko o slepo more Zaljubljeno u brodolom EPITAF Ubi me prejaka reč CVET Evo cveta dovoljno smelog da miriše Na praznom mestu i u uspomeni PESMA Varka prodre u reč Vatra
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Lica su im užasna. Opalih revolverom. Dvojica sunuše na mene bajonetima. Jednog sam oborio. Drugi pade. Ubi ga neko. Čujem nečiji ropac... „Drži vezu!“... „A-ha!“ — dopire krik. Opet rovovi, kamenje.
zanesoh se i padoh, Taman da me dotuče i ja upravih ruke da se uhvatim za njegov bajonet, kad jedan moj vojnik opali i ubi ga. On pade pored mene krkljajući. Pojurismo dalje. Ali neko pusto kamenje, kao bedemi.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A evo te još i u bešici služah... znaš kad te ono obučavah orlove strijeljat? Pa namješte orla ti ubi Ivan-begova najmilija jagara... E bijaše smijeha... Siromah Radoš neće se skoro nasmijati kao...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Viknu Simeun i skoči, te se poljubiše. — Zbilja, Gavro, je l' 'vođe otac Partenija? O, proklete moje ćudi!... Malo ne ubi' kaluđera... Da sam ga, kojom nesrećom, ubio, kud bi mi onda duša! Zovi ga, Gavro! O, oče moj sveti!...
Jaši, šiljak ti džamijski! — puče štuc po leđima, i Asan-beg uzjâ. — Ama šta je to većeras, ako za Boga jedinog znaš?! Ubi me, ne mući me više. Alal ti krv, ubi me! — preklinje Asan-beg. Alal ti krv i ovog i onog svita.
— Ama šta je to većeras, ako za Boga jedinog znaš?! Ubi me, ne mući me više. Alal ti krv, ubi me! — preklinje Asan-beg. Alal ti krv i ovog i onog svita. — Šta je tebi, Asan-beže, večeras?
— 'Vako dijeli mejdan Simeun Pejić Rudar, đak od namastira Gomjenice, ako nijesi počem znao. On drukčije ne zna. Ubi ga, Asan-beže, posijeci, on drukčije ne umije. A baš bi mu drago bilo kad bi i drukčije znao, ali šta ćeš kad ne zna!
Ama, što bi ti, glavati gospodine, duljio, otezô i natezô: znam zakon, pa neću preko zakona. Neću preko zakona, pa ubi me!... Neke godine, dok još nisam bio svještio vašeg zakona, ubio sam u toj istoj njivici jednog jazavca.
Ovu pošljednju riječ ne mogu izgovoriti, pa ubi me!... Eto, tako Srbovi da budemo. To oni traže, čujem dolje u čaršiji, već puni' šest godina, pa ne mogu da nađu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
gledajući u vatru, kašljuca, i premišljajući o Radinoj ljutini, pade joj na pamet njen svekar, djed njegov, stari Rade što ubi svoga komšiju, jer prebrazdi njegovu oranicu. Ubi ga na mjestu kad sud ne dosudi kako on mišljaše da je pravo.
ljutini, pade joj na pamet njen svekar, djed njegov, stari Rade što ubi svoga komšiju, jer prebrazdi njegovu oranicu. Ubi ga na mjestu kad sud ne dosudi kako on mišljaše da je pravo.
I neiskazana bol ovlada njime i ubi u njemu razbor i nadu, i premišljaše. A dok se pomolio kroz pukotine dan, diže se, uze kabanicu i pođe ka vratima.
Zar da me zemlja prokune što je ne osvetih?... Ta djed moj ubi svoga komšiju za samu jednu brazdu... a ja da je pustim... nju... radi koje djed mi bijaše glavu založio?...
— Bože moj, zašto mi živimo! Sve je za vas! Rđava rana do boga, a ubi trud! Pa i ono nevoljne nadnice valja kod vas sarčiti. Eto, od svanuća, pa do mraka ... Dug dan, brate!...
Mladost se ipak podala dobroj volji i životu. Samo domaćine ubi briga; zabrinuti pitahu se kako će se te zime prehraniti. Svako se stiskao u se.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I zašto gledaše kradom Kad kravar od kuće pođe sa svojim rogatim stadom? Ova ga misao ubi. A piće činjaše svoje, I gnev se budio tiho, jarost na onih dvoje. Zar jedan pijani kravar?!
Stanković, Borisav - TAŠANA
BEGOVI (grleći se sa Sarošem): Gde si, bre, kako si, Saroše? Ubi nas dosada bez tebe. Nema veselja bez tebe. (Sedaju i izvaljuju se po minderlucima.
Je l’ sam ti sestra? SAROŠ Jesi. NAZA Pa zar sestra sme da pusti da joj se brat ubija i upropasti? SAROŠ Sad me ubi. Gde si, za Boga, bila? NAZA Tamo gde sam trebala. I dobro je što sam bila. Ali me ne prekidaj.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Lepo rečeno, je li? E, tako je i sa mnom. Ubi me udarac i kroz senku!... Oj, groblje, dođi i nosi još jednog odlikaša! Mnogo je i dva!
Petrović, Rastko - PESME
vrata, iz zamračenosti svoje sobe, Da bih te video još jednom; Soba je puna krvi; Tabah po krvi rasejan, kao dečak kad ubi svog oca. Gledam te hrabro, odlučno, Prvi put ovde, pod pravim uglom, sa rodne grude.
Umrećeš takođe, raspašćeš se. Ubih i njega, i drugog njega, i opet nju. Rekao si: ubi; ja nemam vremena, vratiću se! Nisi imao snage; zaboravio si!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad se vrati perni buzdovane iznad b'jele crkve iz oblaka, on udari u banove dvore, te polupa srčali-čardake, i tu ubi dva banova sina, i četiri morska dženerala, i dvanaest velikih vlastela.
razbi, srce mu raseče; zemlji pade vojvoda Kajica, vrisnu junak kao soko sivi: „Kralju Đurđu, roditelju krasni, ubi mene Madžar iznenada, brez junačkog moga ogledanja, moje sablje i desnice ruke!
pritisnuli, a kod njega ne ima oružja: kako koga rukam’ dovataše, te o zemlju njime udaraše, ta u njemu živo srce puca; ubi njemu druga sedmericu, dok mu b’jele osvojiše ruke, savezaše, pa ga poćeraše, poćeraše bijeloj Udbinji, privezaše na
Kad je bilo u boju prvome, kad u vatru deca udarila, puče puška iz te vatre prve, puče prva te ubi Marinka. Sam ostade sirotica Mirko, sam ostade na carevoj vojsci. Vojevao za devet godina.
mila majko, — jer za drugu bolju ne znam majku — kad smo bili u boju prvome, puče puška iz te vatre prve, puče prva te ubi Marinka!“ Zallaka se jetrva Koviljka, pa govori sirotici Mirku: „Čedo Mirko, odi bliže strini!
dva vlaška cara pogubili: Konstantina nasred Carigrada, ukraj Šarca, ukraj vode ladne, i Lazara na polju Kosovu; Miloš ubi za Lazu Murata, al’ ga dobro Miloš ne dotuče, već sve Murat u životu bješe dok mi srpsko carstvo osvojismo; onda sebi
Zemlji pade Damnjan Kutišanac, zemlji pade, pušci oganj dade, i on ubi u turskoj ordiji iz Zvornika Asan-barjaktara; Asan pade, barjak mu ostade.
Zemlji pade Damnjanović Panto, zemlji pade, pušci oganj dade, Pantelija ubi u ordiji iz Brčkoga Gliban-barjaktara; i on pade, ni nogom ne mače.
Novak i Radivoje su se javili Grujici imitirajući riku jelena i košute. 55 Posred pasa, ukide ga s glasa, tj. ubi ga. 56 Sa suvijem uzvedenu zlatom, tj. protkanu suvim zlatom. Kad se paša s ruhom odlakšao, tj. kad se svukao.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Od zla mu probeže njegova žena, kraljica, k svome ocu. I on, što da joj naprkosi, ubi svoga sina, odseče mu glavu, ruke, noge, — stovari ga u sanduk, — tako posla ga k materi mu na peškeš!
I skopa se s Lijem hrvati se, pomože mu Bog i molitve Dimitrijeve, te ga sobori poda se i ubi ga na mestu. Ih, car se do konca smuti i zabrinu se za tim zatočnikom svojim i samoborcem Lijem, kako to on poginu,