Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pa još pas pita gde mi je žena?... Pre deset dana jedan gola ubi dete u Klenju — pa nikom ništa!... Vlaško pašče ubijeno, ko ti o tome vodi računa? On traži da prenoći s tvojom ženom, a ti ako pogledaš njegovu bulu, pozdravi se sa svojima!..
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A to je nju osvestilo. Istina teško, ubijeno, no ipak pribrano, i sa ugušenim plačem, bolom vratila se, našla metlu, pa, kao da nije ništa bilo, već kao svaka
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ako ne, ja ne mogu ništa više. — Idem! — Tako grobno ču se kako svekrva ubijeno i rešeno odgovori. I zaista, na iznenađenje i užas svih, ona uđe tamo k njemu.
gde je svekrva sa okrvavljenom glavom ničce ležala, jednako se čulo njeno cviljenje, i to ne jako, nego tiho, bez nade, ubijeno: — Kuku! Kuku! Lele, majčice moja! Lele, slatka kućo moja!
A to njeno cviljenje, a baš stoga što nije silno, ne priziva u pomoć, već tiho, ubijeno, bez nade, baš zbog toga ono mu sve jasnije, sve silnije dopire do ušiju.
Stanković, Borisav - JOVČA
VASKA (trza se): Eh, ništa to! JOVČA Da nisi bolna? Da ti nije teško? VASKA (ponizno, stidljivo ali ubijeno i bolno): Ništa mi nije.
Ćosić, Dobrica - KORENI
gleda u plameno i kockasto oko niske peći, i ne čuje to jedino prerovsko pseto noćas kad je selo zadavljeno snegom, ubijeno pomračinom što se izmešala sa oblacima, jer je Milunka čula njihovu svađu i sve joj ispričala.
Krakov, Stanislav - KRILA
bajonet tako snažno da je prodro čak i u zemlju, škripnuo i savio se, a onaj je jeknuo još jednom plašljivo i slabo kao ubijeno kuče. — Bože, Bože, kako je sve to strašno, — stresao se taj zgroženi junak.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Konj odjuri, a g. doktor se diže sav uvaljan u prašinu i pođe ramajući i pridržavajući se rukom za ubijeno bedro. Dok uslužni ruski oficiri potrčaše jedni za konjem, drugi se skupiše oko g.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Biće baš prve neđelje iza ukopacije. Krajišnici se vraćaju... bježe od Banje Luke. Jadno, čemerno, ubijeno, bježi, ne obazire se... Ja i pokojni Partenija — vječna mu pamjat — stojimo gore kod košarâ, pa gledamo...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
da je gleda kako jednako lunja, ide po već pustom dvorištu, praznoj kujni i kući i jednako u nj preplašeno, molećivo, ubijeno gleda, naposletku što strožije viknu, oseče se na mater: — Hajde već! Dokle to? Hajd̓ odmah! Ona samo klonu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Nikako ne dolazi. Eto i sad sam ga zvala, pa kao uvek, samo se izgovara... Mučno da će i sada doći. Neće. KATA (ubijeno): »Neće«, čedo? Eh, znam i zašto neće.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KOŠTANA (pokazujući na prsa): Ovde, ovde me probada! Da idem! TOMA (ubijeno): E kad tu... onda je to teško... (Koštana polazi): Koštana! (Prilazi joj grcajući.) Koštana, kćeri, sine... Daj bar...
KOŠTANA (besno): Nisam! Nikoga nisam volela! I nikad neću da volim! STOJAN (ubijeno): Oh! (Odlazi). Ulazi policaja. POLICAJA (na ulazu, onima iza sebe): Dajte kola! Brzo! A ona?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ti se sad vraćaj kući, a ja ostadoh da ovde spavam — reče Stric pipajući ubijeno koljeno. — Kazaću kod kuće da sam noćio u mlinu.