Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On se opre rukama, ali još beše malaksao. — Vode!... Vode!... — Ne smemo mu mnogo davati, to bi ga ubilo! — reče Surep i pusti još nekoliko kapi na njegove suve usne... Onda se okrete Zavrzanu: — Ponesi Aleksu! — reče mu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa šta to? Mili, polako da ne čuje mama! — Brani se, brani se, izbezumljeno je ponavljao Jurišić Neka čuje ko hoće. — Ubilo bi je, nju bi to ubilo. Polako, mili, polako — molila ga je skopljenih ruku. — Dakle, ni jedne reči nemaš?...
— Brani se, brani se, izbezumljeno je ponavljao Jurišić Neka čuje ko hoće. — Ubilo bi je, nju bi to ubilo. Polako, mili, polako — molila ga je skopljenih ruku. — Dakle, ni jedne reči nemaš?...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Husara je imao dva. Obojica, bili su iz Hrtkovaca. To što je Varvari bilo, opet, pozlilo, Petra je ubilo – bio se promenio, i snuždio, za jedan jedini dan, kao da je bio tužan u celoj godini.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— zloguko otegnu narednik. — Otuda ti meni dođi, sad ja imam konac u rukama. — A što li njemu treba moj Vilson, ubilo ga kantarsko jaje? — začudi se Lazo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
To me je ubilo! Kao što rekoh, po komšiluku počeše već da zuckaju, pričaju o nama i da nas, iako besmo još deca, iznose zli jezici.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Skloni ruku, da vidim! Ali on pritisnuo glavu i ječi. — Jaoj, ubi me... — Ama, čim kukaš, nije te ubilo. Skloni ruku! — Viknu Trailo. Gleda nišandžija Milovan i veli: — Ama, kako ga, bre, ovolicno čvrknu!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Koliko je u šumi jelica, On’liko ga udrilo strelica! Koliko je na kruški krušaka, On’liko ga ubilo pušaka! Koliko je na jagluku grana, On’liko mi dopadnuo rana! Koliko je na jagluku veza, On’liko mi dopadnuo sveza!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Končić po končić... ta priča o Orestu isplela se oko njega kao mreža! JELISAVETA: Njega je, znači, ubilo pozorište? VASILIJE: Ali je zato spaslo pravog ubicu! JELISAVETA: A to, što smo mislili da je maska, bilo je lice!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
On mi sad piše šta je radio, koliko li ga je jada ubilo trčući tamo-amo, tobože da mi pomože. Išao je i u Beč, pa najzad veli izradio mi je oproštenje.
„Kako ne bih razumjela. Misliš li da sam ja zaboravila sve što si nam pričao, koliko te jada ubilo od djetinjstva do danas. A danas zar ti je lakše? Nijesi li kao grana odsječena...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— reče u šali oni kad rakiju popije iz vrlo male kupice. Sve ti natrag, a pete naprijed! Ubilo te jajce od kantara! Umro od studeni na Ilin-dan! B) POREĐENjA A) PRAVA 1 BILjEM Visok kao bor. Vitak kao jela.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
To je gotovo ubilo moju ambiciju; ali kasnije kada je otac umro, potreslo me je kada sam našao zavežljaj pisama, koja su mu moji profesori
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Tištalo me je što su me izuzetno propustili, a nisam ni shvatao zašto su tako postupili. Ipak, to nije ubilo moju veru da sam doneo nešto Americi što ovi činovnici-ispitivači ili nisu bili u stanju da otkriju ili se nisu ni
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ni vode neće da se napije iz tuđe ruke. „Ne vjeruj 'rišćaninu! Prevariće, slagaće, oblagaće, u krašće, nebo ga ubilo!“ Dok svrši vjenčanje, krštenje, opijelo ili što drugo, odmah na konja, pa kući. Kod sebe ne da nikom prenoćiti.
Kikoću, govore i ugovaraju kako će me i kad će me sa svijeta smaknuti. O, nebo vas ubilo! — vrisnu, i sav se od ljutine zatrese, jer se toliko zanio u govoru da mu se činilo da sad gleda pred sobom Đurđiju i
Vidi ga, gospodine, vidi kako njuši: šušte li oklen kuruzi. O, nebo te (udara ga po njušci) ubilo! (Vrisne) Čuvajte se, gospodini moji, izmače mi se! O, jadan ti sam, šta učini'!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Žalila si me kao svoga rođenog. A to što si me žalila, to me je i ubilo. Misliš ti, nisam ja bežao od tebe? Koliko puta sam odlazio. Zbog moje pesme, bekrijanja.