Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
reči („ko zna”, „bogzna”, „ možda”, „zaboga”); intonacija uzima maha, mobilnija je, sa jačim kontrastiranjem, sa osetno ubrzanijim govornim tempom; najzad, kao da se čuje i glas koji u isti mah nekoga uverava i pravda se.
Stoga se događaji i mogu skraćeno prikazivati, sa sve ubrzanijim vremenom. IV Retko je ko među kritičarima sa toliko neskrivene radosti pisao o Nečistoj krvi kao Branko Lazarević.