Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad oseti da je blizu kraj, on ubije vođa družine, uzme od države ucenu i sa tim živi, dok ne pronađe drugo zgodno lice za harambašu.
»Smem ga ubiti, po zakonu; pa još mogu uzeti ucenu, ako su ga već ucenili... Njegovi ljudi neće mi ništa, jer je, brate, ’vaki slučaj. Branio sam svoje dete, pa to mu je!..
Sad idite, pa pričajte kakvu ste ucenu dobili za glavu Đuričinu. Za ovim se obrtoše i on i Pantovac i polagano se udaljiše niz ravne livade, a povezani
A kad dođe do gustoga, onda će im biti prvi posao da te ubiju, da bi sebe sačuvali, ida uzmu ucenu za tvoju glavu. Gotovo plašljivo, raširenih očiju Đurica pogleda popa.
Meni je strašno pretio, a obećao mi... — Koliko ti je obećao ? — Sto dukata sad, i posle da se javim za ucenu, pa od toga novca njemu osamdeset dukata, a ono drugo meni. — To ti je kazao prekjuče, posle sastanka sa Novicom?