Dučić, Jovan - PESME
Znam ljubav kad se useli U srca sjajne palače, Pa tužna pesma rasplače, Radosna pesma ucveli. Znadem za čase čamotne, Jeseni gorke, zgružene: Sve stvari stoje združene, Samo su duše samotne.
Radičević, Branko - PESME
13. Proklet bio, dokle bio! A kad mro, ne umro! Krvcu svoju mrući pio! Sam sebeka vrata kro! Dok ti duše što ucveli Ne oproste, vraže beli! 14. Koje Srbin, haj na noge!
Ostade mu samorana majka, Još razdvoji na konju Radojka, Čilo momče, lepo kâ devojka, I brata mu mlađa Radojicu, Ucveli im na domu sestricu: Zaludu se braći svojoj nada, Osta eto bez zakletve mlada.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Njegova sirota mati je mnoge noći bdila nad njim i plakala. Posle dugog bolovanja dete umre i ucveli svoje dobre roditelje. Tako ne rade dobra deca.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vidiš, skot kog' ljubi — poštenje mu daje. Ti Veneru tvoju, koja tebe želi, kako da ju tvojim jezikom ucveli? Ah, moj jezik, jezik, kako ću te kleti? Kakvu li si vredan kaštigu podneti? Reci: „Madam, prosti!