Obradović, Dositej - BASNE
Oni koji carskoga namesnika kamenjem u glavu udaraju; oni koji celomudreno i živo Ipatijino telo na parčeta kidaju, — šta su drugo nego, pod lažnim imenem hristjana,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
drugi od Beograda u nebu se sastaju, u vedru danu oblak načinili, i za svakoga Srbina koji čuje i vidi kanda ga u srce udaraju, ili sam u ognju gori. Sad mi dođi, o vitijo, slušaj i gledaj i opiši ako možeš ondanje grozno pozorije naroda srpskoga!
Afrika
Pokreti su im naučeni od belih žena kad ogovaraju; izgleda kao da igraju kakav Sterijin komad; udaraju se rukama, uzvikujući: „Iju, iju, šta kažete!
Nekoliko odraslih derana sede ispred kolibe na asurama i udaraju u bubanj i u kalbase pokrivene mrežom po kojoj su nanizali perle. Sedam kraj njih.
Nebo je puno crnih ptica. One uleću slobodno u moju sobu koja je valjda do juče bila njina, udaraju krilima o zidove, i izleću opet put plavila.
One sve zajedno pevaju i udaraju šakom o šaku, a po dve i dve naizmence veselo skaču i vrte se po širini. Zato su stavile na sebe široke plave ogrtače,
Donose mi tronožac da sednem. Dokle god kralj govori, ostaci njegovih zuba udaraju jedni o druge. On za vreme dok razgovara sa mnom izdaje i druge zapovesti: upravlja svojom kraljevinom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Za hrišćanstvo. A sad su dočekali da ih profozi, tu, šamaraju po obrazu i udaraju nogom u stražnjicu. Pomisli, šta bi bilo, da se odatle, pred kapijom, prodere, i zavapi, ono, njihovo, otegnuto: O... o..
Iako o njoj, otkad je iz Vijene otišao, nije često mislio, Isakovič je osetio, pri pomisli da tu ženu udaraju, izbacuju, na ulicu, kao neke suze, što pod očnim kapcima, suvo, gore.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i poznati rukav, da mu ugledaju samo jednu stranu lica, pa da svi udare u kuknjavu i plač, busajući se u grudi, kao da udaraju u talambase. U kući je bio strašan smrad sveća.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Magijska snaga dodira koristi se u sledećem postupku: Porodilju koja teško rađa, u šabačkom kraju, lagano udaraju po krstima štapom kojim je oteta žaba od guje.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
se izražava bez fraze i pompe; njegov jamb je živ i nervozan, metafore zasenjuju, epiteti zveče, boje blešte, kao doboši udaraju reči u kojima je nagomilan glas r.
Milićević, Vuk - Bespuće
Obnevide oči i uzavri krv, zamahne proštac i odjekne negdje u polju kubura kremenjača. I udaraju cestom po vojnički čizme žandarma, tresu im se perjanice, bljeskaju bajoneti.
I počimaju kaplje koje se rasprskavaju o stvrdnutu, ispečenu i ispucalu zemlju, jače i bujnije udaraju mlazovi, zemlja željno upija vodu, a on sa skinutom kapom pušta neka ga bije kiša po licu i po kosi, neka mu se cijedi
su mogli da spaze mnoštvo ljudi koji dižu graju, usijecajući put u brdo; jedni valjaju kamenje i slažu ga na putu, drugi udaraju gvožđe u tvrdu stijenu i udarci bata odjekuju u uvali; vidi se četica ljudi kako se rasprši u tren oka na sve strane,
se oblačić dima, grmne i odjekne nekoliko puta potmuo pucanj s kišom kamenja koje pada, pršteći i rušeći se niz brdo. Udaraju batovi, vide se zamahnute i zasukane mišice, mučno se zabada čelik u cijelac kamenj I prilazeći bliže, oni mogu da vide
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
kojih se jedva vide deca koja jašu; u skutu im bošče, za pojasom „pištoljče“ od čauri ce, a bose im noge klate se i udaraju konje po vratovima. U strani, pored zidova, ide ženski svet.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
ležerno, baš kao na filmu, a ovamo, momak koji te doveo na doček ne izilazi iz mračne komore dok vam srčane pretkomore udaraju i, udaraju, kao pokvarena pumpa za bicikl!
kao na filmu, a ovamo, momak koji te doveo na doček ne izilazi iz mračne komore dok vam srčane pretkomore udaraju i, udaraju, kao pokvarena pumpa za bicikl!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
dani i noći Hladan vetar duva odozgo sa Atona Predznak ili prozrak U luci je sinoć bilo življe Na brdu udaraju četiri puta pečat Leđa hoće da se vrate u Solun Nerodimlje Zvečan Dafine cvetaju oko hrama I peva neko
Bezmesna iskušenja: sočivo kao jato skakavaca, cvekla pada na teme, patlidžani udaraju po obrazima, bamija, krompir, spanać, zelja, rotkve, rotkvice izbijaju na nos, i sve to zasuto biberom, lovorom,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bila je baš to veče plahovita i hladna kiša. Zgureni ispod šatora, slušali smo kako udaraju kišne kapi o šatorska krila, dok su posilni opkopavali svuda unaokolo kanal, da voda ne podiđe u šatore.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nećeš da se ženiš, a briješ se dvaput nedeljno, ama... to... nekako...« dalje ne reknu ništa, samo vrte glavom i udaraju se u grudi. Ali zato im je i Milo bilo kad bi ga čiča Milisav kaznio.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Puču puške Lješanskom nahijom. Mislim, idu Turci u harače, pa na raju stravu udaraju. Kad boj čujem u Progonoviće¹, te ja potec' sa onom družinom. A kad tamo, muka i nevolja!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Kada na nju pada sneg) 315 — Kakva peska u moru najviše ima? (Mokra) 316 — Ko bije a ruku nema? (Sat) 317 — Koga udaraju najviše po glavi? (Ekser) 318 — Ko željezo jede? (Rđa) 319 — Ko ima prste bez nokata?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
21. Dva se brata preko plota za brade vuku. 22. Dva stupca u nebo udaraju. 23. Dvije gore uporedo rastu; jedna cvati, a ne rodi; druga rodi, a ne cvati. 24.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I svog koraka se boji. Crveno oko peći gasne i pleh sitno cvokoće. I mraka i plehanog cvokota se boji. Kolena joj udaraju o daske kreveta. A onda više nije videla ni Đorđa ni sebe: lepa je i još mlada. Nad nju se nadnosi lik... Šarene oči.
što pije, uze drugu čašu da što pre ugasi stid, da u slatkoj, vreloj rakiji podavi sve te crviće što gmižu po glavi, udaraju u zidove lobanje, teku po žilama. Samo, rakija nije dovoljno slatka. — Iko, hoću prsti da mi se lepe!
posmatra, sedeći u sedlu, kako Mijat šiba konje, konji bacaju put pod trbuh, sanke, laka crna ljuska, zanose se i lete, udaraju o obale prtine, a u njihovo brzo prolaženje utkivaju se bagremovi, brestovi i trnje.
Na poljskom putu leži tako neka slomljena grana i gaze je svačija kola i opanci. ...Procvetale jabuke granama ga udaraju po licu, mlado lišće mu mili po čelu, jer je noć, pa je i lišće crno, iako se ne vidi, crno je, a vetar lako, kao
Popa, Vasko - KORA
su popločale Ceo nebeski svod 7 Nad mirnim vodama Zubate oči lete Oko nas modre usne Na granama lepršaju Krici udaraju o plavet I padaju na jastuke Kuće nam se kriju Iza uskih leđa Šake se hvataju Za nejake oblake Vene nam valjaju
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ovog čoveka i da ga zagrli i da mu kaže: eto, ravno četiri noći šibaju ga da ne spava, drmusaju, polivaju ga vodom i udaraju nečim u slabinu i peku mu tabane kad god im se čini da će zaspati.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
trbuha pod kordonom kućne haljine, iz koje davno upijeni mirisi jelâ, kućevnosti, ishlapljela naftalina već čudno udaraju mirisom smrti. O, blažena „romansirana historijo”, o, plutarhovska lektiro pubertetskih godina!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ja što ste?... Varoške... — Lizo — viknu ona jednu drugaricu, — čuješ šta kaže Miša: njihne devojke udaraju na znoj... ha... ha... — Prijatan miris...
Zagroktaše puške na oba prozora, kuršumi preleću preko njegove glave, udaraju u zid i okrune malo zemlje, koja se osipa pravo na njega...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Al' dugo srećna zanela se ona Uz miris želja! I dođoše ludi; Sad plete vence, niko je ne budi; Osmehom diše, udaraju zvona; Razgleda nebo, spušta se opelo; Sad broji zvezde, uzimaju telo: Živi što sanja, u raku je skriše, Kad za zlo ne
Bez duše. Crni k'o podignut grob. Usne prepukle od vrelog daha. Nad svakom glavom nadvila se kob. Umesto zvona, udaraju srca: Zvone na užase. U vazduhu led. Nevinost srećna pred ponorom grca. Starost pocrne, čovek posta sed.
Da je da zađe krvavi dan, I smeh krvavi, krvavo cveće, I da je da se najzad javi ona. ... Otkud, da baš sada udaraju zvona? Što l' je to tako?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Njegovi teški koračaji obijaju se o kameni pločnik. U luci neprekidimice naganjaju se prelomljeni valovi; srdito udaraju u čvrsti zid, pa, razbijajući se, savladani, nemoćno krkoću i tiho, jednolično žamore.
da joj val, jureći, ne zahvati noge ispružene prama moru; dugo bi gledala kakose valovi natiskuju, i, pjenušajući se, udaraju o hridi, i u pusti prostor, uz kriku galebova, puštaju tugaljive glasove.
i ovaj zastarjeo lav, zubom vremena i posolicom nagrđene glave, što gleda nekamo u more, zagledao se i on u valove što udaraju u utvrđene nasipe luke i, pršteći se, rasiplju se u visinu.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Komi fo, Ančicema, da kupiš karte, to ćemo i mi igrati. — Kako se dalje unterlondruju? ANČA: Udaraju u fortepijano. FEMA: O, to je davno u modi. Štogod novo, po novom žurnalu.
Krakov, Stanislav - KRILA
Već se primakli ogradama. Polegali su na ivici kukuruza. Čekaju znak sa stene. Zemlja je vlažna. Puna rose. Vilice udaraju sve jače jedna o drugu. — Naglo su me probudili... Hladno je... Pravda se sebi.
Zapraštaše eksplozivna zrna u besnoj trci. Poleže se po zemlji, i utapa se u nju. — Pak—pak, pak—pak... — krušumi udaraju o kamen i pršte. 3a gomilom kamenja major Milorad je opružen i drhti. — Psi, opet će da jurišaju.
Ipak niko nije govorio. Možda se bojali da govor ne privuče granate. To je kao zatvaranje prozora i vrata kad gromovi udaraju. A sve je bilo ludo i pijano, i u onoj strašnoj graji ljudi nisu znali kad umiru.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pokreti su im naučeni od belih žena kad ogovaraju; izgleda kao da igraju kakav Sterijin komad; udaraju se rukama, uzvikujući: „Iju, iju, šta kažete!
Nekoliko odraslih derana sede ispred kolibe na asurama i udaraju u bubanj i u kalbase pokrivene mrežom po kojoj su nanizali perle. Sedam kraj njih.
Nebo je puno crnih ptica. One uleću slobodno u moju sobu koja je valjda do juče bila njina, udaraju krilima o zidove, i izleću opet put plavila.
One sve zajedno pevaju i udaraju šakom o šaku, a po dve i dve naizmence veselo skaču i vrte se po širini. Zato su stavile na sebe široke plave ogrtače,
Donose mi tronožac da sednem. Dokle god kralj govori, ostaci njegovih zuba udaraju jedni o druge. On za vreme dok razgovara sa mnom izdaje i druge zapovesti: upravlja svojom kraljevinom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Taj najedanput probuđen osećaj pravičnosti uvek je najbliži povod svake revolucije. Ratovi udaraju okove; revolucije ih kidaju. Ratovi su izraz osiljene nepravde, revolucije izraz probuđenih osećaja pravičnosti...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
i Kladova tutnji, A Morava predaje se gorke sudbe slutnji; Već i Petki javljaju se silna groma glasi, Beogradu udaraju grozna roka časi. Suze, ah, lije I prsi bije Serbija.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
za to vreme svi u dućanu, i brat, i sluge, stoje nemi, ukočeni, čisto da ne dišu, da se čuje kako šušti njegovo džube i udaraju zrna na brojanicama. Posle će u crkvu. I tamo, u crkvi, moralo je biti kao kod kuće.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Srbobran, 1896, 190). K. se o Đurđevdanu kiti i vedrica (SEZ, 32, 109). Ljudi se o Đurđevdanu kite i međusobno udaraju k.
Zatim kao istresaju motike od zemlje nad njim i udaraju ušicama jednu o drugu motiku, šaleći se i vičući: ,Toliko kola kukuruza!̓« (SEZ, 16, 362).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivo pozdravi i zastade pred poslenicima. Posmatraše ih kako teškim rukama naširoko odmahuju i udaraju utupljenom motikom u crnu zemlju. Svijetlo gvožđe zveči odmjereno i odbljeskuje se prama suncu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Iskušenja se stepenuju, dok dečko više ne crveni, posle čega matori opet udaraju u smej, samo uvek drugim i drugim smejom. No, u školi, Mija sve bolji i bolji.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Tako je on i za sva ostala slova našao upoređenja: B, na primer, bila je budža kojom Cigani udaraju u bubanj; G vešala; O rupa; Š plot kojim je ograđen šljivak; H nogare za struganje drva; U raklje za ražanj; T čiviluk za
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Protivnici se besomučno dave, potmulo udaraju, sapliću i po desetak ih se valja na gomili, dok okolna masa urla. Grupa vojnika posmatra pobesnele igrače i tad će
Konjanici izbijaju na čelo baterije i u trku udaraju sabljama goloruke poslužioce, koji se povijaju, sedeći na topovskim prednjacima i karama. „Ure! Ure!
Petrović, Rastko - PESME
Daleko otiče reka Sava, Njeni talasi udaraju ispod prozora. I mladost prođe žurno kao snežna odora: Daleko će oteći reka Sava.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
vrbovu granu, i gle čuda čudovita, gle čuda neviđena: listići hladni i teški, od čista srebra iskovani jedan o drugi udaraju, kao đurđevska zvona zvone.
Koja prisebnost? Niko ne zna, jer se niko s izvora nije vratio. Oseti Varalica kako mu gornji zubi o donje udaraju, a pred njim već jasen zlatnoga lišća šumi. — Sad uzmicanja nema! — naredi sebi, a noge mu drhte. — Propašćeš, budalo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
čauši, koliko su silni od silnijeh, te ne kćeše konje odjahati, no u crkvu konje nagoniše, potegoše pletene kandžije, udaraju protopop-Nedeljka: „Brže hajde, protopop-Nedeljko, brže hajde na Kosovo ravno, da ti kažeš na kome je carstvo; ti si
I uzeše dvadeset klinaca, udaraju pod noktove Radu, — i tu Rade tvrda srca bio, ni se miče, ni dušicom diše. Opet veli Bećiraginica: „A boga mi, nij’