Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ako bog da, lijepa đevojko, sjutra prije polovine dana okrenuće skakat Kotarani po Udbinji i oko Udbinje, izvadiće Stojka iz tavnice“. Odgovori Turkinja đevojka: „Be, ne luduj, Janković-Stojane!
Tako svakom onome junaku koj’ ne sluša svoga starijega! 70 LjUBA HAJDUK-VUKOSAVA Podiže se Ture od Udbinje, od Udbinje, krvave krajine, mlado Ture Bojičić Alile, podiže se u lov u planinu, i on uze sluge i levere i povede hrte
Tako svakom onome junaku koj’ ne sluša svoga starijega! 70 LjUBA HAJDUK-VUKOSAVA Podiže se Ture od Udbinje, od Udbinje, krvave krajine, mlado Ture Bojičić Alile, podiže se u lov u planinu, i on uze sluge i levere i povede hrte i ogare.
prosioci, osim sviju dvoji dosadiše: jedno mi je starac Mustaf’-aga iz Krajine od Novoga grada, a drugo je Zuko od Udbinje.
od Novoga grada: u njeg ima blago nebrojeno, raniće te medom i šećerom, a od’jevat svilom i kadifom; a drugo je Zuko od Udbinje, no u Zuka nigđe ništa nejma, osim sablje i debela đoga. Sad ti biraj, mila moja sejo! Kaži bratu za kog voliš poći“.
Kad Mustafa ode svome dvoru, kupi svate da vodi đevojku, i pozivlje od Udbinje Zuka da mu nosi barjak pred svatov’ma. Skupiše se kićeni svatovi, i odoše po l’jepu đevojku.
“ Đever snasi pravo kazivaše: „Ono jeste od Udbinje Zuko, koji te je u braće prosio, prosio te, al’ te nisu dali“. Tad đevojka na zemljicu pade, svi svatovi dizat je
pade, svi svatovi dizat je do’diše, najposlije starac Mustaf’-aga, nijedan je podići ne može; a kad dođe Zuko od Udbinje, ud’ri barjak u zemljicu čarnu, pak đevojci pruži desnu ruku, đevojka se i sama podiže, i usjede za njga na đogata.
73 KOSTREŠ HARAMBAŠA Knjigu piše care od Stambola, te je šalje ka turskoj Udbinji, na Turčina od Udbinje Zula: „Čuješ, Zule, udbinjski dizdare!
Ode knjiga ka turskoj Udbinji na koleno od Udbinje Zulu. Kad je Zule knjigu proučio, te viđeo što mu care piše, a on proli suze od očiju.
Njega pita Čulko barjaktare: „Gospodaru, od Udbinje Zule, otkud knjiga, od koje l’ krajine? Šta l’ se u njoj žalostivo piše, te ti roniš suze od očiju?
No me s’ prođi, dragi gospodaru, ne vodi me Tijani planini!“ No mu veli od Udbinje Zuko: „Ne budali, moja vjerna slugo, nego razvij zelena barjaka!