Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Hoda beže tri-četiri dana, ništa bego ulovit ne može, povrati se Liki i Udbinji. Kada siđe pod goru jelovu, uvrati se na vodu čatrnju da počine i da vode pije; baci oči pod jelu zelenu, al’ s’ od
njemu živo srce puca; ubi njemu druga sedmericu, dok mu b’jele osvojiše ruke, savezaše, pa ga poćeraše, poćeraše bijeloj Udbinji, privezaše na njega oružje: nek se čudi malo i veliko đe uvati Mustaj-beže Lički ta katanu pod svijem oružjem.
Ako bog da, lijepa đevojko, sjutra prije polovine dana okrenuće skakat Kotarani po Udbinji i oko Udbinje, izvadiće Stojka iz tavnice“. Odgovori Turkinja đevojka: „Be, ne luduj, Janković-Stojane!
Ne ostavi sestru bez zakletve, i tebe bi sestre žao bilo; vrati njega, nek ide Udbinji“. Stojan svoju sablju povratio, begu bole popriteže ruke, pa ga prati natrag u Udbinju, i ovako njemu besjedio: „Kada,
Otolen mi konja pogonjaše, ćera konja ka Udbinji gradu; koga ćaše na putu sretati, satisne ga s puta ispod puta, — doklen dođe u Udbinju grada pred dvorove
“ Ljuto je se Ture prepanulo, pak mi traži po Udbinji gradu te nevjesti sigura večeru. Nevjesta mi stade večerati, svijetli joj Bojičić Alile...
73 KOSTREŠ HARAMBAŠA Knjigu piše care od Stambola, te je šalje ka turskoj Udbinji, na Turčina od Udbinje Zula: „Čuješ, Zule, udbinjski dizdare!
mirom prolaziti i po Bosni timar’ oblaziti, ni hadžijam’ ćabu polaziti, od kurvića Kostreš-harambaše; no pokupi četu po Udbinji, idi s njome Tijani planini, te potraži silna kaurina“. Ode knjiga ka turskoj Udbinji na koleno od Udbinje Zulu.
Ode knjiga ka turskoj Udbinji na koleno od Udbinje Zulu. Kad je Zule knjigu proučio, te viđeo što mu care piše, a on proli suze od očiju.
krajina, ni od naših kotarskih serdara; već je ferman cara čestitoga, u njemu mi care zapov’jeda da pokupim četu po Udbinji, pa da idem Tijani planini, da ja tražim Kostreš-harambašu; a ja, slugo, za Kostreša ne znam, nit’ sam čuo Tijanu
Nego, slugo, Čulko barjaktare, razvij barjak, udri u ledinu, i isturi pušku habernika, podaj haber po našoj Udbinji! Skupi, slugo, trista Udbinjana, da tražimo kakva kalauza da nas vodi Tijani planini, ne bi l’ našli kulu
“ A Čulku se od ina ne može, veće razvi zelena barjaka, a isturi pušku habernika, haber dade po turskoj Udbinji, te sakupi trista Udbinjana, na atima a pod mizdracima, pa pođoše Tijani planini, — kalauzi Čulko barjaktare.